ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 11.04.2003.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA

4. dan rada

11.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:45 do 20:25

  • TAGOVI

  • Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Krivičnog zakona Republike Srbije (pojedinosti) (2003)
  • Predlozi za prestanak funkcije_izbor_imenovanja i razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija (2003)
  • Predlog kandidata Narodne skupštine za izbor jednog člana Saveta RRA i izbor članova Saveta Republičke radiodifuzne agecije sa lista ovlašćenih predlagača (2003)
  • Glasanje o tačkama Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Ovo krivično delo ima naziv - ubistvo predstavnika najviših državnih organa. Vlada kao predlagač zakona je predložila samo promenu visine kazne, sa 10 godina na 12 godina, da to bude minimalna kazna zatvora. Mi to prihvatamo. Tu promenu prihvatamo.
    Tražimo da u okviru promene tog člana Vlada ide do kraja, jer evo kako glasi taj član, izvorni tekst kaže ovako: "Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti SRJ liši života predsednika SRJ, predsednika veća Savezne skupštine".... a Savezna skupština više ne postoji, ne postoje veća, pa dalje "predsednika Savezne vlade", to je sada predsednik Veća ministara, predsednik državne zajednice, pa "predsednika republike ili predsednika skupštine ili vlade republike, kazniće se zatvorom najmanje 10 godina ili zatvorom od 40 godina". Sada je to promenjeno na - 12 godina ili zatvorom od 40 godina.
    SRS predlaže da se i ti državni funkcioneri i predstavnici najviših državnih organa, kao posebno zaštićena dobra, usaglase sa novonastalom situacijom. Nas prosto čudi, od 12. marta uvedeno je vanredno stanje, protivno Ustavu, na celoj teritoriji Republike Srbije i u predlogu Vlade za uvođenje tog stanja i u odluci v.d. predsednika Republike Srbije stoji da je atentat, ubistvo, bio pucanj na državu i ako je to tako, zašto ova vlada nije promenila kompletno ovaj član. Nije valjda da je zaboravila da više ne postoje neki državni funkcioneri, neki državni organi, pa je prihvatila da i dalje bude ovo što ne postoji.
    Nas prosto to iznenađuje. Ako se kompletna revizija krivičnog zakonodavstva vrši po hitnom postupku da bi se stalo na put onome ko je pucao u državu i da bi se stalo na put organizovanom kriminalu, onda Vlada mora posebno da nam kaže zašto nije kompletno uredila član 122, koja je to intervencija samo sa 10 godina na 12 godina. Mi to i prihvatamo sa 10 na 12 godina, odnosno od 40 godina, ali zašto i dalje da čuvamo neke koji ne postoje. Predsednik Veća republika, predsednik Veća građana, predsednik Savezne vlade, to više ne postoji.
    Zar je bilo teško da se uskladi, ako ništa drugo, onda da ta vlada u znak pijeteta prema svom prethodnom predsedniku uskladi ceo ovaj član? Vlada se opredelila za medije, pa po medijima svi vode istrage; bolje da su usaglasili ovaj član da bi bilo jednostavnije i lakše za primenu. Usaglašavanjem ovog člana i ovih termina, mi vidimo koje su to zaštićene vrednosti. Nije dovoljno samo: gde god je bilo pet piši sedam, gde je bilo 10 piši 12, gde je bilo jedan piši tri, a gde je bilo 15 napiši 40. To nije promena zakona, to je obična pretnja.
    Eto ga vaš pijetet prema predsedniku, žalite ga, a niste hteli da promenite član zakona.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
    Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
    ...

    Zlatan Jovanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 11. koji se odnosi na član 123. postojećeg Krivičnog zakona SRJ.
    Član 123. je u direktnoj vezi sa članom 122, odnosno to je jedan logičan nastavak člana 122. Da podsetim, gospodin Krasić je upravo pričao o članu 122. U tom članu definisane su zaštićene vrednosti po ovom krivičnom zakonu, a to su predsednik SRJ, predsednik veća Savezne skupštine, predsednik Savezne vlade, predsednik Republike, Skupštine Srbije ili Vlade Republike Srbije.
    U članu 122. definisana je sankcija za slučaj lišavanja života nekoga od tih lica, a članom 123, na koji sam podneo amandman, data je minimalna kazna, sankcija za slučaj otmice nekoga od tih lica ili lica bliskog njemu ili izvršenja nekog drugog nasilja prema tim licima.
    Imam nekoliko primedaba na ovaj član i ovakav način definisanja ovih sankcija. Prva primedba jeste ona koja se već čula u vezi sa nekoliko prethodnih članova, možda formalna, ali u suštini nije formalna - ovde se i dalje pominje SRJ, pominje se nešto što ne postoji.
    Naime, ako se ovo tumači dosledno, onda su ovim zakonom zaštićeni gospodin Vojislav Koštunica, gospodin Dragiša Pešić, a nisu zaštićeni gospodin Svetozar Marović ili neke druge ličnosti koje sada imaju neke funkcije na tom nivou. Trebalo bi i mislim da nije bio veliki problem da se ovo uskladi terminološki da se više ne povlači ova odrednica SRJ, pošto te države više nema.
    Druga moja primedba odnosi se na termin - blisko lice. Prosto je previše komotno ovde definisano - ako se izvrši otmica ili nasilje prema njemu bliskom licu. Šta znači blisko lice i ko pripada toj grupi bliskih lica ovim zaštićenim ličnostima koje su definisane u članu 122?
    Smatram da je trebalo precizno definisati šta pripada toj grupi bliskih lica. Ja sam ovim amandmanom pokušao to na neki način da ispravim, pa sam u amandmanu rekao da su to članovi porodičnog domaćinstva, što je mnogo preciznije, određenije u odnosu na ovo što je dato u Predlogu ovog zakona, odnosno u članu 123.
    Sledeća primedba odnosi se na ovaj termin - otmica ili drugo nasilje. Otmica je jasna, o čemu se radi, ali drugo nasilje opet je previše komotno formulisano i opet nije jasno na šta se sve tu misli. Otmica i mnoga druga nasilja, kako se ovde kaže, već su sankcionisana drugim članovima Krivičnog zakona.
    Ostaje nejasno ovde da li su ova lica zaštićena i od verbalnog delikta. Primera radi, ako neko od ovih lica koja su definisana u članu 122. sutra u nekoj predizbornoj kampanji dođe na neki javni skup, a bilo je takvih slučajeva 2000. godine, a na tom javnom skupu narod koji je nezadovoljan njegovim izlaganjem gađa ga, recimo, jajima, da li će se to okarakterisati kao nasilje i da li će lica koja to učine snositi sankcije koje su propisane ovde, ovim izmenama zakona. Te sankcije iznose minimalno tri godine po ovom predlogu.
    Zamolio bih predlagača da malo razmisli o ovome, da se ovo koriguje. Ovakve neprecizne formulacije mogu samo uvesti u diktaturu, a nikako ne mogu doprineti demokratizaciji društva.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
     Logična posledica promene članova 1, 3, 5, 7, 10, 12. je i ova nelogičnost na koju je ukazao gospodin Jovanović. Ovako široka formulacija krivičnog dela koje ima naslov - nasilje prema predstavniku najvišeg državnog organa, i koja u suštini u uvodnoj rečenici i kaže, ukoliko je to nasilje usmereno ka narušavanju ustavnog poretka. To je još jedan bitan element tog krivičnog dela, namera ugrožavanja preko otmice i nasilja nad članom porodice najvišeg državnog funkcionera.
    Mi smo i dalje za to da se zadrži kao minimalna kazna ono što već postoji u zakonu, da se to ne povećava, iz prostog razloga što ovakva formulacija koja se zadržava dozvoljava proizvoljno tumačenje. Ukoliko mediji pripreme teren, teško da bilo koji sudija može da se upusti u ocenu dokaza i da slobodno sudi u takvim predmetima.
    Naravno, na ovaj način ne želim da devalviram realnu opasnost da je za otmicu deteta, majke, žene itd. povod i motiv narušavanje ustavnog poretka. Naravno, u tom delu prihvatam i ovakav član. Moguća je zloupotreba, a vi sami znate, nažalost, imali smo nekoliko tragičnih događaja 2001. i 2002. godine; ispred hotela "Jugoslavija" ubijen je general Boško Buha. Odmah te večeri je bilo: to je pucanje u državu. Naravno, on nije funkcioner obuhvaćen ovim članom, ali ovo pričam zbog kvalifikacije i toga da je već završena stvar, odmah je rečeno sve, šta je pozadina, šta je namera itd.
    To su neke proizvoljne kvalifikacije. One toliko mogu da budu proizvoljne, kada su u pitanju članovi porodičnog domaćinstva nekog državnog funkcionera, da i neka bezazlena svađa deteta može biti nasilje. Ako dete predsednika Vlade ili predsednika Narodne skupštine ima problema u školi, ne daj Bože bavi se nekim poslovima, pa dođe u sukob sa nekim, desi se ta otmica ili neko nasilje, evo minimalne kazne od tri godine. To nije ni svrha ovog člana, ali postoji mogućnost vrlo lake zloupotrebe.
    Zbog toga što postoji mogućnost takve zloupotrebe mi smo za to da se zadrži minimalna kazna od godinu dana. Mnogo bi bolje bilo da je ovaj član podeljen na nekoliko članova, u zavisnosti od zaštićenog dobra. Tim pre što u tom članu postoji stav 2. koji čak ide sa oslobađanjem odgovornosti, ukoliko lice koje je izvršilo nasilje ili otmicu vrati lice koje je oteto i omogući da se taj predmet reši.
    Ako je tako rečeno u stavu 2, onda nije opravdano da se minimalna kazna u stavu 1. diže na tri godine. Ona može biti opravdana u slučaju otmice predsednika Republike, ali u slučaju otmice člana porodičnog domaćinstva ona ne bi mogla da bude opravdana. Jednostavno, stav 2. tog člana devalvira ovo što predlaže Vlada, da se promeni u stavu 1. O tome je moralo da se vodi računa. Znam da je u ovoj situaciji, gnevu, mržnji, euforiji i u drugim emotivnim stanjima nametnuta potreba da se nešto menja. Ukoliko se menja, dajte da to ima neku svoju razumnu granicu.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
    Prelazimo na član 12. na koji je amandman podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
    Odbor za pravosuđe i upravu nije prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nataša Jovanović

    Dame i gospodo narodni poslanici, neophodno je bilo prisustvo ministra Vladana Batića danas kada smo  nastavili raspravu o Predlogu izmene zakona, sada uz prihvaćeni amandman na član 1. poslanika Zorana Krasića, da se preimenuje u osnovni krivični zakon Republike Srbije, jer sve ovo dalje nema smisla bez prihvatanja i ovog amandmana koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS i ostalih koji slede, koji normalno moraju da prate usvajanje amandmana poslanika Zorana Krasića.
    Evo o čemu se radi. Amandman koji sam podnela na član 12, odnosno 124. postojećeg Zakona, tretira oružanu pobunu. Mi, poslanici SRS, prihvatili smo, u smislu rigoroznosti zatvorske kazne i njenog povećanja, ovakav predlog Vlade.
    Dakle, član 124. kaže - ko učestvuje u oružanoj pobuni koja je upravljena na ugražavanje ustavnog uređenja ili bezbednosti SRJ... Dakle, to je neophodno promeniti, jer želeli ste novu državnu zajednicu, promenili ste ime toj novoj državnoj zajednici, usvojili ste tzv. Ustavnu povelju. Ovde je neophodno da se "SRJ" promeni u "državna zajednica Srbija i Crna Gora i Republika Srbija", pošto je ovo sada Osnovni krivični zakon Republike Srbije. Dalje član kaže, 1. stav - kazniće se zatvorom (taj koji učestvuje u oružanoj pobuni) najmanje, bilo je tri, sada je pet godina. Mi smo to prihvatili.
    Drugi stav člana kaže - organizator ili kolovođa pobune kazniće se zatvorom najmanje pet, odnosno sada sedam godina, što je SRS takođe prihvatila. Za nas je apsolutno neprihvatljivo da mnoga druga po državu, društvo i narod opasna krivična dela nisu obuhvaćena ovim članom koji govori o oružanoj pobuni.
    To je problem sa kojim smo se suočili kada je bio u pitanju slučaj jednog od potpredsednika Republičke vlade, koji je doduše razrešen te funkcije, ali je i te kako zaslužan za mnogo toga, naročito zbog jednog glasa koji odlučuje, i to tesnom većinom, u tzv. novoj skupštini državne zajednice. Reč je o Momčilu Perišiću i o već sada čuvenoj aferi, kada se on kao potpredsednik Vlade upecao u špijunsku mrežu u motelu "Šarac". To je sve tesno povezano sa daljim opasnostima koje prete srpskom narodu i državi u celini. Reč je o špijunaži.
    Zašto ovaj član nije obuhvatio špijunažu i zašto nije najstrože kaznio počinioce takvog jednog dela, kao što je slučaj izdaje zemlje i odavanje državne tajne; to je upravo u društvu ne samo jednog od vodećih ljudi CIA-e za Balkan, nego i poznatog sektaša Nejbora, radio Momčilo Perišić.
    Ne možete da amnestirate vaše koalicione partnere; i pitanje je da li je on vaš koalicioni partner, jer mu se stranka razbila, a ovde imamo neke koji tvrde da on više nije legitimni predstavnik te stranke, koja je učesnik vaše koalicije. Ne možete na takav način da ubeđujete građane Srbije orkestiranom medijskom kampanjom da idete do kraja što se tiče borbe protiv organizovanog kriminala, a da vam zaštićeni svedok bude jedan od vodećih i najvećih kriminalaca, koga smo prvi pominjali sa ove govornice, Ljubiša Buha zvani Čume, a mnogi od vas su ga nazivali gospodin Čume, kolovođa i organizator jedne kriminalne bande koja se otcepila koliko nedavno od ove koju ste sada pohapsili i koja je okrivljena za ubistvo Zorana Đinđića. Ne možete da ga amnestirate od odgovornosti.
    Jednostavno, pravda mora da stigne svakoga. Ne može selektivno da se primenjuje i mora da se zna u ovoj zemlji ko je taj ko je spreman da do kraja ide da bi služio svojim nalogodavcima, naročito onim sa zapada, da bi vršio izdaju zemlje, da bi se bavio raznoraznim špijunskim poslovima. Mi ćemo do kraja ići na to da takvi budu najstrože kažnjeni, a kada budemo bili u prilici promenićemo zakon dodajući i ova dela koja su najopasnija.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
    Radi se o krivičnom delu oružana pobuna i obično ljudi koji nisu dobronamerni tumače ovo delo kao da je to nešto što je vlast napisala da bi zaštitila sebe. To nije to krivično delo i na taj način vlast ne želi da zaštiti sebe. Barem nijedna vlast to nije stavila zbog sebe same, nego zbog toga što su posledice po građane, državljane jedne države teške, katastrofalne, neuporedivo teže od bilo kog drugog pojedinačnog krivičnog dela koje može da učini jedno fizičko lice. Znači, po svojim posledicama ovo delo je izuzetno opasno i mi prihvatamo predlog Vlade da se izvrši korekcija u pogledu najniže kazne zatvora koja je propisana za ovo delo.
    Znači, mi u potpunosti podržavamo to pooštravanje i povećanje kazne zatvora, osim za nekoliko krivičnih dela gde stvarno smatramo da treba da se napravi opseg minimalne i maksimalne kazne, ali mislim da smo svojim principijelnim stavom oko jedinstvene kazne za sticaj pokazali da jednostavno prihvatamo jednu čvršću kaznenu politiku, ako je možemo nametnuti preko suda i preko sudske prakse.
    Kod ovog dela javlja se opet onaj isti problem što ne može da se definiše šta je to zaštićeno dobro, da li je to bezbednost i ustavno uređenje državne zajednice, da li je to bezbednost i uređenje Republike Srbije. Jer, opet moram da kažem da je ovo republički zakon i nije primereno dosadašnjoj praksi da republika članica svojim zakonodavstvom štiti nešto što je asocijacija. Valjda ta asocijacija ima svoje instrumente, svoje posebne vrednosti i posebna sredstva za zaštitu tih vrednosti.
    Verovatno da je prilikom pisanja Ustavne povelje bilo potrebno da se ova glava i ova grupa krivičnih dela zadrži na tom nivou državne zajednice zbog zajedničke društvene vrednosti i zaštićenog dobra. Pošto to nije urađeno, onda se javlja konfuzija i javlja se jedna praksa, i to će da nas prati.
    Ne samo kod ovog krivičnog dela nego i kod velikog broja krivičnih dela iz ove glave ima vrlo dugo da nam stoji nad glavom kao mač onaj zakon o amnestiji, jer po ovoj glavi Krivičnog zakona samo su šiptarski teroristi praktično bili u zatvoru, samo se njima sudilo. Oni su doživeli dve amnestije i neka pomilovanja. Data su im pomilovanja iako nije postojao pozitivan predlog saveznog ministra pravde, jednostavno, pod pritiskom; najokorelijim teroristima, a mogu da se svrstaju u grupu terorista, jer po definiciji ova dela pripadaju terorizmu u širem smislu značenja te reči. Znači, ti zakoni o amnestiji i ta pojedinačna pomilovanja stoje nam nad glavom i verovatno predlagač nije ni smeo da dira ova krivična dela, jer je stekao utisak da je to zabranjena zona.
    Ostale države u Evropi se štite, štite svoje ustavno uređenje, štite svoju bezbednost i imaju slične odredbe. Kazne su im daleko rigoroznije nego kod nas zato što verovatno imaju predstavu o tome šta je država, šta je građansko društvo i znaju koje vrednosti treba da se štite, znaju koliko je važna suverenost jedne države.