Znači, imamo tri predloga za dopunu dnevnog reda i jedan predlog za spajanje rasprave.
Stavljam na glasanje predlog predsednika poslaničke grupe DOS, gospodina Čedomira Jovanovića, da se na osnovu člana 131, 156. i 158. Poslovnika, kao osma tačka dnevnog reda uvrsti u dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketne komisije Narodne skupštine Republike Srbije radi sagledavanja stanja i utvrđivanja činjenica postojanja ili nepostojanja zloupotrebe službenog položaja najviših državnih funkcionera i neovlašćenog postupanja lica u njihovoj službi.
Za 111, protiv 10, uzdržanih nema, nije glasalo 32, od ukupno 153 narodna poslanika.
Konstatujem da je prihvaćen predlog predsednika poslaničke grupe DOS da se kao osma tačka uvrsti u dnevni red Predlog odluke o obrazovanju anketne komisije Narodne skupštine.
Stavljam na glasanje drugi predlog da se u dnevni red, kao deveta tačka, uvrsti Predlog zakona o dopunama Zakona o lokalnim izborima.
Za 110, protiv 10, uzdržanih nema, nije glasao 31, od ukupno 151 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila predlog predsednika poslaničke grupe DOS da se, kao deveta tačka, u dnevni red uvrsti Predlog zakona o dopunama Zakona o lokalnim izborima.
Stavljam na glasanje treći predlog, da se u skladu sa članovima 156. i 158. Poslovnika, u dnevni red, kao deseta tačka dnevnog reda, uvrsti Predlog zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji.
Za 108, protiv 37, uzdržanih nema, nije glasalo 7, od ukupno 152 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku kojom je prihvatila predlog predsednika poslaničke grupe DOS za uvršćivanje u dnevni red Predloga zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji.
I na kraju, stavljam na glasanje predlog da se izvrši spajanje 10. i 11. tačke dnevnog reda, a to je Predlog zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji i Predloga zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala.
Za 109, protiv 33, uzdržana dva, nije glasalo osam, od ukupno 152 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku o spajanju rasprave o desetoj i jednaestoj tački dnevnog reda - Predlog zakona o bezbednosno-informativnoj agenciji i Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa o suzbijanju organizovanog kriminala.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA (zajednički načelni pretres sa 3, 4, 5, 6. i 7. tačkom dnevnog reda)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se spoji rasprava o predlozima akata za koje je to predložio narodni poslanik Čedomir Jovanović, a pre otvaranja zajedničkog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da predaju liste sa prijavljenim govornicima.
Javljanje povodom Poslovnika, predsednik poslaničke grupe SPS-a narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 90. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predlažem da ukupno vreme za raspravu po ovoj tački dnevnog reda bude 10 sati. Naime, reč je o izmenama i dopunama pet zakona. To su Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o Visokom  savetu pravosuđa, Zakon o javnom tužilaštvu; mislim da u ovim izmenama i dopunama predloženih zakona ima puno toga što ima nesumnjivog značaja i za rad pravosuđa, a imaće značaja i za društvo u celini i mislim da ova tema zbog svog značaja zahteva da o njoj raspravljamo dva puta duže u odnosu na predviđeno vreme.

Stavljam na glasanje predlog predsednika poslaničke grupe SPS-a da se ukupno vreme rasprave po ovim tačakama dnevnog reda produži na 10 časova.
Za 37, protiv 98, uzdržana dva, nije glasalo 13, od ukupno 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog predsednika poslaničke grupe SPS-a za produženje vremena za raspravu.
Otvaram zajednički načelni pretres o:
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova,
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama,
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava,
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa,
- Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu; i
jedinstveni pretres o predlozima odluka o prestanku funkcija i izboru nosilaca pravosudnih funkcija i to:
- Predlogu odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, sa dopunom Predloga odluke od 8. jula 2002. godine i 15. jula 2002. godine,
- Predlogu odluke o prestanku dužnosti javnim tužiocima,
- Predlogu odluke o izboru sudija i predsednika sudova opšte nadležnosti, Višeg trgovinskog suda i trgovinskih sudova, sa dopunom i izmenom od 8. jula 2002. godine i dopunom od 12. jula 2002. godine,
- Predlogu odluke o izboru javnih tužilaca.
Pitam da li želi reč predstavnik predlagača ministar pravde gospodin Vladan Batić? (Da.)

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije pripremila je predlog zakona o izmenama i dopunama seta pravosudnih zakona koji su stupili na snagu početkom ove godine. Koji su razlozi motivisali Vladu da pristupi podnošenju predloga za izmene i dopune pravosudnih zakona?
U predlaganju seta pravosudnih zakona koji su usvojeni nije učestvovala stručna javnost u vreme kada su ti zakoni podneti Narodnoj skupštini. Nažalost, usvojeni zakoni predstavljaju rezultat političke nagodbe i zbog toga su oni na štetu pravosuđa. Ti zakoni su predloženi bez finansijske konstrukcije, bez finansijske analize, tako da s obzirom na materijalne nemogućnosti nisu u jednom delu sprovodljivi. Upravo predlog izmena i dopuna ovih zakona potiče iz Društva sudija, kao i iz Udruženja tužilaca, znači od samih pravosudnih organa; oni su uočili slabosti i nedostatke predloženih zakona i zato su inicirali njihovu izmenu. Dakle, ideja je da predloženi zakoni budu u duhu i po meri pravosuđa Srbije.
Ukazao bih samo na nekoliko osnovnih i krucijalnih izmena i dopuna: predviđena je odredba koja nosi naslov - posebni razlozi za razrešenje - dakle, reč je o regulisanju i normiranju onoga što se u javnosti u poslednje vreme naziva lustracijom. Dakle, o eliminisanju iz pravosuđa jednog broja sudija, odnosno nosilaca pravosudnih funkcija, sudija i tužilaca, a pre svega sudija koji su vršeći sudsku dužnost obavljali one poslove koji nisu dostojni nosilaca pravosudnih funkcija, što ukazuje na njihov nesavestan rad: učestvovali su u prekrajanju izborne volje građana, u falsifikovanju izborne volje građana Srbije na izborima 1996. godine i 2000. godine; učestvovali su u montiranim političkim procesima, upotrebili su razne koruptivne afere; ima tu puno nepotizma i svega onoga što ukazuje da nedostaje onaj esencijalni kvalifikatorni element da bi neko obavljao sudijsku dužnost, a to je savesnost. U ovom slučaju radi se o nesavesnosti.
Dalje, formiraju se četiri apelaciona suda, umesto jednog, sa odeljenjima, kao što je predviđeno u postojećem zakonskom tekstu, čime će se obezbediti veća efikasnost i racionalnost sudijske funkcije. Odlaže se početak rada apelacionog i upravnog suda za narednu budžetsku godinu, pošto je izostala finansijska konstrukcija predloženog seta zakona kada su oni donošeni, nije se vodilo računa o tome da li postoje ili ne finansijske mogućnosti da se ovi sudovi ustroje i počnu normalno da rade. To podrazumeva velika finansijska sredstva, to podrazumeva oko 20 hiljada kvadrata poslovnog prostora, a o tome nije vođeno računa i zbog toga je ovo odlaganje.
Proširuje se sastav posebnih članova javnih tužilaca sa dva na četiri, čime se otklanja prigovor javnotužilačke funkcije da je Visoki savet pravosuđa više sudsko nego pravosudno telo.
Ministar pravde i republički i javni tužilac postaju članovi proširenog sastava Visokog saveta pravosuđa, jer mi smo već članovi užeg sastava koji objektivno ima veće ingerencije. Ko može više, može i manje, a poenta cele priče je da se na taj način stiče mogućnost da se odlučuje o budžetskim stvarima, poput predlaganja povećanja plata sudijama, sudijskog dodatka i slično što smatramo neophodnim.
Vrši se konverzija statusa zamenika javnih tužilaca, koji se trenutno imenuju od strane Visokog saveta pravosuđa na mandat od 8 godina. Ovim izmenama njihov položaj biće stalan i biraće ih, kao javne tužioce, Narodna skupština Republike Srbije.
Još jednom želim da kažem da su sve izmene i dopune predložene isključivo na inicijativu ljudi iz pravosuđa. Vlada ni na koji način nije htela da utiče, samo je formalni predlagač, jer to ne može biti Visoki savet pravosuđa ili neko drugi.

Da li želi reč predsednik Odbora za pravosuđe i upravu? (Ne.)
Da li želi reč predstavnik predlagača, gospođa Leposava Karamarković, u ime predsedavajućeg Visokog saveta pravosuđa? Nije prisutna.
Da li predstavnik predlagača Siniša Simić, predsedavajući Visokog saveta pravosuđa želi reč? Nije prisutan.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodo ministri, pošto je reč o zajedničkoj raspravi o predlogu za izmenu i dopunu pet zakona: o sudijama, javnom tužilaštvu, uređenju sudova, Visokom savetu pravosuđa, sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije iznesem tri osnovne karakteristike ovih predloga zakona.
Prvo, izmene i dopune predloženih zakona, koje se čine svega sedam meseci nakon što su ti zakoni usvojeni, znače priznanje Vlade Republike Srbije i poslaničke grupe DOS da ti zakoni nisu bili dobri, odnosno da je bilo grešaka prilikom njihovog usvajanja. To u isto vreme znači i naknadno, posredno priznanje argumenata i jednog broja amandmana, koje su predložili poslanici Socijalističke partije Srbije. Da podsetim: mi smo tada dali više amandmana na predloge zakona; ti amandmani su bili odbijeni da bi se sada, sedam meseci kasnije, pojavili kao predlozi DOS-a za izmenu i dopunu predloženih zakona; tu pre svega mislim na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, kojim se briše član 65, o onemogućavanju razrešenog sudije da po razrešenju podnese prijavu za izbor u sud ili javno tužilaštvo. Isti amandman je bio predložen 18. oktobra 2001. godine od strane poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije i bio odbijen od strane skupštinske većine.
Zatim, članovi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu kojim se izjednačava položaj javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca - to rešenje je bilo predloženo od strane poslaničke grupe SPS, takođe u oktobru prošle godine, ali je naš amandman, zbog nerazumevanja suštine, bio odbijen od strane DOS-a. Moram da pomenem i jedan broj rešenja iz članova 10-18. istog predloga zakona, koji su već bili podneta od strane poslanika Socijalističke partije Srbije, ali takođe nisu bili prihvaćena.
Drugo, predlažu se promene koje su kozmetičkog karaktera, koje mogu, ali i ne moraju da budu, a njihovim prihvatanjem zakoni neće dobiti na težini, niti će se zbog eventualnog neusvajanja nešto bitno desiti, tj. promeniti. Tu mislim na rešenja uvođenja savetnika Vrhovnog suda, člana 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, redukovanje teksta kod određivanja nadležnosti Vrhovnog suda ili uređivanje plaćanja, načina plaćanja nosiocima pravosudnih i upravnih funkcija u pravosuđu. Te promene neće same po sebi dovesti do sređivanja materijalnog i ekonomskog stanja u pravosuđu, ni u smislu obezbeđenja boljih uslova rada u sudovima, ni poboljšanja ekonomskog stanja zaposlenih u pravosuđu; obećanih hiljadu maraka plate nikako da stignu, a u javnosti je već stvoreno mišljenje da sudije i ostali zaposleni ne rade ništa, a primaju velike novce, što nije tačno i što potvrđuju svakodnevni protesti zaposlenih u pravosuđu.
Treća karakteristika, ona glavna, koja u stvari i obeležava ceo ovaj set zakona i označava suštinu zalaganja DOS-a i suštinu Predloga zakona o sudijama, odnosi se na član 11. koji sadrži tzv. posebne razloge za razrešenje sudija, što je u stvari drugo ime za lustraciju, za disciplinovanje sudija, uvođenje kriterijuma moralno-političke podobnosti izabranih sudija i način da se sudije, koje nisu po volji DOS-a, njihovog načina razmišljanja i rada, udalje iz suda tj. razreše sudske funkcije.
Po mišljenju poslaničke grupe SPS ovaj član zakona je direktno suprotan odredbama Ustava Republike Srbije koje govore o sadržaju sudijske funkcije, o stalnosti mandata sudija i o slučajevima u kojima sudija može biti razrešen. Predlogom zakona se uvode novi kriterijumi na osnovu kojih predlagač, izvršna vlast, pokazuje kako u stvari shvata proklamovane principe podele vlasti, nezavisnost i samostalnost sudstva.
Član 11. Predloga zakona kao razloge za razrešenje sudija predviđa: učestvovanje u predmetima prekrajanja izborne volje građana, u političkim i montiranim suđenjima, u kršenju ljudskih prava. Sva tri navedena uslova su neprihvatljiva, neutemeljena, neargumentovana i ne mogu izdržati ozbiljniju pravnu raspravu. Ovim uslovima od strane predlagača nedostaje još jedino spisak sudija na koje se navedeni uslovi odnose i koji će biti razrešeni primenom zakona. Pošto spiska nema, bar ne još uvek, ja ću u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije povodom prvog uslova - prekrajanja izborne volje građana, postaviti nekoliko pitanja.
Da li se ovaj uslov odnosi na sudije koji su, shodno zakonskim odredbama i na osnovu konstatacija iznetih u zapisnicima biračkih odbora i podnetih dokaza od strane ovlašćenih lica, konstatovali nepravilnosti u izbornom procesu i naložili ponavljanje izbora na jednom broju biračkih mesta, na lokalnim izborima jeseni 1996. godine?
Kao što se zna, u priči o izbornim sporovima iz 1996. godine bio je angažovan specijalni predstavnik OEBS-a gospodin Felipe Gonzales, koji u svom izveštaju nije doveo u pitanje rad sudija, već potrebu izmene pojedinih članova Zakona o izborima, koji su po njegovom mišljenju bili ekstenzivnog karaktera!
Da li se možda ovaj uslov odnosi na sudije koji su u lokalnim izborima jeseni 2000. godine, posle puča od 5. oktobra i pod uticajem tog puča, naprasno, mimo zakonskih odredaba i bez konstatacije iznete u zapisnicima, mimo činjenica, najpre produžili izborne radnje, a potom i doneli odluke o ponavljanju izbora u preko 120 izbornih jedinica u desetak opština, u kojima su tada pobedili kandidati SPS-a, da bi u ponovljenim izborima rezultati bili drugačiji - DOS je zahvaljujući tome formirao lokalnu vlast u tim opštinama?!
Da li se ovaj uslov odnosi na sudiju Opštinskog suda u Pirotu, koji je pre nekoliko nedelja doneo odluku da se ponove izbori za odbornika Opštine na jednom biračkom mestu i time doveo u pitanje izbornu volju građana, zato što je jedan birač uz saglasnost biračkog odbora glasao bez identifikacionog dokumenta; Izborna komisija je priznala to glasanje, ali ne i sud koji je poništio glasanje; rezultati izbora su uprkos ponovljenom glasanju bili isti i pobedio je kandidat SPS-a?!
Da li se ovaj uslov odnosi na sudije koje su poništile biračku volju građana na Kosovu i Metohiji septembra 2000. godine ili one koji su učestvovali u donošenju odluke da Srbi na Kosovu i Metohiji ne mogu da učestvuju na izborima decembra 2000. godine? Sve se to može direktno ili indirektno podvesti pod učestvovanje u prekrajanju izborne volje građana i biti predmet selektivnog tumačenja, što predlagač zakona očigledno i hoće!
Druga dva uslova za razrešenje sudija su takođe podložna selektivnom tumačenju. Bilo bi dobro da čujemo koja su to politička i montirana suđenja u našoj zemlji, da čujemo imena političkih osuđenika!
Pogotovo se treći uslov može široko tumačiti, što može dovesti do razrešenja velikog broja sudija pod apsolutno sumnjivim okolnostima. Da ovi uslovi pored razrešenja nepodobnih sudija imaju za cilj i disciplinovanje neposlušnih sudija, potvrđuju odredbe istog člana 11. Predloga zakona, koje predviđaju da se predlozi za razrešenje sudija mogu podnositi do 1. jula naredne godine i još šest meseci duže od strane predsednika neposredno višeg suda.
Ovde postoji i direktan pritisak na predsednike sudova, jer ako oni ne pronađu unutar suda jednog ili više sudija za odstrel, onda predsednik višeg suda utvrđuje nepodobnost sudija, pokreće postupak za razrešenje dužnosti ne samo sudija, već i predsednika suda. Znači, predsednik suda, kao neposredni starešina, može da oceni da nema razloga za pokretanje postupka za razrešenje sudija, već da su sve sudije sudile u skladu sa zakonom, ali neko drugi, predsednik višeg suda tako ne misli i, primenjuje kaznene mere. Suština ove odredbe, dakle, jeste - kazni druge da ne bi bio kažnjen sam!
Dakle, navedeni primeri najbolje potvrđuju dekadentnost i isključivost ovog predloga zakona: jedne sudije treba kazniti, druge uplašiti, a sudstvo u svakom slučaju derogirati i podrediti volji izvršne vlasti. Poslanička grupa SPS neće podržati predložena rešenja predloga zakona, a pogotovo ona o lustraciji sudija, jer usvajanjem ovih predloga zakona sigurno nećemo dobiti nezavisno, samostalno, kompetentno sudstvo koje će raditi na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, a što je cilj kome kao društvo svi težimo. Usvajanjem ovakvih predloga zakona dobićemo u stvari uplašeno, politički obojeno sudstvo, potčinjeno volji izvršne vlasti i skupštinske većine DOS-a, što je za nas, a verujem i za građane Srbije, neprihvatljivo. Hvala.

Za reč se javio narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, u prilici smo da čujemo priznanje ministra pravde da je paket sudskih zakona koji je donešen, pre nekih osam ili devet meseci, bio stvar političke nagodbe. Ne znam da li je i ovaj paket izmena i dopuna sudskih zakona stvar neke nove političke nagodbe, ali ako postoji i jedna sfera državnog i društvenog života koja ne sme biti stvar nikakve političke nagodbe, onda je to pravosudna sfera. Mora se do kraja dosledno, konzistentno, sprovesti princip podele vlasti, posebno princip nezavisnosti sudstva i javnog tužilaštva. Taj princip po našem pravnom poretku još nije sproveden, iako ga Ustav predviđa.
Kada pogledate ustavne odredbe o sudijama, o sudstvu, javnom tužilaštvu, videćete da Ustav ne ostavlja mogućnost nikakve veze između izvršne vlasti i sudova i javnog tužilaštva. Dakle, oni su apsolutno nezavisni u odnosu na izvršnu vlast. Oni mogu biti samo podređeni Narodnoj skupštini, i to podređeni po pitanju izbora njenih najviših nosilaca, a ne po pitanju eventualnog mešanja u ono što je striktna nadležnost sudova. Žao mi je što Ministarstvo pravde i Vlada nisu ovih osam meseci iskoristili da nam predlože mnogo temeljitije izmene i dopune sudskih zakona, koje bi dosledno sprovele taj princip nezavisnosti sudstva i javnog tužilaštva. Vlada i Ministarstvo pravde se povode za svojim sopstvenim političkim interesima. Njima očigledno smeta određeni broj sudija i javnih tužilaca, oni bi hteli da ih se otarase.
Ovde se odmah nameće pitanje, a o tome ću govoriti kada sledeći put budem imao priliku ilustrujući to sa nekim konkretnim pojedinostima, ovde se govori o kompromitovanosti nosilaca sudijske funkcije: političkim procesima iz prošlosti, korupcijom, nepotizmom, kao i prekrajanjem izborne volje građana! Sve ovo što je ovde ministar pravde nabrojao, podložno je krivičnom gonjenju! Odmah se postavlja pitanje, zašto još nijedan sudski proces nije vođen na osnovu toga? Neki su početi, ali nisu završeni! Zbog čega? U čemu je problem? Da li to pokazuje da je pravosuđe nesposobno da samostalno izađe sa tim na kraj ili to koči neko u sferi izvršne vlasti?
Kod nas postoji mnogo, previše mešanja izvršne vlasti u sferu pravosuđa! Navešću vam nekoliko primera:
1) Kada je pokrenut krivični postupak protiv rukovodilaca firme "Jumko" u Vranju, zbog navodne prodaje vojnih uniformi albanskim teroristima, sud je pustio osumnjičene da se brane sa slobode - mnogi lideri DOS-a, a među njima i potpredsednik Vlade, Nebojša Čović, javno su reagovali i napali sudove; sud pod pritiskom opoziva svoju odluku i ponovo ih stavlja u pritvor! To je nedopustivo! To je nezamislivo u jednom slobodnom i demokratskom pravnom poretku!
2) Imamo slučaj da je sud osudio čoveka koji me je branio pred Saveznom skupštinom ispalivši jedan metak u vazduh kada me je rulja napala, u vreme kada u državi nije bilo nikakve policije; samo su kriminalci sprovodili red na ulicama, a policije uopšte nije bilo - organizovao sam Službu bezbednosti u Vladi Srbije kao potpredsednik Vlade. On je, jednim metkom uvis, odbio rulju; dobio je šest meseci zatvora, uslovno na dve godine i još mu presuda nije ni dostavljena, iako je izrečena pre dva meseca!
Ljudi koji su spalili Saveznu skupštinu, upali sa oružjem u Saveznu upravu carina, Narodnu banku Jugoslavije, itd. uopšte nisu tretirani pred sudovima. Šta to onda znači?! Oni nisu opasnost po društvo, da li je tako? Da li Skupština može da gori svaki put kad neko poželi da se zagreje?! Verovatno je to razlog.
3) Imamo primer kazne Dragoljubu Milanoviću: deset godina zatvora! Kao da je on bombardovao! A da je on naredio bombardovanje državne televizije, pitanje je da li bi dobio deset godina! Pitanje je! Onaj ko je naredio, Havijer Solana, dolazi ovde kao rado viđen gost, a čovek koji je bio u funkciji direktora ... uopšte ga ne branim po pitanju njegove uloge u državnoj televiziji, njegova programska politika bila je katastrofalna, odvratna, užasna, samo je Bojana Lekić u tom pogledu gora od njega.
Međutim, znate, ogroman je bio pritisak u javnosti na pravosuđe u vreme tog sudskog procesa; demonstracije što je pušten da se brani sa slobode; svako veče kampanja na svim televizijskim programima! To ne sme, vi ste i ovde u ovim zakonima predvideli da ne sme da se vrši takav pritisak na sudove dok traje postupak. Naravno, sudska presuda može biti predmet javne ocene, ali kada se izrekne, a ne dok traje postupak - ako je pušten da se brani sa slobode što se brani sa slobode, ako ovo, ako ono.... Pod takvom presijom nijedan sud ne može da radi.
4) Imam slučaj zgrade Magistrata u Zemunu, koju je SRS zakupila na 30 godina. Toliki je bio pritisak na sudiju Četvrtog opštinskog suda, da je odvedena negde u nepoznatom pravcu da piše presudu i deset dana je nije bilo u sudu - a da bi presudila apsolutno kontra svim zakonskim normama. Šta se desilo sada: ne može sebi da dođe, jer je Okružni sud ukinuo i vratio na ponovni postupak...

Gospodine Šešelj, upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda. Ovo vam je peti pojedinačni slučaj iz oblasti pravosuđa, imate konkretne predloge zakona, nije slobodna tema o pravosuđu.

Pazite, govorim o nedostacima ovih pet, šest, koliko je podnešeno, pet zakonskih projekata, o njihovim nedostacima i obrazlažem svoje zalaganje da se temeljitijim promenama pravosudnih zakona obezbedi nezavisnost sudske vlasti. Bez nezavisnosti sudske vlasti nemoguće je ostvariti demokratsko društvo i zaštititi slobode i prava čoveka i građanina.
Da bi se ta sudska vlast zaštitila, ne sme izvršna vlast da se meša u njene poslove: ne sme ministar pravde da proglašava dan pravosuđa, to je mogao Visoki savet pravosuđa, Vrhovni sud, Ustavni sud ili Narodna skupština, zakonom, ali to ne sme ministar pravde; ne sme ministar pravde da ulazi sa kamerama i kontroliše sudije, da li je neko došao na posao ili ne. To ovlašćenje on nema nigde u Zakonu o uređenju sudova, ni u Zakonu o sudijama, tog ovlašćenja ministra pravde nema.
Međutim, postoji jasna disproprocija, kontradikcija, kolizija između Zakona o ministarstvima, Zakona o uređenju sudova i Zakona o sudijama. Vi ste morali o tome da vodite računa. U Zakonu se Ministarstvo pravde postavlja kao neko ko je iznad sudske vlasti. U članu 5. Zakona o ministarstvima stoji: "Ministarstvo pravde obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: organizaciju i rad pravosudnih organa". To ne može Ministarstvo pravde, po Ustavu. Znam, vi niste nasledili dobru situaciju, pa ste krivi za njeno pogoršanje što se tiče nezavisnosti sudske vlasti! I ranije je bilo loše. Bilo je pokušaja u prošlom mandatu da se donese novi zakon o sudovima - nije uspelo. Dragoslav Janković, tadašnji ministar pravde, podneo je tekst, taj tekst smo odbili u konsultacijama koje su prethodile sednici Vlade. Do sednice Vlade nije ni stigao, jer nije obezbedio princip nezavisnosti sudstva. Pretpostavljam da je ministar Batić zatekao taj nacrt u fiokama, kad je došao tamo, pa može da potvrdi da je to rađeno, ali neuspešno.
Ministarstvo pravde je nadležno za organe za prekršaje. Ti organi za prekršaje nisu sudovi u pravom smislu reči.