ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 10.04.2003.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

10.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 20:00

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu pravosuđa (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Prelazimo na član 6. na koji je amandman podneo narodni poslanik Golub Rajić.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Golub Rajić.
    ...

    Golub Rajić

    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, Vlada je predložila Narodnoj skupštini po hitnom postupku, a izmene ovog i drugih pravosudnih i krivičnih zakona po obrazloženju bi trebalo da donesu efikasniji rad organa gonjenja i pravosuđa, u cilju suzbijanja kriminala, kao i oštrije kazne za počinioce.
    Ispred poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije na član 6. ovog zakona sam podneo amandman. Inače, ovim članom Predloga zakona je izmenjen delokrug Visokog saveta pravosuđa, kao posledica predloženih izmena Zakona o javnom tužilaštvu, gde se predviđa da javnog tužioca bira Narodna skupština na predlog Vlade, a zamenika javnog tužioca imenuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za pravosuđe.
    Zbog toga Visoki savet pravosuđa više nema svoju ulogu u postupku izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika, u odlučivanju o prigovoru na odluku o udaljenju i o premeštaju javnih tužilaca i zamenika.
    Za socijaliste je ovo neprihvatljivo jer se predloženim izmenama i dopunama bitno narušava ustavna podela nadležnosti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast.
    Predložio sam amandman da se član 6. briše, da ostane isti naslov iznad člana 13, kao i sam član 13, koji reguliše da "prošireni sastav Visokog saveta pravosuđa čine svi pozivni članovi sudije i javni tužioci i svi stalni članovi.
    Visoki savet pravosuđa u proširenom sastavu predlaže dodatak na platu sudija, odlučuje o povećanju osnovne plate kada je ono zakonom predviđeno, o prigovoru na odluku o nespojivosti, o prigovoru javnog tužioca i zamenika javnog tužioca na odluku o udaljenju sa dužnosti kada ono nije bilo obavezno i o prigovoru Republičkog javnog tužioca na odluku kojom je udaljen sa dužnosti.
    Sednicom Visokog saveta pravosuđa u proširenom sastavu predsedava predsednik Vrhovnog suda Srbije".
    Po nama, ovo rešenje je mnogo bolje i predlažem da se prihvati ovaj amandman. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Šteta što nije prisutan predlagač ovog zakona jer bi morao svim narodnim poslanicima da objasni koja je svrha ovog člana 6. Predloga zakona.
    Jeste promenjen član 13. osnovnog teksta Zakona, ali ono što sve treba da nas zabrine, to je da ovim predlogom praktično predlagač gazi svoju osnovnu koncepciju na kojoj zasniva izmene i dopune ovog zakona. Ako je malopre predstavnik Vlade rekao ovde da zamenici tužilaca prelaze u nadležnost Vlade koja ih imenuje, i ako je rekao da oni ne pripadaju pravosuđu već da se mnogo više pita izvršna vlast, morao bi da objasni šta znači u ovom novom članu 13. da o zahtevu za izuzeće Republičkog javnog tužioca odlučuje Visoki savet pravosuđa i pogotovo povodom pitanja da odluku o postavljenju vršioca dužnosti takođe donosi Visoki savet pravosuđa.
    Znači, nije ni dosledan onoj svojoj osnovnoj ideji koja ga rukovodi, jer očigledno da ima problema na ovoj relaciji.
    Ukazao bih na nekoliko vrlo konkretnih primera, bez navođenja imena tih ljudi, ali mi u postojećem Zakonu imamo problem kako da tražimo izuzeće Republičkog javnog tužioca. Imamo problem kako da tražimo izuzeće zamenika bilo kog tužioca, jer po Zakonu o izuzeću odlučuje neposredno viši tužilac kada je u pitanju javni tužilac, a kada je u pitanju zamenik javnog tužioca, onda starešina tog tužilaštva, odnosno odgovarajući javni tužilac. Mogao bih da vam navedem bezbroj konkretnih primera gde odugovlačenjem ne dolazimo do rešenja, gde se tužilac ne izjašnjava o tome a postupak uveliko traje.
    Ukazao bih i na problem - ako imate jedan krivični postupak i podnesete zahtev i tražite izuzeće konkretnog zamenika, recimo opštinskog javnog tužioca, načelno se postavlja pitanje, pošto on istupa u ime tog opštinskog javnog tužioca, da li mi tražimo samo njegovo izuzeće ili izuzeće kompletno svih ljudi koji rade u tom tužilaštvu.
    Mi smo kao stranka imali nekoliko problema na toj relaciji. Ti zahtevi nisu rešeni. Imamo još jedan nerešen predmet, a to je da smo pokrenuli krivični postupak protiv jednog republičkog javnog tužioca i
    još uvek se nije mrdnulo dalje od krivične prijave, a prošlo je sedam ili osam meseci.
    Kada pričamo o toj efikasnosti i ove činjenice treba imati u vidu, nije stvar samo zakonskog rešenja nego je prilično i stvar naše prakse i svakodnevnog rada.
    Kada se postavlja pitanje izuzeća republičkog javnog tužioca, to jeste specifično pitanje, ali ako to vežemo za konkretni krivični predmet, to će biti vrlo retka situacija, toga moramo biti svesni. Ali, ako pričamo o hijerarhijskoj organizaciji tužilaštva, a to je prisutno i u skladu sa zakonom, za razliku od suda, otvaraju se mnoga načelna pitanja. Kako koje pitanje počnete da rešavate, vi praktično ulazite u suštinu ustavne norme koja definiše šta je javnotužilačka funkcija.
    Na ovaj način i ovim novim članom 13. praktično predlagač baca pepeo po sebi, jer negira onu svoju osnovnu misao i osnovnu ideju zbog koje je pristupio promeni ovog zakona.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Neposredna posledica predložene izmene sastava Visokog saveta pravosuđa, u skladu sa uređivanjem nadležnosti Vlade Republike Srbije u pogledu nosilaca javnotužilačkih funkcija, nalazi se u članu 6. izmena i dopuna Zakona, da se naslov iznad člana 13. i član 13. menjaju. Taj član 13. se odnosi na prošireni sastav Visokog saveta pravosuđa koji čine svi pozivni članovi sudije i javni tužioci i svi stalni članovi, a koji je u svojoj nadležnosti u važećem tekstu imao nadležnost da predlaže dodatak na platu sudija, odlučuje o povećanju osnovne plate kada je ono zakonom predviđeno, o prigovoru na odluku o nespojivosti,  o prigovoru javnog tužioca i zamenika javnog tužioca na odluku o udaljenju sa dužnosti kada ono nije bilo obavezno i o prigovoru Republičkog javnog tužioca na odluku kojom je udaljen sa dužnosti. Takođe, predviđa da sednicama Visokog saveta pravosuđa u proširenom sastavu predsedava predsednik Vrhovnog suda Srbije.
    Sada se predlaže rešenje da Visoki savet pravosuđa ne odlučuje više o prigovoru na odluku o nespojivosti, prigovoru javnog tužioca i zamenika javnog tužioca na odluku o udaljenju. Briše se odredba da njegovom sednicom predsedava predsednik Vrhovnog suda Srbije.
    Šta ćete konkretnije od ovih odredaba da se na jedan vrlo otvoreni način želi staviti pod kontrolu i Visoki savet pravosuđa, da mu se izuzme iz nadležnosti predlaganje nosilaca javnotužilačkih funkcija, prigovor sudije na odluku i prigovor tužioca i zamenika javnog tužioca na odluku o udaljenju sa dužnosti, što je do sada bilo u nadležnosti Visokog saveta pravosuđa.
    Dakle, sve to sada prelazi u nadležnost Vlade, a problemi koji su se javljali u praksi tokom ovih nekoliko meseci primene važećeg zakona o Visokom savetu pravosuđa samo će biti multiplicirani i biće još teže razrešiti ih na predloženi način.
    Zbog toga je naš amandman da ostane na snazi važeći koncept, po kome će Visoki savet pravosuđa u proširenom sastavu razmatrati i pitanja iz oblasti javnotužilačke funkcije.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Prelazimo na član 7. na koji je amandman podneo narodni poslanik Nebojša Jović.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč?
    Ima reč narodni poslanik Nebojša Jović.
    ...

    Nebojša Jović

    Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, u ime SPS-a podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu pravosuđa, na član 7. i predlažem da se član 14. menja i glasi: "Visoki savet pravosuđa donosi odluke većinom glasova svih članova sastava koji odlučuje. Protiv odluke Visokog saveta pravosuđa ne dopušta se vođenje upravnog spora".
    Naš koncept Zakona o Visokom savetu pravosuđa je da se zadrži postojeće rešenje iz člana 2. Zakona o Visokom savetu pravosuđa, da on ima pet stalnih članova i pozivne članove sudije i javne tužioce. Pozivnih članova sudija ima šest, a pozivnih članova javnih tužilaca četiri.
    Zalažemo se da Visoki savet pravosuđa radi i odlučuje u užem i u proširenom sastavu i da sastav Visokog saveta pravosuđa zavisi od pitanja koja se razmatraju. Uži sastav Visokog saveta pravosuđa čine stalni i pozivni članovi; kad se pitanje odnosi na sudije uži sastav bi činili stalni i pozivni članovi sudije, a kad se odnosi na javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, stalni i pozivni članovi javni tužioci; prošireni sastav Visokog saveta pravosuđa bi činili svi pozivni članovi sudije i javni tužioci, i svi stalni članovi.
    Takođe se zalažemo da Visoki savet pravosuđa donosi odluke većinom glasova svih članova užeg, odnosno proširenog sastava i da protiv odluke Visokog saveta pravosuđa ne bude dopušten upravni spor.
    Iz napred navedenih razloga, smatram da će narodni poslanici u danu za glasanje imati razumevanje za ovaj amandman. Zahvaljujem.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko  od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč?
    Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Dragan Todorović

    Predloženim amandmanom smo pokušali da malo preciznije odredimo odredbe člana 14. koji se odnosi na donošenje odluke u Visokom savetu pravosuđa i do sada je glasio - Visoki savet pravosuđa odluke donosi većinom glasova  svih članova užeg, odnosno proširenog sastava.
    Sednice Visokog saveta pravosuđa zatvorene su za javnost. Protiv odluke Visokog saveta pravosuđa nije dopušten upravni spor.
    Koliko sam mogao da vidim, koncept predstavnika javnog tužioca u Visokom savetu pravosuđa podrazumeva da isti radi i u užem i u proširenom sastavu, pa je na taj način potrebno urediti, kao neposrednu posledicu tog koncepta, i način donošenja odluka u okviru rada Visokog saveta pravosuđa.
    Zbog toga smo mi i predložili ovakav amandman, za koji mislim da će doprineti malom poboljšanju formulacije u predloženom zakonskom tekstu, ali bitnije ne menja predviđena rešenja. Međutim, zalažem se da ostanu na snazi važeća rešenja iz Zakona, a da se Visoki savet pravosuđa, s obzirom na to da predlažemo da ostane i uži i prošireni sastav Visokog sveta pravosuđa, ustroji na ovakav način i u pogledu donošenja odluka. Hvala.