Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva neće dati zeleno svetlo predloženom zakonskom aktu, koji nam je Vlada Republike Srbije dala na usvajanje, iz sledećih razloga.
Naime, Vlada Republike Srbije nije prihvatila predlog poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva da se ukine obavezno osiguranje za poljoprivrednike. Stranka srpskog jedinstva predlaže samo uvođenje dobrovoljnog osiguranja za poljoprivrednike, a u skladu sa članom 16. Predloga zakona. Razlozi su pre svega ekonomske prirode. Ne sme se zaboraviti da danas na selu vlada velika besparica, tako da poljoprivredni proizvođači nisu više u mogućnosti da obavezno uplaćuju penzijsko i invalidsko osiguranje.
Osim toga, poljoprivrednici su prezaduženi dugovanjem po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, iz razloga što isplate penzija za poljoprivrednike kasne 22 meseca, te u tom smislu ovo pravo pri njegovoj isplati svodi se na minimalne iznose penzija, od kojih je teško preživeti.
Ovim zakonskim aktom je ukinut veliki broj prava. Ukinuta je mogućnost ostvarivanja bilo kog prava za slučaj invalidnosti, osim prava na invalidsku penziju, koju može da ostvari samo osiguranik kod kojeg nastupi potpuni gubitak radne sposobnosti. To praktično znači da su ukinuta sva prava po osnovu smanjenja radne sposobnosti, odnosno preostale radne sposobnosti.
Ukinuta su sva prava za slučaj opasnosti od nastanka invalidnosti. Pri tome, u prelaznim odredbama Predloga zakona za zatečene korisnike navedenih prava, kao i za korisnike prava po osnovu tzv. druge invalidnosti, rad sa skraćenim radnim vremenom, koji su ta prava ostvarili do 1. januara 1997. godine, predložena su rešenja koja su po našem mišljenju neprihvatljiva.
Umesto garantovanja već ostvarenih prava, predviđa se prevođenje privremene novčane naknade u nova prava, delimično u invalidsku penziju, član 224. i 226, odnosno u naknadu po članu 225, a iz obrazloženja se ne vidi da li su ta prava povoljnija ili nepovoljnija za ove korisnike.
Ova rešenja su u suprotnosti sa načelom zaštite stečenih prava, odnosno u suprotnosti su sa odredbom člana 24. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, pri kome se prava stečena na osnovu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ne mogu oduzeti, niti ograničiti.
Ako bi se usvojila predložena rešenja, koja svakako odgovaraju poslodavcima, od dana stupanja na snagu ovog zakona ne bi bilo ni jednog novog osiguranika invalida rada, pa čak ni u slučajevima kada do povrede dođe, odnosno usled povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Predložena je nova formula za određivanje visine starosne invalidske penzije, koja je preuzeta iz Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju Republike Hrvatske i posebno je tu značajno naglasiti da se za određivanje visine ovih penzija uzimaju zarade, odnosno osnovice osiguranja počev od 1. januara 1970. godine, umesto sada važećeg penzijskog osiguranja, gde čine zarade, naknada zarada, odnosno osnovice osiguranja uzastopnih deset najboljih godina osiguranja i to počev od 1. januara 1970. godine.
Ovako značajna promena svakako će dovesti do različitog položaja korisnika penzija u odnosu na korisnike koja ta prava ostvare posle dana stupanja na snagu ovog zakona i obrnuto.
Uz to, nije ostavljena mogućnost da se za zatečene korisnike prava na penziju, ako je to za njih povoljnije, utvrdi novi iznos penzije, što je u ovom sistemu do sada uvek garantovano, stoga što je u pitanju dugoročno osiguranje koje se ostvaruje na osnovu dugogodišnjeg uplaćivanja sredstava za ovo osiguranje, pa se korisnici penzija ne smeju dovoditi u različit položaj, jer se time dovodi u pitanje njihova pravna sigurnost.
U pogledu usklađivanja penzija, zadržana su rešenja iz saveznog zakona koja se primenjuju od 1.januara 2001. godine, a koja su tada usvojena na predlog Vlade Republike Srbije pod pritiskom MMF-a. Kako bi se znatno smanjio odnos prosečne penzije prema prosečnoj zaradi, prema novom načinu usklađivanja penzije se usklađuju tromesečno sa kretanjem troškova života i prosečne zarade zaposlenih na teritoriji Republike Srbije i to u procentu koji predstavlja polovinu tog zbira, umesto kako je to bilo ranije utvrđeno, mesečno i samo sa kretanjem zarada.
Na ovaj način, penzioneri su u 2000. godini primili manje jednu i po penziju. Proizilazi da je novi način usklađivanja penzija doveo do drastičnog smanjenja penzija i time se značajno smanjio odnos prosečne penzije u odnosu na prosečnu zaradu. Tako se na primer penzije ostvarene u Fondu zaposlenih za oktobar svedene na 72%, a da se primenio stari način usklađivanja samo sa mesečnim kretanjem prosečnih zarada, prosečne penzije bi iznosile 80% od prosečnih zarada.
Imajući u vidu navedene razloge, kao i mnoge druge koji nisu navedeni, kao i ograničenje vremena koje imamo na raspolaganju, poslanička grupa SSJ neće glasati za donošenje ovog zakona u predloženom tekstu.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a sledeći prijavljeni za reč je Zoran Anđelković.

Predlagati ovakav sistemski zakon treba da ima za cilj prvo otklanjanje uzroka ovakvog stanja u penzijskom i invalidskom fondu i drugo otklanjanje trenutnih nepravilnosti.
Ovde smo čuli od predlagača ili od predstavnika predlagača šta su uzroci svega ovoga što se dešava u penzijsko-invalidskom fondu, a i u obrazloženju predloga zakona je rečeno, da su uzroci pad bruto proizvoda, visoko učešće penzionera u odnosu na ukupan broj zaposlenih, visoka opterećenja plata, siva ekonomija, porast nezaposlenisti, odnosno smanjenje broja onih koji rade. Kako otkloniti te uzroke?
Gospodo, vi ste u izbornoj 2000. godini imali svoj program, kako to tvrdite narodu, pogotovu ovom delu naroda, penzionerima, jasno i glasno ste rekli - kada vi dođete na vlast, onda će se ispraviti sve nepravde, onda će biti isplaćivane redovno penzije; a na pitanje pojedinaca kako ćete vi to iz DOS-a uraditi, vi ste rekli - znamo, imamo model; neki su išli čak toliko daleko i rekli su - imamo podršku iz inostranstva, dolazi vreme privatizacije, ti fondovi moraju da se napune, obezbeđena je redovna isplata penzija.
Dve i po godine, gospodo, bilo vam je dovoljno da sve ovo uradite. Niste uradili, niste ispunili svoja obećanja, a sada idete sa predlogom zakona koji, otklanjajući posledice, nanosi katastrofu ovoj oblasti. Možda niste svesni šta sada radite, jer vi u principu korekcijom obračuna visine penzije pravite greške koje će izazvati takve posledice da jednostavno neće biti tog ko će posle vas to ispraviti. To vam govorim najiskrenije, jer mi srpski radikali smo naveli najveći razlog zbog čega nećemo podržati ovaj zakon.
Šta ste uradili? Smanjen vam je ukupan bruto društveni proizvod; ko vam je tu smetao, je li vas neko sprečavao u tome? Nije, sami ste krivi. A zašto ste krivi? Sredstva koja su i te kako bila veliki potencijal od privatizacije, vi ste to potrošili, podelili i sada nemate više.
Da ste se udostojili i pogledali program srpskih radikala, pogotovu oni pojedinci koji kažu da su naši programi protiv državnog uređenja i da za cilj imaju terorizam, bolje da su pogledali taj program, jer rekli smo vam u programu i sa ove govornice bezbroj puta - sredstva od privatizacije treba iskoristiti za popunu penzionih fondova.
Poslovna zgrada na Ušću, dali ste je svojim prijateljima, svojim istaknutim članovima, a koliko je od toga što je dobijeno uplaćeno u Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje? Izađite sa podatkom, nije velika cifra, nije značajna suma, šta ste mislili da će vam sledeći uplatiti ili nadoknaditi taj minus? Grdno ste se prevarili.
Gospodo, ispustili ste jednu šansu.
Šta je suština ovog predloga, novog modela obračuna koeficijenta, kako to predstavnik ministarstva reče? Suština je što prividno, ispravljajući jednu nepravdu koja je evidentna kada je u pitanju visina penzija, vi pravite još veću nepravdu. Šta nam ministar objasni ovde (odnosno kako vi to volite po novom govoru da kažete - ministarka): sada je manja šteta, uzeli smo platu pojedinca, odnosno obaveze koje je on u prethodnom periodu uplaćivao, na osnovu tih obaveza podelili sa prosečnim ličnim dohotkom u Republici, gde je ušlo sve zbirno, odnosno ukupan broj stanovnika bez obzira da li rade ili ne rade i onda smo ispravili tu grešku.
Ne, napravili ste veću grešku gospodo, da li svesno ili nesvesno, namerno ili nenamerno. Ministar je navela kao primer te što primaju 20.000 dinara penziju; nađite mi koliki je broj tih koji prima takvu penziju, to je zanemarljivo mali broj, najveći deo njih prima toliko da sastavi kraj sa krajem, a njih ste najviše oštetili sa ovim modelom obračuna; recite unapred, u proseku uskraćena je za jednu trećinu svima penzija u startu, a onda ćete vi korigovati sa množenjem koeficijenta puta vrednost boda, pa ćemo videti koliko će penzionera preživete ove vaše reforme.

Reč ima narodni poslanik Zoran R. Anđelković, a sledeći prijavljeni za reč je Dragiša Đoković.

Dame i gospodo, suštinski razlog što se menja današnji zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji mi razmatramo, leži faktički u obrazloženju Vlade Republike Srbije.
Tu je rečeno da zakon trba predložiti zbog visokog učešća penzionog fonda u društvenom proizvodu zemlje i visokog opterećenja koji predstavlja trošak za penzije. Radi toga treba naći način kako da manje punjenje budžeta pokrije penzije koje se isplaćuju, a to znači da time treba da se smanje penzije.
Ovde se kaže da su postojeći fond i postojeći način na koji se isplaćuju penzije prepreka ekonomskom oporavku zemlje ili reformama. Klinci bi u kući rekli za svoje starije - ovi stari nam smetaju. Tako i iz ovog obrazloženja proističe da nam penzioneri smetaju da pravimo reforme i da njima obezbedimo adekvatan ekonomski status.
U čemu je suština? Ako je već tačno - iz čega; iz onoga što su dosadašnji stručnjaci govorili to ne proizilazi. Ako je tačno da se neće ovako drastično smanjiti penzija postojećim penzionerima, pre svega novim penzionerima, zašto onda nemamo parametre npr. na tri nivoa penzija, koliko je to za najnižu penziju, sadašnju penziju, koliko će po novom zakonu primati neki penzioner, koliko za srednju penziju i koliko je to za najvišu penziju?
Uzmimo da će se neko danas penzionisati iz ove tri kategorije i napravimo to poređenje, to bih hteo da čujem sad od ministarke, kao i upoređenje šta bi se desilo kada se on u ponedeljak penzioniše po novom zakonu. Videće se ta suštinska razlika i koliko je budući penzioner oštećen sa ovim zakonom koji se sad ovde predlaže. Da nije tako, ne bi onda bilo logično da se kaže da postojeći zakon opterećuje društveni proizvod zemlje. To znači da ima prevelikog zahvatanja. Kada ne bi bilo tako, onda bi se i bez toga Fond penzijskog osiguranja punio.
Moram da kažem da na ovaj postojeći način, kako je ova vlada tumačila usklađivanje zakona i punjenje Fonda za penziono osiguranje, faktički smo dobijali od penzionera stalne pritužbe i žalbe, jer je 50% rast plata i troškova života, na način na koji je to usklađivano; stalno i sistematski smanjivana je penzija.
Ovde smo dobili od ministarke obrazloženje da je to bilo usklađivanje 85% od ličnog dohotka, kad su lični dohoci bili mali. Znam, ali onda su bile i penzije male. Valjda mi treba da pođemo od toga da penzije budu neka primanja od kojih može normalno da se živi u godinama kad istekne radni staž.
Naravno, ima tu dobrih stvari. Ne mislim da je loše to što se govori o mogućnosti da svi prihodi, prema tome autorski honorari i ako neko radi duže, omoguće da čovek ima i veća primanja i veću penziju posle toga. Ovde nije reč o tim kategorijama i o tom sloju ljudi. Mi moramo da vodimo računa upravo o onom srednjem sloju, najnižem sloju ljudi koji su primali i koji će primati plate i na osnovu toga dobijaju penziju. Oni će ovim zakonom biti najviše oštećeni i oni će imati mnogo manju penziju nego što bi imali po postojećem zakonu.
Mislim da je ovo dalje uskraćivanje socijalnih prava nekih kategorija, i to najnižih kategorija, i da će oni po ovom zakonu biti značajnije oštećeni. Ovo je dalje smanjenje prava radnika u ovoj oblasti. Kad kažem radnika, namerno to kažem, jer smo u proteklih godinu i po - dve dana imali pooštravanje uslova odlaska u penziju, smanjenje nekih prinadležnosti koje su im pripadale. Sada je ovo jedan novi namet ljudima koji bi trebalo sutra da postanu penzioneri.
Drugu stvar, o njoj je ovde bilo dosta govora, pa ne bih posebno o invalidnosti, pomoći, nezi i delimičnoj sposobnosti ljudi. Na primer, ostane neko bez ruke i šta će on sada da radi, on je delimično sposoban ili delimično nesposoban, kako hoćete. Po ovome ispada da on nema da ide u penziju. Mora da mu se nađe nešto da radi. Šta da radi on tamo bez obe ruke.
Moram da ukažem na treću kategoriju koja je ovde pominjana na razne načine, a to je ta seljačka penzija. U ovoj prethodnoj kategoriji, po postojećem Zakonu o privatizaciji, izdvaja se 5% za punjenje tog fonda. Prvo, mislim da je nadležno ministarstvo iz ove oblasti trebalo, kad se taj zakon usvajao, da sugeriše i da traži da to budu mnogo veća izdvajanja. Logičnije i najpoštenije bi bilo da to bude 20% izdvajanja.
Uostalom, ti radnici koji su sada penzioneri su zaslužni što su ta preduzeća napravljena, stvorena i, ako imaju veliku vrednost, oni su zaslužni, ne sadašnja generacija, za vrednost tog preduzeća, pa bi bilo logično da im i više pripada i da im se na taj način puni fond za penziono osiguranje.
Naravno, druga je stvar kako ide privatizacija. O tome ne bih govorio, ali ako bi išlo dobro i ako bi se na adekvatan način to prodavalo, onda bi i taj fond iz tih sredstava mogao da bude punjen i da on ima neki osnovni kapital koji bi mogao da bude korišćen i kasnije, a ne samo kao tekući trošak, u smislu uzimanja od postojećih mesečnih plata.
Drugo je pitanje kako se puni Fond za penziono osiguranje zemljoradnika. U prethodnih 10, 12, 14 godina, koliko traje ovaj Zakon o obaveznom penzionom osiguranju, ima dosta polemike oko toga da li je dobrovoljno, da li je obavezno. Ovde sad ima nekih poboljšanja u tom smislu što se jednom broju ljudi na neki način omogućuje da ne budu obavezni osiguranici, ali je suština da li će država naći mehanizam punjenja ovog fonda.
Ako se traži način da se ovaj fond puni samo od doprinosa koji budući penzioneri ili sadašnji seljaci daju, taj fond nikada neće da se napuni i razlika od dana kada se prima penzija i za kada se prima nije godina dana, nego 22 meseca, to pišu i ovi penzioneri iz Fonda za penziono osiguranje zemljoradnika. Znači, da li će se tih 22 meseca smanjiti na 10, na šest ili mesec za mesec ili će se povećati na 36, zavisi da li će se obezbediti punjenje tog fonda iz nekih dodatnih izvora.
Taj dodatni izvor ne može biti opterećenje seljaka, tu se potpuno slažemo. On može biti samo po dva osnova. Jedno je logično, da i iz Fonda za prodaju preduzeća prilikom privatizacije pare idu tom fondu, ali je još logičnije da se 50% tog fonda puni od poreza na promet poljoprivrednih proizvoda.
Kada bi se 50% tog fonda davalo, a to znači 1% ili 2% od poreza na promet poljoprivrednih proizvoda (da li bi to zadovoljilo tih 50%, to bi stručnjaci mogli da ustanove), onda bi se rešilo punjenje Fonda za penziono osiguranje. Onda ovaj odnos 1:2 između izdvajanja za penzioni fond seljaka i primanja, ako se izdvoji dinar, primi se kasnije dva dinara, sasvim sigurno mogao da bude mnogo povoljniji. Tačnije rečeno, seljak bi mogao za duplo manje pare da bude obavezno osiguran i da bude socijalno osiguran, a da kroz svoj poljoprivredni proizvod svi građani ravnopravno plaćaju punjenje tog fonda.
Uostalom, ako se prodaje rakija, cigarete, on proizvodi duvan, šljivu ili grožđe, logično da iz tih sredstava i tog dela poreza on bude namiren, jer je to neka vrsta socijalne kategorije i to je neka vrsta socijalne ravnopravnosti ljudi, prema kome hoćemo i na koji način hoćemo da brinemo. Ako želimo samo da oni sami pune taj fond, onda ćemo mi, kako naše stanovništvo stari, imati situaciju da ni ovaj zakon, da ni postojeći osiguranici koji plaćaju u Fondu za penziono osiguranje radnika, neće moći da primaju ni ova mala beznačajna sredstva. Onda će to biti izvrgnuto nekoj potpunoj imaginaciji, da kao prima nekih 1.000, 2.000 dinara, beznačajne pare.
Prema tome, mislim da Vlada ima mogućnosti i sada da predloži jedan dodatni amandman, da nađe načina, ili kada se zakon o poreskom sistemu bude usvajao, da se tada ugradi i način punjenja ovog fonda za deo sredstava koji bi obezbedio da taj fond može da počne normalno da funkcioniše.
Uostalom, ako i Fond za penziono osiguranje radnika ima neku vrstu socijalne komponente i puni se iz drugih izvora ili iz postojećih izvora zaposlenih, onda bi bilo pošteno da se i ovaj fond puni, na neki način, kao socijalni fond, kao fond od ljudi koji troše poljoprivredne proizvode, a to smo svi mi. Ne mora porez na hleb, ne mora porez na neke druge životne namirnice, ali na primer na alkohol, na cigarete, na takve proizvode. Mislim da bi bilo pošteno i moguće da se taj fond napuni, da se obezbedi i da postoji tu neka pristojna i normalna penzija koja predstavlja nešto. Ovako ona ništa ne predstavlja.

 Reč ima ministar, gospođa Gordana Matković.

Pokušaću opet da odgovorim na jedan broj pitanja koja su otvorena. Kašnjenje je bilo 24 meseca u oktobru 2000. godine, znači taj fond u tom smislu očigledno nije funkcionisao; sada je kašnjenje 14 meseci. Date penzije su male zbog kašnjenja, ali i zbog toga što je većina poljoprivrednika zapravo bila osigurana na tih minimalnih 15 godina i onda je odlazila u penziju.
Što se tiče smanjenja ukupnog društvenog proizvoda, dakle društveni proizvod nije smanjen, taj procenat izdvajanja za penzije i dalje je visok. Što se tiče toga kako će ko proći kad je reč o novom metodu obračuna penzija, u proseku gledano, minimalna penzija ostaje na onom nivou koji je uslovno reći zatečeni nivo, a to i piše u zakonu. Znači, minimalna penzija se neće menjati kao prag određen da niko ne bi bio ispod njega i postoji jedan sloj penzionera, uslovno govoreći, koji bi po starom imali između devet i 12 hiljada, koji će suštinski ostati negde u istom položaju.
Oni koji se nalaze između te dve kategorije, između minimalne penzije i ove penzije od negde 9 hiljada dinara po starom obračunu, imaće u proseku povećanje penzija između 4 i 5% po novom metodu obračuna, a oni iznad tih 12 hiljada, imaće smanjenje penzija u proseku opet negde između 5 i 10%.
Ali, individualne situacije će biti različite zbog toga što imate ljude koji su tokom čitavog svog radnog veka manje ili više doprinosili za penziono osiguranje nego drugi i imate one koji su imali samo jedan isečak u svojoj karijeri.
Neko je postavio pitanje - na koji način to utiče i na smanjenje sive ekonomije? Pa drugačije je kada vi kao osiguranik znate da će biti relevantne sve vaše uplate tokom čitavog radnog staža, a drugačije kada znate da će biti relevantan samo jedan isečak vašeg radnog staža za kasnije sticanje prava.
Nažalost, moram da se izvinim, pošto su nam zakazali hitnu sednicu Vlade u 17 časova, što neću prisustvovati poslednjem delu ove sednice. Inače to ne radim, ali ovo je izuzetna situacija, izvinjavam se.

 Zahvaljujem gospođi ministru.
Reč ima narodni poslanik Dragiša Đoković.

Poštovani narodni poslanici, uvažena gospođo Matković, moraću da pričam izgleda kao na onoj reklami deset sekundi, da bih ugrabio dok je ministarka tu, da bi me čula.
Jednostavno, priča se da je zakon reformski. Nisam baš siguran da je ovo početak reformi, jer se ovaj zakon donosi u jednom jako bitnom trenutku, kada se menja ambijent, odnosno društvena svojina.
Mi smo do sada imali Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju, kao i druge zakone koji su ovu materiju regulisali, ali to je bilo u dominantnom sistemu društvene i državne svojine. Sada je potreban novi zakon u sistemu kada će privatna svojina sa predstojećom privatizacijom biti dominantna.
U svakom slučaju, zakon je potreban, a da li je ovaj zakon dobar ili nije, to je pitanje; da li se može popraviti amandmanima ili ne, takođe je pitanje. Ako nije reformski zakon, u svakom slučaju zakon jeste restriktivan. Navešću vam samo nekoliko odredbi zakona koje su ovde uočljive.
Na primer, u članu 54. ovaj zakon reguliše pravo na beneficirani radni staž; tamo vam piše da pravo na staž sa uvećanim trajanjem stiče osiguranik samo ukoliko efektivno ima 10 godina na tom radnom mestu. Uzmimo primer čoveka koji je radio u rudarstvu 10 godina, firma je otišla u stečaj, ili je radio u nekoj ronilačkoj firmi, npr. u "Ivanu Milutinoviću" radio je osam godina, njemu je firma uplaćivala taj penzioni doprinos za staž sa uvećanim trajanjem, beneficirani staž i on će to izgubiti, a upravo je gospođa Matković predlogom da se uračunavaju sve godine u penzijski staž potencirala tu pravičnost.
U ovom slučaju vi ste uplaćivali 5, 6, 7, 8 ili 9 godina beneficirani staž. Niti ćete ranije otići u penziju, niti će vam se to uvećanje uračunati, tako da se ovim ne postiže to načelo pravičnosti, koje je težnja i intencija zakona. Čak vidim da je neki odbor, mislim da je matični, za boračka pitanja, ili koja druga, kako se zove, odbio takav amandman koji je bio jako smislen, jer ne možete vi skraćivati čoveku pravo ako je uplaćivao doprinos za beneficirani staž, a vi mu to ne priznate u penziju ako nema 10 godina ukupno u tom efektivnom trajanju.
Takođe, ono što nije prihvatljivo u ovom zakonu, to su npr. privilegije povlašćenih lica u MUP-u, MIP-u, BIA-i i poreskoj policiji. Zašto bi ti ljudi, ako već imamo pravičnost prema doprinosu koliko su uplaćivali, dobijali 20% veću penziju od ostalih korisnika doprinosa, na čiji račun će oni dobiti tiz 20% koje nisu uplatili u Fond penzijskog i invalidskog osiguranja. Jer, kaže se da se tim ljudima koji idu u penziju iz tih službi računa penzija na jako rogobatan i prilično nejasan način, tamo zapisan za obračun, i još 20% na sve to.
Mislim da i tu ne idemo na ono načelo pravičnosti, jer tih 20% takođe oni nisu uplatili, već je neko drugi uplatio, a oni će koristiti tih 20% koje nisu uplaćivali. Postoji amandman u tom pravcu, trebalo bi ga prihvatiti, ako hoćemo načelo pravičnosti, ako je težnja zakona da bude pravičan zakon, da se stimuliše plaćanje doprinosa.
Ti ljudi imaju svakako produžen beneficirani radni staž, imaju veću platu, imaće i veću penziju, i zašto im na kraju davati još tih 20%?
Ako neko ne zna, a nažalost toga je u dosadašnjem zakonu bilo, takvim licima je kao osnov za penziju uračunata samo poslednja godina i onda su u poslednjim godinama dobijali iha-ha tako lepe plate i lepe penzije, pa onda je u tom stilu i tih 20%. Ali ako smo rekli da je reforma, ono što je bilo loše treba promeniti, treba ukinuti, treba prihvatiti te i takve članove koji bi to promenili.
Zatim, član 80. gde se kaže - usklađivanje penzija; ponovo ponavljam intenciju zakona, ako je pravičnost da se srazmerno tome kako se sredstva uplaćuju u doprinose, odnosno kako se kreću zarade onih koji pune penzioni fond, tako će se kretati i penzije. Ako je pre bilo reči da su plate smanjene, da se promenio način usklađivanja penzija u skladu sa troškovima života - ne, i penzioneri neka dele sudbinu zaposlenih, pa i njima neka se smanjuju penzije.
Ako se plate budu povećavale, samim tim se povećava i priliv u penzioni fond, pa će se na takav način i penzije povećavati. Prema tome, član 80. na način kako je predložen apsolutno ne obuhvata to načelo pravičnosti i načelo pravilne raspodele.
Takođe je sporno ovde, a imali ste i amandmane po tom pitanju, to su upravni odbori. Tu se primećuje velika želja Vlade da arbitrira u upravnim odborima, odnosno učešće Vlade i izvršne vlasti. Recimo, za predsednika upravnog odbora ne može se neko izabrati bez saglasnosti Vlade. Predsednik nadzornog odbora može se izabrati bez saglasnosti Vlade, dok predsednik upravnog odbora ne može.
Ima tu dosta toga oko tih upravnih odbora. Ono što je najdrastičnije u ovom zakonu, ako je neko pratio, a voleo bih da mi neko od pravnika u ovoj skupštini (naravno, izuzimam one pravnike koji su uspeli da sebe dovedu u pravnu zabludu, pa su se zabludeli da li su poslanici ili nisu, već one pravnike koji nisu bili u zabludi) objasni da li je moguć raspon kazni od jedan prema 80, da li je moguće predvideti da će se neko kazniti zatvorom od godinu do 80 godina, kao što je predviđen raspon kazni od 5 hiljada do 400 hiljada; po onoj narodnoj poslovici "da ne bude posle kriv babi đavo", krivo nam je pravosuđe posle, a kakve mu mi kao zakonodavna vlast serviramo zakone?
Mi napravimo zakon da može kazniti prekršioca pet hiljada i može 400 hiljada. I šta mislite, kako će taj sudija da sudi, da li će da kazni 400 hiljada, da ne nagađamo sada, da pravimo kviz kada će pet hiljada a kada će 400 hiljada. Mi kao Skupština donosimo vrlo loš zakon, gde je raspon kazni, gde smo sudijama omogućili, advokatima, mešetarima, da, umesto da se to suzi (pratio sam, iako nisam pravnik nego inženjer po struci, ostale zakone), nigde nemate veći raspon kazni od jedan prema 10.
U ovom slučaju imate raspon kazni jedan prema osamdeset. Kada smo razgovarali sa gospođom Matković u poslaničkom klubu ona je rekla - stvarno to ne znam, to je neko od pravnika predlagao i mislim da će amandmanima to biti prihvaćeno i da će se promeniti.
Vidim da u ovom slučaju to amandmanima nije prihvaćeno, koliko sam uspeo na brzinu da primetim, tako da vas molim da razmislimo o tome, ako želimo da budemo odgovorna Skupština, tu ćemo odgovornost sutra poneti, jer smo mi sudijama, koje napadamo da ne rade dobro, napravili takav zakon, pa sutra sudija neće biti kriv ako nekog prekršioca, koji nije ispoštovao zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, kazni sa 20.000 dinara, a on je možda sebi ostvario korist od 100.000 dinara i nikom ništa. Ti članovi o kaznenim odredbama, od 214. pa nadalje, ne bi bilo dobro da ostanu takvi kakvi jesu.
Kao primer kako je zakon napisan i kakva je usklađenost nažalost u našoj Vladi vidi se i po tome što je Vlada sama dala 13 amandmana na svoj Predlog zakona, koji je stigao 13. februara i ona posle nepunih mesec dana odmah daje 13 amandmana. Nisu se setili na vreme nego eto tek sada ubacuju tih 13 amandmana.
Na kraju, načelna primedba je na pismenost zakona. Recimo, zakon je tako pisan ili je prevođen sa nekog drugog jezika da nije baš prihvatljiv, mada da ne bih te primere navodio. Za način obračuna reći ću vam da sam na osnovu mnogih ovakvih zakona morao da pravim programe za računare koji će se kasnije primenjivati. Garantujem vam da od nas 250 poslanika pola ne bi moglo da vam protumači kako će se obračunavati penzija. Znači, oni članovi od 61. do 70. su tako nejasni, nerazgovetno napisani, da je amandmanima bilo nemoguće pojašnjavati i popravljati.
U svakom slučaju, mislim da nam je potreban zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, da je dobra namera doneti zakon, jer još jednom kažem da se menja društveni ambijent, ali ovaj zakon je trebalo prihvatanjem amandmana popraviti, ali s obzirom da amandmani uglavnom nisu prihvatani, već su Vlada i predsednik odbora prihvatali samo svoje amandmane, ne verujem da će dobiti širu podršku, ne ove skupštine, nego u javnosti i da će biti dugovečan.

Narodni poslanik Miloš Lukić nije prisutan.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Radojko Petrić.