Poštovano predsedništvo, gospođo ministre, kolege poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS-a obrazložim amandman na član 95. ovog zakona. Grupa psolanika SPS-a predlaže da se iz ovog člana stavovi 4. i 5. brišu.
Molio bih gospođu Matković da nam objasni u čemu je krivica osiguranika, ako ga nadležni izabrani lekar uputi na lekarsku komisiju za utvrđivanje invalidnosti. U čemu je njegova krivica, ako komisija konstatuje da ne postoje razlozi za ostvarivanje invalidnosti. Jedino je logično kada predlog za utvrđivanje invalidnosti da izabrani lekar, a saglasnost na predlog ne prihvati lekarska komisija u zdravstvenoj ustanovi, da osiguranik ne snosi nikakve posledice.
Ovakve odredbe će stvoriti i strah od izabranog lekara, tako da će i on biti u vrlo teškoj i ozbiljnoj dilemi, da li da daje predloge za utvrđivanje invalidnosti. Praktično, on svojim predlogom može da uvali u velike troškove osiguranika, koji je ionako, zbog bolesti, kupovine lekova, zbog malih primanja od 50-60% ličnog dohotka za vreme bolovanja, u ozbiljnim i zdravstvenim i finansijskim problemima.
Za Vladu je, prema njenom obrzaloženju, nekakva nerazumna celishodnost bitnija od čoveka i osiguranika. Opterećenost velikim brojem zahteva organa koji bi vršili veštačenje u Fondu PIO su nerazuman i neprihvatljiv razlog za neprihvatanje ovog amandmana. Moram ponovo da istaknem da je ovaj problem stvorilo praktično ukidanje tzv. treće kategorije invalidnosti iz sada važećeg zakona; ponavljam, evropsko zakonodavstvo nije an ženeral odbacilo ovaj način u ovom osiguranju.
Želeo bih da iznesem primer; recimo, iz rudnika olova i cinka Lece u Leskovcu, odnosno u Medveđi, jamski radnici posle otprilike 20 godina rada, pošto su opterećeni i trpe posledice delovanja olova na njihov organizam, prebacivani su do sada na poslove uređenja kruga rudnika ili na poslove higijeničara. Prema ovom zakonu, sa takvim nedostacima oni će morati napolje. Dešavalo se i dešava se da su oni bili i višak na poslovima koje su radili i da su u zimskom periodu praktično samo dolazili na posao. Kada dođe gazda, kada se firma privatizuje rudnik Lece, sigurno će morati na ulicu.
Po gubitku rudarskih sposobnosti oni moraju da ostanu bez posla jer nemaju gde drugo. Da rade u rudniku neće moći jer ih gazda neće, a ovako sa bolešću koju imaju oni mogu da rade jedino do kraja, ako očekuju da ih iznesu na nosilima iz rudnika.
Zato vas molim da razmislite o ovom predlogu koji sam izneo. Zahvaljujem.