ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.04.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

10.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 20:00

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu pravosuđa (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Vlada je prihvatila ovaj amandman.
    Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman. (To smo već raspravljali, izvinjavam se.)
    Mi smo raspravljali o amandmanu na član 1. poslaničke grupe DSS-a, pa se narodni poslanik Zoran Krasić javio za reč o tom amandmanu, i pričao o svom amandmanu, takođe na član 1, a ministar je prihvatio amandman narodnog poslanika Zorana Krasića.
    Svejedno, moramo da glasamo, ali konstatujem da je ministar, odnosno da je Vlada prihvatila amandman na član 1. koji je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
    Zbog mišljenja Odbora, moramo glasati o tom amandmanu.
    Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Milovan Radovanović, i zajedno narodni poslanici Đorđe Mamula, Petar Cvetković, Dragan Jočić i Dušan Budišin.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li se neko javlja za reč o ovom amandmanu?
    Ima reč narodni poslanik Đorđe Mamula, u ime podnosilaca amandmana na član 2. Predloga zakona.
    ...

    Đorđe Mamula

    Budući da je 18,50 časova, pre svega da vam se svima zahvalim što ste još ovde.        
    U obrazloženju ovog poredloga zakona, a član 2. je opšteg karaktera, kaže se da je došlo do povećanja broja izvršenja pojedinih krivičnih dela i da je neophodno izvršiti pooštravanje kaznenih odredbi za ta dela, u cilju sprečavanja porasta kriminaliteta.
    Pre svega, nije došlo do povećanja kriminaliteta. Prema izveštajima MUP-a, došlo je do opšteg pada kriminaliteta, tako da ne znam kako to da gospodin ministar pravde govori da je došlo do povećanja pojedinih krivičnih dela; možda on ima neki drugi izveštaj, ali prema onome što smo dobijali od MUP-a, došlo je do osetnog pada, čak i težih krivičnih dela.
    S druge strane, član 2. se odnosi na važenje blažeg zakona, tako da nije jasno, ako je došlo do povećanja izvršenja krivičnih dela, u kakvoj je uzročnoj vezi član 2. koji se odnosi na važenje blažeg zakona sa povećanjem krivičnih dela i potrebom pooštravanja kaznene politike?
    Sam član 2. nema mnogo smisla, i, praktično, u stavu 2. je već regulisano ono što se predlaže u tački 3. tako da se ovde predlaže ono što je već sadržano u zakonu. Verovatno da je u želji da se zakon poboljša došlo do predlaganja već predloženog, tako da je ovo potpuno nepotrebno i ne bi bilo dobro da uđe u zakon, da ne bude na čudo za svet, na spomen za rod.
    Dakle, u stavu 2. je već predviđeno da će se primenjivati blaži zakon. Zato smatram da bi ministar pravde trebalo dobro da razmisli pre nego što se ovo stavi na glasanje, jer je jasno da je u vreme kada je postojala smrtna kazna primenjivana kazna od 20 godina zatvora, a da sa ukidanjem smrtne kazne sledi kazna od 40 godina zatvora, tako da ne bi trebalo da se ovo nađe u zakonu, pošto ni u jednoj zemlji u okruženju takvog rešenja nema.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu?
    Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.
    ...

    Milovan Radovanović

    Srpska radikalna stranka
    U obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona SRJ, za član 2. se kaže sledeće - predlog zakona dopunjuje se odredbama koje se odnose na obavezno primenjivanje blažeg krivičnog zakona za krivična dela za koja je bila propisana smrtna kazna.
    Iz prethodnog zakona, u kojem se sada predlažu izmene, ostavljena su dva stava, koja glase: "Na učinioca krivičnog dela primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela", i to je pravilo. Stav 2: "Ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je blaži za učinioca". To je imperativna, obavezujuća odredba za svaki poseban slučaj, za sudiju koji sudi učiniocu za određeno krivično delo, bez obzira na predivđenu kaznu.
    Vi ovim predlogom zakona predlažete stav 3, koji glasi: "Ako je u vreme izvršenja krivičnog dela za to krivično delo bila propisana smrtna kazna, učiniocu krivičnog dela može se izreći kazna zatvora od 40 godina". U čemu je tu problem? Problem je u tome što je u članu 21. Ustava SRJ iz 1992. godine, stav 2, bilo predviđeno da se smrtna kazna ne može predvideti za krivična dela koja se propisuju saveznim zakonom. U međuvremenu je došlo do izmena Krivičnog zakona SRJ, gde je došlo do usaglašavanja sa odredbom stava 2. Ustava SRJ, tako da tog momenta nije postojala smrtna kazna za učinjeno krivično delo.
    Čak i da nije došlo do promena Krivičnog zakona SRJ, niži pravni akt, u slučaju da je u suprotnosti sa višim, a ovde je u pitanju najviši pravni akt u SRJ tada, koji obavezuje sve niže pravne akte da se usaglase sa ovom odredbom po pitanju predviđene kazne zatvora, odnosno smrtne kazne, tako da mi sada imamo situaciju da se vi pozivate na smrtnu kaznu, odnosno na propis koji omogućuje smrtnu kaznu, a da je to ukinuto.
    Zbog toga je stav 3. besmislen i bespredmetan. Čak i u slučaju da ste vi, gospodine Batiću, u pravu, kao što u obrazloženju ovog predloga zakona dajete da bi došlo do ublažavanja kazne za određena krivična dela, vi ovim na mala vrata, obzirom da nije postojala smrtna kazna, uvodite smrtnu kaznu. Kako? U praksi može doći do kolizije, do suprotnosti stava 2. i 3. Stav 2. je imperativan, obavezujući za sudiju, a stav 3, koji predlažete kroz ove izmene, kaže da se može, umesto smrtne kazne za krivično delo u momentu njegovog izvršenja, izreći kazna zatvora od 40 godina. Znači, sud dobija supsidijarni karakter, može, a ostaje pravilo da se izrekne smrtna kazna koja ne bi niti po Ustavu SRJ koji je važio u momentu izvršenja krivičnog dela, bez obzira o kom krivičnom delu se radi, niti po Krivičnom zakonu SRJ koji se sad menja, predviđena smrtna kazna, odnosno ukinuta smrtna kazna.
    Zbog toga, gospodine ministre, trebalo bi da malo obratite pažnju na ovaj momenat, jer je zaista čisto pravna logika, gde se upoređuje ono što ste vi predložili Predlogom zakona sa onim što je u obavezi ovaj zakon, da uvaži Ustav SRJ i Krivični zakon SRJ, koji je do sada važio.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Za reč se javio ministar pravde, gospodin Vladan Batić.
    ...

    Vladan Batić

    Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne treba praviti bespotrebne teoretske rasprave o stvarima koje su poprilično jednostavne. Dakle, Krivični zakon SRJ predviđao je vrste krivičnih sankcija. Krivičnim zakonom SRJ, do njegovih izmena, bila je propisana smrtna kazna među vrstama krivičnih sankcija. Činjenica je da je Krivični zakon SRJ neko vreme bio u koliziji sa Ustavom SRJ, koji nije predviđao smrtnu kaznu. To je bio razlog zašto nisu izvršene neke pravosnažne presude kojima je izrečena smrtna kazna. Činjenica je da je Krivični zakon SRJ predviđao smrtnu kaznu, kao i da je Krivični zakon Republike Srbije za pojedina krivična dela predviđao kao sankciju smrtnu kaznu.
    Promenjeni su i Krivični zakon SRJ i Krivični zakon Republike Srbije utoliko što više nema smrtne kazne, u skladu sa nekim evropskim standardima koje je, kao zemlja koja je pretendovala da uđe u Savet Evrope i druge evropske integracije, prihvatila. O čemu se ovde radi? Jednostavno, to je želja da se izbegne arbitrarnost, da se izbegne voluntarizam sudova kada odlučuju kakvu će kaznu izreći za ona krivična dela za koja je u vreme njihovog izvršenja bila predviđena smrtna kazna.
    Govorim krajnje uprošćeno, da bi ljudi koji nisu pravnici mogli da shvate o čemu se radi. Znači, da li će za takva krivična dela, a to su, recimo, Ibarska magistrala, slučaj Štrpci, ubistvo Ivana Stambolića, biti izrečena kazna zatvora od 40 godina ili ona vremenska kazna koja je u ono vreme bila maksimalna, a to je 15 godina zatvora kada je vremenska kazna u pitanju, ili kompenzacija smrtne kazne, gde je moglo biti 20 godina.
    Dakle, imali smo konkretan slučaj u praksi - suđenje u predmetu Ibarska magistrala. Tu je zauzet stav da to može biti maksimalna vremenska kazna predviđena ranijim zakonom, što znači 15 godina. Tu su se mišljenja pravnika i sudija podelila. Imamo stav Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, čije je pravno tumačenje da je blaži zakon za počinioce kazna zatvora od 40 godina, jer se smatra da je svaka vremenska kazna blaža od smrtne kazne, pa i kazna, govorim hipotetički, od 100 godina zatvora, od 200 godina zatvora. Dakle, to je zapisnik sa sednice Krivičnog odeljenja Vrhovnog suda, održane 27.3.2002. godine.
    Da bi izbegli bilo kakav voluntarizam, mogla je čak i ova skupština da da autentično tumačenje ovog zakona. Može ovo da se podigne na nivo opšte sednice Vrhovnog suda, ali smo mi smatrali da je celishodno, da ne bi opet bila stvar tumačenja i polemika u javnosti, da se unese ova odredba u kojoj se kaže: "Ako je u vreme izvršenja krivičnog dela za to krivično delo bila propisana smrtna kazna, učiniocu krivičnog dela može se izreći kazna zatvora od 40 godina". To je razlog koji nas je rukovodio, da ne bi sudije, sudska veća, zauzimali ovakav ili onakav stav, da to bude jasno i glasno napisano u zakonu.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li ima još prijava za reč o ovom amandmanu?
    Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Dame i gospodo, vrlo diskutabilna tema, ali moramo da se složimo sa jednom činjenicom - da donošenje izmena Krivičnog zakona u vreme vanrednog stanja apsolutno nije dobro; to je naš generalni stav, i to će ostati zapisano u stenogramu i mi taj stav branimo.
    Druga stvar, predviđena rešenja iz člana 2. kojima se... Nažalost, gospodine Batiću, mi socijalisti krivično pravo ne posmatramo sa aspekta dnevne politike. To treba posmatrati malo dublje da se ne bi desilo sutra da se odredbe Krivičnog zakona, vezane ili regulisane ustavnim odredbama, ponovo menjaju u skladu sa potrebama nekih političkih stranaka.
    Dakle, ako me pitate kako mi se zove predsednik stranke, rado ću vam odgovoriti na bilo kojoj televiziji i gde poželite, a ukoliko sada želite da vam kažem, izađite za govornicu pa me pitajte. Vas, gospođo predsednice, opominjem da dovedete u red situaciju u sali...
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Ne možete vi mene da opominjete, narodni poslaniče.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    ... kako bi mi omogućili normalne uslove za nastavak izlaganja.
    Žao mi je što je ministar napustio salu, ali moram da kažem nekoliko reči. Odredbe Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije u članu 4. tiču se primene blažeg zakona na učinioce krivičnog dela; dakle, moram da pročitam član 4. st. 1. i 2. koji su apsolutno jasni i nema potrebe da se, a već smo pomenuli da se to radi povodom pojedinih, eventualno, vršenja nekih krivičnih dela, dodaje stav 3. koji unosi dodatnu konfuziju.
    Dakle, u stavu 1. člana 4. kaže se: "Na učinioca krivičnog dela primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela". Tu je stvar jasna: primenjuje se zakon koji je u tom trenutku važio, kada je krivično delo izvršeno.
    U stavu 2. precizira se - ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je blaži za učinioca; i tu je stvar jasna.
    Sada imamo situaciju da je izmenama Krivičnog zakona Jugoslavije od 1993. godine ukinuta smrtna kazna za sva krivična dela, zabranjeno je njeno propisivanje saveznim zakonima, međutim, zamenjena je kaznom zatvora od 20 godina. Dodati odredbu koja dozvoljava sudijama da u zamenu za smrtnu kaznu izriču kaznu zatvora od 40 godina nije u skladu sa stavom 2. člana 4. i primenom načela da se za izvršioca krivičnog dela, ukoliko je Krivični zakon nakon izvršenja tog krivičnog dela promenjen jednom ili više puta, primenjuje blaži zakon, jer blaži zakon reguliše krivičnu kaznu zatvora od 20 godina kao zamenu za smrtnu kaznu.
    Ne treba smetnuti s uma da mi iz SPS-a smatramo da počinioci krivičnog dela treba da snose odgovornost za svoja dela, ali na ovaj način, na ovakav voluntaristički način menjati Krivični zakon Savezne Republike Jugoslavije, imajući posebno u vidu da je vanredno stanje u toku, imajući posebno u vidu da će taj krivični zakon morati da se modifikuje u vrlo kratkom vremenskom roku, mislimo da je necelishodno.
    Odredba iz stava 3 - ako je u vreme izvršenja krivičnog dela za to delo bila propisana smrtna kazna, učiniocu krivičnog dela može se izreći kazna zatvora od 40 godina - neprimenljiva je i stvoriće dodatni pravni galimatijas i u oblasti krivičnog zakonodavstva. Hvala.