Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je šteta što nema ministra, verovatno bi prihvatio ovaj amandman. Greška je u tome što nema direktnih prenosa, pa ne može da vidi da raspravljamo sada o njegovim zakonima.
U ime SRS podneo sam amandman na član 29. ovog zakona, iz razloga što smatramo da se takse iz tarife u ovom članu paušalno donose. Naime, uvećava se taksa iz tarife za 100%, a ne zna se koja je osnovna tarifa. Tarife se određuju zakonom, pa i u ovim uslovima, vanrednim, neposredne ratne opasnosti ili u uslovima ratnog stanja, takođe se mogu donositi zakoni, kao što i danas evo donosimo.
Prema tome, smatram da je ovaj član suvišan, sem ukoliko je, a po mom dubokom uverenju jeste, ovo lov ribe u mutnom. Ova posebna odredba, dakle i član 29. kao i član 28, nije logična, jer u vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti, vanrednog stanja finansijska moć građana je ista kao i stanje u državi, dakle, veoma teško i bilo bi logičnije da ne samo da se ne povećavaju tarifne takse u navedenom stanju, nego bi bilo normalnije da se čak i ne naplaćuju administrativne takse u vreme ratnog stanja, odnosno neposredne ratne opasnosti, pa i u vanrednog stanja.
Dakle, predlažem Vladi, odnosno predlagaču, a pre svega većinskoj poslaničkoj grupi koja podržava Vladu, da prihvati ovaj amandman, jer će i te kako osetiti na svojim leđima teškoće kada budu podnosili administrativne takse, a u džepu neće imati nijednog krajcera. To bi bilo ono što je vezano sa ovim amandmanom.
Takođe, moram da naglasim da su budžetska sredstva u vreme neposredne ratne opasnosti predviđena u robnim rezervama, pa prema tome budžetski korisnici mogu koristiti sredstva namenjena iz budžeta i iz robnih rezervi, upravo za te prilike navedene u ovom članu. Iz tog razloga smatram da apsolutno član 29, kao i član 28. treba da se u celini brišu iz ovog zakona, jer tu njima nije mesto.