Dame i gospodo poslanici, DSS je tražila da se član Predloga zakona briše. Naime, konfiskacija imovine, moramo da podsetimo, ne postoji kod nas 13 godina, ukinuta je. Pored toga što je nema i ne treba da je ima, ona budi jako nezgodne uspomene. Još nismo ni vratili (a tu je gospođa koja je govorila pre mene potpuno u pravu) otetu i opljačkanu imovinu, a već posežemo za novom konfiskacijom.
No, da ostavimo to. Čisto da razgovaramo kao pravnici. Ovo nije dobro. Evo zbog čega. Konfiskacija imovine je pre svega nepravična i nepotrebna. Zašto nepravična? Nepravična je zato što ona, a to predlog zakona i ne objašnjava, ne dovodi u vezu sa krivičnim delom i lice koje je osuđeno. Druga stvar, treba imati u vidu da konfiskacija, za razliku od novčane kazne, predstavlja stvarno pravo; obligaciono pravo je novčana kazna. Dakle, to su dva posebna vida.
Još nešto treba reći. Mastilo na donetoj Povelji o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, od 26. februara ove godine, još se nije osušilo, a mi posežemo za nečim što nema ni opravdanje, a nije ni pravično. Pravno - tehnički, tu neko maločas reče, svaki vešt sudija će u presudi uzeti tu neopravdanu imovinsku korist, i treba da je uzme, ali zbog toga što postoje drugi mehanizmi, a ne da se konfiskacijom pogađaju nepotrebno i treća lica.
Pa, da se vratim na pomenutu Povelju. Član 23. kaže - jemči se pravo svojine i pravo nasleđivanja. Korišćenje imovine može da se ograniči zakonom, u skladu sa opštim interesom. Niko se ne može lišiti svojine, osim u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu, itd. Dakle, niko se ne može lišiti imovine, prava na život, prava na imovinu, na slobodu. To su osnovna ljudska prava.
Mi se sada vraćamo nekoliko decenija unazad, pravdajući time samo dnevno - političke potrebe. Konfiskacija pre svega nije personalna, nije lična. Predlog zakona nikakvu tu vezu i ne vidi. Zato je ona oblik, u stvari, uskraćivanja prava osuđenom koji nije ličan, već je po suštini kolektivan i, kako sam rekao maločas, pogađa i njegovu okolinu. To je ono što ne valja.
Drugi razlog slabosti konfiskacije je taj što se ona najčešće opravdava materijalnom odmazdom za izvršeno krivično delo. Tu se mora postaviti pitanje logike paralelnog postojanja konfiskacije i novčane kazne. Ako se oduzima imovina u vidu materijalne osvete za krivično delo, onda zašto je predviđena i za šta se primenjuje novčana kazna. Predlagač zakona na ovo nije dao logičan odgovor.
Najčešći i najozbiljniji razlog za postojanje konfiskacije je potreba društva da se onom ko je stekao bilo kakvu imovinsku korist izvršenjem određenih krivičnih dela ta korist oduzme. Međutim, ako pogledamo odredbe člana 84. do 87. Krivičnog zakona Jugoslavije, vidimo da se ta svrha postiže bez ikakvih teškoća. Zato sam rekao malopre...