Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je naizgled tehnički zakon o izmenama i dopunama Zakona o hartijama od vrednosti i reklo bi se, pa šta ima o tome da se govori.
Pokušavam da budem korektan u svemu ovome zato što mi nije dužnost da utvrđujem čija je odgovornost što mi danas 28. maja razgovaramo o Zakonu koji treba da stupi na snagu 30. maja. Zašto o tome nismo razgovarali pre mesec dana, ili dva meseca, ili ne znam ni ja kada, ili zašto uopšte govorimo o ovom zakonu. Ministar pokušava da na jedan, da kažem, fini način kaže da u toj oblasti hartija od vrednosti postoje vrlo veliki suštinski problemi i na području naše Republike i na području državne zajednice Srbija i Crna Gora kao celine. Jednostavno, ta harmonizacija ekonomskih odnosa sa Crnom Gorom i uopšte funkcionisanje tržišta hartija od vrednosti ne ide onako kako bi moralo da ide.
Podsećam, ova vlast je u 2002. godini donela Zakon o hartijama od vrednosti, prošle godine kad ga je donela propisala rokove, pa i ove koji se danas menjaju da se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona mora izabrati komisija za hartije od vrednosti, a da do tada ona komisija koja je bila ostane i da radi svoj posao. Na čelu te komisije je gospodin Miroljub Labus. (Dobacivanje iz klupe.)
Koje drugo telo?
Molim vas, moramo ovde da budemo do kraja precizni. Mi sada hoćemo da produžimo rok na 10 meseci. Hajde da pitamo i to, gde to ima sa šest na 10? Što nije, recimo, do kraja godine ili što nije za godinu itd. Ali, ono što hoću da kažem, suština je u ovome, komisija za hartije od vrednosti ima jako velika ovlašćenja, između ostalog, ima ovlašćenje da izda ili da oduzme dozvolu za rad na berzi berzanskim posrednicima i to je ovde u ovim članovima koji se menjaju jasno rečeno.
Samo imam dilemu, kako će se primeniti i ova odredba od 10 meseci. Evo zašto: zato što u članu 257. koji se menja imate stav 2. u kojem se kaže "da berzanski posrednici iz stava 1. ovog člana dužni su da visinu osnovnog kapitala usklade sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od devet meseci od dana njegovog stupanja na snagu".
Kako sad ovo? Sada ne razumem to: produžava se za 10 meseci, a ovde imate neki rok od devet meseci? Ako to ne urade onda će komisija biti ovlašćena da nad berzanskim posrednikom pokrene odgovarajuće postupke pa, između ostalog, i postupak njegove likvidacije. To znači da je ovaj zakon, ako ništa drugo, tehnički manjkav, pa smo možda i ovaj stav 2. morali da promenimo, da bismo ga usaglasili sa novim rokom. Jer, 30. maja ističe šest meseci, ali 31. avgusta ističe devet meseci, a vi sada hoćete da sve ovo stupi na snagu zapravo 1. oktobra 2003. godine.
Drugi problem koji vidim ovde, hoće li se na ovaj način poremetiti i sadašnji način funkcionisanja tržišta hartija od vrednosti. Molim vas, mi smo u postupku privatizacije, u protekle dve godine, privatizovali negde oko 620 preduzeća. U tim preduzećima radi oko 80.000 radnika. Mi smo dobili po osnovu prava radnika na akcije, na besplatnu podelu u visini od 30% kapitala, oko 80.000 novih akcionara. Oni sada imaju u svom posedu neke hartije od vrednosti, a akcije imaju taj tretman u pravnom prometu i na finansijskom tržištu, i hoće da trguju tim hartijama od vrednosti.
Hoće li oni imati neke probleme u vezi sa tim, hoće li berze moći da rade i uopšte se postavlja pitanje, kakve su nam to berze kad nisu bile u mogućnosti da za šest meseci usaglase svoja opšta akta i sad preko upravnog odbora navodno traže od Ministarstva za finansije da predloži Vladi da produži te rokove. Svaki subjekt na koji se odnosi neka zakonska odredba bi po tome mogao da traži produžetak roka i tako do besvesti. Gde bi mi u svemu tome došli.
Ili, recimo u članu 256. - berza osnovana po Zakonu o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima nastavlja da radi u skladu sa ovim zakonom i dužna je da se organizuje da visinu svog osnovnog kapitala (što je možda najvažnija stvar u osnivanju berze), svoje opšte akte i svoje poslovanje uskladu sa tim zakonom najkasnije u roku od šest meseci. Vi sada kažete od deset meseci.
Kad budemo 1. oktobra konstatovali da berza opet nije pribavila odgovarajući osnovni kapital, hoćemo li ponovo ići u produžetak i dokle će to da vodi. To mi liči pomalo na priču o prelasku platnog prometa iz ZOP-a u poslovne banke i onda to opet najedanput uradimo i imali smo problem kakav smo imali prvih nekoliko meseci platnog prometa u poslovnim bankama.
Znači, imamo tendenciju stalnog produžavanja i očigledan primer neusklađenosti republičkog nivoa sa državnom zajednicom. Nije se valjda sad neko najedanput setio da postoji ovaj zakon, da su postojali ovi rokovi u tom zakonu i da se sve to moralo usaglasiti. Da smo imali Beogradski sporazum i Ustavnu povelju i mnogo toga usaglašenog i da je tu bilo prave sinhronizacije mi bismo imali produžen rok blagovremeno, a ne danas 28. maja, ili bi taj zakon jednostavno primenili onako kako piše u zakonu.
Iz tih razloga, principijelno govoreći ne možemo da podržimo izmene koje se donose, pre svega se po hitnom postupku uvršćuju u dnevni red, na način kako se uvršćuju. Od nas se traži da se odmah o tome izjasnimo i sve to da stupi na snagu 30. maja. Mislim da je to neozbiljno, ma sa koje strane da dolazi ovaj predlog i ma iz kojih razloga da je motivacija da se ovaj rok i na ovaj način produžava. (Borivoje Katić: Šta predlažete?)
Predlažem da ubuduće ne radimo ovako. Dakle, to je suština. Ne možemo se stalno frljati zakonima koje dobijamo danas, danas ih uvršćujemo u dnevni red, danas imamo obavezu da pribavimo amandmane, odnosno da napišemo ako imamo neke primedbe, o tome se razgovara po hitnom postupku zato što smo u nekom vremenskom cajtnotu.
Dajte jedanput da razmišljamo o tome planski, da pravimo neke dnevne redove, da imamo neku dinamiku koja će omogućiti da i poslanik bude u situaciji da o tome razmisli, da stručno prouči određenu materiju, da odgovarajuće amandmane, da Vladi da vremena i Ministarstvu da se o tome izjasni i da onda imamo kvalitetnu raspravu ovde, a ne da stalno nešto dobijamo na parče, a to parče ćemo, sasvim sam siguran, menjati i u septembru mesecu po istom ovom zakonu.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, kao zamenica predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Očigledno je, dame i gospodo, da je Vlada u vremenskom cajtnotu. Žuri da donese neke zakone, a u stvari kasni sa donošenjem određenih zakona.
Ovaj zakon danas na dnevnom redu, a koji smo po hitom postupku uvrstili u dnevni red i koji mora da se izglasa do 30, a 30. je u petak, unapred vam kažem da ćemo verovatno raditi do 24 časa, jer imamo još dve tačke dnevnog reda koje će iziskivati diskusiju narodnih poslanika i verovatno su narodni poslanici zainteresovani da o oba zakona govore.
Ne znam šta će se desiti ako slučajno ne uspete do 30. da zakažete dan za glasanje i da izglasate ove zakone. Trebalo je ovo staviti na dnevni red neke prethodne sednice, ali ni Vlada nije, očigledno, vodila računa o Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, koji je Savezna skupština donela prošle godine i kojim su utvrđeni rokovi za usaglašavanje svih učesnika na tržištu hartija od vrednosti. Ostavljen je rok od šest meseci za usaglašavanje, a zakon treba da stupi na snagu sada, 30. maja.
Šta će se desiti ako ne stupi na snagu 30. maja, ko će snositi odgovornost za to i kakve će posledice toga biti? To je teorijski moguće. Izgleda da je čak i praktično moguće. Sada već možemo i da pretpostavimo da se to do 30. maja neće dogoditi.
Predloženim izmenama zakona ovaj rok za usaglašavanje se produžava još za četiri meseca, a ministar nam u svom ekspozeu uopšte nije rekao zašto to do sada nije urađeno. Šta je to ometalo Vladu i sve aktere u ovoj oblasti da usaglase svoj način rada sa ovim zakonom da to ne učine? Samo iz tog razloga potrebno je predložiti i odložiti primenu ovog zakona za četiri meseca.
Doduše, zakon ima samo dva člana, jer se u članu 1. nabrajaju članovi zakona na koje se produženje roka odnosi. Član 253. tiče se savezne Komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište, koja obavlja poslove u skladu sa Zakonom o hartijama od vrednosti. Taj zakon je donet 1998. godine. Članovi Komisije za hartije od vrednosti, imenovani u skladu sa propisima koji su važili od dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavljaju da vrše svoju funkciju do izbora novih.
Koliko znam, ta komisija još uvek postoji. Valjda je problematičan samo upravni odbor i gospodin Labus u upravnom odboru, ako sam to dobro povezala. Više ne znam ko je u kojoj agenicji, ko u kojoj komisiji, ali čini mi se da sam nešto u štampi čitala, da je bilo nekih ucena - mora Labus da bude u toj komisiji, pa Đelić podržava to i kaže - daću ostavku ako Labus ne bude. Ne znam da li sam to dobro povezala sa ovom komisijom, možda je neka druga agencija u pitanju, ali imamo jednog ministra u Vladi Srbije koji pripada opozicionoj političkoj partiji G-17 plus. Izgleda da imamo još jednog, samo se nije javno deklarisao. U stvari, deklarisao se pred predsedničke izbore i podržavao kampanju gospodina Labusa.
(Predsednik: Upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Član 256, berza koja je osnovana po Zakonu o berzama, još iz 1994. godine, trebalo je da svoje opšte akte i poslovanje uskladi sa ovim zakonom, takođe u roku od šest meseci. Sada joj se daje još četiri meseca. Mislim da je tu ključ zašto se sada taj rok produžava, jer berza koja ne postupi na ovaj način, njoj bi Komisija za hartije od vrednosti mogla da oduzme dozvolu za rad i da pokrene postupak njene likvidacije. Kako, koliko je meni poznato, funkcioniše samo ova Beogradska berza, ima tu nekih mutnih rabota, pa je potrebno da joj se da još četiri meseca da svoje poslovanje uskladi sa ovim zakonom, kako joj se ne bi oduzela dozvola za rad.
Tu je umešana i ova "Delta banka", koja funkcioniše sa ovom berzom, a sa ovom berzom, koliko znamo, povezani su i pojedini ministri i pojedini lobiji iz Vlade Srbije i preko nje idu prodaje raznih preduzeća, pa je čak i PKB preko te berze otišao u ruke onih u čije ruke nikako ne bi trebalo da ode ili nije smeo da ode.
Članom 257. je produžen rok za usaglašavanje opštih akata i poslovanja berzanskih posrednika. Čini mi se da je to najveća štetna posledica produženja ovog roka, jer i berza i berzanski posrednici koji trguju hartijama od vrednosti do sada nisu mogli to da čine saglasno ovom zakonu.
Berzanski posrednici dužni su da visinu osnovnog kapitala usklade sa odredbama ovog zakona, najkasnije u roku od devet meseci od dana njegovog stupanja na snagu. Moj prethodnik je o tome govorio, ali ne bih samo o ovom roku koji je sada u neskladu sa novim rokom koji je dat, nego pre svega na suštinu - šta stoji iza toga što im se taj rok produžava da bi ta visina osnovnog kapitala, koja je sada određena ovim zakonom, ostala na tom nivou, a ne na nivou koliko bi to trebalo, da je ovaj zakon već primenjen. Znači, ide se u korist berzanskih posrednika.
Ne verujem da su tu čista posla. Nije ovo materija kojom apsolutno vladam, ali čim se neki rokovi produžavaju, Vlada nije bila sposobna da na vreme nešto uradi ili namerno to nije uradila da bi nekog zbog nečeg favorizovala ili zaštitila. Ovde se ima utisak da se štite berzanskih posrednici i berze koje nisu ni profunkcionisale kako treba, a ministar najbolje zna šta je razlog za to.
Stav 3. člana 257, koji se takođe tiče berzanskih posrednika, propisuje da berzanskom posredniku koji ne postupi na način propisan ovim zakonom, Komisija za hartije od vrednosti takođe oduzima dozvolu za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva i pokreće postupak njegove likvidacije. Da je ovaj rok ispoštovan, sada bi već ta komisija mogla da stupi na delo i da radi ovaj posao koji bi trebalo da radi. Tu su i ovlašćene banke koje, u skladu sa Zakonom o berzama i berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima, obavljaju poslove trgovine hartijama od vrednosti. One nastavljaju da rade sve te poslove u skladu sa saveznim zakonom i svoja akta takođe treba da usaglase sada u roku od 10, a ne šest meseci.
Htela sam da postavim neka pitanja ministru, da nam objasni ovde suštinu, da nam u svom ekspozeu ne govori o nekim zakonima koje ćemo imati na dnevnom redu. Zaista, nismo mogli iz njegovog izlaganja da shvatimo, a u obrazloženju ovog zakona to ne piše, zašto je ovaj rok potreban, zašto to do sada nije urađeno, koje ćemo štetne posledice imati, mi ili oni koji raspolažu hartijama od vrednosti?
Nesporna je činjenica, nama je to sasvim jasno, da država ima pravo da emituje hartije od vrednosti, da država na taj način priznaje da ima budžetski deficit, da taj budžetski deficit na neki način mora da pokrije. Znamo da Dinkić, iako su pritisci ogromni, neće još uvek da štampa novac. Znači, ne može se od te sive emisije popunjavati budžetski deficit, pa mora emitovanje hartija od vrednosti da bi se to uradilo.
(Predsednik: Da li koristite i narednih 10 minuta?)
Ne, završavam.
Znači, još jednom potenciram jasne razloge, ako može, ministre, u tri rečenice, zbog čega ovo do sada nije urađeno, koje su štetne posledice i ko je odgovoran za to što ovo do sada nije urađeno? I dalje izražavam sumnju da ćemo do 30. ovaj zakon moći da izglasamo. Postavlja se pitanje šta ako ne bude izglasan?

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Navodno samo jedna promena - određuje se duži rok, navodno zbog komisije, zbog berze, zbog berzanskih posrednika, a u suštini ne stoje razlozi koje je naveo predstavnik Vlade da su to bili razlozi koji su motivisali Vladu da predloži ovu izmenu.

O čemu se radi? U tom zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata postoji član 265. koji doslovce glasi - da taj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ", a primenjivaće se posle isteka šest meseci, sada znači 10 meseci. To znači da se ovaj zakon koji mi danas menjamo još uvek ne primenjuje.

Predstavnik Vlade je samo u jednoj stvari bio u pravu kada je rekao - praktično taj zakon koji mi menjamo danas je neprimenjiv i dobro je što je Vlada primetila da je to neprimenjiv zakon, jer kada je on septembra, oktobra prošle godine usvajan u Saveznoj skupštini, tada je bilo dosta primedbi na tekst Predloga zakona, jer osim tih pravno-tehničkih i jasnih političkih nedostataka, taj zakon je imao jedan fundamentalni nedostatak, otprilike kao kada nešto padne sa Marsa na ove naše uslove i naše prilike - praktično je neprimenjivo.

Naravno, većina onih na koje se odnosi ovaj zakon ne mogu da ispune uslove da bi radili po tom zakonu. Očekivanje je bilo da za šest meseci može nešto da se uradi. Na žalost, ne može da se uradi i ono što je predstavnik Vlade najavio za oktobar mesec je prava tema o kojoj mi treba da pričamo.

Mi praktično danas odlažemo primenu zakona za još četiri meseca, jer ukoliko se ova izmena ne usvoji od 1. juna ovaj zakon treba da se primeni, a on je neprimenjiv. Naravno, Vlada koristi neke izgovore i moram da navedem te izgovore. Tako, kaže se - nije izvršen izbor članova Komisije za hartije od vrednosti; pa ko je odgovoran što nisu izabrani, zašto bi Narodna skupština trebalo da amnestira onoga ko je odgovoran, ukoliko nije promenjen sastav?

Dalje, u tom roku je ta komisija bila dužna da se organizuje i da svoje opšte akte usaglasi sa odredbama zakona, a još se ne primenjuju i ko je kriv?

Zatim, što se tiče člana 256. tu se dotiče pitanje berzi, a šta su to berze morale da urade u roku od šest meseci, da se organizuju, da visinu svog osnovnog kapitala i svoje opšte akte i poslovanje usklade sa tim zakonom koji se ne primenjuje, koji je stupio na snagu ali se ne primenjuje. Zašto mi sada da legalizujemo stanje da neko nije hteo za šest meseci da se organizuje i uskladi sa zakonom? Da li smo mi za to ovlašćeni? Nismo.

Šta su sankcije ako to neka berza ne uradi? Sankcije su u stavu 3. gde se kaže - berzi koja ne postupi na način propisan stavom 1. ovog člana, Komisija za hartije od vrednosti oduzeće dozvolu za rad i pokrenuće postupak likvidacije. Problem je što ni taj deo tog člana nema ko da sprovede. Ko je odgovoran? Država. A koja? Savezna, državna zajednica, Republika Srbija, sasvim svejedno. Verovatno je to i sigurno Republika Srbija.

Potom, član 257. odnosi se na berzanske posrednike. Oni su imali rok da svoju organizaciju, opšta akta i poslovanje usklade sa odredbama tog zakona u roku od šest meseci, ukoliko to ne urade sledi sankcija, a to je oduzimanje dozvole za obavljanje delatnosti berzanskog i dilerskog društva i pokretanje postupka likvidacije. Slična odredba postoji kao obaveza prema bankama, ukoliko žele da učestvuju na tržištu hartija od vrednosti, moraju da usaglase i svoje akte i visinu svog osnivačkog kapitala, a one sve ispunjavaju uslove, jer, prema Zakonu o bankama, nemoguće je da taj uslov ne ispune koji je niži, a traži se za trgovinu hartija od vrednosti.

Možda najvažnija odredba, to je član 263. tog zakona, koja kaže - propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci. To su oni propisi, pre svega podzakonski akti, koje treba da donese nadležni organ određen Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i to je centralno pitanje, to su ti pravni i stručni nedostaci i ovog predloga zakona i osnovnog teksta zakona koji se još ne primenjuje.

Moram da ukažem na još jednu činjenicu, gde se istopio taj reformski kurs, gde se istopila ta brzina sa kojom se hvata priključak, zar je moguće da oni koji su dobili sve moguće pohvale da su u tranziciji najbolji, produžavaju rokove zbog sebe, jer oni nisu ispunili obaveze koje su sami sebi propisali.

Niko nije zasmetao Vladi Republike Srbije, opozicija, ni Narodna skupština nije predstavljala nikakav problem, ni kod Ustavne povelje, ni kod činjenice da mnoge nadležnosti i mnoge institucije sa saveznog prelaze na republički nivo. Ko je kriv što ovo nije urađeno? Ne treba da podržimo ovaj predlog zakona, već treba da pozovemo Vladu na odgovornost.

Moram da kažem da, bez obzira kako mi odlučili o ovom predlogu zakona, posledice su iste. Paralela sa tim je Zakon o radiodifuziji. Svi mogući rokovi su istekli, bili su propisani zakonom, da se izabere Savet radiodifuzne agencije, pa je nakon proteka tih rokova taj posao završen.

Ukoliko se ne usvoji ovaj predlog zakona, praktično se ne primenjuje ono što se i nije primenjivalo, nema štetnih posledica, nastavlja se po zakonu koji je donet praktično još 1993. i 1994. godine.

Zato i nije potrebna neka naročita hitnost da se ovaj zakon usvoji, već ukoliko postoje primedbe, a siguran sam da postoje primedbe za ova materijalna rešenja u Zakonu o tržištu hartija od vrednosti, i to veliki problemi postoje u tom zakonu koji se još ne primenjuje, dajte da se taj zakon promeni kompletno, da se usaglasi.

Jer postoji jedan problem, ako se sve prenese Komisiji za hartije od vrednosti, onda nema te kontrole koju Vlada traži. Vladi je potrebna kontrola, a Komisija za hartije od vrednosti izdaje i saglasnost i dozvole, odobrenja, kreira taj sekundarni novac na našem finansijskom tržištu. Ta komisija očigledno po tom Dinkićevom zakonu o tržištu hartija od vrednosti je daleko od Vlade Republike Srbije i zato je potreban novi zakon da se ona približi, da ne bude toliko samostalna, da ne kreira novac, jer za ekonomsko stanje u državi odgovara Vlada, a komisija koja nije pod kontrolom Vlade, nekom pristojnom kontrolom i koja je udaljena od Vlade, može da izazove ne samo inflaciju, nego i druge mnogo teže posledice.

Znači, najbolje bi bilo da se ovaj predlog zakona povuče, pa neka Vlada izađe sa kompletno novim tekstom Predloga zakona koji je prihvatljiv u ovim uslovima, možda nije MMF-u, možda nije nekim drugim institucijama. Zapamtite, slična je galama bila i oko Zakona o sprečavanju pranja novca. Da li neko danas priča o tom zakonu i da li neko zna koje su pravne posledice i rezultati primene tog zakona?

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić, posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Gospođo Mićić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, tako vam je kada dan počinje sa Mucićem jutros, pa ceo dan provede sa vama. Jedno pitanje za gospodina ministra, da li ste sanjali noćas zemljotres u Kolubarskom okrugu i da li ste čuli? Niste. Bio je noćas, pa da se malo uozbiljimo oko tih stvari.
Drugo, zaista sam se iznenadio kada smo pre neki dan, u ponedeljak, na sednici Odbora za finansije dobili ovakav tekst zakona o izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i pokušavao sam na neki način da nađem neku vezu i logiku zašto treba da podržimo donošenje ovog zakona, imajući u vidu da se ovaj zakon sastoji iz jednog člana o produžavanju rokova.
Moje pitanje, odmah na početku, glasi: a šta ako do 30. maja ne donesemo odluku o izmeni ovog zakona i ne produžimo rok? Znači, sve finansijske institucije i organizacije koje su osnovane radiće po zakonu iz 1994. godine i na taj način će nastaviti svoje delovanje.
Mislim da možemo ovde da raspravljamo, ali zaista moj predlog bi bio da mi ostavimo rok Vladi da donese poseban, odnosno novi zakon o hartijama od vrednosti i tržištu i da taj rok bude do kraja godine. Možda, kroz izmene ovog zakona već damo duži rok, rok od sedam meseci, imajući u vidu da najpravilnije i mislim najbolje rešenje za tržište hartija od vrednosti jeste da ovi zakoni stupe na snagu od 1. januara 2004. godine, imajući u vidu da dosta reformskih zakona, kako ih vi nazivate, stupa na snagu i imaće pravna dejstva tek od 1. januara 2004. godine.
Meni smeta kada na kraju roka od šest meseci koji ste dobili da uskladite zakonske propise, vi se 22-23. maja setite da to niste uradili i dajete sebi novi rok od četiri meseca. Ovako galantno imate rok od još sedam meseci i da do kraja godine uskladite ove zakone i pripremite sve ono što je potrebno za funkcionisanje novog savremenog tržišnog principa i zakona koji će regulisati tržište hartija od vrednosti.
Prihvatio bih rešenje da imamo koncept koji će omogućiti da i reforme u oblasti finansija, kao i hartija od vrednosti i finansijskog tržišta kapitala, u ovom trenutku takođe kasne, kao i sve ostale reforme, iako mislim da smo sa te strane nekoliko zakonskih propisa doneli. Najveći problem je u ovoj vladi i u ovoj državi u implementaciji, odnosno sprovođenju zakona koji se ovde donose.
Mislim da je ovde problem, koji je istaknut, izmena gde se linearno umesto šest meseci određuje se rok od deset meseci. Znači, produžavanje roka u ovih četiri-pet članova, koliko je predloženo, sa šest na deset meseci. Ko garantuje da će taj rok biti i ispoštovan, imajući u vidu da je ministar na sednici Odbora za finansije i javno priznao da je faktički administracija priznala svoju grešku, da je zaboravila na ovo. Tako je kada mlađani ministar preuzme mnogo na svoja nejaka pleća.
Mislim da u ovom trenutku ipak imamo jedno totalno neregulisano tržište hartija od vrednosti. Ta komisija je nedefinisana, a ne znam da li su tačne informacije koje su bile u sredstvima informisanja i da li je Labus stvarno shvatio da nije predsednik te komisije, ili to nije ta komisija, mada mislim da jeste. Predsednik te komisije je ministar Božidar Đelić, kada je shvatio da je on predsednik, bez Labusa neće da bude.
Zaista, mnogo nepoznanica u tom delu. Kada niste u stanju jednu komisiju u roku od šest meseci da formirate i da se dogovorite, mislim da za ovakvu materiju koju reguliše osnovni sistemski zakon najbolje bi bilo ostaviti taj zakon iz 1994. godine, pa neka to funkcioniše još narednih, pet, šest, sedam meseci i do kraja godine doneti jedan nov zakon koji će ovo pitanje urediti. Urediti Narodnu banku Srbije, gde se mnogo pretače i pitanje, ako je reformski cilj, pa da se onda tržište kapitala poboljša i razvija.
Jedno od značajnih tržišta, pored ovih delatnosti koje su predviđene, to je tržište kapitala, a posle pogotovo ovih zakona i uspešne, daj bože ako bude, sprovedene privatizacije. Po meni, takođe je sporna i odredba u članu 257. gde ste predvideli da berzanski posrednici osnovani po zakonu čak iz 1994. godine nastavljaju da rade u skladu sa izmenama zakona iz prošle, 2002. godine, a dužni su da svoju organizaciju, opšte akte i poslovanje usklade sa odredbama tog zakona najkasnije u roku od šest, odnosno po vašem predlogu deset meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Znači, rok je da krenu i da usklade to do 30. septembra 2003. godine. Berzanski posrednici iz stava 1, znači ovi koje sam pročitao, da ne bih mnogo objašnjavao i gubio vreme, berzanski posrednici iz stava 1. koji su osnovani po zakonu iz 1994. godine i koji se nisu uskladili po odredbama zakona iz 2000. godine, dužni su da visinu osnovnog kapitala usklade sa odredbama zakona najkasnije u roku od devet meseci od dana njegovog stupanja na snagu. Znači, taj rok ukinite ili produžite.
Da li je isti iznos sredstava koji su bili dužni da unesu kao osnivački kapital prošle godine, 1994. godine ili u septembru, odnosno 31. avgusta 2003. godine, da li je to isti osnov i da li će u istom položaju biti oni koji su ispoštovali ta pravila i princip i normalno i legalno rade i funkcionišu kao berzanski posrednici i oni koji i dalje rade po propisima, odnosno zakonu iz 1994. godine koji ovo reguliše. Po meni, to nisu legalni poslovi, imajući u vidu da se radi o berzanskim posrednicima koji u ovom trenutku zaista treba da imaju izuzetno veliki značaj na finansijskom tržištu.
Zato mislim da ste se mnogo više bavili harmonizacijom odnosa između Srbije i Crne Gore, a jutros smo pročitali da se pisma iz Srbije upućena u Crnu Goru otvaraju, a da ne pričamo o carinama i ostalom. Zamolio bih gospodina ministra da malo češće bude ovde da ga ne bi okupirali poslanici iz drugih poslaničkih klubova, pa da malo sluša i nas, malo više da se vratimo na finansijsku situaciju, na finansijsko tržište, berzanske poslove i stanje javnih finansija u budžetu Republike Srbije. Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu člana 96. stav 6. Juče sam u toku radnog dana ove sednice u tri navrata reklamirala povredu Poslovnika, mislim da ste i vi bili prisutni, da ste vi vodili sednicu, zatražila da se Administrativni odbor izjasni o povredi Poslovnika. Prošlo je 24 časa, kako je to Poslovnikom predviđeno, a Administrativni odbor ne odgovara na zahtev poslanika, koji je zatražio da se o povredi Poslsovnika izjasni.
Ovo nije prvi put da se dešava, ali ako je u Poslovniku dat rok koji je određen na sate, onda je Administrativni odbor dužan da se pridržava te satnice i da ne ostavlja sebi za pravo da to rešava onda kada to njemu odgovara. Poslovnikom je predviđena i mogućnost da se odredi pauza u radu, ali vi to niste želeli. Možda nije ni bilo potrebno, ali dovoljan je bio rok od 24 časa da se o tome izjasni.
Pored člana 96. reklamiram i član 117. koji ću citirati: "Narodni poslanici dužni su da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Narodne skupštine. Ako narodni poslanik napusti salu Narodne skupštine i ostavi u poslaničkoj jedinici, odnosno pored nje svoju identifikacionu karticu, služba Narodne skupštine odmah će tu karticu dostaviti sekretaru Narodne skupštine. Kartica će biti vraćena narednom poslaniku po ulasku u salu".
Molim vas da u skladu sa članom 117. pozovete službu Narodne skupštine da to učini i da nakon toga u skladu sa članom 82. utvrdite kvorum za rad ove skupštine, jer je očigledno da nas u sali nema više od 40 i to ovim redom kako sam tražila. Znači, povreda Poslovnika, člana 96, zatim da se kartice od strane službe, u skladu sa članom 117, dostave sekretaru Narodne skupštine i da onda nakon toga vidimo da li možemo dalje da nastavimo da radimo, jer je poslanička većina izglasala da radimo duže i onda je red da bude u sali.

Član 96, sednica Administrativnog odbora održana je danas u 16,00 časova i očekujem da ćemo dobiti izveštaj. Sada ima još jedna sednica.
Član 117, molim službu da pokupi identifikacione kartice u sali.
Treće je član 82.
Da li se pojavio službenik? (Da.)
Da li je služba završila pregled kartica? (Da.)
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za nastavak rada.
Molim službu da proveri prva dva reda desno od govornice - da li se koriste kartice.
Konstatujem da imamo kvorum potreban za rad.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, sledeći prijavljeni govornik je narodni poslanik Ljubomir Kragović.