Za reč se javio narodni poslanik Dragan Tomić, zamenik predsednika poslaničke grupe Narodni socijalisti, zatim narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe SRS.

Poštovani narodni poslanici, nisam mislio da se javljam oko ovog seta zakona, jer nema ovde ništa značajno osim novih troškova. Moram da prokomentarišem nekoliko važnih detalja.
Prvo, apsolutno je pogrešna teza da će se ovde nešto pomoći srpskoj privredi. Ne može se na ovakav način pomoći srpskoj privredi. Prokomentarisaću kratko ove zakone, pa ću onda nešto kratko reći oko srpske privrede.
Kada govorimo o administrativnim taksama, one postoje i postojaće, problem je njihova visina i za šta sve treba kupiti taksu. Imam utisak da sužavamo prostor za šta ne treba kupiti taksu, a mislim da ćemo u neko vreme doći u situaciju da će malo stvari ostati u običnom normalnom životu, a to se zove administriranje građana, odnosno za šta neće trebati taksa.
Ne može se na ovakav način tretirati priča o budžetu, ako mislimo da ćemo sa ovim nametom dobiti ne znam koju količinu novca, u masi sredstava, a neophodna su za neki normalan život i za državu u jednoj fiskalnoj godini.
Kada se govori o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, ovde se radi o klasičnom nametu. Znači, na jednoj strani si izgubio prihod, a na drugoj strani treba da se nadoknadi prihod, s tim što će ovo sigurno u određenoj meri ponovo izazvati rast cena, mora izazvati rast cena, jer ove dve stavke su ozbiljna troškovna kategorija u procesu proizvodnje u mnogim oblastima.
Da se vratim na porez na dobit; za mene nije problem da li će taj porez postojati ili ne, da li ćemo ga imati ili nećemo, problem je, što se vidi iz ovog budžeta za ovu godinu, koliko je mali. Mali je zato što nema privredne proizvodnje u Srbiji, mali je zato što je bankarski sistem takav u Srbiji. Možda je u ovoj Srbiji reformisano mnogo štošta i priče o reformama u svim oblastima, ali čini mi se, u bankarskom sistemu Srbije nije urađeno ništa.
Postoji sve drugo osim načina da dobijete normalan kredit u ovoj državi da biste mogli započeti ozbiljan proces proizvodnje u nekoj oblasti. Potrebno vam je ogromno vreme da provedete da bi vam neko sutra u banci rekao - eto, ne možete da dobijete kredit. Kod raznih institucija, agencija, bilo je 130 programa koji su vredeli, toliko je odobreno, a kada su otišli u banku, dva posto od tih programa je realizovano.
Sada ću se vratiti na privredu. Neće ovo pomoći podsticaju srpske privrede, možda malo ovaj porez na finansijske transakcije, ali to je nebitno. Suština ekonomske politike jedne vlade i države je u nečem drugom: u kojoj će meri kreditno-monetarna politika uticati da privreda dobro radi.
Svakog meseca imate pad proizvodnje u privredi. Nije važno o kojoj godini ili msecu govorimo, molim vas, tu moraju da se preduzmu radikalne mere. Ne možete tretirati i koristiti termine - ekonomija i privreda u dva važna ministarstva, a da se u toj oblasti tako malo radi.
Postoje gradovi u Srbiji gde rade po jedna ili dve firme, a sve ostale su stale. Ne rade mesecima i ne primaju plate, iako su proizvodni programi u tim oblastima sjajni, izvozni i godinama su ostvarivali dobre rezultate u toj oblasti. Ne znam u čemu je problem. Da li moraju neke nove mlade junoše da kažu kako oni smatraju da to treba da se radi.
Takvo preduzeće je ovoj državi donelo nekoliko stotina miliona dolara dobiti, a ti radnici u tim preduzećima su zarađivali dobre plate i dobro živeli. Ne može niko ovde da mi objasni da "Delišes" iz Vladičinog Hana ne može više da radi. Takođe, ne može niko da mi objasni da je važno da smo dozvolili uvoz mleka i mlečnih proizvoda, da smo dozvolili uvoz mesa, dok seljaci kod mene u Mačvi prodaju živu stoku po 35 do 40 dinara.
Nisu važni napisi u novinama da li je meso u prodavnicama 180 ili 220. Otkud sada pada cena sa 220? Pitanje je da li ti građani Srbije mogu da kupe to meso. Da li onaj ko prodaje tu živu stoku može da dobije novac i da uloži ponovo u proces proizvodnje. Očigledno da o tome malo ko razmišlja.
Sada ću reći nešto drugo. Počeli smo novu fiskalnu godinu. Kraj prethodne nismo prokomentarisali. Pokazala je da je odnos uvoza i izvoza još više katastrofalan. Molim vas, preko 4,5 milijarde je razlika u odnosu izvoz-uvoz, te opet gubitak značajan za ovu državu. Da li uopšte neko čuje šta se govori sa ove govornice, da li neko razume o čemu mi pričamo i da li razumeta da je važno da privreda u Srbiji radi.
Nije važno, ovo je sasvim drugo pitanje, da li je proces privatizacije u tom preduzeću u toku ili nije. Važno je da ta firma radi i da radnici primaju plate, a onda dolazi to drugo. Koja god firma u Srbiji radi, plaća porez na zarade, na promet, na usluge i onda imate pun budžet. Koliko god podignemo preduzeća, stavimo ih u radni potencijal i krenu u proces proizvodnje, imate puniji budžet za toliko. Nemojte da se bavimo jeftinim skupljanjem političkih poena.
Veliki broj gradova u Srbiji, recimo Bajina Bašta imala je 7,5 hiljada zaposlenih, a u ovom momentu radi svega hiljadu i nešto ljudi. Osam banaka se našlo u Bajinoj Bašti. Tvrdim da Bajina Bašta nema ukupan promet dnevnog novca više od tri do četiri miliona dinara. Znači, svaka od tih banaka neka raspolaže fifti-fifti, a to je 500.000 dinara. Da li je moguće da u takvom gradu, koji ima solidne uslove za privređivanje, nismo pronašli model da se uposli privreda.
Možda nikoga ne zanima jedna Bajina Bašta, Vladičin Han ili takvi gradovi po Srbiji, veliki "Jumko", MIN Niš itd. Da li je moguće da ne razmišljamo i da uposlimo taj deo privrede. Stvari su proste, MIN Niš se bavi mašinskom industrijom i imate tendere, daju se tenderi po Srbiji za specijalna vozila. Upravo je to dobra sprska fabrika koja je to radila.

Da li želite da koristite i narednih 10 minuta?

Da. O tome treba otvoriti raspravu. Ne možemo tretirati niti posmatrati kroz ova četiri zakona boljitak srpske privrede. Nema šanse, to su sitni potezi koji će možda u nekoj maloj oblasti učiniti nešto. Mi ćemo biti protiv ovih poreskih zakona, prosto iz razloga da ne bude ništa.
Ovaj zakon o porezu na dobit ima dobru ideju, kada govori o bankama, ali je nije razradio. Mi nemamo strane banke u Srbiji, mi imamo domaće banke, bez obzira kako se one zvale, sve te banke su ušle u platni promet. One raspolažu ogromnim količinama novca. Nismo im postavili uslov da moraju da investiraju u privredu Srbije.
Skoro sam bio u Skupštini na jednom sastanku, kada su ti veliki bankari govorili o rizicima. Ne mogu bankari da utvrđuju stepen rizika. Stepen rizika, a odnosi se na kamatnu politiku, može da utvrdi država. U ovom momentu to je Vlada i govori o nivou rizika ulaganja u određenu oblast u privredi. Kod nas govore oni koji drže kamatne stope.
Tu je problem. Mnogo veliki problem. Vi danas imate po medijima poplavu ponude tzv. potrošačkih kredita. Malo ko u Srbiji uzima kredite. Imate poplavu kredita za nabavku automobila. Takođe, malo ko može to u Srbiji da uzme. Mislim da treba svi da budemo zainteresovani da mnogo građana u Srbiji može da uzme jedan ili drugi kredit.
Ta opterećenja, ako s jedne strane imamo rast cena, a sada ćemo ovde imati rast cena od 5-6 posto, pa ćemo imati još neke namete, pa imamo namete kroz lokalnu samoupravu, i krenula je značajna poplava, i ponovo se dižu cene u lokalnoj upravi kada je u pitanju grejanje, voda, struja itd. To će država da podigne i to najavljujem do juna. Onda ćemo sigurno imati ponovo opterećenje porodičnog budžeta. Nemamo rast zarada. Budžet se na ovakav način ne puni. Tvrdim i odgovorno stojim iza toga. On se puni jedino dobrom privredom, dobrom proizvodnjom i solidnom potrošnjom.
Molim vas, gospodo, ukoliko ne odgovorite na ova pitanja, neka, moram reći u vrlo brzom periodu, ako ne stvorite uslov za tako nešto, čini mi se da ćemo se naći u vrlo komplikovanoj situaciji. Razumem potrebu države da sitnim merama, a ovo su sitni potezi, pomera malo u levo ili u desno određeni trošak, ali ne mogu da shvatim da nismo izvršili ozbiljnu analizu. Mislim da se ovaj skupštinski dom oko toga pitao. Molim vas, ovih dana dolazi OEBS da razgovaramo ovde o važnim pitanjima. Najvažnija su ova pitanja. Razumem potrebu za privatizacijom, ali ne mogu da shvatim da ne govorimo o privredi.
Onda nema zapošljavanja, nema programa socijalne politike, ne možemo stalno iz donacija. Videli ste zemlje u okruženju koje su bile pod određenom kontrolom, kao što smo mi sada, posle nekog perioda im se kaže da nema. Kod nas je već rečeno da neće biti narodnih kuhinja, ali uskoro neće biti ni tih donacija koje će nas kratkoročno pokrivati u određenim oblastima.
Kako ćemo se suočiti sa zatvorenim fabrikama, zakatančenim firmama i sa silom otpuštenih radnika koji u Srbiji nemaju od čega da žive. Možete govoriti o tome da je neka velika srpska fabrika, koja je imala 30-50.000 radnika, bila produkt komunističkog sistema. Nije ni važno kako ćete to nazvati, ali u to vreme kako god bilo da bilo to preduzeće je dobro radilo, dobro punilo državni budžet i imalo korektne odnose u bankarsko-monetarnoj sferi. Ukoliko se to ne bude rešilo, onda na sve ove rasprave i u ovaj današnji petak gubimo vreme, ne radimo. Vi ne radite gospodo, vi ste na vlasti.

Za reč se javila narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, zamenica predsednika poslaničke grupe Srpska radikalna stranka.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da izrazim nezadovoljstvo time što ministar Đelić nije našao za shodno da danas dođe u Narodnu skupštinu. Bio bi red da pre nego što poslanici počnu da govore o zakonu čujemo ekspoze ministra, ali to pokazuje odnos izvršne vlasti prema Skupštini Srbije i na to smo se gotovo navikli.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije, bilo bi dobro da se podsetimo kako je taj porez nastao. Nastao je iz dve takse (obe po 0,15%): za obnovu područja pogođenog zemljotresom Kolubarskog okruga i one što je išla direktno u budžet Ministarstva odbrane zbog moguće NATO agresije na SRJ, uvedena 1999. godine. Po završetku NATO agresije nastala je jedinstvena taksa koja jeiznosila 0,30% i bila je namenjena za obnovu zemlje.
Dolaskom DOS-a na vlast taksa dobija ekspertski naziv porez na finansijske transakcije, iako ni tadašnji Ustav SRJ, ni Ustav Republike Srbije ne poznaju ovakav vid oporezivanja, a prvobitna namena uvođenja ove takse potpuno je izgubila smisao. Kasnijim poreskim zakonima stopa poreza bila je usklađivana sa iznosima transakcija koje poreski obveznici obavljaju.
Sada kada su prestali razlozi za postojanje ovog poreza, Vlada Republike Srbije nam daje novi predlog zakona, a mislim da smo već dva puta korigovali ovaj zakon i u tom predlogu ponovo uvodi jedinstvenu poresku stopu koja iznosi 0,22%, umesto da ovakav vid oporezivanja potpuno ukine, kao što je između ostalog i ministar Đelić obećao.
Da stvar bude još gora, Narodna banka Srbije izdaje nalog poslovnim bankama da proviziju za naplatu poreza na finansijske transakcije odredi na nivo od 200 novih dinara po nalogu, za razliku od dosadašnjih 0,25% od ukupne vrednosti naloga, tako da sada imamo mnogo skuplji platni promet nego što smo ga ranije imali, iako su DOS i G17 plus najavljivali taj jeftiniji platni promet.
Sam iznos poreza na finansijske transakcije je čak u 90% slučajeva par desetina dinara, odnosno za 20 dinara poreza na finansijske transakcije vi morate da platite 200 dinara proviziju po jednom nalogu. U članu 5. ovog predloga zakona predviđeno je da kupoprodaja hartija od vrednosti, koje emituje Republika Srbije, bude oslobođena plaćanja poreza na finansijske transakcije. Dosadašnjim zakonom samo je prva kupovina bila oslobođenja plaćanja ovog poreza, a podsećam vas da mnogi drugi proizvodi i to osnovni životni proizvodi kao što su hleb, mleko, meso, šećer, pa čak i lekovi, nisu oslobođeni plaćanja ovog poreza, pa ne vidimo razlog zašto i porez na tzv. sekundarne finansijske transakcije treba da bude oslobođen ovog poreza.
U članu 8. Predloga zakona predviđeno je da poreski obveznici jednom mesečno sastavljaju prijavu o obračunatom i plaćenom porezu na finansijske transakcije, što mislim da je suvišno ako se ima u vidu da se za sve ostale poreze to plaća kvartalno i da su poreska zaduženja za ostale poreze često čak i sto puta veća od poreza na finansijske transakcije.
Mi smo na ovaj član uložili amandman i ukoliko bi se prihvatio smanjilo bi se nepotrebno administriranje, kako u poreskoj upravi, tak i kod poreskih obveznika.
Kaznene odredbe ovog zakona su u rasponu od 2.000 do 200.000 dinara i smatramo da je to previše, obzirom da je iznos poreza u najvećem broju slučajeva za obračunski period od mesec dana par stotina dinara ili što je još gore ista kazna je zaprećena i poreskom obvezniku koji porez obračuna po zakonu, a ne uplati ga na vreme, jer nije imao sredstva na računu, a danas se vrlo često dešava da poreski obveznici imaju blokirane račune, što je posledica naravno ovakve politike kakva se vodi u privredi.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o akcizama, Srpska radikalna stranka je uložila nekolik amandmana. Amandmanom na član 1. tražila je da akcize na motorna goriva, benzin i dizel ostanu iste, jer je po nama neprihvatljivo da se akcize na motorna goriva povećavaju zbog navodnog deficita nastalog zbog poreskog oslobađanja na jestiva ulja, mast, meso, šećer, računare, i to iz tri osnovna razloga.
Jedan je da su prilikom usvajanja budžeta za 2003. godinu ministru i Vladi bili poznati ovi parametri i posledice ovih poreskih oslobađanja. Drugi razlog je taj da i kada smo usvajali rebalans, koji je bio posledica donošenja Povelje državne zajednice, ni Vlada, ni nadležni ministar nisu uzeli u obzir posledice poreskog oslobađanja za proizvode koje sam navela, a izmenom Zakona o akcizama ne uvećava se prihodna strana budžeta, tarifa poreza na promet, na koje se odnose poreska oslobađanja, već se uvećava prihodna strana akcize i to je ključni razlog zbog čega jednostavno ovaj argument ne može da se prihvati.
Pravi razlog za povećanje akciza na motorno gorivo je deficit nastao padom bruto nacionalnog dohotka, povećanjem broja nezaposlenih, padom životnog standarda stanovništva, a za to je direktno odgovorna naravno Vlada zbog svoje preterane fiskalne politike, onakvog Zakona o radu, kakav je donela ova skupština, Zakona o privatizaciji, oslanjanja na stranu pomoć koja se stalno uslovljava, a usporeno i nedovoljno pristiže, kao i nesposobnost Vlade da se izbori sa nastalim problemima u oblasti ekonomije i socijalne politike.
Drugi mogući razlog za donošenje ovog zakona jeste Evropska unija i Savet evrope, koji zahtevaju da cene derivata nafte, odnosno goriva, uskladimo sa cenama zemalja u okruženju, bez uzimanja u obzir posledica na domaće tržište i kupovnu moć stanovništva.
Da je i ova teza moguća, primer je cena električne energije, a znamo da je ona u protekle dve godine otišla deset puta više, a na to je uticao isključivo strani faktor i pritisak Saveta evrope i Evropske unije.
Posledica povećanja akciza - mi ovih dana čujemo na televiziji, a u stvari i ne govore o posledicama koje će se sigurno odraziti na visinu cene derivata nafte na domaćem tržištu, već se kaže da nećemo dovesti u nesrazmeru cenu derivata nafte u zemlji sa cenama koje vladaju u okruženju.
Daju se poluinformacije, tako da javnost ne može ni da sazna šta je posledica uvođenja nekih novih poreza. Postavlja se pitanje - zašto nisu povećane akcize onih proizvoda, kao što su npr. alkoholna pića ili cigarete, koje mnogo manje imaju inputa u opštem porastu troškova života, jer kada poskupi benzin, a vi znate sa koliko transport utiče na cenu nekih proizvoda, naravno sledi rast cena svih proizvoda, i onih za najširu potrošnju. Sve to utiče na povećanje troškova života i imamo negativne posledice.

Da li želite da koristite narednih 10 minuta?

Da.
Kad su u pitanju alkohol ili duvan, nažalost, Vlada nema monopol kao u ovom delu sa benzinom i naftnim derivatima, ne može da kontroliše tokove trgovine duvanom, verovatno zbog toga što Stanko Subotić - Cane Žabac, ili Milorad Dodik, nisu dostupni ovoj vlasti ili na Dodika ne mogu da utiču, Žapca i ne traže. On ne pripada kriminalnim krugovima, po njihovom mišljenju.
Povećanje akciza je, po našem mišljenju, zaista nepotrebno, jer smatramo da bi bilo dovoljno da nam se predloži rebalans budžeta, u kome bi se ukinuli rashodi, oni koje smo najviše kritikovali prilikom usvajanja rebalansa budžeta, koji se odnose ne specijalizovane usluge, a koji iznose 5,8 milijardi dinara i usluge po ugovoru koje iznose negde oko četiri milijarde dinara. To bi pokrilo ono što se dobija povećanjem akcize, a ne bismo imali one negativne inpute.
Što se tiče Zakona o porezu na dobit koji iznosi 14%, predlagač kaže da se on donosi radi usklađivanja sa Zakonom o računovodstvu i međunarodnim računovodstvenim standardima, tvrdi se da su izmene sistemskog karaktera i da treba da posluže podsticanju za značajna investiciona ulaganja i za zapošljavanje novih radnika.
Po našem mišljenju, porez na dobit bi trebalo potpuno ukinuti. Ne znam koliko pravnih lica, danas preduzeća, uopšte posluje, a da može da iskaže neku dobit, ali verovatno se računa da to ubuduće neće biti tako, s tim što moram da kažem da smo pesimisti i da mislimo da će biti sve više takvih pravnih subjekata.
Predloženo je da se na teret rashoda u poreskom bilansu ne priznaju u članu 26b tačka 3) pokloni, prilozi dati političkim organizacijama itd, a u članu 26d se međutim kao rashod priznaju, između ostalog, izdaci za reklamu, propagandu, reprezentaciju, što mislim da je u redu i do iznosa 3,5% od ukupnog prihoda, međutim, od ukupnog prihoda priznaju se izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, namene, za zaštitu čovekove sredine, i što je po nama diskutabilno, i za sportske namene.
Tu se misli na izdvajanje i na sponzorisanje sportskih klubova, pa se pitamo da li je normalno da se to u dobiti oslobađa poreza, a da se pored toga limitira kad je u pitanju zdravstvo ili obrazovanje, da političke organizacije ne mogu da očekuju baš nikakve poklone, donacije, ili sponzorstva od privrednih subjekata, u situaciji kada država nije donela zakon o finansiranju političkih stranaka i time pokazala svoj stav da ne drži do statusa političkih subjekata u političkom životu naše zemlje.
Sve dok ne bude donela takav jedan zakon, ostavljajući političkim strankama da se snalaze i finansiraju kako znaju i umeju, razmišljajući verovatno na ovakav način u trenutku kada su na vlasti, i ono malo što država daje bar političkim strankama koje su zastupljene u Skupštini Srbije kasni i po dva meseca, iako je taj iznos dovoljan samo za one redovne troškove.
Smatram da je Vlada tendenciozno oporezovala, u stvari, na teret rashoda nije htela da oslobodi poreza u poreskom bilansu pravne subjekte koji bi eventualno hteli na ovaj način da pomognu određene političke stranke.
Naravno, to ne govorim samo u ime SRS, jer u ovom trenutku, a ni do sada, nikada pravni subjekti nisu baš smeli, niti su se usuđivali da pomažu SRS (govorim principijelno), jer finansiranje političkih stranaka znatno doprinosi kvalitetu političkog života.
Međutim, kada je sport u pitanju, onda stičemo utisak da je na gospodina Đelića zaista neko iz Vlade izvršio pritisak, pretpostavljam da su to oni koji imaju sportske klubove. Znamo da Čović ima pod svojom upravom "FMP", da Batić ima "Radnički" u Obrenovcu, da je preoteo igrače "Milicionara", čak i tribine, koliko sam čula. Danas je sport, gospodo, biznis, danas i pioniri još u tom statusu imaju svoje menadžere, sa igračima se trguje, tu su velike dobiti, tu je moguće kroz sport prati novac, i zašto onda da mi svi osnivamo sportske klubove da bi se finansirali, kada bi to moglo zakonom sasvim korektno da se reguliše.
Recimo, mi iz SRS bismo mogli da osnujemo jedno pevačko društvo, mi svi lepo pevamo, naročito volimo lepo da pevamo onu pesmu "Drma mi se na šubari cveće", pa da se na taj način finansiramo. Onda bi privredni subjekti mogli da nam daju neki dinar.
Kroz Predlog zakona pominje se u više navrata guverner Narodne banke Jugoslavije i njegove odluke, iako je predlog stigao 4. aprila, mesec dana nakon što je umrla SRJ, a treba da važi, naravno, i ubuduće; pa nema ni NBJ i volela bih da je ministar tu da obrazloži dokle ćemo imati stalno u zakonima NBJ i guvernera NBJ.
Što se tiče finansijskih transakcija, predlaže se smanjenje. Nisam se još dotakla Zakona o administrativnim taksama, a po našem mišljenju takse su izuzetno visoke.
Smatramo da bi bilo mnogo logičnije i svrsishodnije da se taksa naplaćuje prilikom uručenja rešenja ili onoga što se pred nekim organom traži, a ne u momentu podnošenja zahteva. Zakon detaljno reguliše postupak naplate takse u dva člana, sa po četiri člana šta će biti ako bude, ali nigde ne reguliše šta će biti ako neko uplati nešto što nije trebalo da plati ili ako uplati više nego što je trebalo da plati.
Država ne reguliše kako će to da se vrati onome ko je bio obveznik plaćanja taksi.
Stalno imamo situaciju da kada država uzima ona i te kako vodi računa da za nešto ne ostane uskraćena, a kad treba da vrati, onda o tome ne vodi baš mnogo brigu. Po nama bi povraćaj sredstava morao da bude regulisan zakonom i zato smo podneli amandman na ovaj deo zakona.
Član 28: "Iznos taksi usklađuje se sa godišnjom stopom rasta troškova života". To znači da mi više nikada nećemo imati izmene ovog zakona u delu koji se odnosi na tarifne brojeve i iznose taksi po tarifnim brojevima, već će se svake godine to usklađivati sa porastom troškova života. Mislim da ovaj parametar nije u redu, niti ovaj način obračuna i povećanja taksi. Sećate se kada smo imali usklađivanje penzija, onda su troškovi života samo sa polovinom uticali na porast penzija, a na polovinu rasta penzija su uticali neki drugi faktori, odnosno rast plata.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Član 29. je apsolutno neprihvatljiv, jer taksa bi trebalo da predstavlja naknadu za troškove koje organ ima za donošenje nekog rešenja. Zato je nelogično da se, u slučaju da se podnosi više zahteva, donosi jedno rešenje i svi podnosioci moraju da plate taksu.
Zbog svega ovoga što sam iznela, poslanici SRS neće podržati ni jedan od ovih predloga Vlade.

Reč ima narodni poslanik Dragan Rafailović, zamenik predsednika poslaničke grupe DHSS.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prethodno izlaganje ne zaslužuje ni repliku ni odgovor, ali čisto zbog istine da kažem da prvi put čujem da je neko oteo fudbalski klub, a da je on u vlasništvu grada tj. opštine Obrenovac. Dakle, to su čiste laži i izmišljanja.
Naš fudbalski klub spojio se sa "Milicionarom". Mnogi fudbalski klubovi iz druge lige su pokušali da to preuzmu, pošto je Ministarstvo ukinulo "Milicionar" kao profesionalni klub. Sticajem okolnosti, nekada davno su Fudbalski klub "Milicionar" i "Radnički" iz Obrenovca napravili sporazum o zajedničkoj saradnji, razmenjivali igrače i desilo se to što se desilo.
Inače, opština Obrenovac maksimalno radi na razvoju sporta, kao deo grada, kao deo prestonice koji će ubuduće sigurno biti poprište velikih svetskih takmičenja.
Dakle, ovo su čiste laži i izmišljanja. Radnički iz Obrenovca je vlasništvo opštine Obrenovac, i klub i igrači, a to što se desilo da smo imali povoljan ugovor sa bivšim prvoligašem, samo znači da je iskorišćena ta povoljna šansa.
Inače, oni koji su pomenuti nemaju nikakve veze sa tim fudbalskim klubom. Mi iz opštinske vlade pomažemo više amaterske klubove, sve donacije iz opštine idu na seoske klubove, amaterske i neprofesionalne klubove. Dakle, ovo prethodno što je rečeno je čista izmišljotina, da ne kažem laž; u stvari jeste laž.