Ne znam zašto nam nema ministra, da ga niste nešto naljutili? Ako je ovo od njega, mnogo je.
Podneo sam amandman na član 2, a nema ni gospodina Pajtića da se izjasni kao predstavnik Zakonodavnog odbora i da pokuša bar da mi objasni kako ste u jedan član uspeli da stavite 12 članova zakona, a to ne važi za naše amandmane, pa ne bi trebalo da važi ni za vaše zakone.
Jedan od tih 12 članova u članu 2, 26đ stav 1. tačka 3), tražio sam da se briše, jer poreski obveznik ne može da otpiše sredstva, odnosno da napravi trošak ako ne pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja. Sada me baš interesuje šta su to ti dokazi? Da li su to akceptni nalozi koje će Narodna banka Srbije ili poslovne banke da nam vrate kao nenaplative, da li su to menice koje će nam isto biti vraćene kao nenaplative, da li su to sudska rešenja koja još nisu izvršena ili sudski izvršitelji moraju da izađu na teren i da konstatuju da je to potraživanje nenaplativo.
Ako očekujete da to sud rešava, znajući kako rešava, trebaće vam da biste otpisali neka sredstva, prvo, mnogo para da platite sudske takse, pravnog zastupnika i mnogo vremena i strpljenja, otprilike tri do četiri godine da dođete do tog dela. Uopšte me čudi da je to gospodinu Đeliću palo na pamet, ali dobro, on to ima pravo kao ministar.
U članu 26v stav 1. tražio sam da se brišu tačke 5) i 6); ne mogu - tačka 5) - da se prikažu kao troškovi kamate zbog neblagovremenog plaćanja poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina i - tačka 6) - novčane kazne i penali.
Gospodin Đelić je dugo vremena i odavno to najavljivao, da vas podsetim da je kamata obračunata na neplaćena sredstva na ime poreza 0,2% dnevno, tako da za neki mali dug koji ne platite tri ili četiri meseca možete da platite mnogo veću kamatu koje nema nigde u svetu. Mislim da ovu tačku ne bi trebalo da prihvatimo u ovom zakonu, barem dok gospodin ministar u svojoj kaznenoj politici prema poreskim obveznicima ne primenjuje eskontnu stopu Narodne banke Jugoslavije.
Kada su u pitanju novčane kazne i penali, ne znam da li je neko od vas imao prilike uopšte da sazna kako to rade republički organi, i to na terenu, kada je u pitanju privreda. Recimo, republički tržišni inspektor uđe u prodavnicu maloprodaje i jednostavno traži da li je sa artikla otpala cena, da li je izbledelo radno vreme i na licu mesta na ime toga naplati kaznu 2.000 do 5.000 dinara. Tako to izgleda na terenu, tako to izgleda u praksi, a sada vi tražite od poreskog obveznika da taj reket koji plaća raznim inspekcijama prikaže kao svoj prihod. Malo teže.
U članu 26b tražio sam da se posle stava 1. doda novi stav, a to se odnosi na tačku 3) ovog člana, primenjuje se od dana stupanja na snagu zakona o finansiranju političkih stranaka i organizacija. Slažem se sa vama da političke stranke i organizacije ne treba da imaju sponzora u privredi, kao i na drugim mestima, ali zato treba da postoji poseban zakon koji će da reguliše rad i finansiranje političkih stranaka. Tako da ne bi eventualni sponzori tražili od tih stranaka da u trenutku kada dođu na vlast sprovode program u interesu svojih sponzora.
Vi ne biste sada morali, recimo, da je postojao takav zakon pre nego što ste postali vlast, da sprovodite zakone Evropske unije i SAD-a, zato što ste čekali novčana sredstva ispred njihovih ambasada. Imali bismo pre sedam meseci specijalnog javnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala, a sada to ne bismo radili u vanrednom stanju.