Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada u gotovo svim slučajevima kada predlaže zakone Narodnoj skupštini Republike Srbije traži da zakon ili stupi na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku" ili narednog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku", a član 120. Ustava Republike Srbije, još uvek važećeg, još uvek aktuelnog, jasno definiše kada zakoni ili drugi opšti akti stupaju na snagu. Citiram član 120: "Zakon, drugi propis ili opšti akt stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako, iz naročito opravdanih razloga, nije predviđeno da ranije stupi na snagu".

Što se tiče poslaničke grupe SRS, mi smatramo da u obrazloženju ovog zakona ni ministar finansija, niti Vlada Republike Srbije nisu argumentovano i suvislo obrazložili razloge za donošenje po hitnom postupku, a i za stupanje na snagu ovog zakona narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".

Imajući u vidu činjenicu da je 30. maja 2002. godine bilo obavezno da se otpočne primena i usaglašavanje učesnika na tržištu hartija od vrednosti sa odredbama ovog zakona, ako znamo da je 30. maj u petak i ako se ovaj i ovakav zakon usvoji, sasvim je jasno i sasvim je izvesno da ovaj zakon neće biti moguće usvojiti sutra - 29. maja, da će on najranije, s obzirom na to kako teče rasprava u parlamentu Republike Srbije, biti usvojen u subotu 31. maja, tako da ni ova odredba člana 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata neće poštovati rok do 30. maja 2003. godine.

Postavlja se pitanje zašto nije ovaj rok do sada poštovan, zašto nije formirana komisija za hartije od vrednosti. Očigledno je da su sukobi unutar vladajuće koalicije, unutar nekih političkih stranaka koje glume opoziciju, a u stvari su vlast, imaju monetarnu vlast, toliko veliki da nije bilo moguće postići kompromis i formirati tu komisiju. To je osnovni razlog zašto se predlaže ovaj zakon i zašto se rok od šest meseci pomera na rok od 10 meseci.

Nije nam ovde pružena nikakva garancija da će u roku od 10 meseci, odnosno od ova naredna četiri meseca biti prevaziđen taj sukob unutar koalicionih partnera i da će u roku od 10 meseci biti usklađeni ovi zakoni, odnosno da će biti izvršeno usaglašavanje učesnika na tržištu hartija od vrednosti sa odredbama zakona. Vrlo lako može da se desi da za četiri meseca dobijemo zakon sličan ovome, u kome se traži da se rok od 10 meseci pomeri na 12 meseci.

Za razliku od koleginice Nataše Jovanović, koja je predložila da se ovi amandmani usvoje, da se ovaj zakon briše, predložio bih ministru finansija da podnese ostavku i da tako učini nešto dobro za ovu državu.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Nema prijava.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, pitam da li ministar finansija i ekonomije gospodin Božidar Đelić želi završnu reč?

Izvolite.

Hteo bih samo da prokomentarišem nekoliko pitanja i da pokušam da odgovorim na nekoliko nedoumica. Što se tiče, prvo, razloga; nema trećeg razloga nego ona dva koja sam napomenuo. Prvi je to što uistinu ljudi koji se bave poslovima posredovanja ili, pak, berze ili koriste hartije od vrednosti, zbog toga što u momentu ustavnih promena nije bilo dovoljno ni volje, ni snage, ni koncentracije da se taj posao odradi, a on je bio zahtevan, jer je to veoma obiman posao, jednostavno oni nisu bili u stanju da to odrade u datim rokovima i to je šteta.

Međutim, mislim da bi oni još nekako i mogli da to odrade, ali još je važnije i zbog toga je ovo odlaganje za četiri meseca nužno, a obrazložiću zbog čega četiri, ne šest ili 12 meseci: to je zbog toga što se traži, kao što i nalaže Zakon o sprovođenju Ustavne povelje, da do kraja 2003. godine države članice - Srbija i Crna Gora - ingerencije koje prelaze na nivo tih država članica i celo zakonodavstvo uklope i upodobe ostatku tog zakonodavstva.

To je ono što ćemo mi predložiti ovom cenjenom domu u sledećih nekoliko nedelja, jer, naravno, uveliko radimo na izmenama i dopunama ovog zakona, kao što radimo, kao što sam napomenuo, na novom zakonu o osiguranju, koji je nužan i čućemo tu o nekim zloupotrebama u nekim osiguravajućim društvima, kao što je to DD OR Novi Sad, tako da uvedemo red i na tom tržištu osiguranja.

Najzad, hteo bih da komentarišem u nekoliko rečenica, pripremamo izmene i dopune Zakona o platnom prometu. Tu možemo da kažemo da je prelazak platnog prometa u banke Srbije bio najuspešniji od svih zemalja bivše SFRJ. To je, po ocenama svih onih koji su pratili te promene, najuspešnije i najbrže. Da li je to bilo perfektno? Nije.

I iz tri razloga mi ćemo predložiti izmene i dopune. Prvo, to je zbog toga što sistem prinudne naplate, pripremila ga je Narodna banka, nije dao očekivane rezultate i on se sada menja, što je nužno. Drugi razlog, to smo uočili u relacijama između države i banaka, nemamo primerenu kaznu za one banke koje ne poštuju dogovor i ugovor, imamo mogućnost da idemo preko dužničko-poverilačkih odnosa, sa jedne strane, ili pak isključenja iz tzv. RTGS, što znači kraj banke i tražićemo neke kazne za one banke koje se oglušuju na opravdane namere države da rukovodi svojim novcem.

Treći razlog je da uvedemo još efikasniji sistem u smislu ubiranja i raspoređivanja javnih prihoda, naročito ono što se pokazalo kao neproblematično, to možemo videti i kasnije, što je još efikasnije, a to je nominiranje prihoda za lokalnu samoupravu nekih manjih fiskalnih formi, jer je tu bilo problema. Znam da je u jednom momentu čak četiri milijarde dinara bilo na nekim privremenim računima, jer banke su propuštale naloge, a ticali su se javniih prihoda i gde nisu bili korektno oformljeni i zbog toga su neke lokalne samouprave u prvih nekoliko nedelja primene platnog prometa imale neke teškoće.

Međutim, u globalu svi nezavisni eksperti i ljudi iz bivših republika, pa i međunarodne finansijske organizacije, veoma su visoko ocenili prelazak platnog prometa u banke i tu je možda razlika između onoga što se pre dešavalo, a to je da se pričalo o prelasku platnog prometa u banke, ali se uvek predlagalo, a mi smo to najavili i mi smo to uradili.

Što se tiče drugih suštinskih razloga, kao što sam napomenuo, u smislu što bolje primene ovog zakona, mi ćemo predložiti neke izmene i dopune. One neće biti suštinske, ali su ipak dovoljno važne da idemo kroz izmene i dopune ovog zakona, tako da u potpunosti odgovara privrednom i zakonskom ambijentu Srbije i ne bih se vratio na onih nekoliko elemenata koje sam naznačio, o tome ćemo pričati, siguran sam, za koju nedelju.

Jedna tema koju nisam napomenuo, a koja je dva puta pomenuta od strane nekih govornika, to je pitanje Srbije i Crne Gore. Možemo primetiti da domen tržišta kapitala finansijskog sistema je sada u potpunoj ingerenciji Srbije, tj. Crne Gore. Ovaj zakon koji nismo mi predložili, niti ste ga vi izglasali, nego su ga predložile savezne institucije i izglasao savezni parlament, on je formalno bio jugoslovenski, ali je faktički bio srpski.

Već tada Crna Gora je imala svoj Zakon o hartijama od vrednosti i već je nekoliko godina uredila na svojstven način ovaj domen. Moram da kažem da posle upodobljavanja ovog zakona imaćemo pitanje koje nije lako, a koje je važno, a to je način na koji će moći da se ostvari promet hartija od vrednosti između Srbije i Crne Gore. To je još jedan od elemenata koji ćemo morati da nađemo i da regulišemo i u ovom zakonu i odgovarajućem aktu na nivou državne zajednice, da na taj način i tu bude jedna državna zajednica, da imamo harmonizaciju ekonomskih sistema u tom domenu.

Nažalost, imajući u vidu koliko su u Crnoj Gori te stvari odmakle, neće to biti lako uraditi odjedanput, ali naravno, to će biti jedan od koraka i moraćemo da ga preduzmemo. Najzad ono što je bilo pitanje, želim samo da pojasnim neke institucije, jer nekoliko govornika je malo pobrkalo te lončiće, mi imamo dve institucije koje su pomenute. Sa jedne strane imate Agenciju za sanaciju banaka i osiguranje depozita, tu je taj savet o kome ste pričali i ona je organ koji je ustanovljen još daleke 1989. godine, njen je cilj da se bavi restrukturiranjem i sanacijom, nažalost, kao što smo videli prošle godine i pokretanjem postupka, odnosno stečaja nekih banaka koje su nelikvidne i nesolventne.

Isto tako, u izmenama i dopunama odgovarajućeg zakona mi ćemo predložiti isto u tom paketu koji se tiče finansijskog sistema da ta agencija, isto kao što Agencija za privatizacij ima veoma jasno određene ingerencije za privatizaciju realnog sektora, da ta agencija bude jasno naznačena kao onaj izvršni organ koji će se baviti privatizacijom banaka.

Na taj način tamo gde Ministarstvo privatizacije nadgleda, uz Agenciju za privatizaciju, sav taj deo oko realnog sektora, Ministarstvo finansija i ekonomije, uz tu agenciju za restrukturiranje banaka, za privatizaciju banaka, a to će biti jasno naznačeno u njenom novom nazivu, isto će u paraleli biti naznačena i odgovorna za taj isti transparent i proces koji nas očekuje. Jer kroz izmene na nivou jednog zakona na saveznom nivou država je postala većinski vlasnik u devet banaka i tri banke bi trebalo da budu privatizovane, naravno kroz jedan tenderski proces koji će biti javan, a to će biti do kraja ove godine i to su JU banka, Novosadska banka i Kontinental banka.

Drugi organ, to je komisija za hartije od vrednosti i ona se zvala - Savezna komisija za hartije od vrednosti, a njena ingerencija je nadgledanje prometa hartija od vrednosti, ma odakle one dolazile, da li su to banke, osiguravajuća društva ili pak neke druge institucije.

U ovom momentu mi aktivno razmatramo optimalan model organizacije nadzora tog finansijskog sistema i najverovatnije ćemo ovom cenjenom domu predložiti koncept koji je u zadnjih deset godina bio dobro prihvaćen u zemljama u tranziciji, a to je da nadgledanje osiguravajućih društava i penzionih fondova koji će se pojaviti i kod nas. I veoma je važno da oni budu strogo regulisani, pa i uz to da hartije od vrednosti budu objedinjene u jednoj agenciji, ili snažnoj upravi, dok bi nadzor banaka u sledećih nekoliko godina ostao u Narodnoj banci, gde se taj posao korektno obavlja i danas.

Znači, to su te dve stvari. Niti je Labus u komisiji za hartije od vrednosti, niti sam ja, već ono o čemu ste pričali se tiče Agencije za sanaciju banaka.

Sve u svemu, imate pred vama nešto što je više tehničke, ali i suštinske prirode, u smislu želje da ovaj veoma važan zakon u sprovođenju nekih procesa, kao što je proces privatizacije, dalji promet deonica koje se budu stavile u promet kroz proces privatizacije, isto tako obveznica, državnih, pa i privatnih, a da ne govorim o tome da će biti veoma važno obezbediti da ne bude trgovanja po nekim insajderskim tzv. privilegovanim informacijama.

Zbog svega ovoga mislim da je posve celishodno da posvetimo još nekoliko nedelja da ovaj zakon iznikne i počne njegova primena na pravi način i da na taj način možemo da imamo još jednu ključnu tačku u našem pravnom prometu, što će omogućiti da se sve u finansijskom sistemu odvija na civilizovani i pošten način.

Hvala puno na pažnji.

Zahvaljujem gospodinu ministru i zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA I DOPUNAMA POSLOVNIKA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

Primili ste Predlog odluke koji je podneo narodni poslanik Bojan Pajtić.

Primili ste amandmane na Predlog odluke koje su podneli narodni poslanici: Veroljub Arsić; Branislav Blažić; Dušan Ilić; zajedno Joca Arsić i Rade Bajić; zajedno Živodarka Dacin i Đura Lazić i zajedno Joca Arsić i Rajko Baralić.

Molim predstavnike poslaničkih grupa da podnesu prijave za reč sa redosledom.

Primili ste izveštaje Administrativnog i Zakonodavnog odbora.

Saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Pitam da li predlagač akta želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić, predsednik poslaničke grupe DOS - Reforma Srbije.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predlog izmene Poslovnika, pogotovu člana 68. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije,  ide u pravcu onoga za šta se verujem sve političke partije u ovom parlamentu zalažu, a to je jačanje parlamentarizma, jačanje uloge parlamenta i insistiranje na kontrolnoj funkciji parlamenta kao najvišeg zakonodavnog tela i kao reprezenta građana Republike Srbije.

Ono što predlažemo u Poslovniku jeste da se u parlamentu uvedu nova četiri odbora, a napominjem da je upravo uloga odbora nešto po čemu se savremeni parlamenti razlikuju od parlamenata koje smo imali do sada. Mi treba da omogućimo aktivniju uloga odbora kako u zakonodavnom procesu, ne samo nakon što su zakoni urađeni, tako i u postupku izrade zakona i u zacrtavanju generalne strategije u oblastima od vitalnog i strateškog značaja za napredak društva.

Odbor za evropske integracije je nešto što je neobično važno sa stanovišta naše obaveze harmonizacije naših propisa, naših zakona, sa propisima i zakonima Evropske unije kojoj težimo. Odbor za privredne reforme je neka vrsta krovnog odbora, koji u sebi obuhvata i 12 predstavnika onih odbora koji se bave najvažnijim privrednim oblastima, naukom i tehnološkim razvojem, privredom i poljoprivredom, Zakonodavnog odbora i svih odbora čija je uloga od nesrazmerno velike važnosti u procesu privrednih reformi.

Odbor za ravnopravnost polova takođe je nešto što traži svako društvo. Susrećemo ga praktično u svim parlamentima. Mi smo među poslednjim parlamentima koji bi preuzeo takvu instituciju. Dakle, postojanje odbora za ravnopravnost polova nameće stvarnost; ukoliko se pogleda struktura stanovništva, odnos žena i muškaraca, pa uporedi sa odnosom u državnim strukturama, parlamentu, relevantnim preduzećima, videćemo da je taj odnos dramatično u korist muškaraca. Ukoliko uporedimo primanja žena i primanja muškaraca, videćemo da je opet taj odnos dramatično u korist muške populacije.

Sličan odnos, ali manje dramatičan, što treba da priznamo, postoji u zapadnim zemljama. Dakle, i u zapadnim zemljama susrećemo takvu vrstu diskriminacije u odnosu na pripadnice ženskog pola, lepšeg pola i pametnijeg pola.

U tom smislu, mi kao parlament imamo obavezu i da sa stanovišta tog odnosa razmatramo one propise koji se pred nama nađu. Dakle, od onih propisa o zapošljavanju, do izbornih zakona, kojima bi trebalo da se predvide kvote u pravcu pozitivne diskriminacije onih pripadnica lepšeg pola koje se bave politikom ili potencijalno treba da se nađu u parlamentu, preko propisa koji se odnose na obrazovanje, na zdravstvenu zaštitu i zdravstveno osiguranje i svih propisa koji idu u pravcu zaštite žena, kako sa stanovišta njihove uloge u društvu, tako i sa stanovišta njihove reproduktivne funkcije, koja je od vitalne važnosti za sve nas.

Odbor za borbu protiv siromaštva takođe je nešto što treba da posluži analizi i praćenju onoga što je strategija, kako Vlade Republike Srbije, tako i strategija svih onih ministarstava i državnih organa koji se bave borbom protiv siromaštva. To je jedna od institucija takođe preuzeta iz uporednih prava i iz stranih parlamenata.

Ništa ovo od ovih odbora, koje predlažemo, nije novo. Sigurno je da svi odbori kvalitativno doprinose onome što želimo. Dakle, snažnom parlamentarizmu, pojačanoj ulozi parlamenta u društvenom životu, ulozi parlamenta u celom zakonodavnom procesu i kontrolnoj funkciji parlamenta u onim oblastima društvenog života koje su od strateške važnosti, ne samo za ovu strukturu i za ovaj saziv parlamenta, nego sam duboko ubeđen da će biti od strateške važnosti za svaki sledeći demokratski izabrani parlament u Srbiji.

U tom smislu, za razliku od situacije kada smo došli u ovaj parlament 2000. godine, odnosno početkom 2001. godine, kao novi saziv i nasledili manje - više samo zgradu, ali ne i instituciju, nasledili samo firmu, ali ne i strukturu, naša uloga i naša obaveza je da sledećim generacijama i sledećim sazivima ostvarimo pravi evropski parlament. Hvala lepo.

Hvala. Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Izvestilac u ime Administrativnog odbora ili u ime Zakonodavnog odbora? (Ne.)

Da li predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Prvi za reč se javio mr Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS-a. Doktor, izvinjavam se. Da li želite da koristite vreme predviđeno za izlaganje predsednika ili polovinu vremena da ostavim? Pola. Hvala.

Ovo bi bila diskriminacija da je drugi u pitanju.

Poštovane kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS-a da kažem nekoliko reči o ovim izmenama i dopunama Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Naime, mi nećemo podržati predložene izmene i dopune Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, jer smatramo da one nisu suštinske prirode, neće i ne mogu unaprediti rad Skupštine Srbije. Umesto da predlagač predloži izmene Poslovnika koje bi poboljšale rad Skupštine, izmenile ono što je od strane više poslanika ili poslaničkih grupa konstatovano kao loše, problematično, što je bilo predmet sporenja i različitih tumačenja, predlagač naprotiv predlaže izmene koje ne diraju u suštinu Poslovnika, a ocenili smo da je jako loš, tako da pre svega imaju marketinški značaj.

Odavno kroz više skupštinskih zasedanja i tema o kojima smo raspravljali, čak i onima koje su bile senzacionalističkog karaktera, ne zanima ih suština, ne zanima ih napredak rada Skupštine, već jedino i pre svega marketing. Utisak koji se želi nametnuti u javnosti, a što dodatno pored izmena Poslovnika postiže i priča o nekim drugim zakonima, postiže se kontrolom medija i prenošenjem u javnosti stavova DOS-a.

Poštovane kolege, predlog za formiranje novih odbora očigledno je propagandnog karatkera, sa pokušajem da se bar malo u javnosti, pre izbora, izmeni loša slika o parlamentu Srbije, koja je stvarana u protekle dve i po godine i ovde u parlamentu različitim izmenama Poslovnika i različitim dešavanjima. Setite se samo čuvenog glasanja iz inostranstva, različitih disciplinskih prekršaja, tuča i slično, ali i načina predstavljanja rada parlamenta u javnosti, gde se više puta vodila objektivna kampanja protiv Narodne skupštine Republike Srbije i predstavnika opozicije.

Očekivali smo da predmet izmene i dopune budu suštinske stvari. Zanimljivo je da se za ovaj rad Skupštine, najvažniji dokument, jer Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije jeste naš mini ustav, menja već četvrti, peti put. Naravno, uvek po potrebama DOS-a, bilo onog izvornog ili ovog koji je sada ostao. Umesto da se izmene kritikovane odredbe, čine se kozmetičke promene.

Ostale su odredbe kojim su skraćena prava poslanika, da mogu da istupaju u Skupštini, da mogu da govore, da mogu da podnose amandmane. Ostale su odredbe u Poslovniku koje omogućuju formiranje lažnih poslaničkih grupa, krađu mandata i to stranaka koje nisu učestvovale u izborima decembra 2000. godine. Tako imamo jedinstven slučaj u našem parlamentu, možda redak slučaj u Evropi, da političke stranke koje nisu bile na izborima budu, tumačenjem Poslovnika, predstavljene u Skupštini Srbije. Ne samo to, nego da odlučuju i o nazovizajedničkoj državi, ovoj državnoj zajednici Srbije i Crne Gore.

Ostale su odredbe koje omogućavaju kažnjavanje poslanika i novčano, a što je opet redak slučaj u parlamentarnoj praksi, uz suvereno pravo predsedavajućeg, predsednika Narodne skupštine ili onoga ko njega zamenjuje, kao večeras gospodin Maravić, da na osnovu subjektivnog kriterijuma izriče opomene, a što se apsolutno pokazalo lošim. Nisu precizirane ni odredbe o javnosti rada Skupštine. Skupština ne poštuje svoju odluku, a da ne pominjem sve šta je bilo oko direktnih prenosa. Mislim da je to veliki minus ovoj skupštini i neće moći objektivno učiniti ništa da bude više vrednovana, nego što objektivno ima vrednost Ima i mnogo drugih odredaba Poslovnika, koje su se u praksi pokazale kao nedorečene, manjkave, podložne dvostrukom selektivnom tumačenju, ali evo vidimo od strane gospodina Pajtića, predlagača, da se tu nije ništa učinilo.

Ne čudi takođe, jer kažem da je sve marketinškog karaktera, da čak izmene Poslovnika nisu pratile ni one zaključke skupa koji je održan pre mesec dana u ovoj skupštini, uz učešće OEBS-a, koji su ukazali na mnogo toga što bi trebalo poboljšati u radu Odbora, a čak su nešto predložili, doduše jedan bi se odbor mogao podvesti pod to, ali ostalo apsolutno nema veze. Umesto toga imamo predlog za formiranje četiri nova odbora, iako ih već ima 25, što samo po sebi dovoljno govori, tako da ćemo imati ukupno 29 odbora.

Kada se pogleda struktura Vlade Republike Srbije, 19 ministarstava, kada vidimo koliko ima agencija, a mi smo prebrojali 15, koliko ima zavoda i ostalih institucija koje formira Vlada, onda izgleda dolazimo do one stare maksime poznate i kao Marfijev zakon - ukoliko nešto ne želiš da rešiš, ti formiraj odbor, neku komisiju, agenciju ili nešto drugo što je očigledno na istom talasu da bi se našao prostor za angažman nekog od mnogobrojnih patuljastih saradnika DOS-a.

Vredi upozoriti da pomenuti odbori nemaju precizno određen sadržaj. Ovde ću, samo primera radi, citirati stav 2. člana 68g koji govori o odboru za ravnopravnost polova, gde kaže da odbor sagledava stanje vođenja politike, izvršavanje zakona. Pobogu, odbor za ravnopravnost polova razmatra izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata od strane Vlade Republike Srbije, drugih organa i funkcionera odgovornih Narodnoj skupštini. Ovo apsolutno asocira na nešto drugo.

Inače, postoje ustavne odredbe koje govore o ravnopravnosti polova i to u svakom slučaju mora biti regulisano i bez ovakvog odbora, ali ako Savet Evrope nalaže, onda nema šta i onda će sigurno biti, jer što god Savet Evrope naredi, a DOS-u odgovara, onda se to poštuje. Obrnuto se naravno ne poštuje.

Stvorena su i dva nadodbora, za privredne reforme i ravnopravnost polova. Struktura odbora za privredne reforme, moram priznati, vezano za ovaj drugi stav, da su u njemu predstavnici 12 različitih odbora, sam po sebi je smešan, jer ukoliko se baš želelo da se formira autonoman odbor, onda bi logično bilo da odražava sastav Skupštine, a predlog da predstavnici drugih odbora budu u ovom odboru sam po sebi je nesuvisao, ali bože moj i to je deo onoga što čini predlog. Predloženi odbori u značajnoj meri preuzimaju poslove koje radi Vlada Republike Srbije, jer objektivno bave se njenim poslom. Bolje bi bilo preraspodeliti poslove unutar postojećih odbora. Zašto postoji Zakonodavni odbor, zašto postoji Odbor za pravosuđe, ako je potrebno usaglašavati pojedina dokumenta sa evropskim zakonodavstvom, a treba logično, ali time očigledno treba da se bavi i Vlada.

Kada je reč o pojedinim odborima ovde ne mogu, a da ne pomenem dva, odbor za privredne reforme i odbor za smanjenje siromaštva. Prvo, govoriti o privrednim reformama, dve i po godine pošto je ova Vlada formirana, smešno je. Kakve se sada u Srbiji mogu privredne reforme sprovesti, to je građanima Srbije jako poznato, ali jedino to ne zna Vlada. Potpuno sam ubeđen u priču koju Vlada stalno forsira, a to je da se u Srbiji bolje živi. Jedino građani Srbije to još nisu shvatili. Shvatiće kada dođe vreme izbora, ali će onda to debelo Vlada platiti.

Kada se pogledaju ekonomski pokazatelji stanja privrede Srbije, onda se vidi da smo objektivno u katastrofalnoj situaciji, sa dvogodišnjom stopom pada proizvodnje, sa ogromnom nezaposlenošću od oko milion ljudi, sa svim ekonomskim pokazateljima koji su krajnje negativni i sada u kontekstu toga govoriti o privrednim reformama i o smanjenju siromaštva. Što reče jedan moj kolega, ovde bi samo falilo da stavimo naslov - odbor za smanjenje siromaštva i za svetlu budućnost, kao u neka prošla vremena. Logično da ovo nema blage veze i da se jedino predlagač suštinski bavio samo marketingom. Pitanje ove sudbine je pitanje dana objektivno zbog svađa koje postoje u DOS-u i samo je pitanje vremena kada će se ova skupština raspustiti, raspisati novi izbori i suštinski ovi odbori, i da se formiraju verovatno zbog odnosa koji sada postoji u parlamentu, oni suštinski neće doprineti poboljšanju rada parlamenta.

Pošto je isteklo vreme, ostaviću nešto da kažem i sutra, pošto mi socijalisti, pored toga što smatramo da ovi odbori ne treba da budu, a pomenuo sam neke najvažnije razloge, imamo i predlog koji bi odbor, po našem mišljenju, trebalo formirati, zato što je to pitanje u dosadašnjem radu Vlade i ministarstava jednostavno ostalo po strani, a mislimo da je od izuzetnog značaja za Srbiju, jer ima za cilj povećanje nataliteta i poboljšanje demografske slike Srbije.

Za reč se javila Gordana Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.

Da li želite da koristite 20 minuta? Deset, hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nakon onog sastanka u Skupštini Srbije koji je upriličen sa predstavnicima OEBS-a, a rezultat tih razgovora bio je da je umnogome kritikovan Poslovnik o radu Narodne skupštine i neke od odredbi koje sankcionišu poslanike u Skupštini Srbije, očekivala sam da ćete ovim izmenama i dopunama izaći na volju evropskoj javnosti i predložiti jedan demokratski poslovnik, tako da barem skinete sa sebe tu odgovornost i ono opterećenje koje ćete vazdan nositi, a to je da ste za vreme svoje vlasti doneli krajnje nedemokratski Poslovnik, koji je pre svega ugrozio prava narodnih poslanika.

Da to nije samo paušalna ocena jedne opozicione političke partije govori činjenica da je Ustavni sud juče doneo odluku da narodni poslanici raspolažu svojim mandatima i da su odgovorni samo svojim biračima, što znači da svako od nas odgovara broju birača, a to je negde oko 26.000 iz svoje izborne jedinice. Pošto je Srbija bila jedna izborna jedinica, ako broj birača podelimo sa brojem narodnih poslanika, dolazimo do zaključka da svako od nas odgovara samo tim biračima i nikome više.

Zbog toga ste imali možda zakasnelo, ali amandman je mogao da ide, odluka je po hitnom postupku, da se barem one odredbe predviđene u članovima 100, 101, 102. i 103. eliminišu iz ovog Poslovnika. Pored toga što su neustavne odredbe, nažalost Ustavni sud, koji se potpuno politizovao, nije se izjasnio o zahtevu koji smo uputili, da se preispitaju te odredbe Poslovnika, ali za vas je očigledno sada najpreče da se poveća broj odbora, kojih ionako ima, po našem mišljenju, mnogo. Uobičajeno je bilo da broj odbora prati broj ministarstava, a naravno imamo uvek Administrativni odbor, Odbor za pravosuđe, Odbor za ustavna pitanja i Zakonodavni odbor, ali to je neki optimalni broj, da bi svaki odbor bio matični za neke od predloga Vlade ili neku materiju koja dolazi na dnevni red Skupštine.

Znači, 25 odbora, plus ova četiri odbora, ukupno je to 29 odbora, pa puta predsednik i zamenik predsednika, koji imaju nešto veći koeficijent zbog toga što obavljaju tu dodatnu dužnost, pa plus troškovi za dolaske na sednice, a stalno kukate kako je parlament skup, mogli ste da imate i taj razlog da ne povećavate broj odbora, nego da pojedinim odborima, već postojećim, eventualno stavite u nadležnost nešto od ovoga što ste želeli.

Odbor za privredne reforme je odbor koji je apsolutno mogao da bude, kao i materija koja mu se stavlja u nadležnost, pridodat Odboru za privatizaciju, jer se i ministarstvo zove Ministarstvo za privredu i privatizaciju, pa sve što taj odbor radi bilo bi predmet tog odbora.

Odbor za evropske integracije je nešto što uopšte nije u nadležnosti Narodne skupštine, već bi Vlada trebalo sama po sebi da vodi računa o tome pri sprovođenju svoje opšte politike, koju je i iznela kada je formirana, da li će svoje zakone, koje predlaže Skupštini Srbije, donositi tako da oni vode ka evropskim integracijama. Ali, evorpske integracije ne znače samo usaglašenost propisa sa propisima evropske zajednice, nego znače i ispunjavanje nekih uslova da bi se ušlo u Evropsku uniju. Ako će Srbija sama da uđe u Evropsku uniju, onda je možda taj odbor i potreban. Ali, mi još uvek vidimo da smo u zajendičkoj državi, odnosno državnoj zajednici, iako oni koji su taj sporazum potpisali sada izgleda da kažu "puj pike ne važi, sada smo za samostlanu Srbiju".

Odbor za smanjenje siromaštva najbolje nam pokazuje kuda vodi ova vlada, kuda vodi ovu državu. Znači, vodi nas ka siromaštvu i smatra da je potrebno da ova skupština ustanovi jedan poseban odbor koji će se baviti siromaštvom.

Svaki predlog zakona treba da bude takav da dovodi do progresa, a ne da dovodi do siromaštva. Da je taj odbor dobio naziv odbor za pitanje standarda, to bih sasvim razumela. To bi bilo afirmativno. Ali, odbor za smanjenje siromaštva, nemoguće je da opstane kao potreba.

Odbor za ravnopravnost polova, kako je gospodin Pajtić ovde izneo, kao žena, moram da kažem da to ne osećam. Naprotiv, imam utisak da u našem društvu postoji diskriminacija muškaraca, a ne diskriminacija žena. Sa te strane, razumem da je gospodin Pajtić ovo predložio, ali je dao neadekvatno obrazloženje.

Sve češće su muškarci predmet zlostavljanja. Žene lakše dolaze do posla. Došle su ove evropske banke i hoće da na šaletrima imaju mlade, lepe referente, a žene i jesu za te poslove prigodnije i bolje, strpljivije su u tim godinama i obrazovanije. Muškarci zaista imaju razloga da se osećaju diskriminisanim.

Možda bi trebalo da u ovom odboru budu samo žene i da se ozbiljno pozabave problemom diskriminacije muškaraca u našem društvu.

Ono što je gospodin Pajtić rekao, kao obrazloženje za uvođenje ovog odbora, da su žene diskriminisane, a sada je tu gospodin Maravić na mestu predsedavajućeg, ali da je tu gospođa Mićić, donekle bih se saglasila sa tim da zaista nije dobro na pleća jedne žene staviti toliku odgovornost i toliko obaveza. Pogledajte samo koliko je vas, muškaraca, ovde. Na pleća jedne žene navaljeno toliko obaveza, a ona to uspešno radi. Obavlja funkciju predsednika Skupštine, i predsednika države, pa onoliki prijemi, pa banketi, pa večere, pa prijem ambasadora, pa po pet ambasadora je u Narodnoj skupštini u jednom danu, pa mora ovde da dođe da vodi sednicu, pa da izađe na kraj sa nama neposlušnim poslanicima. To je zaista diskriminacija.

U tom smislu, zaista bih se saglasila sa tim da postoji diskriminacija, ali pozitivna diskriminacija. Teško da bi bilo koji muškarac, evo ovde, iz Narodne skupštine, izdržao sve to što gospođa Mićić, ovako nonšalantno nosi. Doduše, ponekad izgubi kompas, nekada ima malo unezvereni pogled, ali su to, verovatno, posledice prevelikog rada, a možda i privatnih poslova. Ne zaboravite, mi žene smo i majke, i supruge, i sestre, i ćerke. Diskriminacije, što se žena tiče dokaz je upravo naša Skupština, nema. Zahvaljujem.

Hvala. Za reč se javio zamenik predsednika poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije, narodni poslanik Srđan Petrović.