Hvala. Što se tiče fiskalnih kasa i potrebe da se one uvedu, prosto bih vas zamolila da precizirate koji će to deo opterećenja kod nabavke fiskalnih kasa snositi poreski obveznici, a koji je to deo koji će snositi budžet.

Akciza koja se ukida na mlazno gorivo za pogon aviona posledica je ukidanja i poreza na promet na to isto gorivo. Naravno da će nesumnjivo smanjiti troškove poslovanja domaćih kompanija i da će se pozitivno odraziti, tako da se kod akciza ne bih mnogo zadržavala.

Porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara neće puno olakšati budžet, ali prosto nema ni mnogo budžetskih korisnika po ovom osnovu, koji će biti olakšani za ovu vrstu poreza.

Rekli ste kod poreza na imovinu da će on pospešiti privatizaciju i da će pozitivno uticati na privatizaciju, u smislu da će je stimulisati, jer se tu predviđa oslobađanje od poreza na prenos apsolutnih prava, na prenos akcija u procesu privatizacije i slično. Ovo što ću reći se odnosi prosto na ono što sam rekla na početku, a to je da proces reformi u fiskalnoj oblasti moraju da prate reforme i u drugoj oblasti, tako da proces reformi koje vi sprovodite mora da prati privatizacija, koja, nažalost, nije onakva kakvu smo očekivali, spora je. Zakon o privatizaciji će morati da pretrpi određene izmene, na šta Demokratska stranka Srbije ukazuje već neko vreme.

Pokazalo se da je nedovoljno kontrolisan proces privatizacije. Kontroliše ga i sprovodi Agencija za privatizaciju a pored toga imamo i činjenicu da Vlada Srbije nije stvorila ambijent za ulaganja i privatizaciju, nije stvorila jake institucije, još uvek nema pravne države i vladavine prava, ne postoje jednaki uslovi za sve, tako da nam privatizacija još uvek ne ide onako kako bismo želeli. Naravno, to za posledicu ima i sve ostalo što za sobom to povlači: manjak investicija, proizvodnja koja ne raste onako kako bismo želeli i kako smo možda projektovali, i slično.

Porez na dobit preduzeća - to je rešenje za koje se zalagala i Demokratska stranka Srbije, odnosno vlada u senci DSS-a. Verujem kada ste u svom uvodnom izlaganju rekli da su se investitori obradovali kad su čuli da će ovo doći na dnevni red Narodne skupštine i verovatno biti izglasano, međutim moram da kažem da u oblasti investiranja mi ne nailazimo na onaj pozitivan trend kakav bi možda vi, kao čovek koji sprovodi reformu u fiskalnoj oblasti, ubira porez, očekivali.

Ovo je samo jedna od mnogobrojnih mera koju treba preduzeti da bi investicije došle u ovu zemlju. Plašim se da su ove mere, koje vi uvodite, svi mi, jer će i DSS glasati za ove zakone, usamljene i da ih ne prate neki drugi činioci koji su neophodni da bi one dale svoj pravi efekat.

To je otprilike ono što su neke konstruktivne kritike DSS-a, znači ne kritike konkretno na ove izmene i dopune ovog seta zakona, već ukazivanje na neke činjenice koje moraju da prate ovakve izmene i dopune i moraju da prate celu fiskalnu reformu a zapravo ih ne prate.

Na kraju bih ukazala na to šta je to što, po našem mišljenju, treba preduzeti i šta je to što sve treba uraditi da bi i investicije došle u ovu zemlju, da bi se privatizacija sprovela, da bismo smo se kvalitetno izborili protiv sive ekonomije i šverca a što je vezano za fiskalnu oblast. To je, naravno, prvo borba protiv uzroka a ne posledica koje imamo, konkretno što se tiče borbe protiv sive ekonomije i šverca.

Naime, konkretni uzroci su u tome što imamo komplikovanu regulativu, još uvek visoke poreze i nedovoljno jake institucije države. Dalje, pravi lek je, čini mi se, kao što sam na početku i rekla, što mislim da je i vaša koncepcija - smanjivanje broja poreza, smanjivanje ostatka jedinstvene stope poreza, smanjivanje sa 20% na još nižu stopu poreza, uvođenje poreza na dodatu vrednost, ukidanje poreza na finansijske transakcije, uvođenje sintetičkog poreza na dohodak sa pravnom stopom, izbacivanje ovog poreza na promet i još mnogo poteza koje treba preduzeti.

Pored svega toga i paralelno sa tim moraju da idu i potezi koje ostali resori u Vladi Republike Srbije moraju da preduzmu, a to je - ustavna reforma, jačanje institucija, vladavina prava i pravne države, poverenje u institucije, da bismo sve ovo sproveli; ako svega toga bude, mi nećemo biti u situaciji da se više bavimo parcijalnim potezima, jednostavno neće biti potrebe za to.

Na kraju, dostaviću vam ovaj dopis koji sam dobila i očekujem da ćete vi odgovoriti na ovo. Ovo je stiglo kasno, jutros, u prostorije poslaničkog kluba a to je dopis Akcionarskog društva "21. maj" koji traži da se ukine porez koji plaćaju članice holdinga u međusobnom poslovanju od 20%. Očekujem da vi ovo uzmete u razmatranje i da odgovorite na ovo. Hvala puno.

Ima reč narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Poštovana gospođo Mićić, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe iznesem nekoliko, najpre načelnih, a kasnije i konkretnih stavova povodom predloga izmena i dopuna  zakona iz poreske problematike.
Prvo, najpre mislim da se ministar Đelić, a možda i čitava Vlada, neočekivano našao u jednoj dosta specifičnoj situaciji. Prvo, zato što se danas ovde veliki broj poslanika javlja za reč, i iz pozicije i iz opozicije, i vrlo argumentovano ukazuje na one propuste ili slabosti predloženih rešenja koja, prema ministru, treba da znače olakšavanje budućeg života i građana i privrede ukupno.
Drugi problem očigledno ima ministar Đelić sa statistikom. Slažem se da Republički zavod za statistiku, ne izražava do kraja tačno ekonomske činjenice o životu građana Srbije, ali ne može se o tome govoriti na način da kada nam podaci iz Zavoda za statistiku odgovaraju, onda ih prihvatamo i javno saopštavamo (poput podataka o tome da ove godine možemo za jednu platu da kupimo jednu potrošačku korpu, da smo prošle godine mogli za dve plate da kupimo nešto siromašniju potrošačku korpu itd.), a sa druge strane, kada isti taj Zavod za statistiku kaže da nam rast industrijske proizvodnje nije u meri koja je planirana ekonomskom politikom za 2002. godinu, onda kažemo - problem je u Zavodu.
Drugo, ministar nam danas reče da mnogo bolje živimo i da, ako sve to merimo preko krompira, možemo za jednu platu da kupimo mnogo više krompira nego što smo to mogli prošle godine. Ja bih na ovom mestu, kada već pominjem reč krompir, podsetio gospodina ministra da smo upravo u prošloj godini, kao Srbija, kao proizvođači, imali rekordnu proizvodnju krompira, ali da su hiljade tona proizvedenog krompira bačene zato što nismo imali prerađivačkih kapaciteta, a sa druge strane zato što su kolege iz G17 plus u Saveznoj vladi dozvolile, molim vas lepo, uvoz krompira!
Možda to i nije poznato gospodinu ministru Đeliću, ali jeste poznato građanima koji su i ove godine u dobroj veri, kako se to govori, proizveli takođe velike količine krompira, ali zbog nedostatka prerađivačkih kapaciteta opet moraju da ga prodaju u bescenje i time ne mogu da pokriju ni deo proizvođačkih troškova u proizvodnji krompira.
Da, gospodo, možete vi to da komentarišete na različite načine, ali ako vam kažem da se čak i stajsko đubrivo u ovoj zemlji uvozi, onda je to problem nad kojim moramo da se svi zamislimo, ili da razgovaramo o tome kojim merama valja podstaći poljoprivrednu proizvodnju i uvećanje stočnog fonda, pa da budemo izvoznici stajskog đubriva.
I konkretno o nekim rešenjima iz predloga koje danas ovde razmatramo: na sva zvona se zvoni o tome da da ćemo u 2003. godini biti znatno rasterećeni poreskih davanja koja smo imali; ali, molim vas, uzmite cifre o kojima sam predlagač dogovori, po osnovu oslobađanja ili smanjenja poreza na promet na neke stavke imaćemo tri milijarde i 500 miliona manji teret za poreske obveznike. Po osnovu poreza na dobit - oko 3,1 milijardu dinara, ali nategnuto računajući, s obzirom da je milijardu i 900 miliona dinara otprilike projektovani iznos koji će se u toku 2002. godine ubrati u budžetu po osnovu poreza na dobit.
Iz toga proizilazi da bi mirne duše ministar mogao da predloži i da u 2002. godini svi poreski obveznici budu oslobođeni obaveze plaćanja na dobit. Dakle, svi poreski obveznici, a ne selektivno, kako je to ovde predloženo.
Uzmite, recimo, porez na promet; pričamo o tome i mislimo da smo zaista ostvarili veliki uspeh ako ćemo ukinuti porez na promet na mast, ulje i šećer. Mi iz SPS-a i narodni poslanici u ovoj skupštini naravno podržavamo svako smanjenje i svako oslobođenje, ali se pitamo hoćemo li se mi sa ovom poreskom politikom vratiti, recimo, u vreme mog detinjstva, kada smo na hleb mazali mast a po masti sipali šećer, i od toga živeti?
Hoćemo li mi našu decu na taj način zaštititi, ili ćemo dodatnim poreskim merama uvažiti amandmane koji su ovde podneti i od strane pozicije i opozicije, i ukinuti poreze na ono što se tiče dece i na dečiju konfekciju? Mi smo imali oslobađanja (kako mi je neko dobacio, misleći na vreme kada su socijalisti bili na vlasti). Šta ćemo sa udžbenicima, šta ćemo sa školskim učilima, šta ćemo sa svim onim što treba da omogući koliko - toliko pristojan život našoj deci?
I ministar i svi oni koji su učestvovali u pripremanju predloga ovog zakona znaju da ova oslobođenja po osnovu masti i šećera nisu tako izdašna i neće ne znam koliko da koštaju budžet Vlade Republike Srbije, a sa druge strane opet znaju da svi mi kao roditelji moramo, hteli ili ne, da obučemo svoju decu, da ih pošaljemo u školu, da im kupimo udžbenike itd.
Imamo situaciju da nam se u poslovanje naših privrednih subjekata unosi, po meni, jedan nepotreban izdatak - nabavka fiskalnih kasa. Pri tom, naravno da socijalisti podržavaju oslobađanje računara i softvera od poreza na promet, ali zar zaboravljamo da upravo ti računari u procesu poslovanja u svakom preduzeću, pa i u samostalnoj trgovinskoj radnji, upravo mogu biti u funkciji fiskalne kase?
I zašto sada mi teramo poreske obveznike da nabavljaju fiskalne kase, za koje ne znamo ni koliko će da koštaju; sasvim sigurno nekoliko stotina maraka, ili bar stotinu evra. Doduše, u predlogu se kaže da će Vlada iz budžeta delimično finansirati nabavku fiskalnih kasa. Šta to zapravo znači? To znači da ćemo nabavku fiskalnih kasa u stvari finansirati na teret onih građana koje nismo hteli da oslobodimo poreza na promet na one stvari koje im život znače i omogućuju bolji život.
Kako će da funkcionišu te fiskalne kase - tako što ću ja kao građanin, ili moje dete, morati da čuvam račun. Ako ga nemam, onda će me neko kazniti sa 1000 dinara, iako sam pri tom pazario paklicu cigareta ili jedne novine, dakle 50 dinara; 20 puta mi može biti veća kazna zato što nemam račun.
A zašto sam ja kao građanin obavezan da čuvam taj račun i koji to propis, van ovoga koji se ovde predlaže, može mene naterati da čuvam taj račun do svoje kuće? U kom vremenu neko ima pravo da to kontroliše, neposredno pri izlasku iz prodavnice? Da li pri ulasku u moje dvorište, da li on zna uopšte kada sam ja kupio robu koja mi se nalazi u korpi, sa kojom šetam po gradu?
Ne piše ništa na računu, gospodine Đeliću, ukoliko ja račun nemam, a ja imam pravo da ga uništim, kao što uništim i listić od putarine kada izađem sa autoputa, pa nema niko pravo da me kontroliše i da me pita - gde ti je taj račun, jer ti si išao u Beograd? A vi mi sada kažete, gospodo - vi ćete, gospodine, biti kažnjeni sa 1000 dinara, što je veća kazna nego kada prođem na crveno svetlo. I svakoga dana me možete kažnjavati. Od ovako malih i minimalnih prihoda vi hoćete još ponešto da oduzmete.
Drugo, gospodine Đeliću, treba da poručite gospodinu Vlahoviću da se pitanje privatizacije ne može rešiti samo poreskim podsticajima onih koji će kupiti akcije, oslobađanjem od poreza na imovinu ili oslobađanjem od poreza na prenos apsolutnih prava po osnovu prenosa akcija, nego da se taj problem privatizacije rešava pre svega promenom Zakona o privatizaciji, koji je nestimulativan za privatizaciju, pre svega za naše radnike i građane ukupno.
Dakle, nije stvar u tome da mi kažete - kupi akcije, pa nećeš platiti porez, nego je stvar u tome da dođem u takvu situaciju, i kao čovek i kao radnik, da zaradim da mogu da kupim te akcije. E, o tome se radi.
Sada imamo problem sa statistikom - vi mi kažete da imamo prosečnu platu 150 evra, tada verujete statistici, a ja vam kažem da nemamo 150 evra, nego zapravo imamo 150 maraka u protivvrednosti, jer i vi znate da je od vremena dolaska DOS-a na vlast do današnjeg dana, zvanična inflacija, koju vi priznajete, 71%. Koliko bi trebalo da bude jedna marka, ako je vredela pre dve godine 30 dinara, kad se na to doda 71%? 51 dinar. Gde su sada tu stimulacije i gde je tu tačna statistika? O tome se radi.
Prema tome, dame i gospodo, pošto mi ističe vreme za ovaj deo diskusije, predlažem vam da ovog ministra, koji i te kako ima dobru nameru, ali ima loša zakonska rešenja, naterate da napravi kompletan poreski zakon, na način koji će osloboditi upravo ono što je bitno i nama i našim građanima.
Hvala vam lepo.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Zoran Nikolić, poslanička grupa Demokratske stranke Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam očekivala u toku rasprave kolege koji je govorio pre mene, o paketu ovih izmena poreskih zakona, da će sa velikom ozbiljnošću ili sa zabrinutošću što poslanici opozicionih političkih stranaka kritikuju ovaj zakon da to posmatraju poslanici iz redova Demokratske stranke i ostatka DOS-a, poslaničke grupe Reforma Srbije (kako se zove ili kako neko neispravno kaže, a u stvari Reforme Srbije, odlučite koji vam je pravilan naziv), zbog toga što su i oni sami svesni činjenice da je ministar Đelić iz jedne navodno ekspertske organizacije, koja sada već predstavlja ozbiljnu konkurenciju za onaj ostatak DOS-a, jer polako taj G-17 plus, minus, kako se zove, prerasta u političku stranku. Ministar je u toku dvodnevnog izlaganja, a pogotovo danas prilikom... sada vi malo ćutite, ministre, iz klupe, budite fini kada govore poslanici, jer mi smo danas bili izloženi vašoj torturi da sat vremena slušamo vaš mini seminar, a ja ću da vam pročitam neke izvode iz stenograma, šta ste vi danas rekli.
Kada bi vas čovek pitao, vi biste rekli - ja blage veze nemam, jer to je vaša uzrečica, ne biste znali da ponovite šta ste sve danas za govornicom rekli, jer u ovom stenogramu je toliko nesuvislih, nepovezanih stvari i rečenica, da vi apsolutno u to ne možete možda ni da poverujete.
Rekli ste, govoreći o listi namirnica, zatim usluga i svega onoga što potpada pod vaše smanjenje i predlog poreza na promet, da je ta lista "usaglašena", zamislite, "sa šestom direktivom Evropske unije i sa nečim što je naša realnost, u vidu, što je baza", pa ova stenografkinja ne zna dalje kako i šta, pošto je nesuvislo, stavlja crticu i kaže - ishrane, lekovi, komunalije. "Ako pogledate naše građane", kažete vi, "hrana, lekovi i komunalije, to su te stvari od prvoklasnog značaja" itd. i niz takvih nesuvislih reči.
Gospodine ministre, ono to ste vi predložili smanjenjem poreza na promet nije dovoljno da bi se popravila ta, kako je vi zovete, elastična potrošačka korpa kojom danas vi merite, kao i premijer Đinđić, životni standard stanovnika u Srbiji. Zato što ste vi sinoć gostujući na državnoj televiziji rekli jednu neistinu. Rekli ste da građani Srbije ne vole da rade, da smo mi lenj narod, da mi hoćemo da idemo u dva sata kući, da pre toga ljudi zabušavaju na radnom mestu, a zaboravili ste da kažete jednu veoma važnu stvar, da otkako ste vi u Vladi Republike Srbije sve je veći broj nezaposlenih i da su ljudi, pogotovo mladi ljudi, iz svih struktura obrazovanja, kvalifikacija, željni posla, a da im vi to jednostavno ne omogućavate zbog toga što za male, za bagatelne pare rasprodajete naše fabrike, otpuštate ljude sa posla i plan vam je, koliko znamo i rekli ste građanima u lice, da otpustite 800.000 zaposlenih.
Što se tiče poreza na promet, najosnovnije stvari niste obuhvatli kroz smanjenje poreske stope, jer da biste imali efikasnu tržišnu privredu, što je osnovno načelo ekonomije, vi treba da znate da prvo treba da omogućite ljudima da rade, što vi ne radite, već ih otpuštate. Sa druge strane, ono što su usluge, a što je najveća stavka za svako domaćinstvo i budžet, i dalje opterećujete visokim dažbinama, kao što je utrošena električna energija za domaćinstva.
U Srbiji ima dva miliona i dvesta hiljada potrošača odnosno električnih brojila i treba građanima da objasnite kako je moguće, a to je protivustavno i protivzakonito, da ste u dogovoru sa onim, takođe famoznim ekspertom, ministrom Kori Udovički, počeli da naplaćujete i porez za naknadu, koju ste protivzakonito uveli i koja iznosi za svaki mesec 76 dinara, a porez na to je 15,25 dinara, odnosno 20%. Kada se na to doda porez za utrošenu električnu energiju, koju ste u proseku četiri puta a i devet puta, ako je neko u crvenoj zoni, povećali za poslednje dve godine, vi onda dolazite do jednog logičnog zaključka, ne vi nego svi građani koji to osećaju na svojoj koži - da to niko normalan ne može da plati.
Sa druge strane, vi morate, ministre Đeliću, da vaše javne rashode uskladite sa prihvatljivim nivoom javnih prihoda, jer ako ste vi, kao što juče reče uvaženi zamenik predsednika naše stranke, gospodin Tomislav Nikolić, toliko odrali građane Srbije od 2001. godine i toliko napunili budžet, a planirate da budžet za 2003. godinu bude, verovali ili ne, oko 260 milijardi dinara sa budžetskim deficitom od 46 milijardi dinara, onda lepo izađite i nemojte ovakve nesuvisle stvari da govorite, već recite građanima Srbije - ja sam u Srbiju došao da vam derem kožu, da vam i dalje propisujem tako visoke poreske stope koje ne možete da platite. I, ono što je najvažnije, moraćete i vi, gospodine Đeliću, i mnogi drugi u Republičkoj upravi javnih prihoda, zapravo svi odgovorni i vaš Aleksandar Radović, koji je bio na toj funkciji, da odgovarate zato što i dalje protiv zakona od 2001. godine naplaćujete zateznu kamatu od 0,2% dnevno na neplaćeni porez.

Za reč se javio narodni poslanik Branislav Ivković, druga prijava za reč kao predsednik poslaničke grupe Narodni socijalisti.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred sobom imamo šest izmena i dopuna zakona iz tzv. poreskog paketa, koji su u logičnom sledu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Naravno da grupa Narodni socijalisti i te kako podržava sve one poteze koji idu ka rasterećenju građana i privrede u smanjenju poreza, ali možemo takođe ukazati da smo svi mi pre godinu dana ili dve godine resornom ministru ukazivali na neopravdanost uvođenja tih poreskih stopa koje se sada smanjuju.
Naravno da mi podržavamo zahteve da se rastereti oblast udžbenika, pre svega stručne literature, korišćenja softvera i računara. Međutim, ja bih ovde ukazao na jednu nit koja sledi iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i koja se i ovde oseća, a za koju mislim da vrlo malo poslanika dotiče. Odnosi se na oslobađanje poreza na lične dohotke građana koji su ušli u vid privatizacije. Naime, Srbi tačno mogu da stanu ispod jedne kruške, ako se ostvari to proročanstvo, ali Srbi nisu pali sa kruške i oni ljudi koji su ušli u proces privatizacije, koji u procesu privatizacije ostvaruju određenu dobit, zasigurno će tu dobit prikazati kao svoj prihod, jer ih upravo gospodin ministar Đelić oslobađa obaveze poreza u onom iznosu u kojem plaćaju rate za otplatu ulaska u proces privatizacije.
Znači, ako je neko kupio za 60 miliona dinara na pet godina određeno preduzeće i ako treba da plaća 12 miliona dinara godišnje otplatu za tu privatizaciju, on će zasigurno, jer nije pao sa kruške, prikazati tih 12 miliona kao porez na dobit, odnosno prikazaće kao svoj lični dohodak i biće faktički oslobođen po tom principu, pošto je oslobođen poreza na lične dohotke.
Šta se događa? U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji naišli smo na odrednicu da svaki građanin ove zemlje ima obavezu da do 1. juna iduće godine prijavi svoju imovinu, ako je veća od 20 miliona dinara. Ta prijava je definisana u tom zakonu kao vid evidencije i ničeg više. Znači, mi nailazimo na poziciju da sada neko ko je sticao značajnu imovinu u proteklom periodu ima pravo evidencije i faktički biva rasterećen poreza, niti ga ko pita zašto je i kako je stekao tu imovinu.
Vi ste uveli u Zakon o ekstraprofitu, gospodine ministre, retroaktivnost, i našli ste opravdanje za to. Zašto niste uveli retroaktivnost i ovde, da se vidi, da objasni neko kako je stekao tih 20, 30, 100 ili 200 miliona dinara, jer to dobija vrednost tek onog trenutka kada se ti isti ljudi pojave i kupe, na primer, Fabriku boja u Šapcu za 70 miliona dinara i ni vi ni ministar Vlahović ih ne pitate odakle im pare i u kako su stekli te pare. Oni kupe to, kupe na pet godišnjih rata po 12 miliona, a vi ih još ovde sad u ovom zakonu oslobodite poreza na lični dohodak. Naravno da će oni dobit preduzeća prikazati kao svoj lični dohodak i, faktički, biće oslobođeni. Kad se sve to sabere, onda to ne izgleda dobro kada neko pokuša inženjerski da sroči: 2 i 2 = 4.
Lično smatram, ako ste već zagrizli i u Zakonu o ekstraprofitu išli retroaktivno, tamo kod onih koji su institucionalno stekli kuću, na primer, kao jedan ovdašnji poslanik, pa onda proda sinu stan da sa 200 hiljada maraka plati ekstraprofit, neka ste to uradili. Ali, ako ste rekli da neko prijavi imovinu vredniju od 20, 30 ili 100 miliona dinara, zašto niste rekli da dokaže kako je stekao tu imovinu, da li ima poreske prijave, da li radi u inostranstvu, da li je izvodio određene investicione radove napolje itd, nego idete ka tome da neko ko ima više od 20 miliona, da ima 100 miliona, 200 miliona, prijavi lepo svoju imovinu, faktički, dobija amnestiju za prošlost.
Mislim da dobro uvodite sistem poreskog oporezivanja i ja taj sistem pozdravljam. Bez dobre poreske politike nema stabilne države. Tu vi imate podršku Narodnih socijalista. Problem je u tome što ti ljudi počinju da plaćaju porez tek na razliku između onoga što su već stekli, što im vi legalizujete i onoga što će sticati na bazi toga što su ranije imali stečenu imovinu, a nisu dokazali da su je legalnim tokovima stekli.
Znači, u Zakonu o ekstraprofitu, vi ste zakačili jednu sedminu sticanja, institucionalne tokove, a šest sedmina sticanja, a to je siva ekonomija, niste potkačili. Faktički, neko ko ima kuću od 1.000 kvadrata i bazen ne mora da pokaže da li je trgovao, švercovao naftu ili je na neki drugi način, to on i stekao. Vi mu to legalizujete i tek sada ga pripremate da bude poreski obveznik. Mislim da je tu trebalo naći mudrije rešenje, pogotovo što se mali broj ljudi - 50 ili 100 ljudi, pojavljuju kao kupci u procesu privatizacije. Ti isti ljudi, koji sada samo evidentiraju svoju imovinu kod vas i tek se pripremaju da budu poreski obveznici u budućnosti, pojavljuju se u procesu privatizacije, kupuju preduzeća, kupuju ih na petogodišnje, šestogodišnje rate, a vi ih sada oslobađate od poreza na lični dohodak građana. Jasno je da će oni dobit tih preduzeća koja su kupili prikazati kao svoj lični dohodak u visini rate za koju treba da plaćaju državi za privatizaciju. Na kraju, oni imaju dodatnu stimulaciju i, faktički, nalaze se u mnogo boljoj poziciji.
Znači, naša sugestija je da se u tom pravcu podneti amandmani prihvate, da se ide u rigorozniju analizu kapitala sa kojim neko raspolaže. Zna se da to nema veliki broj građana ove zemlje, radi se o 100 - 200 građana ove zemlje. Lepo ih istresite, neka se pogleda kako su stekli imovinu. Ako su je stekli u teška vremena kad je bio embargo, pa su radili određene poslove, neka su, ali nemojte ih dodatno oslobađati sada kada postaju vlasnici preduzeća, pogotovo što moraju da imaju, pre svega, zadatak da za ta preduzeća imaju socijalne programe i da radnicima, koje zbog tehnoloških viškova otpuštaju, moraju socijalnim programima da obezbede socijalnu i materijalnu sigurnost.
U svakom slučaju, u ime Narodnih socijalista pohvaljujem nešto što možda deluje kao naknadna pamet, ali dobro je što se vrši oslobađanje poreza bitnih proizvoda za građane. To je dobar potez vas kao ministra i Vlade Republike Srbije. Podržavamo sve one amandmane koji se odnose na bitne elemente života jedne porodice, posebno kad su deca u pitanju. Mi se nalazimo u državi koja ima strahovite probleme sa natalitetom i u kojoj socijalnog programa u dobroj meri nema. Sigurno je da moramo da stvaramo prostor, tamo gde država može, da se vrše oslobađanja poreza na promet i udžbenika, učila, dečije odeće i obuće i, naravno, onoga što je ulazak u svet, a to je kompjuterska tehnika i softver.

Za reč se javio ministar finansija i ekonomije gospodin Đelić.

Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih samo da odgovorim na nekoliko pitanja koja su se čula danas u ovom pretresu i da se zahvalim na učešću mnogih poslanika. Krenuću po fiskalnim formama.
Sugestija da se smanji stopa poreza na promet je, naravno, interesantna i lično bih bio najsrećniji kad bismo mogli odmah to da uradimo. Postoji samo jedan mali problem, a to je problem balansa javnih finansija. Postoji samo jedna lošija stvar od visokih poreza, a to je da imamo deficite koji se ne daju kontrolisati. Ako neko želi da imamo porez na promet od 10%, ta osoba mora da objasni kako ćemo nadoknaditi 45 milijardi dinara, koliko bi to smanjenje donelo. Videćete, u budžetu Republike Srbije je porez na promet koji je planiran, što se tiče dela budžeta Srbije, 89,4 milijarde dinara. Jedan procenat toga, to je 4,45 milijardi dinara, pa čak sići sa 20 na 17%, to bi bilo 13,4 milijarde dinara. Znači, čak za jednu trećinu više od celog ovog paketa koji se predlaže u ovom momentu.
Naravno, ta ideja je, kao što sam više puta naznačio, i te kako interesantna i prihvatljiva. Predlog koji imamo je da pokušamo, kao što smo radili poslednje dve godine, čim se nađe taj prostor za smanjenje poreza da ga u sledećem koraku usmerimo na te dve ključne fiskalne forme koje su porez na promet i nameti na plate, porez na plate i nameti u vidu socijalnih doprinosa.
Zbog toga, tu zaključujem oko tog elementa smanjenja stope, da li bi velika razlika bila za naše građane 1% - bila bi, jer svaki procenat je važan, ali samo taj 1% bi značio 4,45 milijardi dinara. Pitanje je da li bi to imalo tako veći efekat, preći sa 20 na 19%, na samu sivu ekonomiju. Ne mislim.
Što se tiče poreza na promet i nameta na plate, mislim da bi bilo bolje da na prihodnoj strani puno radimo sledeće godine, da se što više proširi ta oporeziva baza, a da se na rashodnoj strani uradi restrukturiranje, racionalnizacija kroz spajanje onoga što treba da se spoji između saveznih i republičkih organa, ukidanje nekih saveznih organa i ukidanje nekih republičkih organa i u postojećim organima maksimalna štednja, tamo gde može. Videli smo šta je moguće uraditi u domenu lekova, naročito u Kragujevcu, kada se iole uvede red u našoj zemlji i kada iole bolje počnemo da upravljamo našim resursima.
Zbog toga mi se čini da bi bilo bolje da sledeće godine u oportunom momentu, kada se nađe, kao što je sada, momenat i tu su u pravu narodni poslanici koji su to primetili, ideja nije da se prikupi više prihoda nego što treba, nego čim vidimo da smo i dalje u balansu, da ovaj fiskalni sistem bolje daje po proširenju osnovice, da se odmah smanjuje porez ili ukida neki porez, da na taj način držimo i tu javnu potrošnju, koja je već na dosta visokom nivou, na nekom prihvatljivom nivou. Zato, ako Bog da, vidimo se sredinom ili krajem sledeće godine. Za dalje smanjenje poreza i ovoga puta će dve ključne fiskalne forme biti porez na promet i nameti na plate.
Što se tiče ovih matica i pčela, mislim, a i razgovarao sam sa mojim saradnicima, da to ne bi trebalo da bude problem. Nešto ćemo uraditi tim povodom.
Što se tiče ukidanja poreza na promet na ulje, to nije koji dinar, to je 12 dinara po litru. To je mene malo iznenadilo. Mi smo zemlja koja troši po prosečnoj familiji čak šest litara mesečno, što znači 60 dinara mesečno, i zato ne treba to nipodaštavati. Što se tiče odloženog plaćanja, mogu da kažem da su u ovoj debati oko poreza na promet mnogobrojni ti privrednici koji su hteli da se napravi pomak u periodu u kome treba da se plati porez na promet. Ruku na srce, ako pogledate šta se stvarno tu dešava, u jednoj ekonomiji, kada se porez na promet obračunava i mora da se plati u periodu od 15-20 dana i gde su rokovi za plaćanje, nažalost, predugački (60 i veoma često 90-120 dana), ja se libim od toga da kažem da u ovom momentu privreda uistinu kreditira državu.
Čim imate usklađenje između perioda plaćanja poreza i plaćanja u privredi, onda privreda na neki način kreditira državu i to nije dobra situacija. Ruku na srce, u svim zemljama je tako, gde je period za plaćanje poreza znatno kraći od onoga što je period za plaćanje u privredi. Kod nas je taj raskorak dosta izražen. Kada sam to rekao, zašto da ne produžimo. Prvo, ne možemo da ga produžimo samo za neke, a ne za druge. To bi kršilo neutralnost; zašto za one koji proizvode vino, a ne za one koji proizvode ugalj, zašto za one koji proizvode dečiju odeću, a ne za one koji proizvode nešto drugo ili neke kompjutere. Ako bi to uradili za neke druge, moramo biti svesni toga da su naše javne finansije su u ravnoteži, ali ta ravnoteža nije ravnoteža da imate veliki dušek i neke rezerve.
Svakog meseca testera kreće. Petog i desetog plati se porez na promet i u tom momentu se isplaćuje prva polovina penzija i plata, pa onda druga polovina. Na taj način smo u stanju da održimo regularnu isplatu plata, penzija i svega onoga što očekuju naši budžetski korisnici. Kada bismo popustili i četiri-pet dana mi ni u jednom momentu ne bismo bili u stanju da platimo pola penzija. Mislim da to ne bi bilo dobro. Zbog toga u ovom momentu i zbog balansa naših javnih finansija, mada bi to bila dobra ideja, nismo u stanju da produžimo ovaj rok. Treba da se smanji taj raskorak između rokova plaćanja koje građani i privreda daju državi i koji su rokovi prema njima.
Što se tiče fiskalnih kasa, mislim da to nije promaklo nekim narodnim poslanicima. Ovo je toliko važno da smo odlučili da vam predložimo u Zakonu o budžetu, o kojem ćemo raspravljati najkasnije do 15. decembra u ovom domu: predviđeno je 500 miliona dinara subvencija za trgovce i za nabavku fiskalnih kasa. One su bile dosta skupe kada su, početkom devedesetih mnoge zemlje u tranziciji počele to da uvode. Međutim, sada je ta proizvodnja dosta raširena i ima puno dobavljača. Konkurencija je žestoka. Naravno, nećemo ponoviti grešku koju su napravili u Crnoj Gori, kada su ovlastili samo jednog dobavljača, jer onda je cena bila veća. Samo ćemo dati u toj javnoj nabavci minimalne tehničke uslove i naravno da se i te kako radi; ne samo sa EI Niš, nego i sa nekim drugim našim proizvođačima, da im omogućimo da oni i te kako mogu da učestvuju u tom nadmetanju i proizvodnji.
Naravno, ako pričamo o subvencijama za nabavku fiskalnih kasa, to znači da mora da se obezbedi način finansiranja, tako da ni u jednom momentu ni oni koji imaju trafiku ili manju trgovinu ne budu ugroženi u nabavci te kase. Naravno, to će biti jedno od ključnih putanja na kome radimo sa kolegama iz Ministarstva trgovine.
Što se tiče poreza na dodatnu vrednost, rekoste i istina je da smo mi zadnja zemlja u Evropi sa Crnom Gorom, ako smo i dalje u jednoj zemlji, dve države članice, koje nemaju porez na dodatnu vrednost. Istina je da imamo pretpostavke koje moraju da postoje. Ne samo to, mi moramo da obezbedimo i neku infrastrukturu. Fiskalne kase su infrastruktura za uvođenje poreza na dodatnu vrednost. Na taj način mi ćemo moći kroz ovo i kroz neke druge elemente u našem fiskalnom sistemu da efikasno uvedemo porez na dodatnu vrednost na kraju sledeće godine. Kao što sam napomenuo, u tom momentu, nadam se, bićemo u stanju da smanjimo tu stopu koja će biti jedinstvena.
Što se tiče zakona o prihodu građana i zemljoradnika, a to je bilo pitanje na koje nisam odgovorio malopre, lpke je predsednica poslaničke grupe Socijaldemokratske partije postavila, istina je da od 1994. godine katastarski prihod nije revalorizovan. Danas i sami poljoprivrednici kažu da je porez veoma nizak. To je jedva nekoliko desetina dinara i mnogi su se složili, kada smo imali dosta žustru diskusiju oko njihovih penzija, penzionog sistema koji oni ne prihvataju, oni su spremni i mi smo pokrenuli inicijativu da se revalorizuje katastarski prihod, kao najpravičniji način oporezivanja naših zemljoradnika. Na taj način ova niska stopa i ta revalorizacija će dovesti do nekog prihvatljivog, ali ne toliko apsurdno niskog poreza za zemljoradnike.
Istovremeno, moramo raditi i na socijalnim doprinosima. Najzad, pogledajmo porez na dobit preduzeća, a to je bilo pitanje predsednika ili zamenika predsednika iz SSJ. Čini mi se da postoji stavka koja je nedovoljno poznata, a čak sam bio iznenađen kada sam video da neki naši sportski radnici nisu čuli za to, a to je ono što ste izglasali aprila prošle godine. To je da čak do 3,5% ne dobiti, nego prihoda celog preduzeća može da se uloži u sponzorstvo našim sportskim društvima i da se to odbije od poreza na dobit preduzeća. To je najpovoljniji sistem koji postoji u Evropi. Naravno, sve dok nije bilo puno dobiti, to nije bilo toliko interesantno. To je način na koji će sport, i amaterski i profesionalni, dobiti one sponzore koji su mu potrebni da bi mogao da se razvija.
Što se tiče ovog pitanja povlastica i pogodnosti u vidu oslobađanja od poreza na dividendu u iznosu plaćanja rate u postupku privatizacije, to je samo jedno izjednačavanje između fizičkih i pravnih lica. Ni u kom slučaju to ne daje neku ekstra povlasticu prema pravnim licima. To je samo da ne bi kršili princip neutralnosti. Kao što sam malo ranije danas rekao, daleko od toga da ta mera treba da da dodatni podstrek onima koji imaju gotovinu i to puno gotovine, nego treba da proširi krug ljudi koji će biti u stanju da predlože program i da učestvuju u aukcijskim preduzećima.
Najzad, kada pričamo o akcizama, ako govorimo o ulju, mazivom ulju, naravno da smo bili osetljivi na argumente koji su došli iz Kruševca. Mi smo usaglasili tih 45 dinara sa FAM-om, i to je jedan prihvatljiv namet. Čujemo da bi oni hteli 10, što je izuzetno nisko. Naravno, to nije mali prihod, to je nekih 1,5 milijardi dinara godišnje. Znači, podelite to sa četiri i videćete da je to više stotina miliona dinara. Mislim da će na tom nivou podstrek za šverc biti mnogo manji i da ćemo uz bolju kontrolu na granici, mislim imati izraženiji efekat na FAM i neke druge naše proizvođače.
Što se tiče vina, tačno je da u Crnoj Gori nema akcize na vino. Tačno je da oni daju jak podstrek za njihovu proizvodnju. Tačno je da naši proizvođači imaju puno problema, i to je jedna od manje lepih stvari u našem ugovoru sa Makedonijom o slobodnoj trgovini. S druge strane, Makedonija je jedina zemlja (pored Bosne i Hercegovine i ne znam koja je treća zemlja), sa kojom imamo suficit u spoljnoj trgovini. Ali, to je mali suficit. Kada pogledamo balans toga, jeste da naši proizvođači imaju problem makedonske konkurencije u domenu vina. S druge strane, kao ekonomija imamo dosta dobiti u tome što imamo veoma slobodnu trgovinu sa Makedonijom. Istina je isto da smo ove godine u agrarnom budžetu prvi put uveli i subvencije za proizvodnju vina.
Mogu da kažem, a tu bih zaključio ovaj deo oko akciza, da ćemo predložiti do kraja godine novi zakon o akcizama, koji treba da dovede do usklađivanja nekih stopa sa Crnom Gorom, sa okruženjem, tako da se pritisak na šverc smanji i da usvojimo neka rešenja koja će biti nešto modernija. U tom slučaju ćemo o tome ponovo pričati.
Pretposlednja stvar koju bih hteo da kažem, to je da je bilo i pitanje i neko je hteo da priča o Laferovoj krivi i da ulazi u neku polemiku ovde. Iskustvo nalaže da "Laferić" u Srbiji počinje na 20%. Građanska svest o tome da treba da se plati porez iznad 20% dosta jenjava. To je naša realnost. Mi to moramo uvažiti. To ne znači da će uvek tako biti.
Nije tačno, kao što je neka poslanica Radikalne stranke rekla, da su to ne prosečne stope, nego marginalne stope poreza na dohodak negde 90%. To nigde više nije slučaj, skoro više nigde nisu veće od 50%.
Moramo uvažiti i situaciju u našim upravama i mogućnost, imajući u vidu ono što smo nasledili - ogromno učešće gotovine. Gotovina i njeno učešće u monetarnoj masi M-1, što znači u širem smislu, jeste čak 40% u našoj zemlji. To je rekord Evrope, 40%. To je ono što smo nasledili i sa čim moramo da kuburimo u vidu jačanja finansijske discipline. Verujte, u zemlji gde je 40% novca u opticaju u kešu, izvolite, probajte da naplatite 45 ili 50% stope, želim vam puno uspeha.
Znači, to je jedna stvar, moraju biti takve stope i sa druge strane takva disciplina i takve kazne da, na kraju krajeva, kada se napravi jedna tvrda hladna računica svi poreski obveznici znaju da je u njihovom interesu da se to plati. I zbog toga mislim da ovde nema mesta za neku preteranu, demagogiju ili pak debatu.
Najzad, i tu zaključujem, naravno da svako ima pravo da iznese svoje mišljenje, da je interesantno slušati kako neki kažu da ukidanje poreza i nije nešto, da smanjenje stope sa 20% na 14% nije mnogo, ali kada čujem to iz usta onih koji su vodili zemlju 90-tih godina, kada su bile kontrolisane cene, ali ulja, šećera nije bilo, kada su naši građani bili poniženi (i moja familija), kada su morali da ustaju u tri i četiri ujutro da idu sa cegerom i da lutaju po gradu i nisu mogli da nađu to, pa su bile veze, pa su bile šeme, pa je bio profit, pa onda dobijete te ekstraprofitere koje sada napadate...

Zahvaljujem gospodinu ministru i prisutnim narodnim poslanicima.
Nastavljamo rad sutra u 10,00 časova. Prijatno.