SEDMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 14.05.2003.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

14.05.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:00 do 18:05

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o finansijskom lizingu (pojedinosti) (2003)
  • Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja (2003)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč?
    Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.
    ...

    Jovan Todorović

    Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, iskoristio bih ovu priliku da još nekoliko dopunskih argumenata dam u prilog amandmana koji je podnela Socijalistička partija Srbije, da se briše stav 2. člana 10. Dakle, da ne postoji nikakvo ograničenje u pogledu osnivačkog kapitala za firme koje se bave davanjem predmeta lizinga primaocu lizinga, odnosno poslovima finansijskog lizinga.
    Prvo, nije potpuno jasno na koga se ova odredba odnosi. Da li samo na strana lica, da li i na domaća i na strana. Ovde se kaže - prema zakonima u zemlji iz koje je davalac lizinga. Zemlja iz koje je davalac lizinga može biti zemlja Srbija, odnosno državna zajednica Srbija i Crna Gora i može se tumačiti da se ta odredba od 100.000 evra odnosi i na domaća pravna i fizička lica koja se bave poslovima finansijskog lizinga.
    Drugo, zašto bismo mi uopšte ulazili u problem osnivačkog kapitala tih preduzeća ukoliko sve druge, za nas kao primaoce lizinga relevantne, uslove ispunjava taj davalac lizinga. Šta se nas tiče visina osnivačkog kapitala, ukoliko nam je oprema isporučena, ukoliko imamo validan ugovor, ukoliko imamo ugovor koji je registrovan kod nadležne organizacije i ukoliko se taj ugovor realizuje.
    Treće, predmet lizinga mogu biti sredstva koja su u značajnoj meri manje vredna od tih 100.000 evra. Smisao ovog zakona, bar ja tako razumem, jeste da se veliki broj malih i srednjih preduzeća stavi u poziciju da bez sopstvenog kapitala dođe do odgovarajuće opreme. Ta vrednost opreme može da bude 10.000 evra, 5.000 evra, 50.000 evra.
    Imate, recimo, partnera u inostranstvu koji ima osnivački kapital 99.000 evra, ne ispunjava uslove od 100.000 evra i može da vam obezbedi odgovarajuću opremu, ispunjava sve druge uslove, dogovorili ste se, ali posao pada zato što nema dokaza o tome da mu je osnivački kapital najmanje 100.000 evra. Dakle, to je nešto što se može desiti u praksi.
    Sledeće što mislim da je važno - odgovornost davaoca lizinga nije u tome koliki mu je kapital, nego da li izvršava svoje obaveze. On ima odgovornost samo, u zakonu je rečeno, za pravne nedostatke. Ukoliko neko treće lice polaže neko pravo na predmetu lizinga, a da o tome nije hteo da obavesti primaoca lizinga. To bi se moglo možda u našem jeziku nazvati rečju prevara. To je neka druga priča, a za materijalne nedostatke, koji se po pravilu ozbiljnije uzimaju, ne odgovara samo davalac lizinga nego, u skladu sa članom 16. ovog zakona, isporučilac predmeta lizinga. Zato mi se čini da nije dobro licitirati iznose. Da li je 100.000 evra, da li je 50.000 evra, kakva su iskustva u uporednim pravima.
    Rečeno je u obrazloženju, između ostalog, da po članu 18. Zakona o finansijskim organizacijama da bi neko danas imao banku u našoj zemlji mora da ima osnivački kapital 10 miliona evra. Pitanje je da li je to dobro. Zašto ne bi mogle da funkcionišu banke sa milion, dva, tri ili pet miliona evra na domaćem finansijskom tržištu? Znamo da imamo problem finansijske podrške malim i srednjim preduzećima, znamo da ta preduzeća po pravilu nisu korisnici visokih kredita koji prelaze neke milionske i ne znam ni ja kolike iznose i ne bi ništa falilo da imamo i takvih banaka, pa i preduzeća koja se bave finansijskim lizingom bez ograničenja u pogledu kapitala.
    Valja razumeti da mi imamo i problem komunikacije sa inostranstvom, da je jako teško naći odgovarajućeg partnera koji ima sve to, da bismo se mi sada pokrili guberom na temperaturi od 40 stepeni. Postoji i neka normalna atmosfera u kojoj primalac lizinga mora da prihvati na sebe i deo rizika koji iz tog posla proističe, ali ovaj zakon treba da uredi ambijent u kojem će upravo biti zainteresovane te male ili srednje firme iz inostranstva da nam isporuče opremu, tehnologiju i mnogo toga što nam je u ovom momentu potrebno da bi pokrenuli te svoje male kapacitete.
    Dakle, to je suština amandmana koji smo podneli i mislimo da je razumno izbrisati tu odredbu i jednostavno staviti u isti položaj sve one koji taj posao mogu kvalitetno da obave.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
    Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radič Joković i Miodrag Stamenković.
    Vlada nije prihvatila amandman, kao ni Odbor za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Reč ima narodni poslanik Radič Joković.
    ...

    Radič Joković

    Poštovana gospođo Čomić, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Nova Srbija je želela da popravi tekst zakona, pa predlaže da se u članu 10. tekst u stavu 2. promeni. Pročitaću originalni tekst. Tekst člana 10. u stavu 2. glasi: "Davalac lizinga u smislu ovog zakona je privredno društvo koje obavlja poslove finansijskog lizinga u skladu sa propisima države u kojoj je osnovano i čiji je minimalni uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala 100.000 eura", a treba da piše evra.
    Predlažemo da se taj tekst menja i da glasi - davalac lizinga u smislu ovog zakona je privredno društvo koje obavlja poslove finansijskog lizinga čiji minimalni uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala iznosi (pa smo onda napravili selekciju): a) za kućne aparate, televizore i belu tehniku 50.000 evra, b) za mehanizaciju u poljoprivredi 100.000 evra, v) za vozila 100.000 evra, g) za opremu 150.000 evra i d) za postrojenja 200.000 evra.
    Smatramo da uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala treba da bude u funkciji vrednosti predmeta lizinga. Ne može biti isti iznos uplate za firme koje vrše finansijski lizing opreme za domaćinstva i opreme za industrijska postrojenja. Takođe, ovim našim stavom daje se šira mogućnost lizing kompanijama da se registruju prema svojim mogućnostima, odnosno prema nivou osnovnog kapitala kojim raspolažu. Ovako smo vezali ruke nekim kompanijama koje nemaju osnovni kapital za veći iznos, tako da ne bi mogli da vrše finansijski lizing za manje vrednosti. Očekujem da će ministar da prihvati ovaj amandman.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petrović, Adam Urošević, Miloš Todorović i Miloš Lukić.
    Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amanadman pravno moguć.
    Izvolite, reč ima narodni poslanik Miloš Todorović.
    ...

    Miloš Todorović

    Poštovana gospođo Čomić, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da se stav 2. člana 10. našao ovde na meti svih poslaničkih grupa, jer dosta toga govori sama situacija u ovoj našoj zemlji. Malopre je neko pomenuo da je možda to i ograničavajući faktor interesovanja stranih davaoca lizinga u smislu ovog zakona sa cifrom od 100.000 evra. Znamo dobro u kakvoj se trenutno situaciji nalazimo, i političkoj, i privrednoj i finansijskoj. Možda je to jedna od stvari zbog kojih će interesovanje davaoca lizinga iz inostranstva biti manje. Plašimo se upravo toga.
    Predložili smo da se taj iznos smanji na 50.000 evra, mada svi ostali predlozi imaju nekog smisla. Iako praksa u drugim zemljama oko davaoca lizinga govori da osnivački osnovni kapital tih lizing kompanija mora biti mnogo veći, primerno datoj situaciji predlažemo da se taj iznos smanji sa 100.000 na 50.000 evra. Zahvaljujem se na pažnji.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
    Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Izvolite, reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...

    Gordana Pop-Lazić

    Srpska radikalna stranka
    Podnosilac amandmana gospodin Dragoljub Stamenković je na Odboru za kulturu i informisanje i iz tog razloga nije u mogućnosti da obrazlaže amandman, ali evo ja ću, u ime poslaničke grupe, pokušati da ubedim predlagača da je amandman smislen i da ne postoje razlozi za odbijanje amandmana.
    Član 11. govori o primaocu lizinga i, po predlagaču, primalac lizinga u smislu ovog zakona je pravno ili fizičko lice na koga davalac lizinga prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, na ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu. Pa, da nastavimo raspravu koju smo započeli. Traje već duže vremena ubeđivanje, ali ovaj termin - ovlašćenje držanja, po nama bi trebalo da se ispravi i da tu stoji pravo držanja. Pravo je širi pojam i u sebi sadrži različita ovlašćenja, u zavisnosti od toga o kakvom se ugovoru radi, da li je to ugovor o kupoprodaji, o zakupu, o lizingu.
    Primalac lizinga ima pravo da stvar drži i da se njome koristi, a davalac lizinga ima pravo raspolaganja kao vlasnik predmeta lizinga, ali je i to pravo ograničeno, jer ako ga je dao u lizing na određeno vreme, kako vi kažete na određeni rok, neka bude i rok, on za to vreme ne može sa njim drugačije da raspolaže nego tek kada protekne to vreme, ukoliko nije došlo do kupoprodaje, ukoliko se lizing nije tako završio, on dalje može sa tim predmetom da raspolaže.
    Ukoliko je primalac lizinga za polustečaj, pa vidimo iz duha zakona da se to izuzima iz stečajne mase, on više nema mogućnosti najčešće da ga ponovo da u lizing, imajući u vidu ovaj zakon. Može tu opremu da da pod zakup ili da je proda, delom amortizovanu, kao polovnu, ili da dalje bude zakupodavac.
    Kada davalac lizinga stupa u ugovorni odnos sa primaocem lizinga, on kupuje tačno određenu robu po specifikaciji naručioca. Teško da može nakon toga da nađe nekog drugog koji će želeti baš istu takvu robu po svim specifikacijama.
    Nisam htela malopre da vam repliciram, imajući u vidu da ima dosta amandmana i da ću imati mogućnost da izađem za govornicu. Što se tiče termina obezbeđenja, koji stoji u članu 28, opet da se našalimo, ako je to šala, ali nije šala, nego vaša obrazloženja su ponekad šala - palica može da bude sredstvo obezbeđenja, recimo; sredstvo obezbeđenja plaćanja, recimo, menica. Nisam drugačije učila, a niste ni vi, garantujem. Zato mora da stoji - odgovarajuće sredstvo obezbeđenja plaćanja. Ne može da stoji - odgovarajuće obezbeđenje. To mora da bude definisano tako kako jeste.
    Kada ste nam obrazlagali razloge za odbijanje ovog amandmana, pozivali ste se na obrazloženje koje je već dato u članu 10. i oko koga smo već polemisali. Rečeno je, između ostalog, pa i da državina nije pravo, već faktička vlast nad stvari i pretpostavka je za korišćenje stvari. To je jedno pravo. Pravo korišćenja stvari. Tako da nije baš obrazloženje onako stručno kao što bi na prvi pogled moglo da izgleda.
    Nisu amandmani, zaista, zlonamerni. Velikim iskustvom raspolažemo, što se tiče pravnog normiranja. Doduše, na Beogradskom univerzitetu na Pravnom fakultetu taj predmet, a trebalo bi ga uvesti, pravno normiranje veoma je značajno, ukoliko želimo da imamo prepoznatljiv pravni poredak. Pokušali smo da ga negujemo i da činimo do sada sve sa tim ciljem da odnegujemo jednu terminologiju koja je svojstvena i rimskom pravu i osnov je i za naše pravo. Mislim da u tome ne lutamo. Vi niste dosledni potpuno u normiranju zakona. Od jednog do drugog imamo različite termine, pa čak i u okviru jednog zakona različitim terminima hoćemo da objasnimo jednu te istu stvar.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Todorović i Ljubomir Mucić.
    Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Izvolite, reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić.
    ...

    Ljubomir Mucić

    Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, uvaženi gospodine ministre, mislim da su zaista i amandmani koje smo podneli, kao i diskusije koje su vođene i juče i danas, i na sednicama odbora, doprineli da se neke stvari oko ovog zakona  iskristališu.
    I ovaj amandman koji smo podneli kolega Todorović i ja u ime poslaničke grupe SPS vezan je za član 2. i neke kasnije članove. Mi smo predvideli da glavna intencija ovog zakona treba da bude da omogući primaocu lizinga da dođe do sredstava i opreme, iako nema svog početnog kapitala. U članu 11. koji reguliše šta je i ko je primalac lizinga mi smo pored tih odredaba predvideli da primalac lizinga ima i mogućnost prečeg prava kupovine predmeta lizinga po ceni koja odgovara preostaloj vrednosti predmeta lizinga, nakon izmirenja svih ugovorenih obaveza.
    Mislim da treće lice mnogo lakše može postati vlasnik ove imovine i opreme koju je primalac lizinga naručio, nego što to može primalac lizinga. Takođe, član 33. je izričit i imperativan, iako mi nismo ovde imperativ predvideli, a član 33. glasi: "Primalac lizinga je dužan da, po prestanku ugovora, neoštećen predmet lizinga zajedno sa pripacima vrati davaocu lizinga ili licu koje je davalac lizinga odredio, osim ako ugovorom nije predviđeno pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga ili produži ugovor o lizingu".
    Zašto ja kao primalac lizinga nemam pravo nakon isteka ugovora da produžim ugovor, već samo imam pravo ako je to prethodnim ugovorom predviđeno i zašto nemam pravo ja da nastavim korišćenje ovih sredstava?
    Praktično, ja i kolega Todorović smo zasadili po tri hektara šljive. Moj program je da pravim suvu šljivu i izvozim na rusko tržište, ja se obraćam vama kao ministru ili davaocu lizinga, a vi omogućite meni kupovinu opreme i sredstava 500.000 evra, a kolega Todorović ima liniju za proizvodnju pekmeza, džemova, slatkog od šljiva itd. - 300.000 evra. Kada prođe tri godine, mi izmirimo svoje obaveze, vi kažete - gospodine Muciću, izvinite, ali ja mogu i ne moram da produžim ugovor o lizingu sa vama, dužni ste nakon isteka ugovora da tu opremu predate firmi gospodina Joce Todorovića.
    Mislim da sa te strane moramo zaštititi i primaoca lizinga na neki način, da ima sigurnost, imajući u vidu da se ovim zakonom većim delom štiti davalac lizinga, isporučilac opreme ili treće lice, u odnosu na primaoca lizinga koji je naručio tu opremu. Mnogo razloga za polemiku može ovde da bude i zato mislim da moramo štititi i davaoca lizinga zbog onoga što čini, i primaoca lizinga, imajući u vidu da, bez obzira na onaj deo sredstava šta će se kasnije javiti. Pojaviće se ta preduzeća gde sam ja vlasnik, mora da otpusti radnike, mora da uništi zasad, da rasproda ono što ima, a drugo preduzeće će na taj način kroz zaokruživanje ciklusa proizvodnje biti favorizovano i nastaviti sa proizvodnjom.
    Nadam se da će kolega Todorović nastaviti ovu priču, jer ističe vreme za obrazloženje ovog amandmana. Mislim da je naš cilj kao poslanika SPS-a da u ovom više deklarativnom nego imperativnom zakonu omogućimo zaista i priliv stranog kapitala i primenu stranih tehnologija u domaćoj proizvodnji. Hvala.