ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.04.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

10.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 20:00

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu pravosuđa (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Ne.)
    Nemate osnova za repliku, citirao je funkcionere SPS-a i ništa više. To je tačno od onoga što je citirao.
    Ako ne, prelazimo na član 4. na koji su amandman zajedno podneli narodni poslanici Miomir Ilić i Joca Arsić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    U ime podnosilaca amandmana reč ima narodni poslanik Joca Arsić.
    ...

    Joca Arsić

    Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u ime SPS-a kolega poslanik Miomir Ilić i ja smo podneli ovaj amandman, koji je posledica ranije podnetih amandmana, odnosno  predloga vraćanja na koncept koji je ova skupština usvojila usvajanjem seta zakona o pravosuđu, gde su regulisani načini funkcionisanja Visokog saveta pravosuđa.
    Tačna je primedba da je malo pomešan dnevni red, nije složen onako da bi bilo daleko jasnije, jer se ovde meša i Zakon o javnim tužiocima, odnosno javnotužilačkim funkcijama. Jedan i drugi su potpuno kompatibilni u predloženoj varijanti, da se u ovom predlogu zakona skidaju ovlašćenja Visokog saveta pravosuđa, prenose na Vladu Republike Srbije koja treba da imenuje pomoćnike, odnosno zamenike javnih tužioca. Tako se iz dela sudske vlasti izmešta jedan deo sudske vlasti.
    Ne znam, ova naknadna pamet da tužiocima nije mesto u ovom delu sudske vlasti, u državi Srbiji, a da se stavlja u funkciju izvršne vlasti, odnosno Vlade Republike Srbije, da samim tim postaju činovnici Vlade Republike Srbije, a ne samostalni organi pravosudnog sistema ove zemlje, nas je motivisala da predložimo ove amandmane, kako u izmeni Zakona o Visokom savetu pravosuđa, tako i u kasnijem zakonu o izboru, odnosno imenovanju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
    Ovim amandmanom se predlaže da se nadnaslov briše, iz razloga što se želi da se zadrži stari naslov, i on je smislen u odnosu na napred predložene amandmane, a i kasnije predložene amandmane. Samim tim, ukoliko se zadrži ovaj koncept, onda ovaj amandman ima potpuno opravdanje. Ne vidim nijedan razlog, niti u sistemu efikasnosti, niti u potrebi boljeg funkcionisanja, da mi menjamo načine izbora i javnih tužilaca, i sastav Visokog saveta pravosuđa, i to u vreme dok imamo vanredno stanje, kada sve treba da funkcioniše besprekorno, efikasno.
    Mi ovim izazivamo jednu veliku pometnju, jer ovo najavljuje kompletan reizbor, od republičkih tužilaca do poslednjeg zamenika i opštinskog tužioca. Prema tome, mislim da će to uneti jednu nervozu u već postojeće nervozno stanje. Neće doprineti da efikasnije rade ovi organi. Mislim da nije bilo naročite potrebe da o ovome, na ovakav način, u ovo vreme raspravljamo, a i bez prisustva javnosti. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS. Posle njega reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Kao što sam već u prethodnom izlaganju rekao, ne treba izmene i dopune pravosudnih zakona koristiti u dnevno - političke svrhe. Malopre smo sa ove govornice od strane ministra čuli da je mnogo bolje prošla Crna Gora zbog toga što se oslobodila Slobodana Miloševića. Naime, zaista ne bih želeo da vodim političku polemiku sa nosiocima izvršne vlasti i sa ovog mesta. Mogli bismo da razgovaramo o tome na drugi način i drugom prilikom. Koristiti pravosudne zakone za ovakvo politikanstvo nije deo političke kulture i zaista je neprimereno.
    Suština našeg amandmana jeste da se brišu odredbe iz člana 4, kojim se naziv glave pete o Visokom savetu pravosuđa koji sada glasi - Sastav Visokog saveta pravosuđa, a određuje uži i prošireni sastav istog tela, briše i menja - Delokrug Visokog saveta pravosuđa i donošenje odluka.
    Dakle, predložene izmene samog zakona odnose se na to da se iz njegovog sastava izbacuju predstavnici javnotužilačke funkcije, pa samim tim se stvaraju uslovi da se brišu odredbe članova 11. i 12. i sami članovi 11. i 12. koji regulišu da Visoki savet pravosuđa radi i odlučuje u užem ili proširenom sastavu, a da sastav Visokog saveta pravosuđa zavisi od teme ili od pitanja koje se na toj sednici razmatra.
    Uži sastav predviđen je za stalne članove Visokog saveta pravosuđa i pozivne članove. Kada se odnosi na pitanje sudija uži sastav čine stalni članovi i pozivni članovi, a kada se odnosi na pitanje iz oblasti javnotužilačke funkcije, onda se na tu sednicu pozivaju stalni članovi Visokog saveta pravosuđa i pozivni članovi javni tužioci.
    Ovo je zaista prihvatljivo rešenje i, u skladu sa načelom da se obezbedi nezavisnost pravosuđa, mislimo da je dobar predloženi zakon i mislimo da je nepotrebno menjati glavu 5. koja se tiče sastava Visokog saveta pravosuđa, jer zaista možemo da dođemo u situaciju da nema predstavnika jednog dela pravosuđa koji će biti ovlašćeni da daju svoje mišljenje o stručnim pitanjima koja se nalaze na razmatranju pred Visokim savetom pravosuđa.
    Podsetiću vas da Visoki savet pravosuđa ima pet stalnih članova, pozivne članove, sudije i javne tužioce, da sudija ima šest, a pozivnih javnih tužilaca četiri. To rešenje obezbeđuje nezavisnost, objektivnost u pristupu rešavanju problema koji se tiču pravosudnih funkcija i suština našeg amandmana jeste da se predloženi član briše, da ostane u glavi 5. Zakona o Visokom savetu pravosuđa predloženi naslov koji definiše sastav Visokog saveta pravosuđa.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.
    ...

    Dejan Mihajlov

     Žao mi je što ministar nije tu, ali dobro. Crna Gora se možda jeste oslobodila Miloševića, ali nije njegovih zakona i to je suštinska razlika. Mi ovde treba da govorimo o izmeni Zakona o Visokom savetu pravosuđa i o tome ko je šta radio. Mogu da postavim pitanje zašto je Prijić, JUL-ovac, imenovan na mesto specijalnog tužioca, ko ga je i kako imenovao, ali opet će ministar reći da nije bio za to ili je bio protiv toga. To nije važno. Mislim da je naš i njegov zadatak ovde da napravimo što bolje zakone, zakone koji neće biti u funkciji ni samog ministra, da on postavlja poslušnike na ta mesta, niti u funkciji bilo koje naredne vlasti posle vanrednih izbora, koja će postavljati neke ljude na ta mesta.
    Mi treba da se izborimo za sistem koji će odgovarati svima, koji će odgovarati građanima. Postojeće rešenje ili rešenje koje je bilo - Visoki savet pravosuđa u sastavu koji je formiran oktobra 2001. godine, a ne u sastavu koji je napravljen prošle godine - jeste rešenje koje garantuje učešće Skupštine, učešće izvršne vlasti i učešće sudske i tužilačke vlasti. Mislimo da je najbolje na taj način, uvezivanjem sve te četiri strane, da se dolazi do konkretnih rešenja.
    Onda ne bismo imali ni Sarajlića, ni Prijića, ni bilo koga drugog, već bismo imali tužioce koji časno i odgovorno rade svoj posao, a verujem da je takvih najviše u Srbiji, onih koji za svoju platu rizikuju život jureći kriminalce. Upravo njima treba da omogućimo da oni budu ti koji će učestvovati i koji će se pitati za izbor njihovih kolega. Oni najbolje znaju kako rade njihove kolege i ko je kakav. To znaju bolje nego što zna ministar ili mi što ovde sedimo. Zato je važno omogućiti tužiocima da sami određuju ko će biti biran.
    To što je bilo propusta, pa se imenuje Prijić ili se imenuje Sarajlić, to treba ispitati i videti koja je tu uloga ministra, a koja je uloga ostalih koji su u tome učestvovali.
    Svakako, ovakva rešenja su suprotna našoj nameri. To da postoje takva rešenja u nekim drugim državama u tranziciji, to je jednostavno iskrivljena slika. Ovako čisto rešenje ne postoji ni u jednoj državi u tranziciji. Svuda postoji neko polovično rešenje, kao što je i to nesrećno rešenje iz Crne Gore, da vlada predloži skupštini, ali ovako čisto rešenje, da vlada imenuje, nema niko. Kao što smo juče bili obmanuti da pritvor od 60 dana postoji u nekoj međunarodnoj konvenciji (ne postoji), što je ministar rekao, tako i sada.
    Mislim da Vlada treba da porazmisli o ovom rešenju, da je ono u najmanju ruku štetno za samu Vladu, prvenstveno i za samu državu i treba voditi računa o državi, a ne o stranačkim interesima. Ovde se očigledno vodi računa jedino o budućoj policijskoj državi.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
    Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miomir Ilić i Joca Arsić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Joca Arsić.
    ...

    Joca Arsić

    Gospođo Čomić, poštovane koleginice i kolege, ovaj amandman je potpuno identičan amandmanu na član 4. Znači, radi se o ostavljanju rešenja koja su bila u prethodnom zakonskom tekstu. Briše se ovaj dati predlog člana 5, a to je da se naslovi iznad članova 11. i 12. i članovi 11. i 12. brišu. Ne vidim razloga da se, ako se usvoji ovaj koncept o kome smo ovde već nekoliko puta govorili, zadrži pravo Visokog saveta pravosuđa da u njegovom sastavu budu i predstavnici javnotužilačkih funkcija. Onda nema razloga da menjamo ovim zakonskim predlogom postojeći tekst zakona koji je već na snazi. Zbog toga smatramo da treba da ostanu ove odredbe i da ne treba menjati sastav Visokog saveta pravosuđa, u smislu užeg i proširenog sastava. Neophodno je da ostanu odredbe koje smo predložili.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Na sledeći amandman se neću javljati, pošto je predlagač ovih izmena i dopuna zakona mogao da povede malo računa i da bude racionalniji pa da jednim članom menja sve ono što mu je potrebno. Čak je mogao jednim članom da obuhvati sva tri člana koja  regulišu sastav Visokog saveta pravosuđa, užeg i proširenog sastava zajedno, i naslove u toj glavi, a ne da tera nas koji smo predstavnici opozicije (i za šta mi služimo nego da branimo svoje stavove) da izlazimo po en puta. Misli da je meni mnogo interesantno da se šećkam. Mogao bih da se šećkam napolju, ali ovde sam silom prilika.
    Dakle, član 5. predviđa samo brisanje naslova iznad članova 11. i 12. i da se članovi 11. i 12. brišu. Moram da kažem da je to u suprotnosti sa našom koncepcijom da Visoki savet pravosuđa ima uži i prošireni sastav, da Visoki savet pravosuđa u užem ili proširenom sastavu radi u zavisnosti od pitanja koje je na dnevnom redu, da uži sastav čine stalni i pozivni članovi, a kada se pitanja odnose na sudije uži sastav čine stalni članovi i pozivni članovi sudije; kada se pitanje odnosi na javne tužioce - stalni članovi i pozivni članovi iz reda javnih tužilaca. Predloženim izmenama Zakona o javnom tužilaštvu, koji još nismo razmatrali, ukida se mogućnost javnih tužilaca da imaju svoje predstavnike u javnom tužilaštvu, tačnije u Visokom savetu pravosuđa.
    S tim u vezi dolazimo do jednog rešenja, koje će naknadno biti objašnjeno, koje će dovesti do situacije da javni tužioci budu direktno pod ingerencijom izvršne vlasti, što jeste rešenje prisutno, ne bih smeo da se zakunem da li u 50% sistema evropskog pravosuđa, ali moguće je da negde postoji. Međutim, pitanje je da li mi kao zemlja koja teži iznalaženju boljih rešenja treba da primenjujemo ona rešenja koja su restriktivnija ili koja unižavaju stepen nezavisnosti sudstva ili položaj samog tužilaštva, ali o tome ćemo malo više pričati kada na dnevnom redu budu amandmani na Zakon o javnom tužilaštvu.
    Za sada, suština našeg amandmana je da se predloženi član 5. briše. Tačnije, da ostanu rešenja koja su predviđena u važećem zakonskom tekstu Zakona o Visokom savetu pravosuđa, koja se odnose (u članu 11. i 12. i naslovima 11. i12.) na uži i prošireni sastav, kao što sam u obrazloženju rekao. Zahvaljujem.