Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, posle njega bi po prijavama reč imao narodni poslanik Miloš Todorović, ali je iskorišćeno vreme poslaničke grupe, tako da posle Joce Arsića reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovana gospođo Čomić, predloženim setom zakona, ukupno pet, o kojima je odlukom većine doneto da rasprava bude jedinstvena u okviru svih pet zakonskih predloga, nema mnogo vremena da se diskutuje , iako su predlozi samo izmene i dopune već donetih zakona, kako je ovde već malopre rečeno, u novembru mesecu ili pre sedam - osam meseci, u čemu smo učestvovali i mi kao poslanička grupa, dajući određene amandmane koji tada nisu prihvaćeni. Kao što vidimo, neki od tih amandmana su danas postali sastavni deo ovih predloga izmena i dopuna, bar kad se tiče javnotužilačkih funkcija.
Ono što mene ovde posebno brine, to je da je gospodin ministar u svom obrazloženju ovih predloga zakona napomenuo da je jedna od najznačajnijih u ovom delu predloženih izmena i takozvana lustracija i njegova izjava da će na takav način doći do eliminisanja onih koji su se ogrešili, kako je to rečeno, o ove principe navedene lustracije. Znači: prekrajanja izborne volje građana, montirani procesi i učestvovanje u kršenju ljudskih prava, odnosno, kako je to rečeno, iz nečasnih pobuda.
Mislim da je izraz koji je upotrebio gospodin ministar prilično oštar: rečeno je da će onima koji su učinili određene propuste u radu, koji su učinili određena krivična dela u svom radu, prestati funkcija, neće moći da obavljaju svoju delatnost, ali ova kvalifikacija - da će biti eliminisani, ne znam da li je bila namerna ili slučajna, izaziva određeno podozrenje da se ovde ne radi o onome što bi trebalo da bude etimološka podloga ove reči - lustracija ili - pročišćenje ili - prosvetljenje. Ona treba da bude individualni čin. Ona mora da bude ono što će kroz shvatanje duha ili kako se to često u veri upotrebljava - da se primi duh Božiji ili prosvećenje, to je ipak individualni čin i ne može da bude kolektivni čin.
Ako to postane kolektivni čin, po određenim principima nasilne primene, ili prinude, onda to liči na nešto drugo. Meni to više liči na određenu inkviziciju prema onima sa kojima ne delimo isto mišljenje i plašim se da tražeći izlaz iz jednoumlja, što je ovde vrlo često govoreno, ne krenemo u ono drugo što je vrlo opasno i gore, u pojedinačna bezumlja.
Stoga mislim da treba da se uzdržimo od ovakvih preteranih kvalifikacija, odnosno da na korektan način rešavamo situacije kada je neko nešto učinio kao grešku za šta postoje određeni materijalni dokazi, a ne samo ako je veće u nekom sudu donelo odluku da tumačeći postojeći zakon - bilo je viša listića, bilo je određenih proceduralnih problema u toku glasanja i poništilo te izbore, pa su se oni ponovo zakazali, ponovo održali, onda to nije prekrajanje izborne volje već je to ponavljanje procesa.
Meni nije poznato da je ijedno sudsko veće donelo rešenje da je pobedila ova ili ona stranka, već da se ponovo to procenjivalo. Ako je toga bilo, ako se procedura nije poštovala, onda se o tome vodi postupak; onda se to na odgovarajući način utvrđuje i tu nema zbora da je tu zloupotrebljen zakon, da je zloupotrebljena procedura i da nije ispoštovano ono što treba.
Koliko znam, jedan od primera za ovako nešto je i ono proglašenje gde se izbrisalo vreme; prvo donelo jedno vreme, pa promenilo to - da ne važi do 16 nego da treba produžiti do 20; pa je tu skinut jedan broj glasača kod izbora predsednika i da je tu došlo do nekog, uslovno rečeno, prekrajanja volje, ili je prekrajanje volje birača to što se uvode privremena veća u pojedinim opštinama a da za to nema dovoljno razloga.
Normalno, sigurno da je sve to podložno određenoj kritici. Kod ovih zakona, imam još primedbu na uređenje sudova. Molim vas, mi ovde predlažemo, a o tome je govorio moj kolega Toma Bušetić, da se vrši određena promena kod uređenja, odnosno teritorijalnog organizovanja sudova - predviđa se da se osnuje sud u Novom Pazaru.
Znam da je jedna grupa poslanika zahtevala, kao i kolega Rajko Baralić, da se otvori trgovinski sud u Čačku za područje Čačka, Ivanjice, Gornjeg Milanovca i Lučana. Ovim predloženim izmenama predviđeno je da to bude Odeljenje Trgovinskog suda u Kraljevu, a da se osniva ne odeljenje nego trgovinski sud u Novom Pazaru, za područje ove tri opštine. Ne vidim nijedan razlog zbog koga to ne bi bilo odeljenje, ako već mora, ako ima logičnih potreba, ako je to efikasnije da se radi, a ovamo gde to traje već duže se ne osniva novi trgovinski sud, već samo odeljenje.
Normalno, onda tih zahteva ima i prema Jagodini, verovatno bi tu bili i Smederevo, Požarevac itd, no meni je nelogično da obrazloženje bude da je tamo potrebno, a ovamo nije ako to nije potkrepljeno određenom političkom nagodbom.
I na kraju, komentarisao bih da je ovaj set predloga zakona o izmenama i dopunama zakona dalo Udruženje pravnika, kako rekoste i vi, sudija, odnosno drugih asocijacija, a raniji predlog je dala jedna grupa poslanika; tu se pre svega misli na DSS. Ne razumem gde se ovde nalazi Ministarstvo pravde povodom pravljenja određenih projekata zakona i predlaganja u ovoj skupštini. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović. Nije prisutan. Posle njega reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani novinari, kolega Joca Arsić je uveo u ovu priču, ali ja sam još u januaru mesecu podneo predlog izmena i dopuna zakona kojim je trebalo da se obezbedi da Čačak postane sedište trgovinskog suda za opštine Čačak, Gornji Milanovac, Ivanjica i Lučani.
Jedan od dva nadležna skupštinska odbora je ovo prihvatio. Prihvatio je i gospodin Čedomir Jovanović, u ime poslaničkog kluba DOS, na sednici kada smo to pokušavali da uvrstimo u dnevni red. I još jednom, kada je moglo da dođe do proširenja dnevnog reda, ponovo je, voljom poslanika, ova tačka uvršćena u dnevni red i imali smo obećanje da će ta stvar biti regulisana.
Ipak, želim da kažem nekoliko stvari, ne sporeći nikom pravo da proba da se izbori u određenom okružnom mestu za bolju poziciju privrede i pravosuđa; ne sporim pravo Novom Pazaru, uvažavam specifičnosti tog kraja; i ne sporim ni legitiman zahtev poslanika da to isto bude u Jagodini, ali ipak postoji razlika.
U Čačku je od ukidanja Suda udruženog rada sve vreme funkcionisalo odeljenje Privrednog suda koje je imalo sedište u Kraljevu i Čačku. Tamo postoje tehnički i kadrovski uslovi, znači sve što je neophodno za nesmetan rad ovog suda, a postoji interes privrede. Postoji sve što Čačak ima i po platnom prometu i po privrednim subjektima, zaista spada u takve opštine u Srbiji, a važno je takođe i da Ivanjica, koja je deo okruga (Ivanjica je četvrta opština u Moravičkom okrugu), ne bude naslonjena na Privredni sud u Užicu, već da se formira trgovinski sud sa sedištem u Čačku.
U vezi sa tim postoji i inicijativa Advokatske komore u Čačku, postoji inicijativa svih političkih stranaka, i moram da kažem - potpuna saglasnost, a evo sada čujem od gospodina ministra da će biti prihvaćeno i zahvaljujem se, pa ću završiti da ne oduzimam vreme drugim poslanicima.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas tekst zakona koji smo samo pre nekoliko meseci imali na dnevnom redu. Ali, šta je tada bilo? Zarad nekih kompromisa, kada je bio u pitanju Zakon o radu, našli su se ovi zakoni i usvojeni su od strane ove skupštine, da bi se samo posle par meseci ponovo našli na dnevnom redu. Dakle, nešto je postignuto kod trgovinskog, međutim ubrzo se videlo da to ne štima i ponovo je pred nama danas set zakona koje ste ponudili.
Mi socijalisti smo bili za taj set zakona, odnosno pojedine zakone, jer su davali određene mogućnosti da sudovi rade bez pritiska političara i da ne bude mešanja i retroaktivnog delovanja, pogotovo kada je u pitanju, što se sada hoće da postavi kao pitanje lustracije, smena sudija koje su radile ili su bile u izbornim komisijama.
Dakle, prethodni zakoni su bili, ipak, i vrsta zaštite sudija i vrsta zaštite od političkog uticaja na sudove i njihovu nezavisnost. Sa ovim zakonima praktično se stavlja pod punu ingerenciju političara, jer, kako drugačije protumačiti da predsednik suda koji ne pokrene smenu sudije, ako mu je eventualno neko našao zamerku, i sam bude smenjen.
Znači, onaj sudija koji bude postavljen za predsednika suda, moraće isključivo raditi onako kako mu naredi ministar za pravosuđe, ili neko iz ministarstva.
Prema tome, neprihvatljivo je da se uvodi lustracija, a to je izgleda bila opsesija Vladana Batića i Ministarstva pravde otpočetka, da bi se osvetili za neke svoje promašaje sudijama koji su radili po zakonima koji su tada važili, da dođe do smene sudija samo zbog toga što su morali da potvrde npr. ako je bilo nekih izbornih promašaja ili povrede zakona u izborima, pa su morali da ponište to i da vrate ponovo na izbore.
Uzmite primer: ako se u glasačkoj kutiji nađe jedan listić više nego što je upisano birača, bilo koja partija i bilo koji predstavnik političke partije stavi prigovor, taj se prigovor mora uvažiti, moraju se poništiti izbori na tom biračkom mestu.
Dakle, ako je sudija to potvrdio i poništio izbore na biračkom mestu zbog toga što je bio jedan listić viška u kutiji, taj sudija treba da odgovara danas i da bude smenjen. Pa nijedan taj sudija nije mogao da utiče i da prekraja volju birača; jer, na svakom biračkom mestu, a verovatno ste bili svedoci, kao članovi biračkih komisija, bio je predstavnik svake političke partije i bez njegovog potpisa nije mogao otići materijal nigde na dalju obradu.
Prema tome, ako je neko uložio prigovor, sudija je morao da uvaži taj prigovor, ako je bio osnovan i po zakonima koji su tada važili, da poništi izbore na pojedinim biračkim mestima, a danas treba da odgovara.
Ili se kaže - zbog učestvovanja u političkom suđenju. Pa gde su to bili politički procesi u prethodnom periodu, gde su ti politički zatvorenici, da se danas pojave, jednostavno, da kažete imenom i prezimenom ko je taj koji je odgovarao zbog svog političkog delovanja?
Naprotiv, ovih prethodnih deset godina, sve što je bilo bilo je upereno protiv tadašnje vlasti, odnosno SPS-a; i vaši mediji i političari, svim silama su se borili na svaki mogući način: i rušilački i demonstracijama i pištanjem, i upadanjem. Jednostavno, ko je zbog toga odgovarao - niko. Političari su se služili najuvredljivijim izrazima o vladajućem režimu, o predsedniku. I da li je neko odgovarao - niko. A danas neka to neko pokuša; prvo, neće novine da objave i, s druge strane, biće kažnjen automatski.
I treće - učestvovanje u kršenju ljudskih prava. Vrlo je diskutabilno sa pravne tačke gledišta ko će to oceniti, ko je to odgovarao i kada su kršena ljudska prava? Dešava se, normalno, a da li je to bila praksa - pa zasigurno ne, niti je bio nalog sudijama da tako rade.
Ministre, ja neću ići kod Slobe i žaliti se, verovatno će doći vreme da ćete se vi žaliti njemu, ali interesantno, kad se podnose amandmani od strane opozicionih partija, mi smo npr. podneli amandman (a sada ste vi to potvrdili naknadno, rekli ste - u članu 9. se briše stav gde se kaže da ne važi odredba prestanak radnog odnosa) pa mi smo to tada predložili, ali samo iz razloga što je to predložila SPS, odnosno poslanici opozicione partije, to se nije prihvatilo.
Naknadno, kada ste videli da je to zaista bila greška, vi ste naknadno došli pameti i rekli - pa da, dobro je to bilo, ali nećemo prihvatiti zato što je SPS predložio, nego ćemo sada prihvatiti.
Još nekoliko takvih stvari ima kad su u pitanju amandmani koje smo mi tada predložili, a koje niste prihvatili, a zasigurno ste sada našli da je to zaista prava odredba, i to ste uvažili. To je još jedan dokaz da poslanici SPS ne prilaze materijalima i ne prilaze izradi amandmana samo reda radi, već zaista u cilju da se poboljša bilo koji zakonski projekat, koji će biti u službi građana, a ne samo radi skupljanja političkih poena. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Pavlović.

Poštovano predsedništvo, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, očigledno je da smo se zbog međustranačkih prepucavanja, sukoba, nesaglasnosti i mnogih drugih stvari, da te atribute ja ne dodajem, našli i došli u situaciju da kao Narodna skupština Republike Srbije, u periodu od jedne i to nepune godine dana, imamo dva puta na dnevnom redu zasedanja Parlamenta set zakona o pravosuđu.
Izmene i dopune koje su sada predložene, po mom uverenju i uverenju poslaničke grupe koju predstavljam, SPS-a, pored onoga što je gospodin ministar Batić rekao u uvodnim napomenama, mislim da se radi i o određenom pritisku iz inostranstva da se izvrše izmene i dopune koje su predložene. I još nešto: mislim da je namera Vlade Republike Srbije, preko Ministarstva pravde, da se predloženim izmenama i dopunama zakona koje su na dnevnom redu, skrene pažnja javnosti i građana Republike Srbije; sa određenih neuspeha, koje trpi i podnosi Vlada Republike Srbije, da se skrene pažnja sa povećanja cena, sa teškog života, padom standarda i mnogih drugih stvari.
Kad je u pitanju izmena i dopuna Zakona o sudijama (reći ću nešto pojedinačno o nekoliko zakona), želim da vas podsetim da je u novembru 2001. godine, dakle, kada je usvojen ovaj zakon, tadašnji predlagač ovog zakona, ali i kompletnog seta zakona, DOS, odnosno Demokratska stranka Srbije, koju je ceo DOS prihvatio, dakle, tada su predlozi zakona bazirani na nečemu u čemu nije bilo mesta lustraciji, koja u poslednje vreme (da gospodin ministar ne zameri, već je to neko rekao), po mom mišljenju već postaje jedna opsesija dr Vladana Batića, ministra pravde.
Naravno, razumem da je lustracija koju on zagovara, a inače se predlaže i ovim izmenama i dopunama, petooktobarska revolucionarna mera, koja je u članu 11. izmena i dopuna Zakona o sudijama predviđena samo za sudije, nije napravljena za tužioce, i to po tri osnova (žagor u sali).... Nema tu krila, gospodine, to vi u DOS-u imate krila, pa ste se razbili na 18 krila, teško ćete se sastaviti. Mi imamo jedno krilo i to je pravo, ja sam u njemu, bez brige budite. (Poslanik Vojislav Šešelj, sa mesta: Što se ljubiš sa onim drugim krilom?)
Gospođo predsedavajuća, zamolite gospodina Šešelja da ne dobacuje, jer kad bih pričao o tome sa kime se on ljubi, trebalo bi mnogo više vremena.

Molim narodne poslanike da ne ometaju govornika.

Dakle, u vezi sa lustracijom, predviđene su tri stvari: učestvovanje u predmetima prekrajanja izborne volje; učestvovanje u političkim i montiranim  suđenjima; i, učestvovanje u kršenju ljudskih prava zagarantovanih Ustavom, zakonom, međunarodnim ugovorom, i to iz nečasnih pobuda.
Sva ova tri navedena uslova su (ne tvrdim to samo ja, mnogi koji su pre mene govorili sada i ranije su tvrdili) neprihvatljiva za jednu ozbiljnu i pravnu raspravu, ako tako hoćete, jer je nemoguće prenebregnuti činjenicu da sudovi po odredbama tadašnjih zakona nisu mogli da menjaju niti da prekrajaju volju građana, već samo da po zakonskim odredbama, usled postojećih nepravilnosti u izbornom procesu, nalože ponavljanje izbora.
Takođe, krajnje je diskutabilno da li je u našoj zemlji bilo političkih suđenja, a ako ih je i bilo, treba navesti koji su to politički osuđenici, navesti njihova imena da bi se podacima ilustrovale ove tvrdnje.
U isto vreme, uslov za razrešavanje zbog kršenja ljudskih prava moguće je vrlo eksplicitno tumačiti, što može dovesti i do razrešenja velikog broja sudija pod krajnje sumnjivim okolnostima. Da bi stvar bila još crnja ili gora, predlog za razrešenje sudija po jednom od ovih osnova, od 1. jula 2003. godine, treba da podnese, kako je predloženo, predsednik suda u kome taj sudija radi a ako to ne učini - obavezno podnošenje predloga za razrešenje sudije i predsednika suda ima predsednik neposredno višeg suda. To je očigledno svojevrstan pritisak na vršioce upravnih funkcija u pravosuđu i to hipotetički može dovesti do razrešenja svih predsednika sudova u Srbiji, naravno ukoliko ministar Batić ne bude bio za to.
Takođe, ovakvo rešenje je i neustavno ili, ako bude bio za njega, jer je retroaktivnost bez uvažavanja činjenica da se nesavesno vršenje sudijske funkcije na ovim osnovama eventualno može desiti i ubuduće... to je naravno dokaz da se ovde radi o političkom pritisku na pravosuđe, kao i o pokušaju, da se, pod znakom navoda kako kažu ovi iz DOSa, sudije upotrebe, upodobe volji DOS-ovskog režima.
Član 3. daje mogućnost da se legalizuje rad sudija van sudijske funkcije, uz naknadu, što je potencijalno veoma opasno, s obzirom na ranija iskustva kada su pojedine tzv. nevladine organizacije, na primer, grupa 17 plus umnogome uticala, i sada utiče, na potiranje nezavisnog pravosuđa. Pri tom postojeće rešenje dovoljno je precizno i obezbeđuje zaštitu samostalnosti, nezavisnosti i ugleda sudija i suda.
Članom 9. briše se član 65. o onemogućavanju razrešenog sudije da po razrešenju podnese prijavu za izbor u sud ili javno tužilaštvo, što je evidentan primer naknadne pameti predlagača ovog zakonskog teksta, obzirom da je isti amandman predložen 18. oktobra 2001. godine od strane poslaničke grupe SPS-a i, naravno, odbijen od strane DOS-ovske parlamentarne većine.
Ministar Batić se interesuje koliko još vremena imam da govorim, pretpostavljam da će na to predsedavajuća da skrene pažnju.
Kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova, usled prevelike, rekao bih političke, trgovine predlagač iz DOS-a kod predloga teksta predvideo je da je bolje rešenje kojim se osnivaju apelacioni sudovi za područja Beograd, Kragujevac, Niš i Novi Sad, nego da se u tim gradovima otvaraju odeljenja apelacionog suda. Iz istih razloga su ostavljene i neke reči koje se sada ovim ispravkama menjaju i popravljaju. Naravno, moram da priznam da je prihvatljivo uvođenje savetnika Vrhovnog suda, članom 9, kao i brisanje neustavne odredbe o upisu nacionalne pripadnosti i privatnih podataka u sadržaj ličnog lista za porotnike itd.
Kod izmena i dopuna Zakona o javnom tužilaštvu, mislim da je najbitnije napomenuti da se ovde tek sada izjednačava položaj javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, iako je 18. oktobra 2001. godine podnet amandman od strane poslaničke grupe SPS-a, koji nažalost, zbog nerazumevanja suštine pravih problema ili zbog toga što smo to mi predlagali, nije prihvaćen. Javni tužilac svakako vrši svoju funkciju neposredno ili preko zamenika koji može da preduzima svaku radnju za koju je javni tužilac ovlašćen i bez ikakvog posebnog odobrenja, čime ima istu poziciju kao i on.
Članom 8. uvodi se mogućnost rada javnog tužioca "uz naknadu".... "uz saglasnost Republičkog javnog tužioca", što je istovetno rešenje kao i kod Zakona o sudijama. Takva mogućnost, morate se složiti, otvara pitanje zloupotrebe i narušavanja ugleda javnotužilačke funkcije; jer, izuzetak od pravila da se javni tužilac ne može baviti drugim plaćenim poslovima, kao i sudije, može vrlo lako postati pravilo. Rešenja iz članova 10. i 18. su već bila podnesena od strane SPS i njene poslaničke grupe u oktobru 2001. godine.
Članom 23. rešenje kao i kod Zakona o sudijama: jer, po Ustavu radna mesta i funkcije moraju biti dostupni svakome i pod jednakim uslovima, pa je nemoguće da razrešeni javni tužilac ne može konkurisati za rad u sudovima ili javnim tužilaštvima.
Imajući u vidu sve što sam rekao, a možda i nisam rekao, rekli su drugi poslanici ili ćemo reći kroz amandmane, a pretpostavljam da će ministar Batić neki i prihvatiti, mi kao poslanička grupa ne možemo dati podršku, bar u načelnoj raspravi. Nadam se da vreme nisam prekoračio i hvala.