Dame i gospodo narodni poslanici, velika je zamerka poslanika Srpske radikalne stranke zato što ministar Gordana Matković nije ostala do kraja današnjeg dela načelne rasprave. To što Vlada mora o tako nečem značajnom da odlučuje nije naš problem.
Trebalo je, gospođo predsedavajuća, da prekinete današnju načelnu raspravu i da nastavimo sutra jer smo se ozbiljno pripremali za ovaj zakon koji vi nazivate sistemskim i zbog toga što je veliki deo naše populacije, najstariji deo, zainteresovan za raspravu i sudbinu ovako loše koncipiranog zakona za penzionere, one koji su sada u penziji i koje to u bližoj ili kasnijoj budućnosti čeka.
Osnovna zamerka se poklapa sa zamerkama najvećeg dela naše najstarije populacije, bez obzira na to da li su uključeni u aktivnost nekog sindikata ili ne. Nama je važno da štitimo interese penzionera kroz programska opredeljenja SRS, koja se nisu menjala od našeg osnovanja, a jasno stavljaju do znanja - posle ekonomskog kraha koji smo preživeli zbog dugogodišnjih sankcija tzv. međunarodne zajednice koja je vama obećala bespovratnu pomoć od pet milijardi dolara, zato što smo imali rat, što smo morali da suzbijamo banditizam i terorizam u našoj južnoj pokrajini, pa posle zlikovačka agresija NATO i jasno je da smo bili u pravu kada smo kod izmene Zakona o privatizaciji predlagali - da se penzijski fond sa većim procentom učešća sredstava od privatizacije preduzeća u našoj zemlji popuni.
Neprihvatljivo je za svakog penzionera, uvreda je za svakoga ko je prinuđen da živi sa minimalnom penzijom. Ako penzioner ima minimalnu penziju od 4.000 dinara, pa izađe ministar za govornicu i kaže da će ovaj zakon da usklađuje na novi način rast penzija, a ne rast ni stagnaciju nego strmoglavi pad na način kako je zamislio DOS i ova vlada, to je jasna poruka ovim ljudima da neće moći da prežive bez pomoći svoje dece ili da žive normalno dva-tri dana u mesecu. Šta će oni bolesni i šta će oni koji su se razboleli i kojima jasno kaže Vlada ovim konceptom da oni ne mogu da idu u invalidsku penziju?
Poglavlje o invalidskoj penziji jasno kaže da će nju moći da dobiju samo ljudi koji su u invalidskim kolicima. Ako pred invalidskom komisijom čeka na hiljade ljudi koji imaju trostruki bajpas, teška srčana i druga oboljenja, ako čekaju radnici zaposleni u Fabrici "Zastava"- namenska proizvodnja, kojima je obećao ministar Vlahović i Vlada da će im obezbediti zaštitne radionice i to uključili u Zakon o radu, a toga nema, ako je to ključni zahtev zaposlenih u namenskim proizvodima u "Zastavi" i drugim neprofitabilnim firmama u našoj zemlji, jasno je da niko o njima ne želi da brine i prepuštate ih surovoj sudbini.
Šta sa onima koji imaju tzv. nevezani staž? Na desetine hiljada zaposlenih u našoj zemlji, koji su stekli uslove da idu u penziju, ne znaju na koji način će to da ostvare, jer ne mogu da premoste mnoge godine u kojima im njihova matična preduzeća nisu uplaćivala poreze i doprinose.
Najviše je takvih slučajeva u trgovinskim preduzećima, Robne kuće "Beograd", tekstilna industrija u Kragujevcu i u mnogim drugim gradovima u Srbiji, ima mnogobrojnih primera, jer ovo ministarstvo i gospođa Matković se oglušuju i kaže da to nije njihova nadležnost. To će reći i Ministarstvo za rad i zapošljavanje, pa i Vlada, i ljudi se nalaze u vakuumu da ne znaju šta da rade, jer su uzalud utrošene njihove godine marljivog rada, a nemaju mogućnost da ostvare penziju ma kakva ona bila, vidimo da će biti samo manja.

Reč ima Radojko Petrić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, pred nama je još jedan restriktivan zakon koji umanjuje prava građana. Ionako nizak nivo penzija, koji jedva omogućuje preživljavanje velikom broju penzionera, ovaj predlog tu kategoriju građana dovodi u skoro bezizlazan položaj, kao da se gubi iz vida da penzioneri uglavnom nemaju druge izvore prihoda za obezbeđenje svoje egzistencije.
Ti ljudi u poodmaklim godinama i uglavnom narušenog zdravlja ne mogu i nemaju gde vanredno ostvariti dopunske zarade. Da li obećane reforme DOS-a treba da se sprovode na ovakav način nad ovom kategorijom starih i invalidnih građana?
Dolaskom DOS-a na vlast i njihovim sistemskim zakonima pogođeni su svi građani, a ne samo penzioneri. Podsetimo se na Zakon o radu, Zakon o finansijskoj podršci roditelja sa decom, Predlog zakona o zapošljavanju i drugim. Da li Vlada ovim zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju misli da će obezbediti socijalnu stabilnost u zemlji? Neće sigurno. Socijalna nestabilnost podstiče i političku i ekonomsku nestabilnost.
Zar Vladi nije dovoljno što je kresala penzije uvođenjem novog sistema obračuna, koji je stupio na snagu početkom prošle godine? Vlada stalno ističe da su za poslednje dve godine zarade znatno povećane, što gledajući nominalne iznose nije sporno. Svakako da realno povećanje zarada nije ni blizu tom nominalnom povećanju. No, bez obzira za koliko su nominalno i realno povećane zarade zaposlenih, za toliko je trebalo da rastu i prosečne penzije.
Vezanje povećanja penzija i za rast troškova života, koji zbog stabilnosti cena sporije raste, jeste neprimeran način da se smanje penzije. Na zvaničnim podacima iz prošle godine može se videti za koliko su oštećeni penzioneri. Prosečna bruto zarada u Srbiji u januaru 2002. iznosila je 10.719 dinara, a u decembru 16.640 dinara. To je povećanje od 55,21%. U istom periodu troškovi života u Srbiji porasli su za 18%. Ti podaci su objavljeni u "Službenom glasniku Republike Srbije", 9/91 iz prošle godine i u broju 4 iz ove godine.
Iz napred navedenih podataka vidi se da usklađivanje penzija sa prepolovljenim zbirom povećanja zarada i troškova života ima za posledicu da su penzije za prošlu godinu manje za oko 18%. Uvođenje obuhvata zarada za ceo radni vek u novi način obračuna penzija vodi daljem smanjenju penzija.
Nije održivo obrazloženje Vlade da se uvodi nova formula za obračun penzija sa ciljem da se pravičnije određuju penzije u odnosu na plaćanje doprinosa za ceo radni vek i da se time u celini masa sredstava za penzije ne menja. Zar može neko da bude naivan i da poveruje da će u proseku novi penzioneri imati isti iznos penzija po novom i starom metodu? Svakome je jasno da je pripravnik i početnik bio manje plaćen na početku radnog veka.
Očigledno je da nova formula za obračun penzija kreše buduće penzije. U Srbiji penzije su pale ispod 63% od prosečne neto zarade i nastaviće dalje da padaju. Nije suvišno podsetiti se na iskustva pojedinih razvijenih zemalja; npr. u Francuskoj visina penzija se ne spušta ispod 75% poslednje zarade, a starosna granica za odlazak u penziju je 60 godina. Nije sporno da je kod nas veliko učešće penzija u bruto domaćem proizvodu i kreće se između 14 i 15%. Međutim, problem penzija neće se moći rešiti njihovim smanjenjem. On se može rešavati povećanjem rasta proizvodnje, povećanjem broja zaposlenih i rastom zarada zaposlenih.
Nije čudo što je teško obezbediti isplatu penzija kada je u privredi skoro sve stalo. Manja je proizvodnja nego u vreme sankcija i NATO agresije. Proizvodnja u januaru ove godine manja je u odnosu na decembar za 21,1%, u odnosu na prošlogodišnji prosek za 18,2%, a manja je i u odnosu na januar prošle godine za 6,2, kao što je i februarska proizvodnja ove godine manja za 1,6% od prošlogodišnje.
Deprimirajuće je delovala izjava premijera Živkovića prošle nedelje, prilikom izbora za premijera, da planirani rast bruto društvenog proizvoda neće biti ostvariv i da će inflacija biti iznad planirane stope od 9%. Niko ne spori da stvaranje političke stabilnosti treba da bude najviši državni i nacionalni interes. Međutim, ne može se to postići bez ekonomske i socijalne stabilnosti. Ekonomski i privredni razvoj moraju postati glavne teme rada Vlade. Bez privrednog razvoja nema jačanja materijalne baze društva, veće zaposlenosti i većih penzija.
Bilo bi umesno da Vlada odustane od svog predloga nove formule za obračun penzija. Treba zaustaviti širenje siromaštva na ovu kategoriju starih građana. Umesto hvalisanja o učincima reformi, Vladu treba da zabrine jedno istraživanje šta o tome misle građani. U "NIN-u od 23. januara, to je ozbiljan naš nedeljnik, piše: "86% građana smatra da političari zamajavaju narod, 80% građana smatra da ne živi ništa bolje nego pre, svega 9% građana smatra da su reformama dobili". Ne treba dozvoliti da se ovim novim zakonom to nezadovoljstvo građana povećava.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Vojinović.

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, govorio je veliki broj vrsnih poznavalaca ovog problema, a moja malenkost će se zadržati na nekim stvarima, to je mislim važno podvući.
Prvo, zakon o penziono-invalidskom osiguranju je jedan od najvažnijih zakona o kome smo ovde raspravljali. Uobičajeno je putem medija i ovde da kolege iz pozicije i Vlada kažu, kada govorimo o tome kako rade zakonodavna i izvršna vlast - to ne interesuje narod, nego ono od čega živi; evo zakona o onome od čega narod živi, ne vidim da ima prisutnih predstavnika Vlade, a ni mi se nismo mnogo udubili u ovaj problem.
Da vidimo šta ovaj predlog nudi i šta tretira? Kako jedna populacija u Srbiji koja je završila svoj radni vek ili je tokom njega hendikepirana, zapala u invalidnost, može da živi i da se izdržava od onoga što ćemo, uključiv i način, propisati da izdvaja u Fond za penziono i invalidsko osiguranje. Ta populacija u Srbiji 90% živi od tih primanja, što nazivamo starosna penzija, invalidska penzija, a niko od nas ne živi od nekakvog konta u banci (jer su banke propale) ili od nekakve rente.
Šta možemo reći o ovom zakonu u načelu?
Postavlja se pitanje zašto je predložen u vreme vanrednog stanja i zašto je jedina tačka dnevnog reda? U odgovoru se kaže da je ekonomska situacija u zemlji takva da sa ovakvim pravima iz penziono-invalidskog osiguranja nema privrednog rasta i sve se to ilustruje demografskim karakteristikama; vrlo površno u pojedinim segmentima, jer prosečni vek našeg stanovništva ne raste nego pada.
Drugo, odnos broja zaposlenih i penzionera je takav da je teško finansirati fondove penzijsko-invalidskog osiguranja.
Treće, olako su se dobijala prava iz penziono-invalidskog osiguranja, čak se išlo sa velikim stopama korupcije u dobijanju invalidske penzije. Šta radi Vlada? U ovako teškim okolnostima, umesto da utiče na proces da se fondovi pune, predlaže kresanje prava penziono-invalidskog osiguranja, i to smanjuje broj prava i nominalni iznos tih prava.
Pri utvrđivanju nominalnog iznosa pledira se da je on pravičniji jer se prelazi na celokupni radni vek. S druge strane odbija se amandman, podneo sam ga zajedno s gospodinom Adžićem, da se ne ograniči nivo maksimalne penzije, iako se tokom celog radnog veka propisuje da čovek mora da izvaja onoliko koliko smo mu mi zakonom propisali. To je drugo.
Kako sam ovde čuo, to je uzeto iz nemačkog ili iz hrvatskog penziono-invalidskog osiguranja. Podsetio bih se one narodne, "noga lička, a cipela bečka", pa nam je nešto malo tesno. Nećemo moći da se pokrijemo sa takvim fondovima.
A, da vidimo sada koji su koncepcijski principi za ovakav predlog zakona? Ovo Ministarstvo jedino je do sada, i hvala ministarki, priznalo, na strani dva obazloženje sledeće: "Reforme postojećeg PIO sistema u Srbiji su neophodne iz demografskih, ekonomskih, ali i usled nedostatka koncepta". Ministarstvo priznaje da nema koncept. Hoće da kaže, nije ga bilo, a ni mi ga nemamo.
Koji je vladin koncept? On se zasniva na tzv. tekućem finansiranju Fonda PIO. Jedan kolega iz jedne druge stranke, Liberalne, rekao je da se njegova stranka zalaže da se ne finansira samo iz tekućeg priliva sredstava, nego da se taj fond kapitalizuje, da se na neki način ulažu sredstva, ali iako je to po programu njegove stranke, zbog saradnje sa Vladom, oni će odustati od tog programskog stava.
Ovde ne vidim drugačiji način, a jedan je da se napravi diskontinuitet sa prethodnim fondom - o tome smo razgovarali sa gospođom ministrom i šteta što ona nije ovde - da se započne sa novim načinom finansiranja, onako kako se ovde predlaže. Kako se objašnjava ovakav način finansiranja fonda, a to je iz tekućih priliva. Objašnjava se na vrlo čudan način, a to je da ako bi se kapitalizovao fond i ulagao, može se desiti, tako u obrazloženju piše, da bi se usled hiperinflacije ili ratnog stanja obezvredio taj fond i onda bi stari i nemoćni ljudi ostali bez svojih para.
Ovo me podseća na to da izvršna vlast izgleda pledira da jedino ona zna kako će raspolagati društvenim ili narodnim parama. Elem, šta sam hteo da kažem na kraju, ili pak da potcrtam. Najvažnije u ovom zakonu, sem što se smanjuje broj prava pri čemu se ulazi u ustavnu materiju, smanjuje se nominalni iznos i zadire u stečena prava. Novim načinom izračunavanja penzija uzimanjem celokupnog radnog veka smanjuje se iznos penzija za nove osiguranike.
Usklađivanjem penzija, kako reče jedan kolega, uzima se u obzir tromesečno ili četvoromesečno usklađivanje sa porastom troškova života, gde porast troškova života nije jasno definisan. Kolege, moram da vas podsetim, troškovi života, iako za to postoje odgovorne institucije u državi, nije lako definisati, jer kod penzionera u troškove života ulazi najveći iznos dat za lekove.
Na kraju, penzijski sistem je usko povezan sa privrednim sistemom i to dvostruko. Deluje pozitivno ili negativno. DSS nije stranka socijalne provenijencije. Prema tome, ona ne ide na socijalnu komponentu ovog. Ona pledira da se boljim privrednim rastom popune fondovi, a o čemu je govorila gospođa ministar, da zakon o PIO nema socijalnu komponentu.
Ona je govorila o tome kako će se tretirati invalidnost, a da invalidnost nije definisana u ovom zakonu. Zatim, govorila je o izmenama prava na tuđu negu i pomoć, gde ga je tretirala kao socijalnu komponentu, a to nije socijalna komponenta. Šta je Vlada uradila? Vlada je pokušala samo da restrikcijom prava "zakrpi", da tako kažem, fondove i da sačeka, da se eventualno biološkim putem smanji broj penzionera, a o tom potom, videćemo šta će se desiti.
Još nešto, žao mi je, gospođa ministar je među najšarmantnijim ministrima u Vladi, ali ovaj zakon je užasno loše napisan. Loše je napisan i stilski, pročitajte član 189, jer 12 redova je jedna rečenica, ko to da razume. U mojoj struci se kaže da je loše determinisan misaoni cilj. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a posle nje narodni poslanik Hranislav Perić.

Ovakav Predlog zakona o PIO zaslužuje, naravno sa aspekta DOS-a, da se razmatra u ovoj situaciji, kada niko živi u Srbiji niti vidi niti čuje šta narodni poslanici govore i šta predlažu u parlamentu.
O ovom predlogu zakona svakako ima šta da se kaže. Ovim zakonom, kada ga usvojite, znam naravno da hoćete, ukidate mnoga postojeća prava, a ništa novo, istovremeno pozitivno, niste predložili. Recimo, povodom prava na novčanu naknadu i pomoć ministar je nešto pokušala da objasni. Međutim, gospodo, o ukidanju ovog i ovakvih prava moglo bi da se govori kada bismo mi bili razvijeno društvo, u kome bi građani bili u mogućnosti da sami plaćaju ovakve usluge.
Nažalost, vašom politikom građani su već poodavno ne svedeni na minimum, nego daleko ispod minimuma egzistencije, kada je i kupovina najjeftinijeg leka i te kakav luksuz, a kamoli plaćanje tuđe nege ili pomoći.
S druge strane, usklađivanje penzija predstavili ste kroz neku višu matematiku, kako niko ko čita zakon ne bi primetio da penzije više ne zavise od prosečnih troškova života, a što je jedino pravično rešenje. Očigledan je cilj ovog zakona da se smanji visina starosne i invalidske penzije. Logično pitam, da li se primenom ovakvog zakona želi smanjiti broj penzionera metodom izgladnjivanja. Interesantan vam je i ovaj komplikovani način izračunavanja i bodovanja visine penzija.
Nameravala sam da pitam gospođu ministra da nam objasni, a bilo bi to vrlo interesantno, vrednost ličnog boda i ličnog koeficijenta za desetine hiljada lica koje ste otpustili s posla godinu ili dve godine pred penziju i uputili ih na tržište rada. Hoće li njihove osnovice za bodovanje biti te dve-tri hiljade koje dobijaju na tržištu rada, sa kojima pokušavaju da prežive. Oni manje hrabri i manje snalažljivi, bogami i izvrše samoubistvo, a to vam je svakako poznato.
Brojni su nedostaci ovog zakona. Povucite ovaj zakon iz procedure i sprečite katastrofalne posledice njegove primene. Naravno, znam da to nećete prihvatiti, zato su svi pojedinačni nedostaci zakona obuhvaćeni amandmanima mojih kolega iz SRS. Vama to takođe neće biti prepreka da ovakav zakon usvojite i da kroz medije kratko obavestite javnost Srbije, evo doneli smo nov, reformski zakon; bitno je da zvuči, a kakve su posledice, videće Srbija.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a posle njega narodni poslanik Slađan Mijajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu parlamenta je zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Prethodno su moje kolege govorile o kakvom se zakonu radi, na primerima su pokazali da će novim obračunom biti oštećeni svi koji budu išli u penziju po ovom zakonu u odnosu na postojeći zakon.
Pokušaću da ne ponavljam prethodne kolege i odmah na početku izlaganja želim da kažem da je ovaj zakon nepovoljan za penzionere i posebno za invalide.
Cilj ovog zakona nije da zaštiti penzionere i invalide, već da zaštiti penzijski fond koji je prazan. Moje mišljenje je da Vlada nije trebalo da ide sa ovim zakonom, jer se nisu stekli uslovi i ambijent za to. Potpuno sam siguran da ćete se vi braniti da su teškoće nasleđene iz prethodnog režima, što ne odgovara istini, jer već ste tri godine na vlasti, sasvim dovoljno da počnete da krivicu za stanje potražite u svojim redovima.
Ovaj zakon bi trebalo da dođe ovde na dnevni red onda kada se prethodno urede mnoga pitanja, kada se stvore uslovi da ovaj zakon funkcioniše u praksi, a da korisnici ne budu oštećeni. Kada ovo kažem, mislim na penzionere, invalide i poljoprivrednike.
Zadatak broj jedan pre donošenja ovog zakona treba da bude da nam privreda dobro radi, sa što većim brojem zaposlenih; hteli vi ili ne, morate da priznate da u ovom delu nemate rešenja. Kada ove dve stvari ne funkcionišu, nepotrebno je donositi zakon o penzijama. Kada nema ko da puni penzijski fond, to mi liči na onu narodnu "mnogo dece, a malo jaja za podelu".
Morate da priznate, od kada ste vi na vlasti, sve je gore stanje u privredi. Preduzeća ne rade, a vi možete da kažete i da rade, mnogo radnika je na plaćenom odsustvu, a uz minimalnu nadoknadu, mnogo radnika je izgubilo posao zbog Zakona o privatizaciji, a ako je ovakvo stanje u privredi, ne znam ko bi mogao drugi da puni penzijski fond.
Pomenuo sam Zakon o privatiziaciji; ovaj zakon je direktno ugrozio penzioni fond, jer su nas kupci preduzeća uslovili - u ovoj firmi treba otpustiti toliko radnika, pa ćemo kupiti preduzeće. Ovakva dešavanja su prisutna u svim preduzećima koja su privatizovana do sada.
Šta to znači? To znači da se smanjio broj zaposlenih i da trenutno on u Srbiji ne može da obezbedi toliko para koliko je dovoljno da se isplate penzioneri, jer ste uspeli da postignete odnos jedan uposlen na dva penzionera, kakav do sada nije zabeležen kod nas. Bez uspešnog zapošljavanja u privredi, direktno u proizvodnji, nema sreće ni za radnike ni za penzionere. Ono što ste u delu zapošljavanja uradili, to je da ste formirali mnoge agencije, fondove, nevladine organizacije, napravili ste skupu državu i skup državni aparat.
U postojećem Zakonu o penzijama uzeto je za obračun deset najboljih godina za obračun penzija i po ovakvim uslovima prosek penzija je 8.000 dinara. Po novom predlogu zakona o penzijskom osiguranju uzeo bi se prosek celog radnog staža budućeg penzionera, što u prevodu znači - duži prosek, tanji ček.
U Predlogu zakona postoje novine u delu poljoprivrednih penzija. Poljoprivrednici bi najčešće da njihovo osiguranje bude dobrovoljno, jer ti što imaju robnu proizvodnju za tržište verovatno bi se osigurali, a oni sa manjim posedima, koji proizvode samo za svoje potrebe, verovatno i dalje neće moći da plaćaju penzijski doprinos od 12.816 dinara.
Ovaj zakon je najnepovoljniji za invalide rada. Novi propis o invalidskom osiguranju ne predviđa više prava po navedenim osnovama, već oslobađaju poslodavce navedenih obaveza; na primer, radnik ostane bez ruke usled povrede na radu, što mu ne omogućava da dalje nastavi da radi posao koji je radio do povrede, ali bi mogao da radi neki drugi posao bez angažovanja obe ruke. Koja su prava ovog radnika? Po propisima - nikakva.
Pravo na invalidsku penziju ne može da ostvari, pravo po osnovu smanjene radne sposobnosti ne može da ostvari, jer se ne predviđaju u propisima, već ovakvim načinom oslobađaju se poslodavci navedenih obaveza. Zakon ne štiti invalide, niti im obezbeđuje prava koja su data po članu 40 Ustavu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Slađan Mijajlović, a posle njega narodni poslanik Dragan Ljubojević.