PETO VANREDNO ZASEDANjE, 15.07.2002.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

4. dan rada

15.07.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:55 do 18:50

  • TAGOVI

  • Peto vanredno zasedanje (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova (zajednički načelni pretres sa grupom pravosudnih zakona) (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova (pojedinosti) (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama (pojedinosti) (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (pojedinosti) (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu pravosuđa (pojedinosti) (2002)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč? (Niko.)
    Zaključujem zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i jedinstveni pretres o predlozima odluka o prestanku funkcija i izboru nosilaca pravosudnih funkcija i to: Predlogu odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, sa dopunom predloga te odluke od 8. jula 2002. godine i 15. jula 2002. godine, Predlogu odluke o prestanku dužnosti javnim tužiocima, Predlogu odluke o izboru sudija i predsednika sudova opšte nadležnosti Višeg trgovinskog suda i trgovinskih sudova sa dopunom i izmenom od 8. jula 2002. godine i dopunom od 12. jula 2002. godine i Predlogu odluke o izboru javnih tužilaca.
    Nastavljamo rad po dnevnom redu.
    Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA
    Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
    Primili ste amandmane koje su podneli narodni poslanici: Leila Ruždić-Trifunović, Išpanovič Ištvan, Siniša Mitrović, Vojislav Šešelj, Žarko Obradović, Ljubiša Maravić, Toma Bušetić i Rajko Baralić; Hranislav Perić, Joca Arsić, Milan Janković i Toma Bušetić; i, Jovan Todorović, Joca Arsić, Milan Janković i Toma Bušetić.
    Primili ste mišljenje Vlade o pojedinim amandmanima.
    Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora; na sednici Zakonodavnog odbora narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović povukla je amandman na član 9.
    Pošto je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres, u okviru koga je razmotren i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Izvolite reč, po Poslovniku, ima zamenik predsednika poslaničke grupe DOS, narodni poslanik Siniša Mitrović.
    ...

    Siniša Mitrović

    Na osnovu člana 137. Poslovnika, predlažem da vreme za raspravu u pojedinostima traje tri minuta.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Siniše Mitrovića da vreme rasprave o amandmanima traje tri minuta. Izvolite.
    Za 83, protiv 24, uzdržanih nema, nije glasao 31, od ukupno 138 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da rasprava u pojedinostima traje tri minuta.
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    Da li se podnosilac amandmana javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. kojim se menja član 10. postojećeg zakona, u kome se precizno nabrajaju sudovi opšte nadležnosti i posebni sudovi.
    Članom 1. ovog predloga zakona se umesto jednog apelacionog suda uvodi nekoliko apelacionih sudova, pa je množina u tekstu - "apelacioni sudovi", a ja mojim amandmanom plediram da se u potpunosti brišu apelacioni sudovi, da ostanu sudovi opšte nadležnosti, opštinski, okružni i vrhovni.
    Naravno, to podrazumeva i brisanje stava 3. kako sam naveo u amandmanu, da se brišu - posebni sudovi, Viši trgovinski sud i Upravni sud. Vidite kako je u ovom zakonu nezgrapno formulisano pitanje drugostepenog sudskog postupka. Postoje opštinski sudovi sa preciziranim nadležnostima, okružni sudovi sa preciziranim nadležnostima i apelacioni sud koji presuđuje u drugom stepenu na osnovu žalbi na prvostepene presude i opštinskih i okružnih sudova. Što znači sa aspekta tretmana žalbi kao redovnih pravnih lekova u drugostepenom postupku opštinski i okružni sudovi su potpuno izjednačeni. Nigde ne stoji da će biti posebna veća u apelacionom sudu koji će se baviti isključivo rešavanjem u drugom stepenu povodom prvostepenih presuda opštinskih sudova i posebna veća koja će se baviti u drugom stepenu presudama okružnih sudova. To je potpuno izjednačeno. Nikavog stepenovanja nema.
    Zašto onda uopšte postoje opštinski i okružni sudovi kao posebni sudovi?! U čemu je onda njihova razlika?!
    Okružni sud je ranije imao dodatni autoritet, jer je ispravljao ili ukidao presude prvostepenih sudova. Imao je pravo da ih preinači. Sada to pravo ima apelacioni sud u odnosu i na opštinske i na okružne. Po čemu se onda razlikuju opštinski i okružni sudovi, osim što ste im vi sporove i krivična dela razvrstali po određenom kriterijumu koji je takođe problematične prirode?! Nema nikakve razlike. Potpuno je onda besmisleno. Mora se okružnom sudu vratiti nadležnost u drugom stepenu povodom presuda opštinskog suda, a, kao i do sada, to se može rešavati putem posebnih sudskih veća, odeljenja itd.
    Dalje, posebni trgovinski i upravni sudovi su se u svetu pokazali kao loše rešenje. Znate, i obični ljudi, građani su u stanju da nipodaštavaju sve sudove koji nisu redovni sudovi, koji nisu u sistemu sudova opšte nadležnosti. Mi smo i do sada imali praksu, u ranijem periodu, da su privredni sudovi mnogo teže izvršavali u izvršnom postupku svoje presude nego sudovi opšte nadležnosti, upravo zbog takvog tretmana.
    Izvršni postupak se ovim strašno komplikuje. Izvršni postupak je do sada bio najproblematičniji u celom sudskom sistemu - dobijete presudu, nemate mogućnosti da je izvršite; ako su to pred sudovima opšte nadležnosti nekako je i moglo, pred drugim sudovima je išlo veoma teško, sada će ići još teže. Na stranu to što se pravi zbrka, što se ljudi koji su laici za pravnu teoriju i praksu mnogo teže snalaze, što će se i ovde pojaviti onaj Parkinsonov zakon o geometrijskom uvećanju birokratije.
    Birokratija ima naviku da sama izmišlja delokrug svog rada i da se širi na sve strane. Vi sa ovim jačate sudsku administraciju, povećavate broj sudskih sedišta, materijalne troškove sudova povećavate! A kvalitet, po prirodi stvari, smanjujete. Neće presude biti kvalitetnije. Kada imate samo sudove opšte nadležnosti onda je i konkurencija među sudijama mnogo veća.
    Drugo, postoji mnogo viši stepen međusobnog poznavanja u pogledu kvaliteta, stručnosti, savesnosti, marljivosti, principijelnosti itd. Mnogo će se bolja selekcija vršiti po pitanju izbora u više sudove, posebno Vrhovni sud. Vidim, vi ste danas predložili nekoliko sudija Višeg trgovinskog suda za sudiju Vrhovnog suda. Pretpostavljam da su oni poznati samo u krugu dosadašnjih privrednih sudova.
    Odmah se nameće pitanje - da li su isti kriterijumi zastupljeni, kada sudije sudova opšte nadležnosti postaju sudije vrhovnih sudova i kada sudije ovih drugih sudova to isto postaju itd. Čitav niz pitanja i komplikacija koje bi se mogle izbeći jednom suštinskom promenom člana 10.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
    Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
    Da li ćete koristiti ukupno vreme od šest minuta? (Poslanik Vojislav Šešelj, sa mesta: Da.)
    Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Dame i gospodo, amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama zapravo se odnosi na član 12. dosadašnjeg zakona, koji govori o ostalim sudovima republičkog ranga, pored Vrhovnog suda Srbije.
    Vidite, apelacioni sud ne može da bude sud republičkog ranga, ako je Vrhovni sud sud republičkog ranga. Apelacioni sud je ovde zamišljen kao sud paralelan Vrhovnom sudu sa jedne strane, ali sa druge strane, Vrhovni sud rešava po vanrednim pravnim lekovima presude apelacionih sudova.
    Vrhovni sud je onda u sudskoj hijerarhiji iznad apelacionog suda. Ono što ovde vama nedostaje je određenje hijerarhije među sudovima. Sudovi republičkog ranga su do sada bili Vrhovni i Ustavni stud. Između Vrhovnog i Ustavnog suda ima podela nadležnosti, ali nema mogućnosti da Ustavni sud rešava po vanrednom pravnom leku u odnosu na presude Vrhovnog suda. To je nemoguće.
    Presude Vrhovnog suda su konačne, na njih se, eventualno, još vanredni pravni lek može podnositi takođe istom tom Vrhovnom sudu, i u nekim slučajevima Saveznom sudu. Ustavni sud nema drugostepene nadležnosti u odnosu na vrhovne sudove ni po vanrednim pravnim lekovima, a ovde Vrhovni sud ima drugostepenu nadležnost u odnosu na apelacioni sud, bar u vanrednim pravnim lekovima.
    Govorite ovde o sudovima republičkog ranga. Sud republičkog ranga podrazumeva najvišu sudsku instancu, posle koje više nema priziva na nivou Republike kod neke druge sudske instance. To vam objašnjavam, kao što nema priziva kod Ustavnog suda na presudu Vrhovnog suda.
    Apelacioni sud, po prirodi stvari, ne može biti sud republičkog ranga, pogotovu sada kada ih vi udvostručujete, utrostručujete, učetvorostručujete; koliko ste predvideli, četiri apelaciona suda! Kako onda mogu ta četiri apelaciona suda da budu sudovi republičkog ranga? Oni nisu sudovi republičkog ranga. Vi uopšte niste predvideli ni promenu naslova ovog odeljka u zakonu, je li tako?
    Vi sada planirate četiri apelaciona suda, sva četiri nazivate republičkim sudovima, odnosno sudovima republičkog ranga. Ne može! Da ste bar uveli neki regionalni rang, ili nešto drugo da ste smislili, neke bi logike bilo, ali očigledno je da niste mnogo razmišljali ni kada ste donosili ovaj zakon, ni sada kada ga menjate.
    Prvo, ništa vama ne vredi što ćete postojeći zakon dezavuisati činjenicom da je on donesen na predlog DSS.Kakve to veze ima? Svi iz vladajućih partija ste za njega glasali. On je vaš zajednički zakon. Kako ste vi međusobno tu inicijativnu nadležnost podelili, to nas ne interesuje, ni nas iz opozicije, ni širu društvenu javnost.
    Vi ste doneli jedan zakon, koji očigledno nije dobar, sami priznajete da nije dobar, već morate da ga menjate. Ja opravdavam vašu želju da ga menjate, ali vas kritikujem što ga ne menjate temeljito. Očigledno ga ne menjate temeljito. Odgovorite sada na ovo pitanje - kako apelacioni sudovi mogu biti sudovi republičkog ranga? To apelacioni sud nije mogao da bude ni ranije, kad je zamišljen samo jedan u strukturi sudske vlasti, pogotovu sada kad ih ima četiri. To nije sud republičkog ranga.
    Sud republičkog ranga je poslednja sudska instanca u Republici, najviša sudska instancija u Republici, bilo da je reč o redovnim, bilo da je reč o vanrednim pravnim lekovima po kojima će rešavati.
    Zato predlažem, prvo, da brišete ovaj naslov iznad člana 12, a onda i sam član 12. i da se zadrži sistem koji je postojao. Jer, treba tražiti savršenstvo u jednostavnosti. Što jednostavniji sistem sudske vlasti, to efikasniji, i to je veća javna kontrola rada sudova.
    Ono što je malopre objašnjavao ministar Batić, da je javna kontrola kada on upadne sa kamerama, to nije tačno! Sudija ne trpi takvu kontrolu. Možda je on izašao u park da razmišlja o presudi koju treba da donese. Kod kreativnog posla takva kontrola ne postoji, a pogotovu ne može kontrola izvršne vlasti.
    Onaj ko ne može da odredi sankciju, besmisleno je i da kontroliše. Ovde je ministar svestan da ne može da odredi sankciju, ali zato uvodi kameru, pa uvodi parasankciju u pravni sistem, a parasankcija je da neka televizija... (je li ovo bila televizija akademika Bogoljuba Karića, koja je bila, kao televizija neke akademije nauka?)... da oni sada prikazuju javnosti šta je ministar zatekao, i to je veoma problematično i sa pravnog i sa moralnog aspekta, ministre.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Ovim završavamo prepodnevni deo;  rad sednice nastavljamo u 15,00 časova, raspravom u pojedinostima i amandmanom na član 3. koji je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.

    (Posle pauze.)
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo, molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.

    Konstatujem da imamo kvorum i možemo nastaviti rad raspravom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, u pojedinostima.

    Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.

    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Dame i gospodo, svojim amandmanom na član 3. sledim ovu ideju ukidanja apelacionih sudova.
    Vidite, član 3. govori o neposredno višim sudovima i kaže da je Vrhovni sud Srbije neposredno viši sud za: apelacioni sud, Viši trgovinski sud i Upravni sud. Pogledajte sada šta se tu dešava! Mi imamo prvo određenje sudova republičkog ranga. Ako su sve ovo bili sudovi republičkog ranga, Vrhovni, apelacioni i Upravni sud, Viši trgovinski i Upravni, onda kako Apelacioni, Viši trgovinski i Upravni mogu biti podređeni Vrhovnom sudu? Sudovi republičkog ranga to je odrednica, što znači da su svi istog ranga. Tamo gde je svima isti rang, nema podređenosti. Ona tu nije moguća.
    Dalje, ovde stoji da je Viši trgovinski sud neposredno viši u odnosu na trgovinski a Apelacioni neposredno viši za okružni i opštinski. Zašto onda po istom kriterijumu apelacioni nije neposredno viši sud za trgovinski? Po istom tom kriterijumu da, dakle, opštinski, okružni, trgovinski donose presude u prvom stepenu, a apelacioni za sve njih u drugom stepenu i onda je apelacioni za sve vrste ovih sporova.
    Vidite, još jednu stvar: u stavu 3. u odnosu na pitanja unutrašnjeg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama, neposredno viši sud za opštinski sud jeste okružni sud. On je viši samo u pogledu unutrašnje strukture sudova, njihovog uređenja i po pitanju primene Zakona o sudijama, a nije viši u pogledu presuda koje se donose, odnosno u drugostepenom rešavanju redovnih pravnih lekova.
    Nema tu elementarne logike. Kada bi se ovo pitanje drugačije tretiralo kao što je do sada, ne bi bilo pravnih nedoumica. Kada pogledate razliku između opštinskog i okružnog suda, ona je taksativno nabrojana u članovima 21. i 22. U krivičnim predmetima opštinski sud sudi one slučajeve gde se izriče kazna do 10 godina zatvora, a okružni iznad 10 godina zatvora. Kakva je tu razlika? Tu nema nikakve principijelne razlike. Hoće li biti devet ili jedanaest godina? Postoji li neka razlika u pogledu kvalifikacije sudija? Ne. Po kom onda kriterijumu da okružni sud bude viši sud u odnosu na opštinski po pitanju unutrašnjeg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama? Zašto onda i tu da bude nadređen? Zašto tu onda apelacioni sud ne bi svima njima bio nadređen?
    Ovde se deli nadređenost. Umesto da postoji jedinstven sistem koji je koherentan, u kome bi nadređeni bili nadređeni svima, dakle, okružnom sudu opštinski, svi okružni Vrhovnom bez ikakvih izuzetaka - ovde se dešava situacija u kojoj se isključuje jedna vrsta nadređenosti, a uspostavlja druga vrsta nadređenosti. Tamo gde je reč o suštinskoj nadređenosti, a suštinska nadređenost je u rešavanju pravnih predmeta, sporova, krivičnih procesa itd, ona ne postoji, a postoji po čisto administrativnim pitanjima, po pitanjima funkcionisanja sudske uprave itd. To je ono što u ovom slučaju nije logično, što je neko pomodarstvo.
    Znate, onaj koji je pisao projekat ovog zakona u vreme kada je zakon donošen, imao je u vidu da su kod nas nekada postojali apelacioni sudova, pa misli treba opet. U Kraljevini Jugoslaviji su bili upravni sudovi, ali im drugi stepen nije bio Vrhovni sud ili Kasacioni sud, ovaj sud sedmorice, čije je sedište bilo u Zagrebu - njima je drugostepeni organ bio državni savet, pa je cela nadležnost Upravnog sudstva bila van redovnog sudstva, upravni sud, državni savet, a državni savet je rešavao u drugom stepenu upravne sporove i rešavao je ustavne sporove. Državni savet je tada bio zadužen da presuđuje u slučaju nesaglasnosti opštih pravnih akata sa Ustavom.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 3. doda novi član 3a.
    Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović.