U obrazloženju koje nam je Vlada dala uz Predlog zakona vidimo da su predviđena finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona. Ta sredstva će biti utrošena za osnivanje registra zaloge(ne znam kog), kao i za rad u 2003. godini.
Znači, to je osnivački kapital, inicijalni kapital da uopšte registar počne da radi, a onda će taj registar, koliko sam shvatila, izdržavati građani preko budžeta Republike Srbije. Tako ste napisali: "Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti posebna finansijska sredstva na ime osnivanja registra zaloge, kao i sredstva za rad u 2003. godini". Znači, mi ćemo finansirati taj registar u toku ove godine. Neće ga finansirati niko drugi.
Pročitala sam obrazloženje povodom amandmana koji je gospodin Mamula zajedno sa gospodinom Cvetkovićem podneo. Iz tog obrazloženja smo se upoznali sa onim što ćemo tek imati ovde u raspravi i što ćemo imati na dnevnom redu, a to je taj jedinstveni centralni registar, za koji kažete da je široko prihvaćen u uporednom pravu i u Evropskoj uniji, centralnoj i istočnoj Evropi.
To pravdate time da je bolje ustanoviti jedan registar, tu verovatno mislite, čini mi se da sam i pročitala, i na lizing, i na zalogu, i na hipoteku i registraciju. Da ne bismo imali tri različita registra, imaćemo jedan. Ne znam koliko će biti tu zaposleno ljudi, da li će biti detaširana po čitavoj Srbiji odeljenja tog registra, pretpostavljam da hoće, mada će, zahvaljujući tehnologiji, to biti objedinjeno na jednom mestu, kako bi mogao da se izvrši uvid kao u javnu ispravu. Nesumnjivo je da će to da nas košta i mora da nas košta.
Najviše se brinem i u ime SRS stalno protestujem kada osnivamo neke nove organe, počev od onih silnih agencija, ispod kojih nikako da podvučemo crtu i da znamo koliko ih ima, a one su veliki balast, jer predstavljaju samo obavezu za budžet koji se sve više uliva u potrošnju. Sada još jedan registar, a prosto mi je nepojmljivo da uz ovako visoku tehnologiju nismo uspeli da nekom već postojećem organu ili organizaciji stavimo u zadatak bavljenje ovim poslom, sa istim kadrovima. Zašto mi da iz Narodne banke otpuštamo ljude, ako bi oni mogli da preuzmu ovaj posao, a koliko čujem, Dinkić hoće da otpušta. Rekao je da hoće, pročitala sam.
Moguće je da se to uradi ako razmišljamo u tom pravcu da administraciju treba svesti na minimum. Ubeđena sam, kada bismo sada mogli da dobijemo jedan podatak od Vlade, a Vlada nikako da nam podnese neki izveštaj o svom radu, mi smo birokratski aparat udvostručili. Mi smo samo ovde u Skupštini udvostručili birokratski aparat, garantujem. Ne znam tačno koliko ima zaposlenih. Viđam svakodnevno neke nove, mlade ljude. Da li volontiraju, da li su na plati, to sekretar Skupštine zna, a jednog dana ćemo saznati i mi, ali to nije dobro, jer smo jako siromašna država.
Ako već imamo deficit u budžetu, a o tom deficitu ćemo pričati kad dođe ova sledeća tačka na dnevni red, pa ne možemo nikako da ga popunimo, pa idemo na hartije od vrednosti i emisiju hartija od vrednosti od strane države, da bismo taj budžetski deficit nekako popunili, valjda nam je bolje, ako mislimo dobro sebi i svojoj državi, da onda stisnemo malo kaiš u smislu da malo prištedimo. Ne možemo sve zapošljavati u državnoj upravi.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
O, dobar dan, gospođo predsedavajuća. Da sam znala da ste tu, gledala bih na sat, a ovako sam se malo opustila.
Dakle, treba privredu podstrekivati u tom smislu da je ona sposobna da zaposli ljude, ne samo državu, jer ako budemo samo ulagali u potrošnju, džaba nam ovi krediti koje nam vi donosite, svi će otići samo na plate državnih činovnika.
