ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.04.2003.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović i Miloš Lukić.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić u ime podnosilaca amandmana.

Miloš Lukić

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 2. zakona.
Taj član glasi da se član 39. osnovnog teksta menja i glasi: "Dužnost javnog tužioca traje neprekidno od prvog izbora do navršenja radnog veka. Zamenik javnog tužioca imenuje se na osam godina i može biti ponovo imenovan. Pre navršenja radnog veka ili vremena na koje su imenovani dužnost im može prestati samo pod uslovima utvrđenim ovim zakonom."
Naša intervencija sastoji se u sledećem: mi predlažemo da se u stavu 2. Predloga zakona reč "imenuje" zameni rečju "bira", a reč "imenovan" rečju "izabran".
U stavu 3. reč "imenovani" zamenjuje se rečju "izabrani".
O čemu se ovde radi? Pozicija javnog tužilaštva je specifična i u svakom slučaju, s obzirom na sva ova današnja zbivanja, došlo se do toga da se ozbiljnije razgovara o poziciji tužilaštva. Ovo je pokušaj da se tužilaštvo praktično stavi pod kontrolu Vlade, što nigde u svetu, pa ni u uporednoj praksi, nije predviđeno, niti je zabeleženo, tako da se u velikoj meri dovodi u pitanje nezavisnost javnog tužilaštva.
Došli smo, takođe, kroz ovo imenovanje na osam godina do jedne protivrečnosti, a to je da je ova većina koja je preuzela vlast, ova većina koja je sumnjiva, ukinula reizbor, odnosno ukinula je imenovanje na osam godina, a sada posle godinu i nešto, dve, traži lustraciju. Zar nismo imali priliku da kroz reizbor, to je ranije bila praksa, ipak te ljude na pravosudnim funkcijama držimo pod nekom tenzijom i da se na taj način stalno vrši lustracija, nego sada imamo neki stihijski pokušaj da se ovaj problem reši.
Postavlja se pitanje, a to je u praksi vrlo čest slučaj, ko postavlja tužioce, a ko postavlja zamenike? Imamo primere, posebno na lokalnom nivou gde se svi znamo, da ljudi koji su do juče bili, ne zbog političkih, već zbog onih dela opšteg i privrednog kriminala itd, sa druge strane zakona postavljaju tužioce, smenjuju, itd, utiču na izbor sudija.
Postavlja se pitanje, šta se zapravo postiže ovim članom. SSJ smatra da zamenici treba da dele sudbinu tužilaca i da budu birani, da ih ova skupština bira i da na taj način, bar donekle, obezbedimo nezavisnost javnotužilačke funkcije. Nadamo se da će ovaj amandman biti prihvaćen.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Prelazimo na član 3. na koji je amandman podneo narodni poslanik Dušan Cvetković.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite.

Dušan Cvetković

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege poslanici, u ime poslaničke grupe SPS podneo sam amandman na član 3. ovog predloga zakona o javnom tužilaštvu. Amandmanom tražimo, kao odgovorna poslanička grupa i kao socijalisti, da se kao i u svim ozbiljnim zemljama sveta i Evrope, poštuje podela vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. U skladu sa tim osnovnim opredeljenjima SPS-a, predložio sam da se član 3. ovog predloga zakona briše.
Na osnovu predloga izmena koje ste dali u članu 3, čini mi se, gospodo iz DOS-a, da vama, Vladi i odsutnom gospodinu ministru izgleda još nije poznato da smo kao 45-ta zemlja ušli u Savet Evrope.
Cenjene kolege poslanici iz DOS-a, da vas podsetim, nismo u Savet Evrope ušli 1. aprila, nego 3. aprila. Dakle, nije to prvoaprilska šala. Podsećam vas da su norme o ljudskim pravima nešto čega moramo da se pridržavamo od 3. aprila. Da li vam se čini da upozorenja u vidu pisma koja su stigla iz Amerike na adresu predsednika Vlade, nisu važna? Da li vam se zaista čini, gospodo iz DOS-a, da ste stariji i jači i od Saveta Evrope i da će Evropa bez prigovora prihvatiti vaš pokušaj ukidanja podele vlasti?
Izmenama u članu 3. Zakona o tužilaštvu Vlada praktično želi da glavne nosioce tužilačke funkcije, a to su zamenici tužilaca, potpuno potčini sebi, dakle izvršnoj vlasti. Izmenom koju predlaže, Vlada zamenika javnog tužioca, koji je do sada bio zaposlen u pravosuđu i imao posebna prava i ovlašćenja, sada pretvara u čoveka zaposlenog u organima uprave, odnosno u organu koji ga imenuje. Očigledno je da se ova izmena radi zato da tužilaštva postanu partijski organi DOS-a, ali sva je sreća što to neće ipak biti jednopartijski nego višepartijski; ali, biće DOS-ovska tužilaštva.
Posle ovakvih izmena, čini se da nema potrebe za zakonom o lustraciji. Ministar i Vlada će izbaciti iz albuma tužilaštva sve slike onih tužilaca i zamenika koji nisu i na partijskim knjižicama. Da li vam ne izgleda da je ovo rešenje u članu 3. - u slučaju ukidanja javnog tužilaštva, zamenik javnog tužioca ne nastavlja dužnost - u potpunoj suprotnosti sa konceptom stalnosti funkcije javnog tužioca i njegovog zamenika? Ne čini li se vama da će se ovakvim rešenjem u potpunosti narušiti neophodna stručnost i profesionalnost obavljanja tužilačke funkcije? Želja da zamenici tužioca postanu marionete izvršne vlasti imaće nesagledive posledice i po stručno i odgovorno obavljanje tužilačke funkcije.
Zato vas, kolege poslanici, kojih je 70 i kusur u ovoj sali, molim da razmislite još jednom o izmenama ovog člana 3. Pozivam vas da prihvatite da se ovaj član 3. briše i ostane prvobitni oblik ovog člana, koji smo usvojili pod vašom vlašću, a koji niste menjali u toku poslednje izmene zakona. U nadi da ćete se odgovorno poneti prema ovom amandmanu, zahvaljujem vam na tome što ste imali strpljenja da me saslušate.
Samo da vas podsetim, kada je važila odredba koju sada menjate i ukidate, da je funkcija zamenika tužioca stalna i da i zamenika javnog tužioca bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa, vi ste sa tužiocima radili šta ste hteli. Želeo bih da vam navedem primer Leskovca i leskovačkog okružnog javnog tužioca. Za sve fingirane i do sada nedokazane optužbe protiv socijalista ili bivših socijalista koji otvoreno nisu ušli u stranke DOS-a određivali ste samo jednog tužioca u okružnom tužilaštvu, bivšu, da kažem, tužiteljku, socijalistu, koja je da bi zadržala svoje radno mesto u tužilaštvu radila sve i optužila mnoge. Niko nije došao još u sud, ali je to ono što možemo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Na ovom primeru, kako ću sada ilustrovati, vidi se da je nepostojeća koncepcija uređenja u pravosuđu, a biću vrlo konkretan. Gospodin Cvetković je u svom amandmanu želeo da ispravi jednu nelogičnost. Naime, izmenama i dopunama ovog zakona iz "Službenog glasnika Republike Srbije", broj 42 iz 2002. godine, dodato je da, prilikom uređivanja odredaba o uticaju promena u uređenju javnih tužilaštava, ako javno tužilaštvo bude ukinuto, javni tužilac, odnosno zamenik nastavlja dužnost.
Dakle, to je u prethodnom nacrtu zakona, mada, ruku na srce, poslanička grupa SPS je još u 2001. godini podnosila ovakve amandmane. Nakon godinu dana predlagač ovih izmena i dopuna zakona setio se da je to dobro i da taj amandman koji smo podneli u oktobru 2001. godine u 2002. godini predloži kao svoj amandman. To rešenje ste usvojili.
Sada, 10. aprila 2003. godine, dolazimo na stanovište da Vlada Republike Srbije opet menja svoj stav i kaže u izmenama i dopunama zakona da se članom 3. u članu 40. stav 2. reči "odnosno zamenik" brišu. Dobro, ko je onda za šta? Mi znamo za šta smo. Da li vi, predstavnici vladajuće većine, imate konkretan stav ili ga menjate kako dune vetar? Ne valja. A da je dobro, podržali bismo. Ne valja.
Ne može se sa javnim tužiocima, sa zamenicima javnih tužilaca, sa nosiocima pravosudnih funkcija poigravati, pa da im čas važi jedna odredba, čas ne važi. Ako su dobri, onda će da bude O.K. a ako nisu dobri, onda će da bude štapom, a ako su dobri dobiće šargarepu. Nije dobro sa aspekta izgradnje pravnog sistema koji će predstavljati osnov za pokretanje našeg društva napred. Ali, ovo je konkretna odredba.
Dalje, takođe se predloženim članom 3. u stavu 3. reči "odnosno zamenik" brišu, a reči "Visoki savet pravosuđa" zamenjuju se rečima "Republički javni tužilac". To je konkretna posledica menjanja koncepta o tome u kom javnom tužilaštvu je javni tužilac, odnosno zamenik, gde nastavlja dužnost, po ranije usvojenim izmenama i dopunama zakona iz 2001. godine, opet se radi tu o promeni stava. Niste usvojili naš amandman koji je bio upravo ovakav. Godine 2002. ste prepisali odredbe našeg amandmana, pa ste ih usvojili. Sada ste se setili da to ne valja, jer Visoki savet pravosuđa ne treba da ima ingerencije nad javnim tužilaštvom, bilo u pogledu javnih tužilaca, bilo u pogledu zamenika. Jasno da jasnije ne može biti.
SPS ima jasan stav. Visoki savet pravosuđa treba da ima svoj uticaj na promene u uređenju javnih tužilaštava, treba da ima uticaj i Visoki savet pravosuđa, ne da republičiki javni tužilac određuje gde će i u kom javnom tužilaštvu javni tužilac da nastavi svoju funkciju. Ukoliko se dogode neke promene u uređenju javnih tužilaštava, i zamenik javnog tužioca i javni tužilac moraju da imaju isti tretman, pa se odredbe da ukoliko javno tužilaštvo bude ukinuto javni tužilac nastavlja dužnost (u skladu sa opredeljenjem da funkcija nosilaca zamenika javnotužilačke funkcije bude stalna) moraju odnositi i na zamenike javnog tužioca.
Žalosno je što u ovoj sali trenutno nema ni 60 ljudi, ali ne želim da reklamiram povredu Poslovnika i utvrđivanje kvoruma. Svaka čast ljudima koji su ostali ovde da čuju argumente vezane za predložene izmene i dopune zakona, ali to govori o onima koji nisu ovde sa nama danas.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
 Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Milovan Radovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, odredbama člana 3. Predloga zakona predlaže se da u slučaju ukidanja javnog tužilaštva zamenik javnog tužioca ne nastavlja dužnost, budući da njegova funkcija nije stalna. Takođe, u stavu 3. člana 3. Predloga zakona odluku o tome u kom javnom tužilaštvu javni tužilac nastavlja dužnost donosi Republički javni tužilac.
U ime poslaničke grupe SRS predložio sam amandman da u slučaju ukidanja javnog tužilaštva javni tužilac i zamenik javnog tužioca ostanu na svojim dužnostima. Zbog čega? Bez obzira što u obrazloženju Predloga zakona predlagač navodi da je suština razlikovanja između ove dve funkcije stalnost funkcija, gde se predviđa Predlogom zakona da javni tužilac ima, naravno, stalnu funkciju u skladu sa Ustavom Republike Srbije, da funkcija zamenika javnog tužioca ne bude stalna, već da bude biran na mandatni period od osam godina, to ne može biti osnovni kriterijum zbog čega treba Republički javni tužilac da odluči da prestane dužnost, odnosno funkcija zamenika javnog tužioca, zato što zamenik javnog tužioca u praksi obavlja maltene sve iste poslove, ima iste obaveze i ista ovlašćenja kao javni tužilac. Naravno da je javni tužilac u tužilaštvu šef svima koji rade u tom javnom tužilaštvu, ali operativnost u obavljanju poslova javnog tužilaštva je upravo na zameniku javnog tužioca.
Zbog toga se ovim amandmanom daje jedan kvalitet više po pitanju obavljanja poslova javnog tužilaštva, pogotovo što može doći do različitih osnova prestanka funkcije i samog javnog tužioca u približno istom periodu, iznenadna ostavka, smrt ili odlazak po nekom drugom osnovu. Pitanje je i sa tim ljudima, zamenicima javnih tužilaca, šta ćete raditi, jer njima prestaju funkcije, treba dalje da rade na tim ili sličnim poslovima. Ostaje obaveza onog koji je to uradio da te ljude uposli, jer ne bi trebalo da im prestane radni odnos.
Pre svega, uslovljenost stalnošću funkcija ne treba da bude prisutna. Treba da bude uslovljen ostanak zamenika javnih tužilaštava potrebom posla. Republički javni tužilac, predlogom ovog zakona, odlučuje u slučaju ukidanja javnog tužilaštva da li će javni tužilac da ostane na svojoj dužnosti. Šta to znači? Jedina konsekvenca, neka sankcija, odnosi se samo na zamenika javnog tužioca, jer u slučaju ukidanja javnog tužilaštva, znači, nema potrebe da postoji to javno tužilaštvo, pripaja se nekom drugom opštinskom javnom tužilaštvu ili okružnom, ako je u pitanju okružno javno tužilaštvo, i nastavlja da radi normalno. Ako već postoje uslovi da Republički javni tužilac odluči da ukine javno tužilaštvo, onda prestaje potreba za tim radom. Znači, potreba za radom javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, a ako ima potrebe posla onda ima potrebe posla i za jednog i za drugog.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
 Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Bez obzira na formulaciju, ovaj član zakona tiče se položaja i statusa zamenika javnog tužioca u slučaju neke promene u organizaciji tužilaštva. Mi smo amandmanom hteli da se u tim statusnim stvarima izjednače javni tužilac i njegov zamenik. Zašto? Zato što ne možemo da prihvatimo ovo što u Predlogu zakona pokušava da se nametne, a to je da zamenik javnog tužioca ima status pomoćnika ministra. To je otprilike taj nivo. U slučaju ukidanja ministarstva ili u slučaju novog izbora, pa formiranja vlade i formiranja novih ministarstava stari pomoćnici ministra praktično odlaze na led, njihov radno-pravni status je regulisan još godinu dana, ali više posle toga ne mogu da računaju da su u radnom odnosu.
Sličan je otprilike položaj i zamenika javnog tužioca, ukoliko se ne prihvati ovaj amandman, i na taj način pokazujemo da ne cenimo posao. Zamenik radi praktično u toku postupka, preuzima sve procesne radnje na koje je ovlašćen javni tužilac i sve radi u ime javnog tužioca, manje ili više kvalitetno, te zaslužuje posebnu pažnju i u pogledu statusa i nema nijednog opravdanog razloga zašto bi javni tužilac u slučaju ukidanja tužilaštva bio zaštićen, a njegov zamenik praktično obespravljen, kao da nema nijedno stečeno pravo iz radnog odnosa, kao da je jednostavno taj čovek odslužio svoje i više ne postoji.
Ja bih samo napomenuo da bi možda trebalo razmišljati o tome da se zamenicima tužilaca da beneficirani radni staž, obzirom da su prinuđeni da po obaveznim instrukcijama rade sve i svašta, da su vrlo često u istrazi i tokom glavnog pretresa u obavezi da zastupaju neke stavove tužioca koje lično i profesionalno nikada ne bi zastupali niti rekli i vrlo često se dešava situacija da kada izađu iz sudnice jednostavno se izvinjavaju protivnoj strani što su morali neke nebuloze da pričaju tokom suđenja.
Ne postoji nijedan opravdani razlog zbog čega bi se pravila razlika u statusu za slučaj kada se ukida odgovarajuće tužilaštvo. Ne smeju zamenici javnih tužilaca da budu obespravljeni, jer ukoliko ovakva norma postoji, onda treba da razmišljamo kako će čovek da obavlja funkciju zamenika javnog tužioca ako u startu zna da zbog prelaska tih poslova u veće mesto pred njegovim opštinskim sudom preuzima neko drugo tužilaštvo poslove iz nadležnosti javnog tužilaštva; da li će to da utiče na njihovu sigurnost, na njihovu stabilnost, na kvalitet posla i na osnovne garancije koje su neophodne za jedan kvalitetan rad.