PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.03.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

19.03.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:50 do 18:35

  • TAGOVI

  • Predlozi zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova_ suzbijanju organizovanog kriminala i Zakona o sudijama (zajedno u načelu) (2003)
  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama (pojedinosti) (2003)
  • Predlozi za izbor_imenovanje_razrešenje i prestanak funkcije nosilaca pravosudnih funkcija (2003)
  • Glasanje o tačkama Prve sednice Prvog redovnog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Dragor Hiber.
    ...
    Demokratska stranka

    Dragor Hiber

     Dame i gospodo, izvinjavam se što vam oduzimam vreme, ali prokomentarisao bih malo argumente u korist ovog amandmana, izrečene sa ove govornice. Naime, meni je podjednako prihvatljiv koncept da postoje četiri apelaciona suda i da postoji jedan i tri odeljenja. Koje je rešenje bolje, pokazaće se u budućoj praksi. Ima teorijski ili unapred datih argumenata i za jedno i za drugo rešenje, ali teško da u te argumente, bar ne na ovaj način, spada argument ujednačavanja sudske prakse.
    Ne bih hteo da se stvori utisak da o dobroj sudskoj praksi misle samo jedni, a drugi to prenebregavaju, naročito kada ti koji navodno o tome misle previđaju neke okolnosti. Apelacioni sudovi su drugostepeni sudovi i njihova uloga ni u jednom pravosudnom sistemu nije ujednačavanje sudske prakse. Oni rešavaju o pravnim lekovima, najčešće se bave činjenicama, a primenom prava samo u nekoj meri.
    Ulogu ujednačavanja sudske prakse imaju u svakom pravosudnom sistemu, pa imaće i u našem, sudovi koji imaju kasacsionu ulogu, a to je Vrhovni sud Srbije. On će biti kasacsioni u odnosu na odluke apelacionih sudova. Ovaj argument koji je izrečen, pravno vrlo malo vredi.
    S tim u vezi bih rekao da je bilo ovde u raspravi zabuna oko značenja odredaba da Vrhovni sud rešava i o redovnim pravnim lekovima, i ideja da se time odstupa od ranijih rešenja. Ne, predlagači osnovnog seta zakona su prevideli da je Vrhovni sud drugostepeni u odnosu na upravni i da zbog toga rešava i o redovnim pravnim lekovima. Reč je o omašci prvobitnog predlagača seta zakona. Zato predlažem da se ovaj amandman ne usvoji.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
    Replika na izlaganje predsednika Odbora za pravosuđe. Osnov za repliku je pogrešno tumačenje.
    Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula.
    ...

    Đorđe Mamula

    Uvažavajući argumente kolege Hibera moram da kažem da ne znam kako je, kada je reč o apelacionim sudovima, u drugim državama. Naš amandman se rukovodio našim prilikama. Tačno je da u teoriji sudska praksa nije izvor prava. U praksi jeste. Jednom zauzeti stav okružnog suda o nekim pitanjima postaje obavezujući. Sudije opštinskih sudova vode računa o tome koliko će imati usvojenih presuda, koliko ne. Okružni sud je presudio tako i to ostaje kao primer za ugled za sledeće slučajeve. Sudija vodi računa kakav će mu biti rezultat u svakom sledećem slučaju i to je uticalo na kasniji izbor.
    Prema tome, sudska praksa jeste izvor prava. Znam da su napisane knjige o tome da nije, međutim, mi smo se upravo rukovodili time da će ovo rešenje biti praktično. Dakle, argument nije iz sfere politike, nego, ako mogu da budem slobodan da kažem, iz sfere struke, i to praktičara.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč?
    Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Ćulibrk, Ljubiša Maravić, Hranislav Perić, Toma Bušetić, Slobodan Tomović i Joca Arsić.
    Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li u ime podnosilaca amandmana neko želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Marko Ćulibrk.
    ...

    Marko Ćulibrk

    Poštovani narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, u kome se radi o preplitanju nadležnosti između okružnih i opštinskih sudova za krivična dela, pre svega, prema privredi i prema maloletnicima.
    Mi predlažemo, pošto ionako treba da se, prema Ustavnoj povelji i Zakonu o sprovođenju Ustavne povelje - član 20, izvrši usklađivanje Krivičnog zakona Republike Srbije i Krivičnog zakonika SRJ, da dok se to ne desi ostane sve kako je do sada. Znači, da okružni sud bude nadležan za krivična dela protiv privrede, jer se ipak radi o težim krivičnim delima.
    Predlažemo da se za maloletnike ipak odredi nadležnost okružnog suda, jer se ipak radi o specifičnom obliku zakonodavstva i krivičnih dela i da efikasnosti, stručnosti i iskustvu okružnih sudova damo prednost nad dostupošću opštinskih sudova maloletnim licima. Pošto je maloletni kriminal uopšte u porastu, čak se razmišlja u više evropskih zemalja o osnivanju nekih novih sudova za maloletnike. Mislim da bi ovo trebalo da se usvoji, pre svega da ne bi dolazilo do mešanja nadležnosti, dok se to ne harmonizuje između saveznog krivičnog zakonodavstva i republičkog zakonodavstva.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč?
    Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Dame i gospodo, samo podsećanja radi, u julu 2002. godine bilo je nekoliko amandmana koji su predviđali menjanje nadležnosti okružnih sudova u pogledu vođenja postupka prema maloletnicima. Mislim da je predlog iznelo Udruženje sudija ili neko drugo društvo i pri tom je nekoliko poslanika obrazlagalo amandmane koji su predlagali prenošenje nadležnosti vođenja krivičnih postupaka prema maloletnicima na opštinske sudove.
    Dve intencije su tada bile suprotstavljene. Jedna je intencija dostupnosti vođenja postupka ili odbrane dostupnosti sudova maloletnicima, s obzirom da se veliki broj krivičnih postupaka vodi prema maloletnicima i s obzirom na to da, usled lošeg ekonomskog stanja, maloletnici nisu u mogućnosti da zastupaju svoje interese na adekvatan način ispred okružnih sudova, a tome je suprotstavljena tendencija vođenja kvalitetnog postupka prema maloletnicima.
    S obzirom da se radi o specifičnoj pravnoj oblasti i o specifičnom delu populacije, dakle, maloletnim licima koja su počinioci krivičnih dela, ipak je nakon jula 2002. godine skupštinska većina odbacila postojeće amandmane kojima se predlagalo prenošenje vođenja postupka prema maloletnicima na opštinske sudove. Sada, dakle u martu 2003. godine, Vlada, koju podržava skupštinska većina, predlaže prevođenje postupaka prema maloletnicima na opštinske sudove. Dakle, radi se o diskontinuitetu.
    Smatram da je zaista potrebno obezbediti prioritet vođenja kvalitetnijih postupaka prema maloletnicima u odnosu na dostupnost sudija, tačnije dostupnost maloletnika tim sudovima, ali je zaista teško objasniti zbog čega se pravi takav diskontinuitet, i na ovom slučaju se potvrđuje da Vlada nema jasne stavove u pogledu pravosuđa i da ih menja od slučaja do slučaja.
    Takođe, što se tiče nadležnosti prema vođenju postupaka u sferi privrede, mislimo da je, s obzirom na težinu krivičnih dela koja mogu da budu izvršena u toj oblasti, ipak bolje da okružni sudovi imaju nadležnost i u toj oblasti.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Mamula.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula.
    ...

    Đorđe Mamula

    Prema amandmanu na član 3. Predloga zakona menja se i glasi: "U članu 22. stav 1. tačka 2) pre reči "saveznim zakonom" dodaju se reči "krivična dela korupcije", a reči "saveznim zakonom" zamenjuju se rečima "Krivičnim zakonom Savezne Republike Jugoslavije".
    Kojim saveznim zakonom? Preciznije treba da stoji - Krivičnim zakonom Savezne Republike Jugoslavije. Dakle, ovaj amandman ima za cilj da precizira odredbu radi bolje primene. Niste čitali Ustavnu povelju do kraja. Akademija nauka traži predsednika, javite se.
    Dakle, marta 2002. godine, posle usvajanja Zakona o uređenju sudova, u naš pravni sistem uvedena je posebna vrsta krivičnih dela, nazvana - krivična dela korupcije, kojima se sankcioniše pojava koja je uzela maha kod nas i koja predstavlja veliku opasnost po državu, slobode i prava građana. To je bila zaista veoma dobra promena krivičnog zakona koju su svi podržali ovde. Primereno je opasnosti od korupcije i društvenim naporima za njeno suzbijanje da i osnovne oblike krivičnih dela korupcije sude u prvom stepenu bolje opremljeni i stručniji, okružni, sudovi. Na kraju, u tim sudovima su ipak iskusnije sudije koje imaju više znanja.
    Moram da kažem, inače, da ova krivična dela korupcije nisu bitno povećala borbu protiv korupcije. Dakle, nije bila suština samo izmeniti zakon, nego i doprineti da se on primenjuje; ali, da vas podsetim da je Komisija za borbu protiv korupcije prestala sa radom, tako da sama promena zakona ne znači ništa.
    Značaj maloletničke delinkvencije i opasnost od nje je takva da se u svetu osnivaju posebni sudovi za omladinu koji, pored ostalog, kombinacijom različitih metoda pokušavaju da umanje maloletničku delinkvenciju.
    Stoga je potpuno neprimerena modernim tokovima u suzbijanju maloletničke delinkvencije ideja predlagača zakona da se vođenje prvostepenog krivičnog postupka prema maloletnicima prenese sa nivoa okružnog suda na opštinski sud. Zašto je bolje da to ostane u okvirima okružnog suda? Sudije okružnog suda su, pored toga što su dobri poznavaoci zakona, bolji poznavaoci života. Samo poznavanje zakona nije dovoljno ako sudija nije dobar poznavalac života. Time smo se rukovodili.