Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandmanu su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Cvetković, Bora Stanimirović i Dragan Todorović.
Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković.

Kolege poslanici, gospodine ministre, poslanička grupa SPS, u čije sam ime sa grupom poslanika podneo amandman na član 35, smatra da republička radiodifuzna agencija kao od vlasti nezavisna organizacija, postojećom formulacijom člana 35. u
znatnoj meri gubi samostalnost i nezavisnost. Ako Vlada mora da obezbedi nedostajuća sredstva za rad agencije kada ona ne ostvari planirani prihod, onda je i stav 3. ovog člana koji govori, citiram - obezbeđivanje nedostajućih sredstava neće uticati na nezavisnost i samostalnost agencije - potpuno besmislen, samo deklarativan i u stvari predstavlja farsu.
Vi dobro znate, gospodo iz DOS-a, da je u preporukama Komiteta ministara Evrope i Saveta Evrope u oblasti medija decidirano zapisano da način finansiranja regulatornih organa može da deluje kao sredstvo vršenja pritiska. Evropska iskustva su pokazala da su regulatorni organi ukoliko uživaju finansijsku nezavisnost u potpunosti oslobođeni eventualnih uticaja. Predlagač zakona je pored toga što je iz saveta agencije izbacio sigurno najnezavisnijeg i, reklo bi se, najumnijeg člana saveta, predstavnika Akademije nauka, ostavio i mogućnost Vladi da preko budžeta praktično vrši direktni upliv u rad saveta i u rad agencije.
Delimičnim finansiranjem agencije Vlada bi htela da zadrži postojeću politiku ugrožavanja svih medija i da, kao što ste vi nekada govorili, onemogući stvaranje bilo kakvih opozicionih medija. U prošlim vremenima ste govorili da je bilo velikih problema sa medijima. Međutim, moram da vas podestim da je bilo nekoliko pozicionih medija i na desetine opozicionih medija, a ovim rešenjem - pare iz budžeta agenciji, vi praktično stvarate mogućnost da svi mediji postanu praktično sluškinje vlasti ili bar potrčkala, pismonoše i, najgrublje da kažem, kurtizane vlasti.
Zato, poštovani ministre, mislim da je u skladu sa svim evropskim uzusima neophodno da se prihvati ovaj amandman, da se eventualno nedostajuća sredstva za finansiranje agencije alimentiraju ne iz budžeta, nego iz TV pretplate. Time će se izbeći sumnja u pritiske vlasti na samostalnost agencije, a i onda kada Skupština bude razmatrala njihov finansijski plan na sasvim drugi način će se voditi rasprava u ovom parlamentu. Zato vas, kolege poslanici, u ime poslaničke grupe SPS molim da još jednom razmislite o prihvatanju ovog amandmana, a od gospodina potpredsednika Vlade očekujem da...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... kaže šta je sporno da se prihvati u ovom amandmanu, koji na najtransparentniji način praktično odvaja Vladu i budžet od finansiranja agencije za radiodifuziju. Zahvaljujem.

Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS.

Sada bih samo kratko obrazložio ovaj amandman, jer se njime iznosi jedna dobra ideja, šta ako agencija ima manjak prihoda, a na osnovu onih zakonskih izvora. Ovde je interesantan predlog da se manjak prihoda nadoknadi iz ove radio-televizijske pretplate. Vi ste uveli radio-televizijsku pretplatu, iako ste se zaklinjali da ćete je ukinuti i da vam ne pada na pamet da se bilo kada obnavlja. Međutim, uveli ste je pod neadekvatnim nazivom. Nije to pretplata. To je nekada mogla da bude pretplata, samo kada je postojala državna televizija. Sada postoji ogroman broj državnih i privatnih televizija i vi prinudno pretplaćujete vlasnike aparata na gledanje programa samo jedne državne televizije. To je ono što je besmisleno.

Međutim, ovo je takođe fiskalni prihod, ovo je jedna vrsta poreza ili takse - taksa na aparat ili porez na posedovanje aparata. Vi ste ovim nazivom pretplata prikrili suštinu tog fiskalnog prihoda. Ovo se u teoriji često naziva parafiskalnim prihodom. Ne ide direktno u budžet, nego se odmah negde usmerava, ali je fiskalni po tome što postoji obaveznost naplate i ta naplata odmah ide u izvesnom pravcu, ide jednom državnom organu koji prikriva na taj način da se finansira iz budžeta, nego se finansira direktno od poreskih obveznika. To je ono što je u svemu ovome problematično.

Ako ste već nastojali.... opovrgavam celi vaš koncept zakona, ali sada tražim pojedinačne nelogičnosti u samom konceptu. Ako ste već potpuno izdvojili agenciju iz ostalih organa državne uprave, ako ste je kreirali kao samostalnu državnu upravu, onda joj sasvim obezbedite samostalne izvore finansiranja. Ako ne može da se dovoljno naplati od onoga što su joj primarni zakonski izvori, onda je ovo najadekvatniji sekundarni izvor.

Time onda opet ona ne bi bila u odnosima direktne zavisnosti od Vlade, nego u toku godine kaže - naplatili smo toliko i toliko od emitera, korisnika frekvencija, nije dovoljno za rad agencije, e uzimamo još toliko od pretplate. To je sasvim jednostavno i po tome ova ideja nije loša kao način popravljanja vašeg teksta, pošto vam je tekst u celosti loš; i to ću reći kada budem obrazlagao moj amandman, pa ću da iznesem i krupnije primedbe na sadržinu.

Da li se još neko prijavljuje za reč? (Da.)

Narodni poslanik Zoran Anđelković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS po ovoj tački dnevnog reda.

Dame i gospodo, ovde je takođe reč o dvojnosti. Ako je samostalnost agencije, onda ona logično treba da obezbedi prihod samostalno i ne treba da se oslanja na budžet, jer time postaje zavisna, ako neće da bude zavisna od Vlade. Inače se slažem da bude zavisna, ali onda po celom zakonu i po celini zakona. Ako nije, onda bi bilo logičnije da ste predvideli da celokupni prihod od radiodifuzne mreže, od pretplate koju uvodite, a protiv koje smo naravno, ali već kada se uvodi u zakon, dolazi na račun agencije i da višak prihoda koji agencija ima i od emitera i od radio-televizijske pretplate ide na javni servis. Onda je ona samostalna agencija, onda ona u stvari upravlja javnim servisom, onda ona celokupan prihod koji dolazi s jedne strane od radiodifuzne mreže i pretplate za javni servis od građana Srbije, i s druge strane od emitera, koncentriše za svoje troškove i za javni servis kao poboljšanje radiodifuzije Srbije ukupno.
Prema tome, onda bi sigurno ta dva kanala bila gledana na celoj teritoriji Srbije; i onda bismo imali pravi javni servis i znali bismo da iza toga i u finansijskom, i u organizacionom i, ako mogu da kažem, u upravljačkom smislu stoji agencija kao samostalni organ.

Za reč se javio potpredsednik Vlade,  predstavnik predlagača, gospodin Žarko Korać.

Želeo bih samo da vam skrenem pažnju da se ovde uspostavlja, kako je već rečeno više puta, jedna potpuno nova institucija. Ovi problemi mogu da se, po našem mišljenju, pojave samo sada na početku, kad se ona konstituiše, jer oni ipak počinju sa radom. Upozoravam vas na član 66. Predloga zakona, gde se govori kako se plaća i kako se određuje visina naknade za emitovanje programa. Znači, samo po osnivanju ta procena, uz saglasnost, imate saglasnosti koje se daju, u ovom slučaju daje saglasnost Vlada, može da bude pogrešna.
Mi smo samo postavili jedno pitanje. Imate dve situacije: mogu da ostvare višak, sada su ljudi osporavali da se višak vrati u budžet, a može da im se dogodi da ostvaruju manjak, a onda je pitanje ko će to da nadoknadi. Ispalo bi da smo mi napravili agenciju, da ona nije dobro napravila svoj budžet na samom početku i da oni ne mogu da rade.
Mi smo razmišljali kako da im pomognemo. Jedna varijanta je bila da oni mogu da dignu kredite i zajmove, ali to je sad vrlo komplikovana priča. Smatrali smo da bi bilo najbolje da se samo praktično, to je po našem mišljenju jedina moguća situacija, iz budžeta.
Odgovor na pitanje zašto nije iz televizijske pretplate - osnovni razlog je zato što je televizijska pretplata toliko, u saglasnosti sa sadašnjim rukovodstvom radio - televizije i Radio - televizije Novi Sad ta pretplata, po njihovom mišljenju, može jedva da pokrije proizvodnju. Moram da vas upozorim, to je rečeno ovde nekoliko puta, naša televizija je u ratu sa NATO paktom uništena, i predajnici i zgrade, itd. Ljudi moraju da dižu, tu će i država morati da im pomaže, i to godinama. Oni su u veoma teškom materijalnom položaju. Poslednjih 10 godina nije ni ulagano ništa u nabavku opreme. Drugim rečima, nemojte od te pretplate, koja je knap; to sad izgleda kao veliki iznos, ali, ako je potrebno, mi ćemo dati koji su budžeti ovakvih javnih servisa na prostoru bivše Jugoslavije. Nećemo se dalje porediti, nego ćemo ići od Makedonije do Slovenije.
Dakle, radi se o tome da su ta sredstva planirana za njih, da su to za njih, ne prema kupovnoj moći stanovništva, skromna sredstva. Oduzimanje i od tih sredstava bi bio, ako mogu tako da kažem, još jedan udarac tom javnom servisu. Onda bi se postavilo pitanje ko sve još i zašto može da im oduzme ono što je njihova procena finansijskih troškova koje će imati za neko poslovanje, ali vrlo skromno.

Više nema prijavljenih za reč o ovom amandmanu.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo, stav 2. i stav 3. člana 35. su potpuno apsurdni sa pravnog aspekta. U stavu 2. se kaže: "U slučaju da agencija ne ostvari planirani prihod po osnovu naknade", pa se onda kaže: "iz stava 1.", gde stoji da su to naknade koje emiteri,u skladu sa ovim zakonom, plaćaju za dobijeno pravo na emitovanje programa, nedostajuća sredstva obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije".
Prvo, da bi se ta nedostajuća sredstva obezbedila iz budžeta, ona moraju biti predviđena Zakonom o budžetu, na određen način. Da li će to biti stalna budžetska stavka ili sredstva budžetske rezerve, to je već drugo pitanje. Vi još niste promenili Zakon o budžetu. Šta to sad znači? Vi ovim menjate Zakon o budžetu. Ne može. Kod vas može, doduše.
U stavu 3. se kaže: "Obezbeđivanje nedostajućih sredstava u skladu sa stavom 2. ovog člana ne utiče na nezavisnost i samostalnost agencije". Pazi, boga ti, ne utiče! Šta to znači u zakonu - ne utiče? Zakon, ako ne želi da nešto utiče, traži varijantu kako da spreči neželjeni uticaj. Gola proklamacija - ne utiče, ne znači ništa. To treba u datom trenutku ubediti Đinđića i Đelića da ne utiče.
Pazite, ako se budžetom ne predvidi stavka, niko iz Vlade nije dužan da im stavi na raspolaganje nedostajući novac. Ne postoji u Zakonu o budžetu i gotovo. Dok ne bude u Zakonu o budžetu, nema ništa od toga. Ako se predvidi Zakonom o budžetu, ako postoji redovna stavka, onda je ona već redovan prihod agencije. Ako se predvidi stalnom budžetskom rezervom da se ta rupa popunjava, onda opet zavisi od stanja u stalnoj budžetskoj rezervi koje je, po prirodi stvari, nepredvidivo.
Može se desiti da Vlada nasluti da će trebati novac za dopunu budžeta agencije pa da, ako joj se ne sviđa rad saveta agencije, neposredno pred zahtev da se dodeli iz stalne budžetske rezerve potroši celu stalnu budžetsku rezervu na nešto drugo, što je sasvim opravdano i što je u skladu sa zakonom, kao nešto na šta se može trošiti novac iz stalne budžetske rezerve. Do tog momenta Vlada može da isprazni stalnu budžetsku rezervu.
Na šta želim da vam ukažem? Zakonski tekst ne trpi ovakve formulacije - ako ovo, onda ono. To mora biti izuzetak u zakonskom tekstu. Zakonski tekst mora da podrazumeva da će novac od naplate frekvencija biti dovoljan. Unapred se može predvideti koliki je to novac. Zna se tačno koliko je moguće u našoj zemlji nacionalnih frekvencija, koliko je moguće regionalnih, koliko je moguće lokalnih. Čuli smo i objašnjenja ljudi koji se u to razumeju. Ako imate više nacionalnih frekvencija, imaćete manje regionalnih i lokalnih, i obrnuto, ali se tu traži određena mera, pa kad se određuje godišnja cena frekvencije i raspoređuje da se uplaćuje mesečno, pretpostavljam da je to najbolji način, onda se i vodi računa kolike su ukupne godišnje potrebe agencije, pa cena frekvencije zavisi od tih potreba agencije.
Znate, apsolutno se ne slažem sa ovim konceptom, ali ako već namećete taj koncept, trudim se da vas podučim kako bi se to pravno moglo izvesti, da nema stručnih primedaba, da ostanu primedbe na koncept, ali da nema primedaba na samo funkcionisanje koncepta.
Toliko vaš koncept ima unutrašnjih slabosti da on u praksi ne može da se primeni. Dakle, ako želite da obezbedite nezavisnost od Vlade, ona nikad u apsolutnom smislu nije moguća, ali u ovom slučaju da vi proklamujete da davanje para iz budžeta ne utiče na nazavisnost i samostalnost agencije, pravnicima je smešno. Vi možete tako da kažete da davanje novca od strane Vlade, iz budžeta, bilo kom drugom korisniku ne utiče na njegovu nezavisnost. U praksi sigurno utiče. Vi to možete kod univerziteta da proklamujete, da ne utiče na nezavisnost univerziteta, a svi znamo da utiče. Možete kod korisnika iz sfere kulture da kažete da davanje novca iz budžeta ne utiče na njihovu nezavisnost, ali po prirodi stvari utiče.
Nemoguće je sprečiti taj uticaj. Nikad ga niko nigde nije sprečio. Nikada, ni u jednoj zapadnoj zemlji koje se diče najvišim demokratskim razvojem, to nije bilo moguće sprečiti. Onaj ko plaća iz budžeta voli da odredi vrstu muzike, tonalitet, glasnost i voli da odredi da li će mu se svirati na uvce ili će preko ozvučenja to biti za širi krug slušalaca.