Dame i gospodo narodni poslanici, evo prilike da samo zaokružim ovo što sam imao nameru da kažem i na neki način napravim dodatnu komunikaciju u odnosu na ono što je danas bila tema razgovora.
Slažem se sa gospođom Pop-Lazić, znači, neovisno od toga da li su TV prenosi ili ne, moj pristup je isti, kao što ste rekli i vaš, a to je da se radi profesionalno, da se komunicira o svim temama koje su predmet ovog zakonskog predloga i da raspravljamo na način da ono što valja prokomentarišemo, eventualno usvojimo, a gde se ne slažemo normalno, kao i u svakoj skupštinskoj proceduri, ide na ovaj način.
Moram da kažem da je tačno da smo prihvatili 12 amandmana, od kojih u ovom slučaju ni jedan od strane Srpske radikalne stranke, ali da vas podsetim da uopšte nije pitanje principa. Kao što znate, prihvatili smo vam dva amandmana u Zakonu o koncesijama, a svega tri smo prihvatili. Znači, uopšte to nije način na koji je postavljeno komuniciranje sa ove strane prema bilo kome u Skupštini. Jednostavno je povodom ovog zakona u pitanju određena razlika, čak ne ni u konceptu, nego više u nekim temama za koje smatram da nisu dijametralno suprotne po pitanju određenja prema zakonu. Normalno, to je vaše pravo, da se odredite prema ovom zakonu glasanjem ili kako već hoćete.
Što se tiče ovih nejasnoća po pitanju amandmana, ipak mislim da je vama i te kako jasno šta piše u ovom predlogu zakona i amandmanu koji je podneo gospodin Pajtić. Znači, radi se nedvosmisleno o tome da će se 1. januara 2004. godine zakon primenjivati u delu koji se odnosi na pokretne stvari, a u delu koji se odnosi na potraživanja on će se primenjivati od 1. januara 2005. godine.
Ima jako puno razloga zašto je to tako, a jedan od razloga upravo je ona briga na kojoj ste insistirali da bi potencijalno trebalo da bude prisutna, znači briga sa jedne strane da se dovoljno objasni u drugoj polovini godine onima koji mogu da budu potencijalno zalogodavci i založni poverioci, a sa druge strane zato što je u ovom periodu predviđeno da se radi na registru zaloge i da na taj način 1. januara sve bude spremno za primenu ovog zakona.
Moram još jedan komentar da dam, a to je ipak da se ne slažem sa vama, pošto mi nekako deluje inspirativno sa vaše strane, pošto ste najviše i prisutni ovde, nije tačno da sve manje ljudi ili je sve manje onih koji uzimaju na kredit. Naprotiv, širi se lepeza onih koji uzimaju robu na potrošački kredit i to su ljudi, obični građani, oni koji su čekali godinama da se otvori institucija potrošačkog kredita; oni kupuju dugotrajna potrošačka dobra, ono što im je potrebno za bistvovanje, za normalan život, a nikada u poslednjih 10 godina nisu bili u situaciji da sa onim što primaju odvoje deo za bolji život.
Da vam kažem da sve statistike pokazuju, ako je nekada cela prosečna plata morala da se potroši na osnovne životne namirnice, danas 65% od prosečne plate ide na to, a 35% je moguće da se koristi za otplatu kredita od prosečne plate. To su ipak neke činjenice i to je samo potvrda da je sve više onih koji ulaze u zonu mogućnosti da koriste te kredite. To nije argumentacija da se u Srbiji sjajno živi. To ni jednog trenutka nije prilog govoru da se slika naslika lepše nego što jeste, ali je tačno da je to prilog argumentaciji da postoje ozbiljna poboljšanja i da se razvijaju institucije koje govore u prilog primene ovog zakona.
Na kraju, želeo bih da se još jedno zahvalim svima koji su se stvarno potrudili da razumeju ovaj zakon, da ga pročitaju na način koji primarno nije politički obojen i moram da priznam da sam, ako to nešto znači sa ove govornice, izuzetno zadovoljan što su većinski komentari od strane poslanika bili koncentrisani na tehničke strane, na profesionalnu argumentaciju. Da li se mi slažemo ili ne, to je druga strana, a manjinski je bila u delu koji se ticao neke političke frazeologije.
Još jednom se zahvaljujući, ipak se nadam da će većina poslanika prepoznati ovaj zakon kao zakon koji ubacuje jedan segment u temelj onoga što se zove građenje poslovnog ambijenta i da će konačno to rezultirati od 1. januara 2004. godine na pokretnim stvarima, sa jačanjem poslovnog prometa u ovoj sferi, da će to doprineti snaženju porodica i jačanju građanskog i poslovnog društva, ali da je normalno potrebno da shvatimo da je rizik imanentan ili inherentan onom karakteru privrede koji mi želimo da imamo, a to je kombinacija snažne države, ali sa ozbiljnim prostorom ostavljenim za biznis.
