Poštovana gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, iskreno se nadam da će ovaj amandman biti prihvaćen, ne samo zato što se čitava opozicija u ovoj skupštini sa tim slaže, nego zato što mislim da postoji mnogo argumenata i realnih razloga da se prihvati amandman u kome se taksa ne može uvećavati za 100% u vreme ratnog stanja, u vreme neposredne ratne opasnosti ili u vreme vanrednog stanja.
Iskreno se nadam da će ovaj zakon o taksama stupiti na snagu nakon vanrednog stanja, te da ga nećemo morati primenjivati za tih nekoliko dana, u ovoj 2003. godini. Ali molim vas, ima li nešto gore što jednu državu i jedan narod, ili građane jedne države, može da zadesi od ratnog stanja?
Mogu da razumem motivaciju predlagača da povećanjem taksi za 100% na neki način odvrati ljude od nekih pravnih radnji, začkoljica, sporova itd. u vreme ratnog stanja, te da se time poveća efikasnost rada državnih organa. Ali ako već imamo muku koja se zove ratno stanje, ima li smisla povećavati tu muku dodatno finansijski onim ljudima koji i u ratnom stanju u pravnoj državi, koja i u tom momentu funkcioniše onoliko koliko je to moguće, žele da ostvare neka od svojih prava?
Mislim da se tu predlagač nalazi u dosta delikatnoj situaciji. S jedne strane, valja destimulisati nekakve procese pred državnim organima, ali s druge strane, iz te činjenice se čini nepravda jednom velikom broju ljudi koji i u takvim, i u ratnim uslovima, moraju ponešto od svojih prava da ostvaruju. Ovo naročito ako je reč o neposrednoj ratnoj opasnosti; može trajati mesecima, pa čak i godinama.
Ili, ako bi sada hteli da budemo maliciozni pa da kažemo - pa i ovo vanredno stanje može trajati ne znam koliko produženo, ne sme državi biti cilj da samo ubere prihode. Konačno, i sami iznosi taksi koji su ovde predloženi, bez bilo kakvog povećanja, jesu izuzetno veliki, drastični, bar u odnosu na ono što smo imali do sada. Ono do sada je bilo previše nisko, ali ovo je previsoko.
Ako sve to još udvostručimo, onda smo pokazali drugo lice države, koje nije dobro, koje samo brine o interesima državne kase, a da pri tom zanemaruje realne okolnosti u kojima se oni koji te takse treba da plaćaju nalaze, u vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja.
Otuda mi se čini da su se stekli svi uslovi (žao mi je što nema gospodina Đelića da već danas taj amandman prihvati), ali vas kao poslaničku većinu molim da, kad o tome budemo glasali, zapamtite da postoji član 29. u Zakonu o republičkim administrativnim taksama, u kome je predviđeno rešenje koje SPS predlaže da se briše.