Već dve i po godine predstavnici DOS-a kad god govore o neuspesima svoje vlasti, svog funkcionisanja u bilo kojoj oblasti, pričaju da je za to kriv neko iz prošlosti, da je za to kriv bivši režim. E, danas u okviru ove tačke dnevnog reda, u prilici smo da govorimo o uspesima vaših kadrova.
Znam ja i svi mi znamo da u Srbiji nikada nismo do sada imali nezavisno sudstvo, ali otkada je DOS na vlasti u Srbiji, sudstvo je maksimalno politički obojeno. Vi znate dobro kakvu ste ovde odluku doneli, nezakonitu odluku Skupštine, kada ste vratili, na pravosudne funkcije Zorana Ivoševića i Leposavu Karamarković. Pisali ste i pričali ode o njima, kao najboljim sudijama, kao sudijama koje krase svi mogući sudski kvaliteti, puna usta su vam bila hvale kako su ovo dvoje kvalitetne i stručne sudije.
Ja sada zaključujem da mora da su vam otkazali poslušnost, pa ste odlučili da ih razrešite posle dve i po godine sudovanja. Ivošević je, i kada ste ga vratili u pravosuđe, imao uslove za penziju. Ne znam što vam je trebalo da vežbate dve i po godine, i eto, čovek vas razočara.
Takođe ste požurili da unapredite svoje kadrove, poput Radeta Terzića, protiv koga se vodi krivični postupak, pre nego što je podneo ostavku, zbog čega - vi znate, Milana Sarajlića - znate kako je i taj vaš kadar neslavno završio, Đorđa Mirkovića, predsednika Četvrtog opštinskog suda, koga ste vi postavili, vi razrešili, vi krivično gonite; kažu da je sada umesto njega postavljen čovek koji je bio advokat, kolega ministra Batića u Obrenovcu, pa ste njega postavili za predsednika opštinskog suda u Obrenovcu. E, sada je došao da ispravlja greške Đorđa Mirkovića u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu.
Nisam primetila, a ne verujem da je iko, da je u ovim hapšenjima, u poslednjih mesec dana, bar što se tiče pravosuđa, uhapšen iko koga možete da vezujete za bivšu vlast. Sve su to, gospodo, vaši vajni kadrovi.
Upravo zbog toga se pribojavam i koliki je vek trajanja ovih sudija, koji nam se danas ovde predlažu za Vrhovni sud i za Okružni sud u Beogradu. Gospođa Sonja Brkić, koja nam se danas sama predložila, da je izaberemo, već je ispromovisana i ishvaljena od strane predstavnika Vlade i sama se izreklamirala na televiziji, onog prvog dana kada ste je izabrali za predsednika Vrhovnog suda. Reče da će do kraja te nedelje da se procesuira (nemam pojma šta to znači, ali pretpostavljam da se radi o krivičnom postupku, to je neka nova kovanica), pa kad je prošla ta nedelja reče da će se do kraja iduće nedelje procesuirati svi ovi koji su uhapšeni u ovoj akciji, pa na kraju te nedelje produži još za nedelju dana, da bi sada, pre neki dan, ministar Batić rekao da će to tzv. procesuiranje početi u septembru ove godine, ili možda ko zna koje godine.
Volela bih da znam da li su sve ove sudije koje su predviđene za Okružni sud u Beogradu predviđene za ovo specijalno odeljenje Okružnog suda, na koje se čeka već mesec dana. Verujte, neverovatno mi je da mi do sada u pravosuđu, odnosno u Okružnom sudu u Beogradu, nismo imali dovoljno kadrova da je moglo da se formira to novo, odnosno specijalno odeljenje.
Vi, gospodo, odnosno predstavnici DOS-ovske vlasti, pogotovo kad je u pitanju ministar pravosuđa, već dve i po godine pričate o lustraciji. U poslednjih mesec dana pogotovo pričate da ćete lustrirati sve sudije koje su učestvovale, kako vi kažete, u izbornim krađama, odnosno u izbornim komisijama. Moguće da ste zbog toga sad razrešili, odnosno smenili Đorđa Mirkovića, jer je taj čovek bio u svim izbornim komisijama od kada je izbora u višestranačkom sistemu u Srbiji.
Jedan od sudija sa ove liste, dame i gospodo, jeste sudija koji je učestvovao u radu izborne komisije, i kao što je sada Radoslav Baćović nagrađen prelaskom iz Opštinskog suda u Okružni sud, tako je i jedan od ovih sudija, 1997. godine, posle predsedničkih izbora, nagradu za učestvovanje u radu izborne komisije dobio prelaskom iz jednog opštinskog suda u Okružni sud u Beogradu.
Namerno neću da vam kažem o kome se radi, sekirajte se malo, pokušajte da saznate. Bitno vam je to, verujte, ne uklapa vam se u priču.
Gospodin Radoslav Baćović, koji treba da pređe, odnosno već je prešao u Okružni sud u Beogradu, bio je predsednik Petog opštinskog suda, tog suda u kome je sudija Danko Laušević, o kome je gospodin Zoran Krasić govorio, a ministar Batić potvrdio da zna o kome se radi, jer su svi nadležni dobili krivičnu prijavu protiv tog sudije, i evo, do dana današnjeg se, naravno, nije našao u predlozima za razrešenje.
Ja, kao i moje kolege, želim da mi predlagač obrazloži - prvo, zbog čega je sudija Zoran Tejić predložen za prelazak iz Četvrtog opštinskog suda u Okružni sud u Beogradu, a zatim, pošto ministar Batić reče da su ovi predlozi jednoglasni, koji se to glas u međuvremenu izgubio i zašto je gospodin Zoran Tejić skinut, odnosno zašto je povučen predlog za njegov prelazak u Okružni sud u Beogradu?
Kad je reč o nezavisnom pravosuđu, gospodin ministar kaže na televiziji - neka se javi sudija koga je bilo ko iz vlasti telefonom pozvao i rekao mu da presudi ovako ili onako. Pa nije valjda Batić očekivao da će mu se u TV emisiji javiti Radoslav Baćović, da mu kaže, odnosno da obavesti javnost ko mu je naložio da mora sprovesti izbore bez jedinstvenog biračkog spiska, ili je možda očekivao da će se javiti sudija Ljiljana Mihajlović iz Četvrtog opštinskog suda, da kaže da presudu u predmetu 5 br. 1913/02 nije pisala u zgradi suda, već u zgradi i u kabinetu ministra pravde.
Na kraju, sinoć čujem ministra pravde koji kaže da ćemo do kraja ove godine imati čisto pravosuđe. Ja gospodinu ministru ne verujem, zato što je to isto rekao početkom 2001. godine, pa i početkom 2002. godine. Gospodo, srpsko pravosuđe će biti nezavisno do kraja one godine na početku koje vam to obećanje bude dao ministar pravde srpski radikal.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, posle njega narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo, mi srpski radikali principijelno se ne mešamo u kadrovsku politiku koju vodi većina u Skupštini. Nema tu ništa sporno, niti može ko da ospori pravo većine da vodi kadrovsku politiku kada je u pitanju pravosuđe i kada je u pitanju kadrovanje u svim drugim oblastima koja su pod ingerencijom DOS-a, odnosno Vlade ili institucije koja ima kontrolu od DOS-a.
Ono što je najspornije ovde, to je zašto se vi, gospodo, pravdate i kome se to pravdate da ovi kandidati nemaju veze, kako to neki žele da prezentuju, sa političkim strankama koje čine DOS ili da nemaju ama nikakve veze sa resornim ministarstvom. Čemu to pravdanje? Kakav vam je to argument? Vi imate puno pravo, i kao stranke i kao Vlada da predlažete kandidate.
Nesumnjivo je da ovi kandidati ispunjavaju kriterijume, ispunjavaju uslove kada je u pitanju stručnost. Isto tako, ne treba da krijete ako vas neko sa ove govornice pita koje su stranke pojedine kandidate predložile. Zašto to ne reći javno, zašto da mi saznajemo iz sredstava javnog informisanja, iz novina, da, recimo, resorni ministar nije imao nikakvog uticaja, čak da je bio protiv izbora zamenika javnog tužioca ili javnog tužioca ili sudije Vrhovnog suda. Zašto bi on bio protiv? Postoji neka logika. Znači, neke stranke su predložile te ljude koje ste vi trenutno pritvorili i ispitujete ih, a onda se te stranke ograđuju.
Tu ima puno prostora da se manipuliše, da izlaze pojedini lideri i da tvrde kako oni nemaju ništa sa tim pojedincima, kako su to neki drugi predložili, vezani za određene funkcije ili za određene stranke, ali to nikog ne interesuje u Srbiji. Nas ovog trenutka interesuje ko stoji iza ovih kandidata. Stoji skupštinska većina. Gospodo, nemojte sutra da se ograđujete. Ako nešto krene nizbrdo, nemojte, nema stvarno smisla.
Prethodnog predsednika Vrhovnog suda ste na sva usta, na sva zvona hvalili. Čovek prosto nije mogao da poveruje da postoje takvi ljudi, ali vi ste ih tako predstavili. Onda je taj isti predsednik pod vašim pritiskom podneo ostavku. Nema tu niko nešto da osporava, to vam je pravo. Vreme i događaji koji se odvijaju su pokazali da nije ili jeste sposobna za tu funkciju i birate nove. Ali, nemojte nikoga da ubeđujete da ovi kandidati nemaju veze sa političkim partijama. Imaju, gospodo.
Mi srpski radikali ne želimo da raspravljamo, niti komentarišemo o imenima. Za razliku od mnogih od vas, ne želimo ništa unapred da prejudiciramo, ali verujemo da će uskoro biti predlog izmena za članove Vrhovnog suda. Ponovo ćete, mada mi to ne bismo želeli, imenovati nekog da vrši dužnost. Inače, ovo je država koja je u perspektivi država vanrednog ili v.d. stanja, država senki, a vi ste, gospodo, deo tog scenarija.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a posle njega narodni poslanik Zlatan Jovanović. To je poslednji prijavljeni govornik.

Dame i gospodo poslanici, maločas je govorio ministar pravde Vladan Batić, vređao je poslanike, i za to nije dobio opomenu. To pokazuje odnos i Vlade i onih koji vode ovu Narodnu skupštinu prema narodnim poslanicima i pre svega prema  poslanicima opozicije. To za mene nije iznenađenje. Sinoć sam na TV "Politici" gledao jednoga koji je mnogo ličio na Vladana Batića, a ja mislim da to nije bio Vladan Batić, koji je još više vređao i poslanike i sve one ljude koji se bave opozicionim poslom, odnosno kritikuju Vladu i predloge Vlade.
U predlogu za sudije Vrhovnog suda Srbije ima i dva advokata. Do juče ste govorili da mnogi iz te advokatske profesije brukaju svoje zanimanje. Neke od njih ste i pohapsili, a ja sam mislio da su advokati podobniji da pišu ustav ili tako nešto, ali vidim da sada nemamo dovoljno sudija, nego zato predlažete i advokate.
Ono što je po meni sporno i zbog čega ne verujem Vladi Republike Srbije i ministru pravde kada kaže da nije imao uticaja na izbor i predlaganje sudija okružnog i Vrhovnog suda, jesu i neki slučajevi iz Niša. Ne sporim da je jedna od kandidata, koja je izabrana za nosioca pravosudne funkcije, bila veoma dobar student, da je veoma poštena žena, ali ima jednu manu - izabrana je u trenutku kad je njen otac član Visokog saveta pravosuđa. Ipak je to malo škakljivo.
Dalje, za sudiju u Nišu je izabran bivši portparol i funkcioner Demokratske stranke. Toliko o tome kad kažete da nema stranačkog uticaja, da stranke ne utiču na izbor sudija i da se posebno ministar pravde ne meša u to, nego da se čak i protiv njegove volje biraju nosioci pravosudnih funkcija.
Na kraju, evo jedne gospođe ili gospođice koja je savetnik u Ministarstvu pravde. Mislim da ministar ne može reći da i to nije njegov predlog ili da on to nije znao. Znate, u ovom treba najmanje da ima stranačkih podela. Ovo će biti sudije koje treba da sude i kada ste vi na vlasti i kada budete u opoziciji, i kada neko drugi bude vršio vlast i kada taj neko drugi ponovo bude opozicija. Neki od kolega iz Demokratske stranke kažu da će oni do tada, kada više ne budu vlast, biti u penziji. Možda, ako se staž u zatvoru računa sa dvostrukim trajanjem.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović. To je poslednji prijavljeni govornik.

Dame i gospodo, da se nisu promenile plate sudija u Srbiji u ove zadnje dve i po godine, moglo bi se slobodno reći da se ništa nije promenilo u pravosuđu otkako je DOS došao na vlast. DOS, koji je najavljivao kadrovske promene, nove sudije, objektivne, kvalitetne i kvalifikovane, došao je na vlast i bukvalno ništa nije uradio, osim što je preuzeo novije kadrove SPS-a i JUL-a, koji su do tada obavljali te funkcije.
Objasniću vam samo jedan primer koji je tako briljantan za shvatanje vašeg odnosa prema pravosuđu. Zamenik okružnog javnog tužioca u Užicu Dušan Đorđević bio je predsednik Izborne komisije za užičku izbornu jedinicu na saveznim izborima 2000. godine. Koliko je dobro radio taj posao i odradio, protiv njega su podnete dve krivične prijave. Jednu sam podneo ja zbog novčanih, finansijskih mahinacija, zbog utaje novca koji je bio namenjen biračkim odborima, a drugu je podneo DOS. Po mojoj prijavi nije urađeno bukvalno ništa, a prijava koju je podneo DOS je obustavljena, odnosno taj postupak je obustavljen iz procesnih razloga.
Naime, pred sudom u Valjevu je taj postupak obustavljen, jer, navodno, DOS nije mogao da podnese prijavu bez ovlašćenja nosioca liste Vojislava Koštunice. DOS je podneo prijavu zbog krađe glasova. Taj isti čovek Dušan Đorđević je u februaru ove godine reizabran za zamenika okružnog javnog tužioca u Užicu. Sada je on kadar DOS-a, i dalje obavlja tu funkciju, verovatno na isti način kako je to i ranije radio.
Slična je situacija i sa predsednikom Okružnog suda u Užicu. Najpre je kao član i kadar SPS došao od prekršajnog sudije iz Čajetine u Užice za okružnog sudiju, da bi sada bio predsednik Okružnog suda, ali, normalno, više nije član SPS, sada je član DSS ili neke druge stranke koja je član DOS.
Situacija je takva u pravosuđu u Užicu i u tom užičkom pravosuđu i te kakvu ulogu ima i predsednik Skupštine i vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić. Njena uloga je vrlo bitna i značajna u užičkom pravosuđu, ali vreme će pokazati sve to i to će doći jednog dana na dnevni red, pa će se utvrditi ko je i kako radio u pravosuđu Srbije.

 Ovim je iscrpena lista govornika.
Da li predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Pre nego što zaključimo jedinstveni pretres, da li predstavnik predlagača želi reč? (Nije prisutan.)
Zaključujem jedinstveni pretres o predlozima odluka.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, onda ćemo se u zakazanom danu za glasanje izjašnjavati o odluci.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: - PREDLOG LISTE KANDIDATA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE ZA IZBOR JEDNOG ČLANA SAVETA REPUBLIČKE RADIODIFUZNE AGENCIJE I IZBOR ČLANOVA SAVETA REPUBLIČKE RADIODIFUZNE AGENCIJE SA LISTA KOJE SU PODNELI OVLAŠĆENI PREDLAGAČI
Primili ste Predlog liste kandidata Narodne skupštine Republike Srbije za izbor jednog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, koji je podneo narodni poslanik Ivan Andrić sa grupom narodnih poslanika, kao i liste kandidata za izbor članova Saveta Republičke radiodifuzne agencije, koje su podneli ovlašćeni predlagači.
Podsećam vas da, prema članu 156. stav 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika koji žele da učestvuju u raspravi o Predlogu liste kandidata.
Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstven pretres o Predlogu liste kandidata Narodne skupštine Republike Srbije za izbor jednog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije i listama kandidata za izbor članova Saveta Republičke radiodifuzne agencije koje su podneli ovlašćeni predlagači.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Ivan Andrić, želi reč? (Nije tu.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Ove odluke spadaju u deo posla koji Narodna skupština Republike Srbije mora da uradi po zakonu koji je usvojen prošle godine. Doduše, ovaj posao radimo sa velikim zakašnjenjem i, rekao bih, pod pritiskom javnosti.
Ako se imaju u vidu ovlašćenja ovog saveta, tome doda i ovo stanje, sledi zaključak da podobni kandidati treba da budu izabrani, da se formira savet i da se zavede red, pre svega među nedisciplinovanim medijima. To su oni mediji koji pokažu iole spremnosti da kroz etar prikažu neku sliku koja nije po volji vlasti, nije po volji DOS-u.
Naravno, ideja je da to sve bude u skladu sa zakonom, preko Saveta koji će da raspodeli frekvence, prava, razgradi monopole, uspostavi nove monopole. To je svrha ove brzine sa zakašnjenjem, pošto bi tako moglo da se definiše.
Kada se pogleda šta je to predloženo i ko bi trebalo da bude član, nepogrešivo može da se utvrdi da ovaj savet čine nevladine organizacije, 70% predloženih kandidata su ili na čelu neke nevladine organizacije ili blizu neke nevladine organizacije koja ima dodirnih tačaka sa slobodnim i nazovinezavisnim medijima, mada ta kategorija ne postoji. Očigledno, sledi raščišćavanje, uskraćivanje dozvola, uspostavljanje novih regionalnih, pokrajinskih, lokalnih, pa i globalnih medija, barem kad se tiče prostora Republike Srbije.
Ovi ljudi, u kombinaciji malo struke iz oblasti novinarstva i malo struke iz oblasti tehnike koja je neophodna, treba da zavedu red, da smanje broj elektronskih medija na neku razumnu meru. Naravno, princip tog smanjenja će biti naklonost, podobnost, ko je glavni finansijer kog medija, kako je obezbedio kamere, gde je išao po sredstva za predajnik, ko mu je obezbedio predajnik, ko se reklamirao u kampanji, na kom mediju, koji medij je doslovno primenjivao sve mere iz Naredbe o posebnim merama za vreme vanrednog stanja i posebno mere Biroa za komunikaciju Vlade Republike Srbije.
Znači, ono što nije moglo u skladu sa zakonom i propisanim rokom, sada u uslovima vanrednog stanja može da se završi po hitnom postupku. Sada postoji čak i opravdanje ukoliko neki mediji izgube dozvolu, jer ta oblast nije bila regulisana, pa su bile i ružičaste televizije, onakvi mediji, onakve radio stanice, pa su se mešali programi i sve se to izbrkalo, a sada će to ovaj savet da dovede u normalno stanje.
Nisam pristalica neke terminologije koja je korišćena za proteklih 10 godina - neće nastupiti medijski mrak, kako je nekada bilo govora iz razloga što Internet čini svoje, iz razloga što je Srbija mala zemlja, iz razloga što sloboda štampe i klasična sloboda ne može nikako da se ugasi, jer se pravo na izdavanje novina i publikacija ostvaruje podnošenjem obične prijave da se to registruje, tako da postoji mogućnost da se čuje i ona druga strana.
Ono što zabrinjava, to je da zahtev za medijskom dominacijom, zahtev za obezbeđenje medija kao sredstva za mentalnu manipulaciju, sada dobija svoje posebno opravdanje, a objektivnost i zakonitost rada budućeg saveta se opravdava sastavom, a tu su predstavnici nevladinih organizacija.
Neću da upotrebim jednu reč, koju je upotrebio gospodin Mićunović, a ona je vrlo slikovita, nije uvredljiva, ali da ne bih rizikovao opomenu, neću je upotrebiti. Predstavnici, najviđeniji članovi nevladinih organizacija su upravo ljudi koji pokazuju natprosečnu upornost u zaštiti pojedinog prava ili jedne slobode. To je po nekoj definiciji.
Doduše, kod nas je status nevladinih organizacija vrlo problematičan, obzirom da se one finansiraju preko budžeta; pa, jednostavno, babe i žabe ne idu zajedno i verovatno 60% tih nevladinih organizacija ne bi mogle da imaju taj status, ali mi ih tretiramo kao udruženja građana, nešto što svako ima pravo da osnuje u skladu sa Ustavom, da prijavi i da otpočne da radi.
Ovde su predstavnici onih nevladinih organizacija koje su podržavane iz inostranstva, ali ne zbog one upornosti u zaštiti nekog prava, nego zbog potrebe, u jednom periodu, da se stvori medijska atmosfera i raspoloženje u javnom mnjenju da su svi protiv nečeg, i kada to protiv dolazi sa više strana, onda se stvara utisak da su svi protiv nečega.
Tu upornost nevladine organizacije, a pre svega mislim na članove tih nevladinih organizacija koji su predloženi ovde, naravno, nisu mogli da sakriju. Oni su za proteklih nekoliko godina pokazali političku opredeljenost, da ne mogu da budu objektivni, dokazali da su opredeljeni, na kojoj se strani nalaze, kako shvataju demokratiju i šta misle o ljudskim pravima.
Predstavnici medija, prestavnici nevladinih organizacija koji su tako imenovani ovde da predstavljaju te asocijacije su u stvari ljudi koji su obezbedili sredstva iz inostranstva za jednu logistiku koja je bila neophodna pre nekoliko godina ovde; prikazivali su nam ljudska prava i demokratiju u jednom svetlu, a kada su njihovi simpatizeri došli na vlast više ništa što su ranije pričali nije važilo, jer sada važe neki drugi propisi, neka druga načela rada.
Nema više opšteg bunta, nema više onog patološkog zahteva da se zaštiti ljudsko pravo, već se kaže da je situacija teška, treba imati razumevanja za novonastalu situaciju, raščišćava se nešto od pre Tita i potrebno je vreme, nalazimo se u tranziciji, i još puno insinuacija koje mogu da posluže ili da prevare nekoga da se radi o nečemu što je ozbiljno.
E, ta grupa se skupila sada na jednom mestu i ona treba da zavede red u medijima, a taj red će biti podobnost samo DOS-u; ti mogu da rade, drugi će biti zatvoreni ili utišani ili će im biti smanjena vidljivost; i, naravno sa drugim odredbama na kojima će oni da insistiraju iz onog osnovnog zakona, biće zatvoreno za drugačije mišljenje i građani Srbije će biti, moram da kažem, u tom mraku koji ste prizivali.

Za reč se javio predstavnik predlagača Ivan Andrić, pa narodni poslanik Joca Arsić.