Reč ima narodni poslanik Miloš Todorović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Zoran Krasić, SRS, ako budemo imali vremena do pauze.

Poštovana gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministre, danas vodimo raspravu o siromašnijoj polovini stanovništva Srbije. Penzionera u ovoj našoj zemlji ima oko milion i po, a onih koji zavise i žive od njihovih penzija ima oko dva miliona. Penzije su drastično smanjene u realnom iznosu i u tom smislu ne mogu da prihvatim deo obrazloženja gospođe ministra da standard penzionera nije ugrožen.       
Da li i kako vlast u našoj zemlji reaguje na ovaj težak položaj penzionera? Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ne ide ka uređenju i poboljšanju položaja penzionera. Njihov položaj će biti još uvek težak, biće teži, neizvesniji nego danas, a rast penzija neće zavisiti od realnih pokazatelja, to su i okolnosti takve, već će zavisiti od trenutnih mogućnosti aktuelne vlasti.
Predlogom zakona uskađenje penzija sa kretanjem plata i troškova života veoma je zamagljeno. Podsetimo šta se sa penzijama događalo od kraja 2001. godine do danas. Novim načinom obračuna penzije su tada doživele sunovrat iz koga se još uvek nisu povratile i danas su penzije realno manje od onih iz novembra 2001. godine. Januara ove godine penzije će se povećati za 11%, ali posle tri meseca nas čeka nov drastičan pad, navodno zbog velikog smanjenja plata početkom ove godine.
To je tačno i to stoji, to se mora priznati, ali u članu 10. i 13. Predloga zakona utvrđena je kategorija osiguranika poljoprivrednika koji su obavezni da uplaćuju penzijsko i invalidsko osiguranje. Meni nije jasno, kao poslaniku Stranke srpskog jedinstva, zašto se ponovo insistira na ovom rešenju kada se ono za proteklih 30 godina pokazalo kao veoma loše, jer retko koji poljoprivrednik je dočekao penziju, a ko je i dočekao, video je da je ona uvredljivo mala, nekoliko stotina dinara. I tako malu penziju, ti retki srećnici dobijali su sa zaostatkom od dve godine.
Znači, ne radi se o interesu poljoprivrednika, to je moj lični stav i mislim da je to tako, budućih penzionera, već se radi o prelivanju određenih sredstava osiguranja za druge namene. Kako se poljoprivrednici odnose prema obavezi plaćanja doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje može se videti iz toga da se po pravilu, ovo vam govorim iz statističkih podataka, njihove obaveze naplaćuju prinudnim putem.
U članu 11. tačka 10. Predloga zakona ponovo se pokušava nešto što je u ovoj skupštini odbijeno pri donošenju paketa poreskih zakona krajem prošle godine; naime, ponovo se atakuje na mlade ljude koji su jedva pronašli kakav-takav posao preko omladinskih zadruga, njihov položaj i posao biće izjednačen sa radnim odnosom, pa će poslodavac za one starije od 26 godina, pa i mlađe koji nisu na školovanju, plaćati pun iznos penzijsko-invalidskog osiguranja i na taj način, čim se usvoji ovaj zakon, ako se usvoji, ti mladi ljudi će ostati bez posla, na ulici.
U članu 185. Predloga zakona predviđeno je da kontrolu pravilnosti obračuna i uplate doprinosa vrši nadležni poreski organ, u odnosu na ranije stanje ovo je pad, kako kaže jedan moj prijatelj, bivši direktor uprave prihoda, s konja na magarca, jer ranije je svako plaćanje zarade pre same isplate kontrolisao SDK, pa i pored toga firme i direktori bliski vlasti uspevali su da isplate samo neto iznose, a poreze i doprinose ostavljali su za bolja vremena.
Česti su slučajevi i danas, a primer za to je Javno preduzeće "Kolubara" u Lazarevcu, da firme plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje godinama unazad čoveku koji je podneo zahtev za odlazak u penziju.
Kako će onda Fond da obezbedi sredstva za tekuću isplatu penzija? Poreski oregani nemaju ni kadrove, ni tehniku da izvrše uredne, mesečne kontrole kod svih isplatilaca zarada i to će stvoriti još veći haos u obračunu i plaćanju doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i daleko manji priliv sredstava u penzione fondove.
Moram da se osvrnem, dame i gospodo, na jedan deo ovog zakona, a to je usklađenje penzija sa kretanjem plata i troškova života; to je veoma zamagljeno, to sam rekao na samom početku i to će nam doneti dosta problema. Međutim, predlagač zakona je pri utvrđivanju načina finansiranja fondova zaboravio veoma važnu stavku, a to je povraćaj u fondove opljačkane i otete imovine i sredstava. Ova pljačka se vrši od 1945. godine i mislim da je došlo vreme da se taj povraćaj sredstava u te fondove izvrši.
Ta sredstva su uglavnom služila za političke svrhe, gradile su se političke fabrike, nepotrebne pruge, vodili se neki besmisleni ratovi, ali ta sredstva nikada nisu vraćena i u ovom predlogu zakona nismo uspeli da pronađemo da će se nešto u tom smislu izmeniti.
Jedan članak u novinama me je zainteresovao i moraću da se malo osvrnem na njega u kratkim crtama; novine su od 21. marta i kaže se ovako: "Pri određivanju godišnjeg ličnog koeficijenta uzimaju se zarade i naknade zarada, kao i druga plaćanja na koja su obračunati doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje". Ovde će penzioneri biti oštećeni, ali nije uzeta u obzir jedna značajna vrsta plaćanja, a u ovim novinama koje imam, kaže se ovako - pokloni državnim službenicima.
Naime, u Ministarstvu finansija pripremljen je novi zakon o sprečavanju korupcije, Aleksandra Drecun, sekretar Ministarstva za finansije i predstavnik Srbije u antikorupcijskoj inicijativi Pakta za stabilnost, obavestila nas je u intervjuu od 21. marta ove godine da će se novim zakonom o sprečavanju korupcije ograničiti vrednost poklona koji može biti uručen državnom službeniku na vrednost od 50 evra, a samo nije rečeno koliko državni službenik može tih poklona da primi; ako primi tri ili četiri dnevno, to neće ući u obračun, a penzioneri će tu biti opet uskraćeni.
Međutim, pojavljuju se neki članci oko nekih prihoda, oko nekih novaca, gde neće biti obračunato ovo osiguranje, doprinosi, a to dosta stvara kod javnosti sumnje u jedan ovakav zakon, kako će se on implementirati u Srbiji i kako će biti prihvaćen od tog veoma širokog i jako ugroženog sloja stanovništva.
SSJ je podnela dosta kvalitetnih amandmana i mi se nadamo da ćete neke od njih uvažiti, ali ovakav predlog zakona poslanički klub SSJ ne može da prihvati. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, poslanička grupa SRS, a sledeći prijavljeni za reč, to ćemo posle pauze,  to je narodni poslanik Velimir Simonović.       

Ovo je predlog zakona najavljen kao sistemski, kao reformski, a u stvari radi se o zakonu koji ne sme da se donese. Ovaj zakon ne sme da stupi na snagu, jer ne samo što će poništiti postojeći sistem penzijsko-invalidskog osiguranja, nego on čini trajnu štetu pojmu penzijskog i invalidskog osiguranja na ovim prostorima.
Šta je razlog što imamo ovako loš zakon? Razlog je, pre svega, što predlagač ne zna šta želi da postigne ovim zakonom, jer on nije postavio ideološke pretpostavke za reformu i nije odgovorio na brojna pitanja. A da vladajuća struktura ne zna u kom pravcu treba da se ide ka reformi penzijskog i invalidskog osiguranja, može da posluži i Povelja o ljudskim i manjinskim pravima.
Pravo na penziju je jedno izvedeno pravo, spada u takozvanu treću kategoriju prava, na ovim prostorima postoji 81 godina iskustva u penzijskom i invalidskom sistemu i ovako loša rešenja nisu postojala ni 1921. godine, ni 1945. godine kada su komunisti dolazili, jer oni nisu porušili prethodni poreski invalidski sistem.
Nažalost, mi danas navodno donosimo sistemski zakon zbog suštinske potrebe da se sa 20 normi reši samo jedno pitanje - kako da se suzbije deficit u penzijskom i invalidskom fondu, a onda se prelazi na neki poseban obračun, na posebno usklađivanje, po sistemu - operacija je dobro učinjena, hirurg je imao i rukavice, ali pacijent nije preživeo.
To pacijent nije preživeo, to će biti erozija socijalnog stanja ne samo postojećih penzionera, nego i nas koji smo u ovoj sali, jer ukoliko ovo bude prva faza, onda možete pretpostaviti šta će da se desi ubuduće.
Neću ulaziti u materijalne razloge zašto naš penzioni sistem sada ima tako veliki deficit, ali problemi potiču iz 1985. godine. I 1985. godine, kada su se vraćali viškovi prihoda nad rashodima, u onom socijalističkom samoupravnom sistemu, kada su svi ovladavali društvenom reprodukcijom, to je u stvari taj zakon, samo malo našminkan, da se Kardelj ne uvredi.
Mi nemamo nove ideološke postavke za nov penzisko-invalidski sistem; odredba člana 40. postojećeg Ustava je traljavo napisana, jer ako se posmatra pojedinačno samo Ustav Republike Srbije, onda je to stvarno traljavo, ali pošto pravi organsko jedinstvo sa odgovarajućom normom saveznog ustava, onda se dobija jedno ideološko viđenje šta je penzijsko i invalidsko osiguranje.
Nažalost, mi sada nemamo tu postavku. Ne znamo zbog koga se uvodi penzijsko i invalidsko osiguranje, ne znamo čija je obaveza, ne znamo koja je sudbina tih sredstava, pa tek kasnije ne znamo ni koji je obim tih prava. Naravno, sve zemlje koje su suočene sa ekonomskim i demografskim problemima, sa demografskim skoro sve zemlje, rešenja pronalaze u mešovitom sistemu. On jeste u osnovi tzv. tekuće finansiranje, ali sa puno dodatnih elemenata, gde se stimuliše građanin da učestvuje u obezbeđenju svoje socijalne sigurnosti. Naravno, to možda danas deluje utopijski, da se u ovim ekonomski uslovima o tome priča. Bilo je to i 1985. godine kada se uvodio Zakon o obaveznom osiguranju zemljoradnika.
Na bazi obrazloženja Predloga zakona i onoga što sam čuo ovde od predstavnika Vlade, stičem utisak da oni u stvari ne znaju zbog čega smo došli u ovo stanje, pa se tu nabraja sve i svašta; recimo, desetogodišnji najpovoljniji penzijski osnov. Nije on napravljen da bi se prelivalo iz jednog u drugi, nego zbog ideoloških razloga u to vreme, socijalističkog samoupravnog društva. To treba da se zna.
To je bio pokušaj da se osiguraniku omogući najpovoljniji penzijski osnov, uzimajući u obzir šupljine koje postoje u postojećem obračunu. Ovaj novi obračun će imati svoje šupljine. To priznaje predlagač zakona činjenicom što nagrađuje sa pet godina pojedine kategorije osiguranika.
Mi trebamo da kažemo zašto se neko osigurava, čija je to obaveza? Prema ovom predlogu zakona to nije jasno. Ko garantuje obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, da li država, da li osiguranici? Predlagač bi morao da napokon nađe i odgovor na pitanje, pa i za postojeći zakon, zbog čega postoje dve vrste doprinosa koji se plaćaju: jednu plaća poslodavac, druga se navodno obračunava na primanja zaposlenog, odnosno osiguranika. Mora da se nađu odgovori za ta pitanja.
Amerika je napustila taj individualistički koncept i ona ide ka ovom tekućem finansiranju. Možda Francuzi imaju najbolji sistem penzijskog i i invalidskog osiguranja, jer oni polaze od toga da je država obavezna da obezbedi socijalnu sigurnost svojih građana i polaze od toga, pošto garantuju pravo svojine, da onaj ko učestvuje u obezbeđenju svoje socijalne sigurnosti ima i odgovarajuća specifična svojinska prava na sva ona ulaganja za svoju socijalnu sigurnost.
Nešto može da zasluži pažnju u ovom predlogu zakona, a to je činjenica da neka prava suštinski nikada nisu ni bila u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja. To su pomoć i nega, obezbeđenje pomagala, verovatno i naknada za telesno oštećenje i čitav korpus onoga što mi vezujemo za drugu i treću kategoriju invalidnosti.
Zbog privremenog stanja, možda mu je pre mesto u oblasti zdravstvene zaštite, ali predlagač nije do krajnjih konsekvenci definisao koji su to osigurani slučajevi. Ako je doživljena starost osigurani slučaj, onda moraju odredbe u ovom zakonu da budu daleko preciznije i sa mnogo manje izuzetaka. Ako je drugi uslov za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja invalidnost, onda do krajnjih konsekvenci treba da razradi princip da li je to gubitak radne sposobnosti, za koju se pretpostavlja da dolazi sa 65 godina života, ili neki modaliteti narušavanja radnih sposobnosti.
Treći vrlo važan faktor, to je smrt kao osigurani slučaj. Zbog toga što ovaj zakon nema svoje postavke, njega ne smemo da usvojimo, jer će on doneti nesagledivo teške posledice koje neće moći kasnije da se otklone.
Svi penzijsko-invalidski sistemi su intertni sistemi. Dug je vremenski period potreban za njihovo usaglašavanje. Znači, treba izraditi nov zakon, na novi osnovama, a sa prelaznim odredbama regulisati sve ono što može da se pojavi kao rupa u funkcionisanju zatečenog stanja.
Osim toga, u ovom zakonu su stečena prava data kao jedan deo, a to je samo pravo na isplatu. Stečeno pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja ne obuhvata samo pravo na isplatu, nego čitav korpus prava.

Određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze - 15.45.)

 Poštovane dame i gospodo, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti načelnu raspravu prema prijavama za reč o Predlogu zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović (nije prisutan).
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Vladimir Garčević, poslanička grupa Narodni socijalisti. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Nebojša Jović, poslanička grupa SPS.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, posle nekoliko zakona koji su doneseni i koji su pogubni po radnike Srbije, dolaze sledeća dva zakona koja se žele predstaviti kao spas radnika i kao najbolje rešenje, kao da oni ne znaju šta je najbolje za njih.
Očekivao sam da jedna dama, koja korektno na zakonima radi, ponudi zakon koji bi ipak bio pomak u zaštiti prava radnika, u zaštiti građana. Međutim, i ovaj zakon, kao i svi zakoni do sada, išao je ka tome da uskrati prava, da ih omalovaži. Na neki način izgleda da se sve prepisuje sa Zapada, a ako je to tako, mogao bih prihvatiti kada bi plate i sve ostalo bilo kao na Zapadu, pa sada mi hoćemo da ujednačimo.
Međutim, kaže se da je ovo povoljnije, a rekao bih sledeće - sutra ću (ne mislim bukvalno) ići u penziju i voleo bih da izaberem deset godina, pa neka su one nepovoljnije po mene kao budućeg penzionera. U razgovoru sa ljudima uočljivo je da vlada strah od ovog zakona, i to je opravdano. Uvođenje kompletnog radnog staža i proseka želi se predstaviti kao dobrobit građana, odnosno radnika, a mislim da to ne stoji.
Nadam se da ćemo za vrlo kratko vreme biti u prilici da se susretnemo u ovoj sali i da sa novim penzionerima proverimo ovo za šta danas tvrdimo da je nepovoljnije. U razgovoru koji sam imao rečeno mi je da u ovom trenutku nema sposobnog kadra koji može izračunati dok ne dođu uputstva, tako da bez tih uputstava pravo stanje na terenu je teško dobiti.
S druge strane, kad su u pitanju invalidi, mislim da ovaj parlament i mi kao narodni poslanici nemamo pravo da idemo na štetu tih ljudi koji su stvarni invalidi, a ako ima propusta komisije i mita, treba podržati da se takve penzije oduzmu i da se izvrši apsolutno revizija takvih penzija.
Ali, neprihvatljivo mi je da mi za ljude koji su došli zbog povrede do invalidnosti ne pokušavamo da nađemo rešenja da budu u potpunosti zaštićeni. Onda se postavlja pitanje - da li mi u sebi nosimo išta narodno, da li onaj naš naziv narodni poslanik jeste u ime naroda i za narod, ili je u ime nas pojedinaca, grupa itd; taj deo nije dobar.
Konkretno pitanje sa terena - kako će se utvrditi radni staž ljudi sa Kosova, gde su usled naglog odlaska radne knjižice samo date, a nisu overene, i ljudima je teško doći do rukovodstva da bi mogli da regulišu kasnije svoj penzijski osnov. To je ono što mene brine na terenu, a to pitanje postavljam jer je sada prilika da vam ga postavim.
Mislim da ova vlast treba da ponudi zakon da možemo svi da ga podržimo i da je za dobrobit radnika. Smatram da ovaj zakoni, kao i svi slični, ide na štetu radnika, pa nije shodan onome za šta su građani glasali, te smatram da bi trebalo ovaj zakon kao takav povući i ostaviti, ne ugrožavati nijedno pravo dok se ne obezbedi materijalna osnova da bi se moglo realizovati.
Oko fondova; pa ako se u mom gradu sve otpusti da ne radi, ne može da bude više para u fondovima. Pare se ne mogu nadomestiti prodajom firmi, nego samo radom i stvaranjem novog kapitala, ali ne kroz trgovinu, ne kroz mahinacije u trgovini itd. Znači, stvaranjem novih predmeta koji će moći da daju određenu vrednost i da se taj deo poboljšava.
Ako govorimo da će se u narednoj godini povećati broj otpuštenih radnika, onda se postavlja pitanje kako će se uopšte nadomestiti fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja. Kratka je računica prodaja firmi, to je kratka računica i za rešavanje statusa plata u obrazovanju, u zdravstvu itd. Verujem samo u proizvodnju i bio bih jako srećan da u mom gradu ijedna firma počne da radi i da bude bolje nego što je bilo za vreme one vlasti. Kada to vidim, onda ću biti spreman i da ukažem na to što je dobro.
Ali, na osnovu ovih kretanja sada, samo se gasi i samo se ljudi otpuštaju. A onda, normalno, i penzijski fondovi će biti prazni. Znači, mi nećemo razrešiti zakonima ove probleme, nego ćemo ih samo učiniti složenijim i zbog toga mislim da treba tražiti rešenja u proizvodnji, da razmatramo kako podići proizvodnju, pa će biti para i za penzije.

 Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, mislim da niko ne spori da je sistem penzijskog i invalidskog osiguranja u teškoćama, a razlozi su sigurno ekonomska i demografska kretanja u našoj zemlji.
U svom izlaganju ministar se zalaže za reforme penzijskog i invalidskog osiguranja, pa bih se osvrnuo na neka rešenja u Predlogu zakona o kojima imam drugačije mišljenje. U Predlogu zakona se kaže da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja stiču i ostvaruju zavisno od dužine ulaganja i visine osnovice na koju je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i uz primenu načela solidarnosti.
Tu se ne bih složio sa predloženom formulacijom, jer smatram da sistem penzijskog i invalidskog osiguranja stoji na dva međusobno povezana načela - javnosti i solidarnosti. To znači da sredstva za osiguranje obezbeđuju svi osiguranici po proporcionalnoj stopi doprinosa, a koriste ih oni osiguranici kod kojih nastupi jedan od osiguranih slučajeva.
Načelo solidarnosti naročito dolazi do izražaja kod invalidnosti nastale usled povrede na radu, prava na porodičnu penziju u slučaju smrti osiguranika u mlađim godinama, kod obezbeđivanja prava na najnižu penziju, prava koja se obezbeđuju ženama pod povoljnijim uslovima u odnosu na osiguranike muškarce i drugo.
U Predlogu zakona je predviđeno da dobrovoljno penzijsko osiguranje mogu organizovati i sprovoditi pravna lica u skladu sa posebnim zakonom. Ovako uopštena formulacija ne isključuje Fond da kao pravno lice organizuje i sprovodi ovo osiguranje; smatram da treba precizno u zakonu formulisati da dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje organizuje i sprovodi Fond kao specijalizovana ustanova, a da pored Fonda to mogu biti i druga pravna lica.
Što se tiče prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja izražavam najviše zamerki na član 18. stav 1. tačka 2) Predloga zakona - slučaj invalidnosti i pravo na invalidsku penziju. Predloženo je rešenje da se posle invalidnosti može steći samo pravo na invalidsku penziju, što je neprihvatljivo jer je invalidska penzija u svim sistemima penzijskog i invalidskog osiguranja do sada predstavljala krajnju meru zaštite osiguranika posle invalidnosti.
Naime, u sadašnjim, a i u ranijim sistemima penzijskog i invalidskog osiguranja osiguranicima su po osnovu invalidnosti, pored invalidske penzije, obezbeđivana i prava po osnovu preostale radne sposobnosti, pravo na rad sa skraćenim radnim vremenom, tzv. druga kategorija invalidnosti, pravo na zaposlenje na drugom odgovarajućem poslu sa punim radnim vremenom, sa i bez prekvalifikacije ili dokvalifikacije, ranije do 1. januara 1997. godine, tzv. treća kategorija invalidnosti, kao i odgovarajuća novčana naknada po tim osnovama.
Prava po osnovu opasnosti od nastanka invalidnosti obezbeđivana su korišćenjem preostale radne sposobnosti kod radnika tj. njegovim daljim zadržavanjem u procesu rada, bez daljeg pogoršavanja njegovog zdravstvenog stanja, što je značajno uticalo na sniženje tzv. "pravih invalidskih penzionera".
Nepredviđanje prava po osnovu smanjenja radne sposobnosti je suprotno Ustavu Republike Srbije. Ovo stoga što je odredbom člana 40. Ustava propisano, pored ostalog, da obaveznim osiguranjem zaposleni u skladu sa zakonom obezbeđuje sebi prava za slučaj smanjenja ili gubitka radne sposobnosti. Znači, prava po osnovu smanjenja radne sposobnosti su ustavna kategorija, a članom 78. Zakona o radu propisano je da je zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, a po osnovu opasnosti od nastanka invalidnosti da obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova.
Odgovarajuća prava invalida rada sa preostalom radnom sposobnošću predviđena su zakonom i drugim propisima o zdravstvenom osiguranju. Uz to, ne mogu se zanemariti, prevideti ni međunarodne konvencije o socijalnom osiguranju, koje je ratifikovala i naša zemlja, pa samim tim čine i deo našeg zakonodavstva, a posebno one koje se odnose na prava invalida rada uopšte i invalida rada kod kojih je invalidnost posledica povrede na radu.
Iz navedenih razloga smatram da za slučaj invalidnosti, pored invalidske penzije, osiguranik treba da ima pravo na raspoređivanje, odnosno zaposlenje na drugom poslu sa punim ranim vremenom, kao i pravo na novčanu naknadu u vezi sa korišćenjem tog prava, po osnovu smanjenja radne sposobnosti, a prema preostaloj radnoj sposobnosti, kao i pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu. Izmeštanje ovog prava iz sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u Zakon o socijalnoj zaštiti je neprihvatljivo, jer to nije socijalna kategorija.
Kod sticanja i ostvarivanja prava na novčanu naknadu za pomoć i negu osiguranici i korisnici prava na penziju ne mogu se izjednačavati sa kategorijama građana koje obuhvata Zakon o socijalnoj zaštiti, jer ovo pravo potiče iz rada, odnosno nije socijalna kategorija.
Predlogom zakona invalidnost postoji kada kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti. Postojećoj formulaciji treba dodati i trajni gubitak radne sposobnosti ili smanjenja radne sposobnosti, jer kada osiguranik ostvari pravo na invalidsku penziju njemu, prema članu 98. Zakona o radu, prestaje zaposlenje nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, zbog gubitka radne sposobnosti i to danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti.
Kada kod osiguranika ta invalidnost ne bi bila trajna, već se nakon odgovarajućeg vremena utvrdi da kod njega više ne postoji gubitak radne sposobnosti, onda bi on ostao bez penzije, kao što je i ranije ostao bez zaposlenja.
Na kraju, prokomentarisao bih korišćenje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, gde se kaže da se penzije i novčane naknade utvrđuju u mesečnom iznosu i isplaćuju unazad. Isplaćivanje unazad treba zameniti u tekućem mesecu za prethodni mesec. Odstupanje od ovakvog načina isplate penzija znači nepoštovanje zakonskih propisa.
Isplata penzija na navedeni način je odgovarajuća isplati zarada zaposlenim radnicima. Kako je penzija pravo stečenog po osnovu rada ne bi trebalo da bude razlike u njenoj isplati u odnosu na zaradu. Ovo tim pre što je penzija jedini izvor prihoda većine njenih korisnika, pa svako kašnjenje u isplati smanjuje njenu ekonomsku vrednost i ugrožava ionako nizak standard penzionera.

Kao zamenik predsednik poslaničke grupe za reč se prijavio narodni poslanik Srđan Petrović.