Poštovano predsedništvo, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, ako niste imali razumevanja za opravdanost amandmana na član 31, mislim da ćete, uz argumente koje ću navesti, imati volje da prihvatite ovaj amandman na član 32. Evo zbog čega.
U stavu 2. reč "kažnjen" treba da se zameni rečima "pravosnažno kažnjen". Pretposlednji stav ovog člana treba da se briše, koji se odnosi na vraćanje licence ukoliko se ne donese pravosnažna presuda sa kojom se dokazuje krivica određenog subjekta. Od podnošenja prekršajne prijave do pravosnažnosti odluke o kažnjavanju za prekršaj nastaje jedan duži vremenski prekid, zbog čega štete ima i subjekt na koga se kazna odnosi, ali ima i država. Mi znamo koliko traju ti postupci od donošenja prve kaznene odredbe, do pravosnažnosti. Za sve to vreme agencija ili Vlada oduzimaju licencu subjektu za proizvodnju i prodaju cigareta. Za sve to vreme određeni subjekat ne može da obavlja svoju delatnost.
Dakle, on trpi posledice, štetu, a štetu ima i država, Vlada. Jer, kad se ne ostvaruje proizvodnja, kad se ne ostvaruje promet, normalno da gubitak snosi i Vlada. Zato mislim da je mnogo celishodnije da se ovaj amandman prihvati i da se kaznena odredba odnosi na pravosnažnu presudu, jer na taj način nema potrebe da Vlada kasnije vraća licencu, posle tog dugog perioda, a ne bi imala štete ni Vlada, ni subjekat.
Još nešto, gospodine ministre, znam da je u Vladi najteže ministru finansija, jer Ministarstvo finansija treba da ubere sredstva, da raspodeli korisnicima, a ima ih puno. Međutim, i Ministarstvo mora da se bori da puni budžet, ali nisam za to da se budžet puni jednokratno, prodajom profitabilnih fabrika. U poslednje vreme se često pominje Duvanska industrija u Nišu i u Vranju, zaboravlja se na Duvansku industriju Gnjilane, iako je i ta duvanska industrija naša.
Prodajom ovih industrija samo bi se jednokratno ubrala sredstva, a, dugoročno gledano, mnogo bolji efekat bi bio kada bi se prodaja, kako se predviđa po Zakonu o privatizaciji, odložila, da se povećaju akcize na uvozne proizvode, uvozne cigarete, pa bi se stvorila realnija konkurencija, zaštitila domaća proizvodnja; a strani partneri, proizvođači stranih licencnih cigareta, bili bi u poziciji zbog interesantnog tržišta u Srbiji da sklapaju ugovore sa domaćim fabrikama, domaćim industrijama u proizvodnji kvalitetnih cigareta.
Na taj način bi mnogo dugoročnije i efektnije država prikupljala sredstva, uz zaštitu domaće proizvodnje i domaće industrije.