Dame i gospodo, ovim stavom u članu 34. se faktički narušava koncepcija zakona koja podrazumeva samostalnost agencije. Ne možete imati samostalnost i ograničenu samostalnost. Imate samostalnost u utvrđivanju naknade, a to je naredni član 35. koji govori o tome da prihod agencije čine sredstva koja su ostvarena od naknade koju emiteri u skladu sa ovim zakonom plaćaju za dobijeno pravo na emitovanje programa (dozvola za emitovanje programa). Znači, nije ova skupština niti Vlada utvrdila koja će naknada biti po emitovanom programu, ili po frekvenciji, za radio ili televizijske stanice. Savet agencije, tačnije rečeno, agencija sama određuje kolika će biti naknada po dobijenoj frekvenciji ili po vremenu emitovanja, po satnici, po čemu će već da utvrđuje naknadu.
Znači, sama određuje kolika će biti naknada, određuje faktički visinu prihoda, samo ne određuje višak tog prihoda, na koji način će se on trošiti, nego se taj višak prihoda u članu 34. u zadnjem stavu faktički predodređuje. To znači da nema apsolutne samostalnosti, to znači da ima ograničenu samostalnost, a ne možete imati i samostalnost i ograničen suverenitet, što bismo rekli. Mislim da ograničeni suverenitet ovde ne treba da postoji u zakonu, ukoliko hoćemo da damo potpuno pravo da odlučuje o svemu.
Uostalom, čak i kada bismo hteli da ograničimo to pravo da sredstva ne mogu da se prenesu u narednu godinu, onda je logično da ta sredstva budu usmerena upravo na razvoj radiodifuzije, na razvoj emitera, na pomoć manjim ili za razvoj i pokrivanje onih teritorija Srbije koje nemaju 10 ili 15 programa, koje će i posle ovog zakona imati možda jedan ili dva televizijska programa, nekoliko radio-stanica, u odnosu na sredinu gde ima 50.
Ako se htelo da se taj višak sredstava ne zadržava na računu agencije u narednoj godini, da se prenese, onda je bilo logičnije da se napiše da će se ta sredstva utrošiti na onim područjima koja imaju najmanje emitera, za zadovoljavanje potreba građana za informisanjem i slično. Uostalom, neka to bude prihod radiodifuzne organizacije Srbije, ili neka bude prihod manjih emitera na teritoriji Srbije ili za tehnološki razvoj uopšte radiodifuzije u Republici Srbiji.
Ova varijanta je najgora, da se sada emiteri, koji već plaćaju faktički poreze i doprinose za kulturu, zdravstvo, prosvetu, socijalnu zaštitu, kroz poreze, kroz razlike u ceni, kroz plaćanje poreza na reklame, na sponzorstvo, - ponovo, po drugi put oporezuju. To je duplo oporezivanje, a u krajnjem slučaju to je zabranjeno, da ponovo sada na neki način posebno plaćaju taj porez i uplaćuju u budžet. Prema tome, iz svih tih razloga, ograničenog suvereniteta, duplog oporezivanja i potrebe da se valjda ta sredstva uvek ulože u razvoj radiodifuzije, faktički se drže na računu ili na računu agencije ili usmere upravo za potrebe razvoja radiodifuzije.