PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 18.04.2003.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

18.04.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:55 do 18:00

  • TAGOVI

  • Peta sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)
  • Predlog zakona o republičkim administrativnim taksama (zajedno u načelu sa 4_ 5. i 6. tačkom) (2003)
  • Predlog zakona o republičkim administrativnim taksama (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dobit preduzeća (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama (pojedinosti) (2003)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na finansijske transakcije (pojedinosti) (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Nema više prijava za reč o ovom amandmanu.
    Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Hranislav Perić i Živodarka Dacin.
    Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
    Da li ima prijava za reč? (Da.)
    Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-a, narodni poslanik Jovan Todorović.
    ...

    Jovan Todorović

    Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, pošto nema kolege Perića, dozvolite mi samo u nekoliko rečenica da obrazložim ovaj amandman.
    Dakle, po našem predlogu u članu 22. dodao bi se novi stav 2. koji bi glasio: "Rešenja, isprave, dokumenta ili pismena iz stava 1. ovog člana mogu se upotrebiti i u druge svrhe ako bude plaćena odgovarajuća taksa".
    Ovde se misli na ona rešenja i druge pismene isprave koje su u nekom drugom postupku oslobođena obaveze plaćanja republičke takse, kao takve postoje kod pravnih ili fizičkih lica i mogu se po sadržaju koristiti i u druge svrhe. Ukoliko platimo taksu, onda ta rešenja ili isprave mogu da budu validna za određene državne organe.
    Mislim da ovaj amandman ima razloga prihvatiti, pre svega zato što omogućuje i pravnim i fizičkim licima uštedu u vremenu.
    Mislim na traženja odgovarajućih rešenja, dozvola, kada već u svom posedu imaju takav dokument koji samo treba naknadno taksirati i onda ta isprava treba da važi.
    Dobro, koleginica iz ministarstva kaže da je to otprilike sve sadržano u članu 12, moguće je da smo propustili prilikom predlaganja amandmana, ali mi se čini da ni ovo ako bi se prihvatilo ne bi bilo višak u odnosu na suštinu koja se predlaže. Hvala lepo.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
    Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li želite reč? (Da.)
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Krasić

    Srpska radikalna stranka
     Dame i gospodo, da nam je predstavnik Vlade ovde verovatno ne bih izlazio da obrazlažem ovaj amandman, jer izgleda da neko još nije obavestio Vladu da ne postoji Narodna banka Jugoslavije, nego da po Zakonu o sprovođenju Ustavne povelje mi imamo obavezu da i tu temu zvanu - Narodna banka Jugoslavije prevedemo u Narodna banka Srbije.
    Pošto neki ne znaju šta je tema, evo, član 24. stav 1. po predlagaču glasi: "Štampanje, izdavanje i vođenje evidencije o izdatim taksenim markama vrši Narodna banka Jugoslavije (to nam predlaže Vlada koja je dala saglasnost na promenu ustava i formiranje državne zajednice, pa kaže) shodno propisima kojima je uređeno izdavanje novca i vrednosnica."
    Ovaj amandman bi verovatno bio prihvaćen da predstavnik Vlade nije imao preča posla, da je bio ovde, da je došao, ali suština ovog amandmana je nešto drugo. Administrativne takse se, pre svega, plaćaju administrativnim taksenim markama. To je nešto malo veće nego obična poštanska marka, na naličju ima verovatno grb države članice Srbije utisnut u vrednost te taksene marke. Na poleđini je onaj lepak, pa se to zalepi na zahtev i to je način na koji se plaćaju administrativne takse.
    To je uobičajeni način i zbog toga vrednost administrativne takse je uvek simbolična, skromna, dokaz ozbiljnosti i postojanja stranke koja se zahtevom obratila jednom organu. Pošto su u ovom zakonu sve takse tako date da predstavljaju u suštini porez, jer ako je neka taksa 30 i nešto hiljada dinara, pa neka bude i dve hiljade dinara, onda se postavlja pitanje da li je to administrativna taksa ili je nešto što liči na porez.
    A za porez je karakteristično da se njegova visina utvrđuje srazmerno materijalnim mogućnostima i ekonomskom potencijalu obveznika, na bazi ustavne norme o tome da su svi građani dužni da učestvuju u finansiranju poslova državne uprave, odnosno javnih poslova i države. S obzirom na ove naše iznose taksi po ovom predlogu zakona, verovatno je predlagač mogao da nađe i bolje rešenje.
    Znači, ako se opredeljuje za tako visoke takse, bilo bi bolje da je izbacio odredbu o taksenim markama. Činjenica je da te taksene marke teško mogu da se nabave, a gotovo za sve što treba da platimo kao taksu obično nas službenik u pisarnici upozori da se na susednom šalteru nalazi uplatna jedinica neke banke, pa kupite uplatnicu, pa uplatite, pa platite troškove platnog prometa i tako obezbedite, da kažem, minimalni uslov da vaš zahtev uđe u administrativnu proceduru.
    Ako je politika administrativnih taksa zamena za poresku politiku, onda treba izbaciti mogućnost korišćenja taksenih maraka. Ako je politika da taksena marka bude samo simbol, znak da stranka postoji i da se obratila nekim zahtevom, onda NBJ treba da izdaje taksene marke. To nam je obaveza i po Ustavnoj povelji i po Zakonu za sprovođenje Ustavne povelje, koji kaže da ukoliko menjamo propise, dužni smo to na odgovarajući način da uradimo i ne samo u nazivima organa, nego i u nadležnostima i drugim poslovima. Molim kolege koji su uvideli da NBJ ne može više da postoji, da prihvate ovaj amandman i da pomognu poreskim organima.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo poslanici, mi ne bismo intervenisali u ovom članu da NBJ, još uvek bi trebalo da postoji na osnovu Zakona o sprovođenju Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, još uvek postoji.
    Podsetiću vas na član 13. tog zakona koji kaže da danom stupanja na snagu Ustavne povelje sledeći savezni organi i organizacije postaju organi i organizacije države članice Srbije i nastavljaju rad u skladu sa propisima na osnovu kojih su obrazovani, a koji će se primenjivati na teritoriji države članice Srbije do donošenja odgovarajućih propisa države članice Srbije, između ostalih NBJ.
    Mi smo svi ovde svedoci da nismo doneli neki novi propis koji se tiče rada NBJ, niti smo promenili naziv te Narodne banke, ali imamo takvu situaciju u stvarnosti da gospodin Dinkić, ne samo da je sutradan po donošenju Ustavne povelje skinuo tablu sa NBJ i stavio novu na kojoj piše Narodna banka Srbije, pre nego što smo mi ovde doneli odgovarajući propis koji bi mu na to dao pravo, već i na novčanici koja je štampana posle toga stoji da je to izdala Narodna banka Srbije. Svedoci smo i u štampi smo čitali da je gospodin Živković to napadao i nazivao falsifikatom. Ako postoji Narodna banka Srbije, onako prećutno, trebalo bi da to tako stoji i u ovom zakonu ili da pozovemo Vladu da što hitnije pripremi propis na osnovu koga će ovo stanje sada da legalizuje. Inače, u situaciji smo da imamo nelegalnu banku i da imamo falsifikovane novčanice.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 28. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
    Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
    Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
    Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vjerica Radeta

    Srpska radikalna stranka
    Već dve i po godine predstavnici Vlade Srbije nas ubeđuju kako više u Srbiji nema poskupljenja, kao u vreme bivšeg režima, nema inflacije, nema pljačke građana, pa se Vlada pred Narodnom skupštinom pojavi sa Predlogom zakona o republičkim administrativnim taksama, koje su od tri do sedam puta veće nego što su bile ranije.
    Osim toga, predviđen je i niz novih administrativnih taksi za neke poslove koji se do sada uopšte nisu taksirali. S obzirom da vam je namera očigledna, a stoji u obrazloženju da očekujete pozamašna sredstva od administrativnih taksi, pa ćete tim sredstvima da punite budžet, bilo je možda dobro da ste predvideli da se administrativnim taksama taksiraju rešenja o otkazu, pošto njih inače najviše izdajete i sigurno da biste napunili budžet od te vrste taksi.
    S obzirom da takođe, predstavnici Vlade pričaju o finansijski stabilnoj zemlji, finansijski stabilnom tržištu, nije mi jasno zašto je uopšte predviđen ovaj član 28, gde se planira usklađivanje taksenih tarifa. Kada smo pre neki dan raspravljali o Zakonu o PIO, tada ste kao osnov za usklađivanje penzija predvideli sasvim neki drugi osnov, u odnosu na ovaj koji predviđate za povećanje administrativnih taksi.
    Država daje građanima po manjoj osnovici, a uzima po većoj. Čini mi se da bi država trebalo da bude u funkciji građana, čak i u ovom delu. Moj amandman; suština je da član 28. treba da se briše, a zbog toga što ne postoji pravni osnov da se na ovaj način menja taksena tarifa. Tarifa se utvrđuje zakonom, ove tarife su sastavni deo zakona i ako bude potrebe iz ne znam kojih razloga, koje će Vlada svakako da oceni, onda treba da se predloži Narodnoj skupštini izmena zakona i da se sa obrazloženjem izmeni tarifa.
    Možda neće biti potrebe da se menjaju sve, možda samo neke, zavisi od toga šta će eventualno u praksi da se pokaže. Iz tog razloga sam u ime poslaničke grupe SRS predložila amandman da se član 28. zakona o republičkim administrativnim taksama briše.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
    Na član 29. amandmane, u istovetnom tekstu, zajedno su podneli narodni poslanici Radojko Petrić i Dragan Todorović, zajedno narodni poslanici Petar Petrović, Miloš Todorović i Adam Urošević i narodni poslanik Stevan Kesejić.
    Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
    Izvolite, reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić, zatim narodni poslanik Radojko Petrić, zatim narodni poslanik Miloš Todorović.
    ...

    Stevan Kesejić

    Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je šteta što nema ministra, verovatno bi prihvatio ovaj amandman. Greška je u tome što nema direktnih prenosa, pa ne može da vidi da raspravljamo sada o njegovim zakonima.
    U ime SRS podneo sam amandman na član 29. ovog zakona, iz razloga što smatramo da se takse iz tarife u ovom članu paušalno donose. Naime, uvećava se taksa iz tarife za 100%, a ne zna se koja je osnovna tarifa. Tarife se određuju zakonom, pa i u ovim uslovima, vanrednim, neposredne ratne opasnosti ili u uslovima ratnog stanja, takođe se mogu donositi zakoni, kao što i danas evo donosimo.
    Prema tome, smatram da je ovaj član suvišan, sem ukoliko je, a po mom dubokom uverenju jeste, ovo lov ribe u mutnom. Ova posebna odredba, dakle i član 29. kao i član 28, nije logična, jer u vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti, vanrednog stanja finansijska moć građana je ista kao i stanje u državi, dakle, veoma teško i bilo bi logičnije da ne samo da se ne povećavaju tarifne takse u navedenom stanju, nego bi bilo normalnije da se čak i ne naplaćuju administrativne takse u vreme ratnog stanja, odnosno neposredne ratne opasnosti, pa i u vanrednog stanja.
    Dakle, predlažem Vladi, odnosno predlagaču, a pre svega većinskoj poslaničkoj grupi koja podržava Vladu, da prihvati ovaj amandman, jer će i te kako osetiti na svojim leđima teškoće kada budu podnosili administrativne takse, a u džepu neće imati nijednog krajcera. To bi bilo ono što je vezano sa ovim amandmanom.
    Takođe, moram da naglasim da su budžetska sredstva u vreme neposredne ratne opasnosti predviđena u robnim rezervama, pa prema tome budžetski korisnici mogu koristiti sredstva namenjena iz budžeta i iz robnih rezervi, upravo za te prilike navedene u ovom članu. Iz tog razloga smatram da apsolutno član 29, kao i član 28. treba da se u celini brišu iz ovog zakona, jer tu njima nije mesto.