Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, poslanička grupa SRS, zatim narodni poslanik Dragoljub Stamenković, takođe poslanička grupa SRS.

Pre svega, mislim da će predstavnik predlagača, Vlada, a u ovom slučaju kolega ministar, da prihvati ovu sugestiju SRS, pa da se izvrši, ako ništa drugo, onda tehničko-pravna korekcija.
Ovo je zakon koji je predložen 2001. godine i stoji u njemu Jugoslavija. Ona ne postoji više, naravno, nećemo sada da budemo maliciozni čijom zaslugom i na čije zalaganje. Ona postoji samo u ovim starim, bajatim predlozima izmena i dopuna zakona i u izjavama predsednika Vlade Srbije, koji nam reče pre neki dan da će gospodin Šreder u junu mesecu posetiti našu zemlju, kako on to kaže, to znači za nekoliko meseci doći će u Jugoslaviju. Jun mesec je za par dana, ali dobro. Na stranu to.
Mnogo su ozbiljniji razlozi zbog čega je Vlada imala interes da predloži ovakvu izmenu i dopunu zakona. Ministar, očito nasleđujući ovo od kolege, nije baš u potpunosti izneo činjenice zbog čega je ovo bitno. Ne samo zbog izbeglog i prognanog stanovništva, nego je bitno, gospodine ministre, i zbog naše dijaspore, koja nije tako mala. Naime, ovo što se odnosi na upis u matične knjige, to je, uslovno rečeno, manji problem u odnosu na onaj problem sa kojim se suočavaju izbegla lica. Znači, njima je suštinski problem ne samo statusno pitanje, nego pitanje egzistencije i državljanstva. U ovo vreme više ne postoji jasno definisana institucija kod koje se podnosi zahtev za dobijanje državljanstva. Nekada je to bilo SMUP, a sada to ne radi nijedan organ. Uslovno rečeno nijedan, zato što nije jasno definisano ko je ispred zajednice Srbija i Crna Gora ili ispred Srbije, koji je to organ i koje je to ministarstvo, koje je to telo koje je zaduženo da prima i izdaje uverenja o državljanstvu? Nijedno. To se moglo rešiti.
Taj suštinski problem sa kojim se suočavaju ljudi koji su izbegli ili proterani iz Republike Srpske Krajine i iz Republike Srpske je mnogo veći nego ovo. Ovo je bilo regulisano Zakonom o državljanstvu i saveznim ustavom, za koji ste vi samom činjenicom ukidanja savezne države rekli da to ne važi. Bili su jasni osnovi po kojima takva lica mogu da dobiju državljanstvo, kao što mogu da bude upisana u matičnu knjigu.
Drugi deo ovog problema je upravo aktuelan ovih dana. Vi ste, gospodo, jasno saopštili, naravno, ne vi lično, nego novoizabrani ili nametnuti komesar za izbeglice, braneći hrvatskog komesara za izbeglice ili kako oni kažu povjerenika, ili vam ga tajnika, rekao je da izbeglice nemaju više pravo da žive u kolektivnom smeštaju. Ne postoji to pravo više. Suočeni smo sa razlogom zbog čega se izbegli i prognani ne odlučuju za uzimanje državljanstva, a to je od ranije problem, gde uzimanjem i upisom u knjigu državljana gube sva prava, pravo rešavanja svoje egzistencije, koje se svodi na činjenicu da im se uskraćuje humanitarna pomoć.
Znači, stavljamo nemali korupus srpskog naroda, a i drugih koji ne pripadaju, stavljamo u nezavidnu situaciju, u još goru situaciju. Šta je suština? Treba tim ljudima da se pomogne, donoseći logične zakonske akte, donoseći akt o državljanstvu, jasno definisano po kom osnovu mogu da budu upisani u knjigu državljana. Ako se dobije status državljanina, jasno je definisano, onda se po automatizmu upisuje u matične knjige.
Poseban deo se odnosi na ljude koji su proterani sa Kosova i Metohije. Tu bi bilo logično da se matične knjige i dalje vode u tim opštinama na Kosovu i Metohiji. Nismo se mi njih odrekli, niti vi imate to pravo. Možda ćete to da uradite. Možda imate nameru. Vama svašta pada na pamet.
Ne govorim, u svakom slučaju, za vas koji ste ovde prisutni, nego za onoga koga ste izabrali da vas predstavlja dole na Kosovu i Metohiji. Svakodnevno bombarduje javnost kako je on u zavadi sa Štajnerom, jer se bori za prava srpskog naroda i nealbanskog življa, kako on to voli da kaže. Iza toga se krije, dovoljno imamo političkog iskustva, namera da jednostavno u svim tragovima bude uništeno uopšte postojanje Srba na tim prostorima.
Sasvim je normalno da se modernizacijom matičnih ureda na ovaj način reši problem da li će čovek koji je trenutno raseljen u Beogradu, a raseljen je sa prostora Kosova i Metohije, moći u opštini Voždovac da digne svoj izvod iz matične knjige rođenih, to je sada tehničko pitanje, to je modernizacija, to su kompjuteri. Uvek mu stoji da je njegovo mesto rođenja, opština rođenja ili njegovog deteta opština rođenja, opština sa Kosova i Metohije. To je sve tehničko pitanje, samo je u pitanju brzina.
Treći segment, to je dijaspora. Ne možete nikako da rešite taj problem. Imate obavezu prema tim ljudima. Vi mnogo veću obavezu imate, jer ste obmanuli te ljude. Srbe u dijaspori ste vi obmanuli, vas su finansirali, njima ste obećavali kule i gradove, dovodili ste i onoga što se lažno predstavlja da je prestolonaslednik i da ih on dodatno u vaše ime obmane.
Sada ne možete da rešite njihov problem, ne problem prava glasa, to su vaša foliranja i vaši blefovi, to oni već odavno vide. Njima je problem statusno pitanje, koliki je broj naše dece koja su rođena u inostranstvu. Nikakva prava nemaju. Oni su apatridi. Ne znaju ni gde su, ni na nebu ni na zemlji, pa šta se dešava, šta je rezultat. Sve više je njih koji se odlučuju da uzimaju državljanstvo zemlje gde privremeno žive ili privremeno rade. Od ovako malog korpusa našeg naroda, gubimo značajan broj tih ljudi.
Njihovo pitanje morate da rešite davanjem automatski državljanstva, uvodom u matične knjige koje slede nakon toga, jeste to osnov, kada je pitanje rešavanja statusnog pitanja i mnogih pitanja i problema sa kojima se suočavamo, po nekom prioritetu, na nekom drugom mestu u odnosu na mesto dobijanja državljanstva.

 Reč ima narodni poslanik Dragoljub Stamenković, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite. Imate sedam i po minuta i dva prijavljena govornika.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od najkraćih predloga za izmenu i dopunu zakona koji je potpisao ministar pravde i lokalne samouprave Vladan Batić, pa sam se plašio da nije gospodin Šabić ovde samo u svojstvu narodnog poslanika. Međutim, uveravaju me da je još uvek ministar, a dokle će, ne zna se.
Čitav Predlog zakona za izmenu i dopunu Zakona sastoji se iz jednog jedinog člana u kome se kaže da činjenice rođenja, zaključenja braka i smrti državljanina SFRJ, jedne preminule države, a u međuvremenu smo još jednu državu sahranili, ko je imao državljanstvo druge republike SFRJ jer je državljanin druge države nastale na teritoriji SFRJ i koji je stekao jugoslovensko državljanstvo, upisuje se u matičnu knjigu po mestu njegovog prebivališta.
To nije loše. Do sada smo imali slučajeve da se matične knjige rođenih na Kosovu i Metohiji čuvaju po nekim budžacima, u nekim vlažnim prostorijama, gde rade neljubazni činovnici i službenici i gde je bilo pravo čudo i prava umetnost dobiti uverenje o državljanstvu za ljude, koji su rođeni na teritoriji Kosova i Metohije ili neke druge države, članice nekadašnje SFRJ.
Te su knjige bile uništavane, bez obzira na mikrofilmovanje pretila je opasnost, jer su se neke knjige čuvale u nekim srpskim enklavama čak, odnosno u crkvama i tamo gde su za to postojali uslovi na Kosmetu. Postojala je velika opasnost da zub vremena učini svoje, da ti nezdravi uslovi čuvanja tih knjiga jednog dana zatru trag da su ti ljudi ikada i postojali i da su živeli u ovoj zemlji.
Sada će te poslove raditi neki drugi organi, kojima će država iz budžeta obezbeđivati određena sredstva, da vode računa i o tome i verovatno će biti mnogo lakše da se dođe do uverenja i drugih stvari, koje su neophodne ovim ljudima za zasnivanje radnog odnosa, za nešto slično, u slučaju izbora i tako dalje.
Ali, dame i gospodo, problem ovih ljudi se ne rešava samo na ovaj način. Prilika je da se to kaže u načelnoj raspravi, u mnogim gradovima se zatvaraju kolektivni centri i privatizacijom nekih ustanova, hotela i odmarališta ukidaju se prostori u kojima su do sada boravile izbeglice, bilo da su rođene na Kosovu i Metohiji ili nekoj drugoj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Ne mislim samo na srpsku populaciju, u tim izbegličkim centrima živeli su i građani iz mešovitih brakova, građani drugih nacionalnosti. Tu zaista nije bilo diskriminacije, s obzirom da su prema svima postupali na isti način. To lično znam obilaskom mnogih centara, na primer u selu Izvor kod Svrljiga, u Nišu, zaista su tu bili teški uslovi, ali koliko je država mogla i koliko je mogao Crveni krst i donatori, tim ljudima su se obezbeđivali uslovi života, koji su bili daleko ispod pristojnog, ali to je jedino bilo moguće. Najvažnije je da nije bilo podele, gde se nekom davalo više ili manje, sem ako nije bilo one trgovine, koja je tako karakteristična za vršenje vlasti, svake, a pre svega ove DOS-ovske vlasti.
Želim da kažem da ovim ljudima pre svega treba omogućiti da se zaposle, da rade, makar i tu bio taj metod pozitivne diskriminacije, da pod istim uslovima ti ljudi dobiju posao, zasnuju radni odnos i da mogu da izdržavaju svoju decu, da više ne žive na teret države. Nije stvar samo u papirima, stvar je u tome da ti ljudi moraju biti potpuno prihvaćeni od strane sredine, postati deo te sredine, zajedno učestvovati u izgradnji i radu i da sami mogu sebe da izdržavaju.
Ovih dana smo svedoci da se ruše niki bespravno podignuti objekti. U redu, možemo da se slažemo da se kriminalcima, ubicama, pljačkašima ne dozvoljava legalizacija tih objekata. Reći ćete stekli su na nečastan način, opljačkali su, oni su odgovorni za smrt mnogih ljudi, za nedaće mnogih ljudi. Ali, ruše se kuće i onim ljudima koji su ostali bez igde ičega u republici u kojoj su ranije živeli ili na Kosovu i Metohiji, a ne daje im se šansa da legalizuju te objekte i da sada žive na onome što su sami napravili.
Imali smo slučajeve da je opština Zemun pod radikalskom vlašću dodelila ogroman broj placeva, na kojima su napravljene kuće i kojima se sada preti da će biti rušenja, da će biti uklanjanja tih objekata. Ako to bude urađeno, ti ljudi će ponovo biti na ulici. Zapamtite, kolektivnih centara više nema, međunarodna pomoć je sve manja i manja i primanjem državljanstva više neće biti izbegla lica. Biće državljani ove republike. Oni će ostati bez ikakve mogućnosti da ponovo izgrade ono što će im se rušiti. A već ima puno najava, već se to radi, počev sa uklanjanjem mnogobrojnih kioska, gde su mnogi od njih radili, zapošljavali svoje porodice i svoju decu. To je njima bio jedini izvor prihoda.
Dakle, to treba rešavati i ovakvim zakonom. Ne možemo reći da je to loše što je predloženo, to stoji od 2001. godine, nije stavljeno na dnevni red Narodne skupštine. Dobro je da je došlo na dnevni red, ali te građane moramo braniti na takav način da oštro reagujemo, da Vlada oštro reaguje, Narodna skupština da oštro reaguje na svaku izjavu Soroša, koji kaže da Kosovo i Metohija nikada više neće biti vraćena u državno-pravni okvir Srbije, jer time kaže da se te izbeglice više nikada neće javiti u svoja mesta rođenja, tamo gde je njihova imovina. Džaba nam što ih upisujemo u knjige, kada će se na tim prostorima zatrti svaki trag postojanja Srba i drugog nealbanskog stanovništva.
Mora se reagovati na sve izjave Štajnera, upućivati diplomatske note, ne dozvoliti da on bude taj, koji će unapred prodavati državnu zemlju, da on unapred, pre nego što se konačno reši status Kosova, odlučuje o tome ko će šta raditi i kako živeti na Kosovu i Metohiji.
Dame i gospodo, nije dovoljno samo donositi zakone, što bi Mika Antić rekao: evo najmanje pesme, manje od zrna maka, evo i ovaj zakon je manji od zrna maka, treba kompletno uraditi sve, kako bi se pomoglo tim ljudima.
Nije loš ni ovaj način, ali je mnogo važnije o čemu sam govorio, omogućiti im da se zaposle, da izgrade svoje kuće, da se uključe, a pre svega da se vrate tamo odakle su došli. Oni nisu bili sirotinja, ovde su sirotinja. Tamo je njihovo zemljište, tamo je njihova imovina, tamo je sve njihovo. Tamo su njihovi grobovi. To je ono čime bi pre svega trebalo da se bavi ova Narodna skupština, a tek na kraju i ovakvim zakonima. Hvala.

Određujem pauzu od jednog sata.
(Posle pauze - 15.45)

Poštovane dame i gospodo poslanici, nastavljamo rad.
Potrebno je da utvrdimo da li imamo kvorum za nastvak rada.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad.
Jedno kratko obaveštenje. U stenografskim beleškama je pogrešno navedeno, a primedbu je imao narodni poslanik Žarko Obradović, redosled tačaka dnevnog reda. Stavljena je kao 4. tačka dnevnog reda - Predlog zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, a to je u stvari 5. tačka, a 4. tačka je Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine.
Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pitam da li se prijavljuje za reč neko od predsednika odnosno predstavnika poslaničkih grupa.
Prvo, primedba na Poslovnik, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 101. od strane predsedavajućeg.
S tim u vezi, želim da pročitam deo stenograma iz prepodnevnog dela zasedanja. Rečenica koju sam iznela glasi ovako:
"To je svojevrsna uzurpacija ovlašćenja od strane predsednika Narodne skupštine. Navikli smo i na njena nesuvisla obrazloženja na sve reklamacije poslanika. Predsednik: Gospođo Pop-Lazić, ja vam na osnovu člana 101. izričem opomenu zbog uvrede koju ste izneli".
S tim u vezi član 101. stav 1, 2, 3. i 4. govore o tome da predsednik Narodne skupštine ima pravo opomene, a član 102. - kada se opomene izriču, pa pod alinejom jedan - narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine; pod alinejom dva -koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč; pod alinejom tri - koji pored upzorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu; alineja četiri - ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora; sledeća alineja - ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica; zatim - ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze; poslednja alineja - ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Ne znam koju sam to povredu Poslovnika učinila? Koja se od ovih alineja, sadržanih u članu 102, odnosi na ono što sam u svom izlaganju rekla. Pretpostavljam da sam upotrebila psovku ili uvredljiv izraz. Ako je "nesuvislo" psovka ili uvredljiv izraz, tome nemam šta da dodam.
Ali, molim Administrativni odbor da se izjasni o tome da li je Gordana Pop-Lazić na ovaj način povredila Poslovnik, a ako nisam - da li je onda predsedavajuća povredila Poslovnik time što mi je izrekla meru, ne znajući zašto. Ili, ako hoćete ovako - neka se Administrativni odbor izjasni o tome šta znači reč "nesuvislo" i da li je uvredljivog karaktera. Ja ću biti zadovoljna i sa tim. Ali, molim da u svakom slučaju ovo bude predmet rasprave Administrativnog odbora.

Dobro ste pretpostavili. Radi se o povredi člana 102, alineja 6. Ja vama nikada nisam rekla da govorite nesuvislo, pa prema tome ne dozvoljavam, iako vas slušam mnogo više nego što vi mene slušate, da neko drugi za mene tako kaže, za moja obrazloženja, za sva obrazloženja koja sam dala do sada. Inače, naravno, nemam ništa protiv da Administrativni odbor posebno da svoje mišljenje da li postoji povreda Poslovnika.
Pitam da li se javljaju za reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Da, reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaprepašćujuće je za nas poslanike Srpske radikalne stranke koliko su poslanici bili malo ili gotovo uopšte zainteresovani za ovaj predlog zakona. On samo naizgled ne predstavlja nešto značajno, ali ako se malo dublje upustite u to kako će to izgledati u budućnosti (smetate mi, gospođo predsedavajuća, molim vas, obezbedite tišinu da mogu da govorim, barem uslove za rad možete da obezbedite; nemojte iza leđa da mi govorite dok  izlažem, to zaista dekoncentriše).
Kakve će reperkusije ovaj zakon imati, pre svega na status raseljenih lica, onih koji su došli sa Kosova i Metohije, jer samo naizgled oni imaju poboljšani status u smislu - doprinećemo tome da oni lakše dođu do izvoda iz matičnih knjiga i te matične knjige će da budu bog zna kako uredne.
Ali, kako će se to dalje reflektovati na status Kosova i Metohije, o tome u ovom parlamentu očigledno niko ne razmišlja, pa čak ni šefovi poslaničkih klubova nisu našli za shodno da se o Predlogu ovog zakona izjasne, čak ni šef poslaničkog kluba SPS, koji je danas imao ovde Predlog deklaracije o Kosovu i Metohije, a poslanici tog poslaničkog kluba su danas govorili upravo o ovom problemu koji se odnosi na gađane koji dolaze sa Kosova i Metohije.
Zaista ne mogu da nađem suvuslo objašnjenje za to. Ali, u prepodnevnom zasedanju sam govorila o Predlogu zakona od 11. oktobra 2001. godine, a sada ću govoriti o Predlogu zakona od 1. februara 2003. godine.
Koliko sam shvatila, mi ovde imamo dva predloga zakona.
Želim da vam napomenem još jednom, kada govorimo o nekom predlogu zakona u načelu, ne treba da se osvrćemo na amandmane koji slede, jer govorimo o predlogu zakona koji nam je dostavila Vlada i da je ovde nekog pravila ponašanja, koje je vazda postojalo, nakon što završimo načelnu raspravu i nakon što se taj predlog prihvati u načelu, išli bismo u raspravu u pojedinostima. Dešavalo se da predlog ne prođe u načelu, pa i nemamo raspravu u pojedinostima. Sada smo sve na tumbe okrenuli, govorimo u jednom naletu i o predlogu zakona u načelu i o pojedinostima, a glasanje kada dođe na red.
Zbog toga inače kada govorim o predlogu zakona u načelu ne osvrćem se na amandmane, ali ovoga puta zaista moram, jer imamo amandmane na Predlog ovog zakona, i to amandmane od strane Vlade.
Imamo u stvari potpuno nov Predlog izmena i dopuna Zakona o matičnim knjigama, jer nam Vlada 1. februara 2002. godine daje tri amandmana. Tim amandmanima menja još dva člana Zakona o matičnim knjigama, koji uopšte nisu tretirani prethodnim Predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona. Tu imamo ovo obaveštenje, koje sam prethodno reklamirala, da će za predstavnika Vlade Republike Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije biti određen Vladan Batić, ministar pravde i lokalne samouprave. Ja još uvek nisam dobila to obaveštenje da će gospodin Šabić predstavljati Vladu. Negde se verovatno zaturilo.
Rekli ste u prepodnevnom zasedanju da ste zakazali sednicu sedam dana pre dana za održavanje sednice, odnosno u skladu sa Poslovnikom, a tvrdim da niste, jer sam svaki dan u Skupštini, jer sam u četvrtak imala taj saziv, jer sam u petak sa svojim kolegama radila na amandmanima. Stalno jedni druge ovde dovodimo u neku zabludu i mislim da to nije dobro.
Pre svega Vlada nije ni mogla da nam podnese ove amandmane. U Poslovniku jasno piše ko podnosi amandmane i kada ih podnosi. Vlada može da podnese amandman samo u toku glasanja u pojedinostima i to u pisanom obliku, ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana. Prema tome, ovo za mene ne postoji. Može ministar Šabić da kaže da je to forma, da je ona nebitna, ali vi kao advokat vrlo dobro znate koliko je forma važna i koliko je ona pre suštine bitna i koliko mnoge stvari ne mogu suštinski da se urade ako formalno nisu kako treba. Dakle, ovo je novi Predlog zakona i trebalo je kao takav da dođe, a ne da se ovde igramo žmurke i da ne znamo šta u stvari imamo i o čemu raspravljamo.
Čak i u ovim amandmanima, molim vas, govorite o državljanstvu SRJ. Niste drugačije ni mogli da govorite, jer je ovo februar 2002. godine. Je l to nije bio razlog da idete sada sa novim predlogom zakona i kako će sada u tekstu zakona da stoji, da li će biti državljanstvo državne zajednice Srbija i Crna Gora ili će biti državljanstvo SRJ. Samo taj odgovor tražim i ništa drugo.
Veoma je važno da se ovaj posao uradi i da smo mogli ovako da podnosimo amandmane kako ste vi podneli - ali bi naši na sve članove zakona bili odbačeni, kada to poslanici urade to uvek odbor odbaci, dozvoljavajući samo na članove koji se menjaju - mi bismo vas naterali na mnogo šta, a doprinelo bi tome da se napravi jedinstveni birački spisak.
To je vaš posao, a vi od tog posla bežite i kada god govorimo o jedinstvenom biračkom spisku, a očigledno su izbori pred nama, vi kažete - mi to imamo, to je zbir pojedinačnih biračkih spiskova lokalne samouprave. Nije, a to što ste vi tako sebi uvrteli u glavu to je jedno, ali to nije. Nemamo ni jedinstven spisak državljana.
Zašto moram da idem za državljanstvo u Jagodinu ili Sekurič, a ne mogu ovde na kompjuteru da dobijem od nekog organa državljanstvo ili izvod iz matične knjige rođenih. To bi trebalo vi da uradite, to je posao za vaše Ministarstvo i za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Ovo što planirate sa raseljenim licima sa Kosova i Metohije, morale bi matične knjige da se vode u onim opštinama koje postoje po našem zakonu. Vi znate da mi imamo Zakon o teritorijalnoj organizaciji, znate da na Kosovu i Metohiji imamo 29 opština i ako jednom u matičnim knjigama napišete da je neko ko je rođen u Peći sada u Kraljevu, to je gotovo za sva vremena. Više dole nema Srba.
Da li neko razmišlja uopšte, a videli smo da se međusobno u Vladi optužujete, čak i u vladajućoj većini oko toga da nemate nikakav program, da nemate rešenja za Kosovo i Metohiju, da ništa ne preduzimate. Naterali ste ih da se popišu dole, naterali ste ih da izađu na parlamentarne izbore, na lokalne izbore, a sada ćete ih prinuditi, nećete ih politički terati, nećete apelovati na to, nego ćete ih zakonom prinuditi da se upišu u matične knjige u Kragujevcu, Kraljevu, Beogradu, gde već žive i zbogom Kosovo.
Znam da je vas baš briga. Vi ste i malo pre na hodniku rekli - baš nas briga za matične knjige. Ja sam to čula, ali to je vaše privatno mišljenje i verujem da to nećete ponoviti za govornicom i ne preporučujem vam da ponovite.
(Milka Marinković, sa mesta: A ti crče za Kosovom.)
Milka, je l si naplatila službeni put i dolazak na sednicu, obzirom da si došla službenim kolima. Juče sam te videla ispred Skupštine.
(Milka Marinković, sa mesta: Šta te to briga.)
Biće me briga mnogo štošta.
Pored toga, gospodine Šabiću, zaista nisam imala mogućnosti da vas razgovetno čujem kada ste govorili vezano za ovaj zakon, pa sam pogledala stenogram. Htela bih da se osvrnem u nekoliko tačaka na vaše izlaganje.
Vi kažete da su dva razloga zbog kojih je ovaj zakon u osnovi i predložen. Jedan je posledica te činjenice da je u jednom turbulentnom periodu od 10, 12, 15 godina došlo do građanskog rata raspadom tada zajedničke domovine i nastajanjem na njenoj teritoriji nekoliko nezavisnih država. Možda je to za vas bila zajednička domovina, za mene nije bila nikada, niti će biti. Stotine hiljada ljudi, milion ljudi je otišlo i to, kako lepo kažete i Srba i nesrba, te došlo ovde. Zašto su ti nesrbi potražili utočište u zemlji Srbiji, ako smo mi vodili građanski i genocidni rat. To je pitanje, ministre.

Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.