Slušajate, pa nisam ja ovoliko amandmana spremio da bih od njih odustajao.
Ovde je reč o amandmanu na član 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama, a on se zapravo odnosi na član 36. Zakona, koji govori o posebnim odeljenjima u okružnim sudovima i u Apelacionom sudu. Vidite sada, kaže se: "U Apelacionom sudu postoji odeljenje za hitno postupanje u stvarima u kojima zakon određuje da je postupak po žalbi hitan." Zašto nije zakonodavac kod apelacionih sudova sada predvideo odeljenje za rešavanje u drugom stepenu po presudama opštinskih sudova, odeljenje za rešavanje u drugom stepenu po redovnim pravnim lekovima po presudama okružnih sudova?! To ima mnogo više smisla nego postojanje posebnog odeljenja koje će se baviti pitanjem hitnosti postupka, hitnim postupanjem u čitavom nizu slučajeva.
Znam da ovo vas ne zanima mnogo, ali je veoma bitno, pokazuje nedoslednost zakonskog teksta. Ako imate u okružnim i opštinskim sudovima podelu na odeljenja, ako imate u okružnim sudovima posebna odeljenja za krivična dela protiv privrede i jedinstva jugoslovenskog tržišta i odeljenja za radne sporove na primer - koji je tu problem, da se okružnom sudu u nadležnost daju sve sadašnje nadležnosti trgovinskog suda?! Ako će već okružni sud da se bavi krivičnim delima protiv privrede i jedinstva jugoslovenskog tržišta, teško je kod čitavog niza privrednih sporova ili trgovinskih sporova, kako sada to nazivate, proceniti ima li elemenata krivičnog dela ove vrste ili ne. Ako se vodi parnica pred trgovinskim sudom, ona ne isključuje ovo krivično delo, zapravo, nekada ga i podrazumeva u nekim slučajevima sporenja oko visokih iznosa, itd.
Nekada samo sporovi iz sfere trgovinskih sudova mogu da prevaziđu vrednost, jedan taj spor može da prevaziđe ukupnu vrednost sporenja pred okružnim sudom za čitavu godinu dana, na kraju krajeva. Zašto je to onda poseban sud, zašto je izvan sistema sudova opšte nadležnosti, ako se osnovni kriteriji tamo remete po pitanju izbora sudija. Mnogo je privlačnije biti sudija okružnog suda, nego sudija trgovinskog suda. U to nema nikakve sumnje. Predlažem vam da i u ovom slučaju prihvatite amandman.
Dakle, da prihvatite redom sve ove amandmane koje sam podneo, jer samo njihovo prihvatanje u seriji postiže i cilj i svrhu. Prihvatanje jednog, neprihvatanje drugog, ništa ne rešava.

Da li se o ovom amandmanu još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Podsetila bih samo narodnog poslanika da to što je podneo amandmane i ako ne izađe da ih obrazloži ne mora da znači da odustaje; vaši amandmani ostaju u proceduri, ne morate uvek da ih obrazložite. (Poslanik Šešelj sa mesta: Zar vam je malo što ne izlazim po drugim amandmanima?)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dame i gospodo, i ovaj amandman se odnosi na član 37. gde se govori ... da li je ovo amandman na član 8?

Da, na član 8. koji se odnosi na član 46.

Na član 46. (uvek mi neko istumba ove papire, ali lako se ja snađem), član 46. govori o sekretaru suda i kaže se: "Sekretarijatom rukovodi sekretar suda, koga na predlog predsednika suda postavlja Opšta sednica.
Sekretar Vrhovnog suda Srbije može biti samo onaj ko ispunjava uslove za sudiju Apelacionog suda".
A zašto baš Apelacionog? Što ne trgovinskog, što ne upravnog suda, što ne sudiju Vrhovnog suda? Znači li to da sekretar Vrhovnog suda mora imati iskustvo u praksi kao sudija? Ne mora da znači i zašto bi?! Zašto uopšte da ispunjava uslove za sudiju Apelacionog suda? Prvo, sekretar nema sudijske nadležnosti. Sekretar je čisti administrativac. Što niste uporedili sekretara Vrhovnog suda sa generalnim sekretarom Vlade Srbije ili sekretarom Narodne skupštine? To ima smisla. Nigde ne stoji da sekretar Narodne skupštine mora da ispunjava uslove koji su potrebni za sudiju okružnog ili sudiju Apelacionog suda? Traži se stručnost, traži se radno iskustvo i sposobnost. Gde to stoji god generalnog sekretara Vlade?!
Kao što Vlada ima svoju upravu, svoju administraciju, kao što postoji parlamentarna uprava i administracija, na isti način postoji i sudska. Ne možete postavljati za sekretara Vrhovnog suda uslove koji nisu predviđeni za sekretara Vlade ili za sekretara Narodne skupštine! To im je jedini pandan ovde. Pazite još jednu stvar: po ovlašćenjima koja ima, sekretar Vlade je na neuporedivo odgovornijoj dužnosti, zaista ima ogromna ovlašćenja i ogromne mogućnosti. Kod sekretara suda nije takav slučaj, ni kod sekretara Vrhovnog suda. Čemu onda taj uslov? Nekom je palo na pamet i misli da sve što mu padne na pamet mora pretočiti u pravnu normu! Svaka pravna norma mora imati smisao i svrhu, mora imati svoj cilj. Šta se postiže ovom pravnom normom, koji je cilj - da se sudije apelacionih sudova javljaju na konkurs za sekretara Vrhovnog suda. Besmisleno.

Da li se neko drugi javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodna poslanica Leila Ruždić-Trifunović podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 8. doda novi član 8a.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite.

Mojim amandmanom pokušavam da ispravim jednu nepravdu. Zakon predviđa da sud koji ima 20 i više od 20 sudija ima i sekretara suda. Predlažem da i sud koji ima 10 i više sudija ima sekretara suda. Mislim da je sekretar čovek koji pomaže predsedniku suda u vršenju administrativnih poslova. Da li je 10 ili 20 sudija, vrlo je mala razlika u obimu posla, a inače je veliki obim posla za samog predsednika suda, pa predlažem da i sudovi sa 10 sudija imaju sekretara.
Drugi moj predlog u tom amandmanu je da se sekretar suda ne bira iz redova sudijskih pomoćnika, nego i iz redova zaposlenih lica. Ja, koja sam provela 35 godina u pravosuđu, mislim da je velika šteta da mi decu koja dođu u sud za sudijske pomoćnike u sud i koja se spremaju za karijeru sudije ili advokata udaljavamo od njihove struke i upućujemo na to da se bave administrativnim stvarima. Mislim da im upućivanje u administraciju potpuno karijeru okreće na neku drugu stranu, pa zbog toga apelujem da zaposleni u sudu, koji imaju odgovarajuće kvalifikacije, takođe mogu biti sekretari suda, a ne samo sudijski pomoćnici!

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo, za razliku od Vlade koja predlaže izvesne izmene člana 69, taj član se odnosi na sadržinu ličnog lista sudije porotnika i zaposlenog, Vlada to menja i kaže da je reč o ličnom listu sudije.
Dakle, jedna krupna razlika, iako na prvi put to tako ne izgleda. Prva formulacija je bila lični list sudije porotnika i zaposlenog. Valjda se misli na zaposlenog sudiju, ali to je tako nespretno i neverovatno formulisano, da je i objavljeno bez ikakve stručne redakcije u "Službenom glasniku". Sadrži: ime i prezime, podatke o rođenju, nacionalnosti, prebivalištu itd. Vlada je ovde izbacila neke od tih podataka, poput nacionalnosti i još neke. Nije uopšte bitno.
Mislim da uopšte ovakvo vođenje ličnog lista nije primereno demokratskom pravosudnom sistemu. Sudije su ljudi u radnom odnosu i njima kadrovska služba vodi personalni dosije radi regulisanja svih prava iz radnog odnosa, kao i svim drugim zaposlenim u državi, i u državnoj službi i u privatnom sektoru. Zašto onda kod sudije da se vodi ovakav poseban dosije, a mi smo posle videli da je taj posao u ingerencijama ministra pravosuđa! To nikave svrhe nema. Predsednik suda vodi evidenciju o angažovanju svih sudova. Sud po službenoj dužnosti prati sve postupke u kojima je određeni sudija posutpao ili presuđivao. Čemu onda poseban njegov dosije?
Vi ste se u predizbornoj kampanji zalagali za smanjivanje broja dosijea, za otvaranje dosijea, zalagali ste se za mnogo veći stepen slobode i demokratije nego što ste u praksi spremni da ostvarite. Zapravo, u praksi negirate sve ono što ste obećavali. Ovde ima čitav niz stvari koje su katastrofalno loše određene u zakonskom tekstu, a Predlog zakona o izmena i dopunama to unekoliko popravlja, ali ne dovoljno. Popravlja na taj način što izbacuje ono najgore: podatke, spisak krvnih srodnika u pravoj liniji ili pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva i tazbinskih srodnika u pravoj liniji koji rade u pravosuđu itd. To je besmisleno. Može se desiti da srodnici rade u različitim sudovima, jedan u Subotici, drugi u Nišu. To nije nikakav problem. To može da znači da su, nezavisno jedan od drugoga, izabrani na sudijske funkcije.
Ali, ovo što je sad ovde ostalo, postavlja se pitanje čemu uopšte, kakva je svrha da taj list sadrži: ime i prezime, ime oca, mesto, dan, mesec i godinu rođenja, podatke o prebivalištu, završenom pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravničkoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju u službi, datumu navršenja radnog veka, ispunjavanju sudijske norme, upućivanju na rad u drugi sud, udaljavanju sa dužnosti, disciplinskim merama, vođenim krivičnim postupcima, prestanku dužnosti, objavljenim stručnim i naučnim radovima, znanju stranih jezika, imovinskom stanju i stambenim prilikama?!
Ovo se sve vodi u personalnom dosijeu koji je potreban za regulisanje radno-pravnog statusa svih zaposlenih, pa i sudija. U tom smislu sudije ne treba da predstavljaju nikakav izuzetak. Kad je sudiji potrebno da pribavi sve ove podatke? Onda kad konkuriše za izbor. Za prvu stepenicu treba da se traži i prosek na studiju i znanje stranih jezika i sve ono što je ovde navedeno, a posle se podrazumeva, kad konkuriše na više zvanje, da je sve to ispunio jednom.
Čemu onda to? Ili, može da se postavi pitanje - ako nije ispunio, kako je mogao da bude izabran?! Ali, voditi personalni dosije i voditi ga u Ministarstvu pravde, direktno negira princip nezavisnosti sudstva.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu. (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Obradović, Ljubiša Maravić, Toma Bušetić i Rajko Baralić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.