Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Milovan Radovanović i zajedno narodni poslanici Dušan Cvetković, Jovan Todorović, Marko Ćulibrk i Ljubomir Mucić (sa ispravkom).

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć. Da li neko od podnosilaca amandmana želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Ovim smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA FINANSIJSKE TRANSAKCIJE (pojedinosti)

Primili ste Predlog koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Veroljub Arsić, Stevan Kesejić, Dragoljub Stamenković, Zoran Krasić, Dragan Ljubojević, Miloš Radivojčević i (zajedno) Rade Bajić i Nebojša Jović.

Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora.

Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Radivojčević.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li podnosilac amandmana želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.

Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li podnosilaca amandmana želi reč o ovom amandmanu?

Ima reč narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, mada je već bilo dosta reči o tome, da se podsetimo malo kako je taj famozni porez na finansijske transakcije nastao.

Nastao je iz dve takse: za obnovu područja pogođenog zemljotresom u Kolubarskom okrugu u iznosu od 0,15% na svaku transakciju koja se obavi i takse koja je išla direktno u budžet Ministarstva odbrane, isto u iznosu od 0,15%, zbog moguće NATO agresije na SRJ.

Po završetku NATO agresije nastala je jedinstvena taksa od 0,30% namenjena za obnovu zemlje. Dolaskom DOS-a na vlast, radi promena taksa dobija ekspertski naziv - porez na finansijske transakcije, iako Ustav SRJ i Ustav Srbije ne poznaju takav vid oporezivanja, a prvobitna namena uvođenja takse gubi svoj smisao.

Ona gubi svoj smisao jer ste se umesto ratne štete opredelili za donacije koje vam strane zemlje, navodno, daju; samo me interesuje da li su to možda i neka naša potraživanja koja imamo prema njima. Kasnijim poreskim zakonima stopa oporezivanja bila je usklađena prema iznosima transakcija koje poreski obveznici obavljaju.

Sada, kada su prestali razlozi za postojanje ovog poreza, Vlada Republike Srbije daje nam novi predlog zakona i ponovo uvodi jedinstvenu poresku stopu od 0,22%, umesto da ovakav vid oporezivanja ukine, kao što je gospodin Đelić obećavao još kada smo počeli da radimo reformu poreskog sistema i kada je uveo jednu progresivnu poresku stopu od 20% na sve robe i rekao da je izuzetak jedino porez na finansijske transakcije, koji će biti ukinut, nada se, već iduće godine.

To njegovo nadanje počinje od 2001, a evo, sada smo u 2003. i za dve godine nadanja on je uspeo samo da tu taksu sa 0,30% smanji na 0,22%. Da stvar bude još gora, Narodna banka Srbije izdaje nalog poslovnim bankama, u trenutku kada su poslovne banke preuzele obavljanje poslova platnog prometa, da provizija za naplatu poreza na finansijske transakcije iznosi 200 dinara po nalogu, što znači da ako neko ima da plati iznos poreza na finansijske transakcije od npr. 20 dinara platiće 200 dinara proviziju bankama, a jedan deo od te provizije ide NBJ, tako da smatram da je za ostajanje ove takse zaslužan i bankarski lobi. Tu prvenstveno mislim na Mlađana Dinkića i G17 plus.

Malo je čudno to što, kad je već u pitanju taj platni promet vezan za ovaj porez na finansijske transakcije, prema najavama i eksperata DOS-a i eksperata G17 on treba da bude jeftiniji kada pređe u poslovne banke, umesto u NBJ, što je bilo do sada, a NBJ je do sada isključivo naplaćivala proviziju na osnovu prometa koji se obavlja preko poslovnih i žiro računa, i to u iznosu od 12,25% od ukupnog prometa za obračunski period.

Smatram da je više vreme da prestanemo i sa kršenjem Ustava, sa oporezivanjem neoporezivog i da se ovaj amandman prihvati.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Rade Bajić i Nebojša Jović.

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč o ovom amandmanu?

Ima reč narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Kolege narodni poslanici, SPS misli da ovaj porez na finansijske transakcije treba ukinuti, ali mi smo predložili takav amandman, obzirom da smo i mi smatrali da treba napraviti neko prelazno rešenje u odnosu na postojeće stanje. Prosečna poreska stopa u proteklih godinu dana, kako važi ovaj zakon o finansijskim transakcijama, otprilike je 0,33%. Ministarstvo je predložilo da se ta stopa smanji na 0,22% i to, prema obračunu Ministarstva, košta državni budžet otprilike 2,8 milijardi dinara.

Mi smo predložili da smanjenje bude znatnije i da umesto 0,22% bude 0,15%, pre svega zato što smo već u prošlosti imali takvo rešenje. Drugo, zato što valja uvažiti činjenicu da je platni promet prešao u poslovne banke i da svaka poslovna banka prema svojoj poslovnoj politici naplaćuju određene provizije i naknade za usluge platnog prometa. To je potpuno tačno i tu nema nikakvih dilema.

Te su provizije različite od banke do banke, od 0,3-0,5 pa i do 1% za one transakcije koje se odnose na kupovinu deviza na međubankarskom tržištu radi plaćanja uvoza. Samo se devizni prilivi ne naplaćuju kod poslovnih banaka.

Kod Poštanske štedionice se u poslednje vreme naplaćuje i provizija za primljena sredstva na račune i to u inosu od 1%.

Takođe valja imati na umu da su sve ove usluge koje rade poslovne banke, Poštanska štedionica i sve druge banke takođe oporezovane sa 20%. Kad tome dodate i porez na finansijske transakcije, onda uopšte nije reč o beznačajnim iznosima koje oni koji su učesnici u planom prometu moraju po bilo kom osnovu da plate da bi bili regularni, odnosno ispravni pred državom.

Isto tako, ne vidimo razloga zašto bi u budućnosti, bar onoj daljoj, opstajala ta poreska stopa, jer država ne učestvuje u tom poslu. Platni promet je posledica privredne aktivnosti koja se desila u nekom momentu i bez uticaja države. Mi pravimo finale time što nam je neko platio ili time što smo nekome platili i time završavamo ili zaokružujemo privrednu aktivnost bez bilo kakvog uticaja države. Ako ga je prethodno i bilo, to je u raznim fazama oporezovano ili kao porez na promet, ili kao porez na zarade, ili kao porez na dobit ili kao bilo koji drugi vid poreza koji se ovde pojavljuje.

Interesantno je da se država uvek hvata onih izvora koji su joj najizdašniji, jer najlakše je uzeti ovaj porez. Sad imate problem kako rešiti ove stvari, jer je sad obaveza obračuna svakog poreskog obveznika prema državi prešla na tog poreskog obveznika. Vi to obračunate, dostavite izveštaj poreskoj upravi i date nalog za plaćanje. Te dve radnje se često dešavaju tako da vi date obračun, a nemate pare da platite. Do sada je i obarčun i naplatu vršio ZOP, odnosno poslovna banka. Tu je bitna razlika.

S tim u vezi je i sledeći amandman SPS-a. Samo ću minut na njega da iskoristim. Vi ste ovde predvideli kazne od 2.000 do 200.000 dinara za onog poreskog obveznika koji ne obračuna taj porez na finansijske transakcije, ne izvesti o tome poresku upravu i ne plati.

Postoje realne situacije u životu. Obračunali smo porez, izvestili smo poresku upravu, ali u tom momentu nemamo para na računu. Go se ne skida. Kako je onda moguće izvršiti plaćanje ili moramo da zakasnimo? Kad zakasnimo, nama sledi kazna za prekršaj od 2.000 do 200.000 dinara.

Mi smo našim amandmanom predložili da sve ostane kako je Ministarstvo predložilo, ali da se taj deo koji se odnosi na one dve reči "i ne plati" izbrišu i time realno stvore uslovi da se ta obaveza, kao i svi drugi porezi, plati u određenom roku, u skladu sa članom 6. koji reguliše rokove za izmirivanje ove poreske obaveze.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Nema prijava.)
Već je 18,00 časova. Sledeći podnosilac amandmana je narodni poslanik Stevan Kesejić.
Da li želite sad da obrazložite amandman?
(Stevan Kesejić, sa mesta: Napraviću povredu Poslovnika.)
Nemojte da povredite Poslovnik.
Samo kratko obaveštenje - sednica Zakonodavnog odbora održaće se u ponedeljak 21. aprila u 16,00 časova.
Dan za glasanje je utorak, 22. april, u 12,00 časova. Nastavak sednice je takođe u utorak. Znači, nastavak sednice, pa glasanje, a zakazala sam i Šestu sednicu Prvog redovnog zasedanja, sa sledećim dnevnom redom: Predlog zakona o telekomunikacijama i Predlog za izbor članova Ustavne komisije.
Informacije radi, od 25. aprila do 5. maja imaćemo pauzu.