Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, posle njega narodni poslanik Joca Arsić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, SSJ komentarišući ovaj set  zakona pre svega ukazuje na to da je dato vrlo malo vremena da se sve ovo prokomentariše, pa ćemo samo nekoliko tačaka iz ovih propisa komentarisati.
Pre svega, kao jedan opšti osvrt, hteo bih da kažem da mi želimo da se konačno odnos između Ministarstva pravde i pravosuđa, kao baze, haromonizuje i da se dovede u red, jer smatramo da su u javnosti vrlo nepopularne i neproduktivne sve one svađe i sukobi koji bacaju ljagu i na Ministarstvo i na pravosuđe. Ipak, moramo biti svesni toga da je pravosuđe jedna ozbiljna oblast i jedan ozbiljan stub vlasti. U tom smislu i ova mala sugestija.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova, smatramo, posebno nakon ovoga što je ministar rekao, da je potrebno 20.000 kvadratnih metara prostora za apelacione sudove, naravno, potrebna je oprema, kadrovi itd, treba ozbiljno preispitati da li apelacioni sudovi u ovom obliku i na ovaj način treba da ostanu. Mislim da, s obzirom na odloženi momenat primene ovog propisa, ima mogućnosti da se to još jednom preispita.
Kada je reč o Zakonu o sudijama, smatramo da je suvišno ovo u članu 2. - poveravanje predmeta i ova tehnika koja je uobičajena, da se predmeti formiraju po redosledu itd, i da se veća formiraju jedinstveno, znači, da nema nikakvih prekrajanja, niti preskakanja.
Što se tiče naučne i stručne delatnosti sudija, tužilaca i zamenika tužilaca, smatramo da je to neophodno. Međutim, možda malo relativizuje ceo ovaj pojam to što se radi uz saglasnost predsednika suda. Naime, postoje sudije koje su vrlo iskusne, koje svoju dugogodišnju praksu i treba da pretoče u određene brošure, u određena uputstva itd. Bila bi šteta da se takvo jedno nagomilano znanje i iskustvo ne prezentuje javnosti. Prema tome, pitanje je da li, ukoliko takav sudija nije simpatičan ili nije po volji predsednika suda, to treba da bude smetnja da se ovako nešto i uradi. Pitanje da li se tu smatra i obavljanje profesorskog rada treba precizirati.
Što se tiče plate predsednika Vrhovnog suda Srbije i ostalih visokih funkcionera u pravosuđu, koji se vezuju za platu predsednika Vlade, takođe je to možda jedna nevešta konstrukcija, s obzirom na činjenicu da je predsednik Vlade pojedinac i da on može svoju platu možda i iz nekih drugih razloga namerno da drži na nižem nivou, pa bi možda bilo uputnije da to bude vezano sa nekom prosečnom platom u Republici Srbiji ili slično.
Kada je reč o članu 11. Predoga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, pitanja prekrajanja izborne volje građana, politički montiranih suđenja itd. je jedno pitanje koje može biti vrlo zgodno za obračun sa pojednim sudijama. Sa druge strane, može izazvati takvo stanje u pravosuđu da se mnoge sudije osećaju nesigurno i ne znaju da li će biti pogođeni ovim propisom ili ne. Isto tako, rok za primenu ovog propisa je dosta dug, tako da unosimo jedan nemir, jednu nesigurnost u pravosuđe na ovaj način.
Posebno bih se osvrnuo na Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Što se tiče Trgovinskog suda u Kragujevcu, poslanička grupa SSJ smatra, nakon svih konsultacija koje je obavila, da Trgovinski sud u Kragujevcu treba da poseduje jedno odeljenje u Jagodini, iz više razloga: Jagodina je sedište okruga; privredni, kulturni, geografski centar, koji sigurno ima puno uslova, zapravo ispunjava sve uslove da bi bila sedište, bar u ovoj fazi, odeljenja ovog Trgovinskog suda. Smatramo da bi ovu praksu trebalo nastaviti, da bi trgovinske sudove trebalo još više decentralizovati, s obzirom na kvalitet kadrova koje imamo, na opremljenost itd. U Trgovinskom sudu u Kragujevcu oko 40% predmeta je sa područja Jagodinskog okruga, tako da svakodnevno imamo situaciju da tužioci, tuženi, njihovi zastupnici itd. prevaljuju po stotinak i više kilometara da bi obavili posao. Kažem još jednom, nema ni jednog jedinog razloga da se to ne obavi u Jagodini.
Što se tiče člana 4. - Trgovinski sudovi sa proširenom nadležnošću, kod ovih trgovinskih sudova postoji jedna ideja, ranije sam bio obavešten da će predlagač povući ovaj predlog, a to je da se postupci stečajeva koncentrišu u četiri trgovinska suda: u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Posebno kod ovog člana zakona smatramo da je to izuzetno neracionalno, pre svega iz jednog razloga, što se u neravnopravan položaj stavljaju sudije u ostalim trgovinskim sudovima u odnosu na sudije u ova četiri suda.
Naime, ne postoji ni jedan jedini razlog da tvrdimo da su sudije u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu pismenije, bolje obrazovane, korektnije i da će korektnije primenjivati važeće propise. To je posebno izazvalo reakciju i kod ostalih sudija i predsednika trgovinskih sudova u Srbiji. Primer Trgovinskog suda u Kragujevcu, koji treba da rešava predmete sa područja Kraljeva, Novog Pazara i Prištine. To znači da bi ovaj trgovinski sud, kao i ostali, morao da se opremi, opet dolazimo na istu temu kao kod apelacionih sudova, novim prostorijama, novim kadrovima i novom opremom, a to je sve neracionalno.
Takođe, s obzirom na činjenicu da bi stečajevi trebalo da se obave u jednom razumnom roku od godinu, dve, tri dana, vezano za one rokove za privatizaciju, znači, nakon toga bismo imali i višak prostora i višak sudija i višak opreme koncentrisan na ovim mestima, a istovremeno bi trgovinski sudovi u drugim mestima bili za toliko osiromašeni; slabije opremljeni, kadrovski, tehnički itd.
Prema tome, smatramo da su oba ova člana dosta neracionalna i da će dosta koštati ovu državu. Zbog toga apelujemo na ministra, kao predlagača, da povuče ovaj predlog u ovom delu ili da ga preinači ili da, na kraju krajeva, prihvati amandmane SSJ koji su u ovom smislu i dati.
Što se tiče javnog tužilaštva, među javnim tužiocima je pozitivno prihvaćen ovaj predlog da se zamenici biraju trajno, jer se na neki način izjednačavaju sa ostalim nosiocima pravosudnih funkcija, tako da mogu svoj posao nesmetano da obavljaju. Takođe, jedna reakcija koja će verovatno biti tema kad dođe 10. ili 11. tačka dnevnog reda, a to je pitanje statusa javnih tužilaca, sudija i svih ostalih u odnosu na specijalne tužioce, specijalna veća, gde se već pojavljuje određeno nezadovoljstvo, jer ovi ljudi i ovako časno i korektno mogu da obavljaju svoj posao, pa će tu biti određenih diskusija, ali kad dođe to na dnevni red.

Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, posle njega bi po prijavama reč imao narodni poslanik Miloš Todorović, ali je iskorišćeno vreme poslaničke grupe, tako da posle Joce Arsića reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovana gospođo Čomić, predloženim setom zakona, ukupno pet, o kojima je odlukom većine doneto da rasprava bude jedinstvena u okviru svih pet zakonskih predloga, nema mnogo vremena da se diskutuje , iako su predlozi samo izmene i dopune već donetih zakona, kako je ovde već malopre rečeno, u novembru mesecu ili pre sedam - osam meseci, u čemu smo učestvovali i mi kao poslanička grupa, dajući određene amandmane koji tada nisu prihvaćeni. Kao što vidimo, neki od tih amandmana su danas postali sastavni deo ovih predloga izmena i dopuna, bar kad se tiče javnotužilačkih funkcija.
Ono što mene ovde posebno brine, to je da je gospodin ministar u svom obrazloženju ovih predloga zakona napomenuo da je jedna od najznačajnijih u ovom delu predloženih izmena i takozvana lustracija i njegova izjava da će na takav način doći do eliminisanja onih koji su se ogrešili, kako je to rečeno, o ove principe navedene lustracije. Znači: prekrajanja izborne volje građana, montirani procesi i učestvovanje u kršenju ljudskih prava, odnosno, kako je to rečeno, iz nečasnih pobuda.
Mislim da je izraz koji je upotrebio gospodin ministar prilično oštar: rečeno je da će onima koji su učinili određene propuste u radu, koji su učinili određena krivična dela u svom radu, prestati funkcija, neće moći da obavljaju svoju delatnost, ali ova kvalifikacija - da će biti eliminisani, ne znam da li je bila namerna ili slučajna, izaziva određeno podozrenje da se ovde ne radi o onome što bi trebalo da bude etimološka podloga ove reči - lustracija ili - pročišćenje ili - prosvetljenje. Ona treba da bude individualni čin. Ona mora da bude ono što će kroz shvatanje duha ili kako se to često u veri upotrebljava - da se primi duh Božiji ili prosvećenje, to je ipak individualni čin i ne može da bude kolektivni čin.
Ako to postane kolektivni čin, po određenim principima nasilne primene, ili prinude, onda to liči na nešto drugo. Meni to više liči na određenu inkviziciju prema onima sa kojima ne delimo isto mišljenje i plašim se da tražeći izlaz iz jednoumlja, što je ovde vrlo često govoreno, ne krenemo u ono drugo što je vrlo opasno i gore, u pojedinačna bezumlja.
Stoga mislim da treba da se uzdržimo od ovakvih preteranih kvalifikacija, odnosno da na korektan način rešavamo situacije kada je neko nešto učinio kao grešku za šta postoje određeni materijalni dokazi, a ne samo ako je veće u nekom sudu donelo odluku da tumačeći postojeći zakon - bilo je viša listića, bilo je određenih proceduralnih problema u toku glasanja i poništilo te izbore, pa su se oni ponovo zakazali, ponovo održali, onda to nije prekrajanje izborne volje već je to ponavljanje procesa.
Meni nije poznato da je ijedno sudsko veće donelo rešenje da je pobedila ova ili ona stranka, već da se ponovo to procenjivalo. Ako je toga bilo, ako se procedura nije poštovala, onda se o tome vodi postupak; onda se to na odgovarajući način utvrđuje i tu nema zbora da je tu zloupotrebljen zakon, da je zloupotrebljena procedura i da nije ispoštovano ono što treba.
Koliko znam, jedan od primera za ovako nešto je i ono proglašenje gde se izbrisalo vreme; prvo donelo jedno vreme, pa promenilo to - da ne važi do 16 nego da treba produžiti do 20; pa je tu skinut jedan broj glasača kod izbora predsednika i da je tu došlo do nekog, uslovno rečeno, prekrajanja volje, ili je prekrajanje volje birača to što se uvode privremena veća u pojedinim opštinama a da za to nema dovoljno razloga.
Normalno, sigurno da je sve to podložno određenoj kritici. Kod ovih zakona, imam još primedbu na uređenje sudova. Molim vas, mi ovde predlažemo, a o tome je govorio moj kolega Toma Bušetić, da se vrši određena promena kod uređenja, odnosno teritorijalnog organizovanja sudova - predviđa se da se osnuje sud u Novom Pazaru.
Znam da je jedna grupa poslanika zahtevala, kao i kolega Rajko Baralić, da se otvori trgovinski sud u Čačku za područje Čačka, Ivanjice, Gornjeg Milanovca i Lučana. Ovim predloženim izmenama predviđeno je da to bude Odeljenje Trgovinskog suda u Kraljevu, a da se osniva ne odeljenje nego trgovinski sud u Novom Pazaru, za područje ove tri opštine. Ne vidim nijedan razlog zbog koga to ne bi bilo odeljenje, ako već mora, ako ima logičnih potreba, ako je to efikasnije da se radi, a ovamo gde to traje već duže se ne osniva novi trgovinski sud, već samo odeljenje.
Normalno, onda tih zahteva ima i prema Jagodini, verovatno bi tu bili i Smederevo, Požarevac itd, no meni je nelogično da obrazloženje bude da je tamo potrebno, a ovamo nije ako to nije potkrepljeno određenom političkom nagodbom.
I na kraju, komentarisao bih da je ovaj set predloga zakona o izmenama i dopunama zakona dalo Udruženje pravnika, kako rekoste i vi, sudija, odnosno drugih asocijacija, a raniji predlog je dala jedna grupa poslanika; tu se pre svega misli na DSS. Ne razumem gde se ovde nalazi Ministarstvo pravde povodom pravljenja određenih projekata zakona i predlaganja u ovoj skupštini. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović. Nije prisutan. Posle njega reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, kolega Joca Arsić je uveo u ovu priču, ali ja sam još u januaru mesecu podneo predlog izmena i dopuna zakona kojim je trebalo da se obezbedi da Čačak postane sedište trgovinskog suda za opštine Čačak, Gornji Milanovac, Ivanjica i Lučani.
Jedan od dva nadležna skupštinska odbora je ovo prihvatio. Prihvatio je i gospodin Čedomir Jovanović, u ime poslaničkog kluba DOS, na sednici kada smo to pokušavali da uvrstimo u dnevni red. I još jednom, kada je moglo da dođe do proširenja dnevnog reda, ponovo je, voljom poslanika, ova tačka uvršćena u dnevni red i imali smo obećanje da će ta stvar biti regulisana.
Ipak, želim da kažem nekoliko stvari, ne sporeći nikom pravo da proba da se izbori u određenom okružnom mestu za bolju poziciju privrede i pravosuđa; ne sporim pravo Novom Pazaru, uvažavam specifičnosti tog kraja; i ne sporim ni legitiman zahtev poslanika da to isto bude u Jagodini, ali ipak postoji razlika.
U Čačku je od ukidanja Suda udruženog rada sve vreme funkcionisalo odeljenje Privrednog suda koje je imalo sedište u Kraljevu i Čačku. Tamo postoje tehnički i kadrovski uslovi, znači sve što je neophodno za nesmetan rad ovog suda, a postoji interes privrede. Postoji sve što Čačak ima i po platnom prometu i po privrednim subjektima, zaista spada u takve opštine u Srbiji, a važno je takođe i da Ivanjica, koja je deo okruga (Ivanjica je četvrta opština u Moravičkom okrugu), ne bude naslonjena na Privredni sud u Užicu, već da se formira trgovinski sud sa sedištem u Čačku.
U vezi sa tim postoji i inicijativa Advokatske komore u Čačku, postoji inicijativa svih političkih stranaka, i moram da kažem - potpuna saglasnost, a evo sada čujem od gospodina ministra da će biti prihvaćeno i zahvaljujem se, pa ću završiti da ne oduzimam vreme drugim poslanicima.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas tekst zakona koji smo samo pre nekoliko meseci imali na dnevnom redu. Ali, šta je tada bilo? Zarad nekih kompromisa, kada je bio u pitanju Zakon o radu, našli su se ovi zakoni i usvojeni su od strane ove skupštine, da bi se samo posle par meseci ponovo našli na dnevnom redu. Dakle, nešto je postignuto kod trgovinskog, međutim ubrzo se videlo da to ne štima i ponovo je pred nama danas set zakona koje ste ponudili.
Mi socijalisti smo bili za taj set zakona, odnosno pojedine zakone, jer su davali određene mogućnosti da sudovi rade bez pritiska političara i da ne bude mešanja i retroaktivnog delovanja, pogotovo kada je u pitanju, što se sada hoće da postavi kao pitanje lustracije, smena sudija koje su radile ili su bile u izbornim komisijama.
Dakle, prethodni zakoni su bili, ipak, i vrsta zaštite sudija i vrsta zaštite od političkog uticaja na sudove i njihovu nezavisnost. Sa ovim zakonima praktično se stavlja pod punu ingerenciju političara, jer, kako drugačije protumačiti da predsednik suda koji ne pokrene smenu sudije, ako mu je eventualno neko našao zamerku, i sam bude smenjen.
Znači, onaj sudija koji bude postavljen za predsednika suda, moraće isključivo raditi onako kako mu naredi ministar za pravosuđe, ili neko iz ministarstva.
Prema tome, neprihvatljivo je da se uvodi lustracija, a to je izgleda bila opsesija Vladana Batića i Ministarstva pravde otpočetka, da bi se osvetili za neke svoje promašaje sudijama koji su radili po zakonima koji su tada važili, da dođe do smene sudija samo zbog toga što su morali da potvrde npr. ako je bilo nekih izbornih promašaja ili povrede zakona u izborima, pa su morali da ponište to i da vrate ponovo na izbore.
Uzmite primer: ako se u glasačkoj kutiji nađe jedan listić više nego što je upisano birača, bilo koja partija i bilo koji predstavnik političke partije stavi prigovor, taj se prigovor mora uvažiti, moraju se poništiti izbori na tom biračkom mestu.
Dakle, ako je sudija to potvrdio i poništio izbore na biračkom mestu zbog toga što je bio jedan listić viška u kutiji, taj sudija treba da odgovara danas i da bude smenjen. Pa nijedan taj sudija nije mogao da utiče i da prekraja volju birača; jer, na svakom biračkom mestu, a verovatno ste bili svedoci, kao članovi biračkih komisija, bio je predstavnik svake političke partije i bez njegovog potpisa nije mogao otići materijal nigde na dalju obradu.
Prema tome, ako je neko uložio prigovor, sudija je morao da uvaži taj prigovor, ako je bio osnovan i po zakonima koji su tada važili, da poništi izbore na pojedinim biračkim mestima, a danas treba da odgovara.
Ili se kaže - zbog učestvovanja u političkom suđenju. Pa gde su to bili politički procesi u prethodnom periodu, gde su ti politički zatvorenici, da se danas pojave, jednostavno, da kažete imenom i prezimenom ko je taj koji je odgovarao zbog svog političkog delovanja?
Naprotiv, ovih prethodnih deset godina, sve što je bilo bilo je upereno protiv tadašnje vlasti, odnosno SPS-a; i vaši mediji i političari, svim silama su se borili na svaki mogući način: i rušilački i demonstracijama i pištanjem, i upadanjem. Jednostavno, ko je zbog toga odgovarao - niko. Političari su se služili najuvredljivijim izrazima o vladajućem režimu, o predsedniku. I da li je neko odgovarao - niko. A danas neka to neko pokuša; prvo, neće novine da objave i, s druge strane, biće kažnjen automatski.
I treće - učestvovanje u kršenju ljudskih prava. Vrlo je diskutabilno sa pravne tačke gledišta ko će to oceniti, ko je to odgovarao i kada su kršena ljudska prava? Dešava se, normalno, a da li je to bila praksa - pa zasigurno ne, niti je bio nalog sudijama da tako rade.
Ministre, ja neću ići kod Slobe i žaliti se, verovatno će doći vreme da ćete se vi žaliti njemu, ali interesantno, kad se podnose amandmani od strane opozicionih partija, mi smo npr. podneli amandman (a sada ste vi to potvrdili naknadno, rekli ste - u članu 9. se briše stav gde se kaže da ne važi odredba prestanak radnog odnosa) pa mi smo to tada predložili, ali samo iz razloga što je to predložila SPS, odnosno poslanici opozicione partije, to se nije prihvatilo.
Naknadno, kada ste videli da je to zaista bila greška, vi ste naknadno došli pameti i rekli - pa da, dobro je to bilo, ali nećemo prihvatiti zato što je SPS predložio, nego ćemo sada prihvatiti.
Još nekoliko takvih stvari ima kad su u pitanju amandmani koje smo mi tada predložili, a koje niste prihvatili, a zasigurno ste sada našli da je to zaista prava odredba, i to ste uvažili. To je još jedan dokaz da poslanici SPS ne prilaze materijalima i ne prilaze izradi amandmana samo reda radi, već zaista u cilju da se poboljša bilo koji zakonski projekat, koji će biti u službi građana, a ne samo radi skupljanja političkih poena. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Pavlović.

Poštovano predsedništvo, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, očigledno je da smo se zbog međustranačkih prepucavanja, sukoba, nesaglasnosti i mnogih drugih stvari, da te atribute ja ne dodajem, našli i došli u situaciju da kao Narodna skupština Republike Srbije, u periodu od jedne i to nepune godine dana, imamo dva puta na dnevnom redu zasedanja Parlamenta set zakona o pravosuđu.
Izmene i dopune koje su sada predložene, po mom uverenju i uverenju poslaničke grupe koju predstavljam, SPS-a, pored onoga što je gospodin ministar Batić rekao u uvodnim napomenama, mislim da se radi i o određenom pritisku iz inostranstva da se izvrše izmene i dopune koje su predložene. I još nešto: mislim da je namera Vlade Republike Srbije, preko Ministarstva pravde, da se predloženim izmenama i dopunama zakona koje su na dnevnom redu, skrene pažnja javnosti i građana Republike Srbije; sa određenih neuspeha, koje trpi i podnosi Vlada Republike Srbije, da se skrene pažnja sa povećanja cena, sa teškog života, padom standarda i mnogih drugih stvari.
Kad je u pitanju izmena i dopuna Zakona o sudijama (reći ću nešto pojedinačno o nekoliko zakona), želim da vas podsetim da je u novembru 2001. godine, dakle, kada je usvojen ovaj zakon, tadašnji predlagač ovog zakona, ali i kompletnog seta zakona, DOS, odnosno Demokratska stranka Srbije, koju je ceo DOS prihvatio, dakle, tada su predlozi zakona bazirani na nečemu u čemu nije bilo mesta lustraciji, koja u poslednje vreme (da gospodin ministar ne zameri, već je to neko rekao), po mom mišljenju već postaje jedna opsesija dr Vladana Batića, ministra pravde.
Naravno, razumem da je lustracija koju on zagovara, a inače se predlaže i ovim izmenama i dopunama, petooktobarska revolucionarna mera, koja je u članu 11. izmena i dopuna Zakona o sudijama predviđena samo za sudije, nije napravljena za tužioce, i to po tri osnova (žagor u sali).... Nema tu krila, gospodine, to vi u DOS-u imate krila, pa ste se razbili na 18 krila, teško ćete se sastaviti. Mi imamo jedno krilo i to je pravo, ja sam u njemu, bez brige budite. (Poslanik Vojislav Šešelj, sa mesta: Što se ljubiš sa onim drugim krilom?)
Gospođo predsedavajuća, zamolite gospodina Šešelja da ne dobacuje, jer kad bih pričao o tome sa kime se on ljubi, trebalo bi mnogo više vremena.