Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da svi hoće u odbore, ali malo ko hoće da radi na samim sednicama.
Mi smo, kao Narodna skupština, od svog suvereniteta preneli na skupštinske odbore određene nadležnosti radi efikasnijeg rada Narodne skupštine. To je jedini smisao postojanja odbora.
Smanjenje broja odbora, na neki način, vodilo bi ka efikasnijem radu i odbora i Skupštine, jer je zaista moguće objediniti, u okviru jednog odbora, rad po više pitanja.
Juče, u načelnoj raspravi, rekla sam da je uobičajeno da odbori prate rad postojećih ministarstava, s tim što je neophodno da postoje i Administrativni odbor, i Odbor za pravosuđe, i Odbor za zakonodavstvo, kao i Odbor za ustavna pitanja.
Međutim, pojedine odluke koje donose naši odbori, a vrlo su često protivustavne i protivposlovničke, ova skupština nema mogućnosti da anulira.
Ako smo hteli ozbiljno da se bavimo Poslovnikom, odnosno ako je to predlagač hteo, ako smo ozbiljno hteli da menjamo ono što u Poslovniku ne valja, trebalo je da se pozabavimo i tim pitanjima.
Na primer, Zakonodavni odbor propusti da utvrdi da Vlada nema mogućnost za podnošenje amandmana pre glasanja u pojedinostima, ogluši se o tu činjenicu, a mi to ovde jednostavno možemo samo da aminujemo.
Nekada je bilo da se o povredama Poslovnika, takođe, izjašnjava ova skupština. Znači, narodni poslanici su mogli da kažu da li je Poslovnik povređen ili nije.
Sada je to diskreciono pravo predsednika Skupštine. Kada tražite da se Administrativni odbor o tom pitanju izjasni, odgovor je da nije učinjena povreda, na primer, navedenog člana koji daje ta diskreciona prava predsedniku Skupštine.
Naime, predsednik Narodne skupštine Srbije ima diskreciono ovlašćenje da, prilikom održavanja reda na sednici Skupštine, izriče mere narodnim poslanicima, u skladu sa čl. 101-108. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Mi smo tu nemoćni, iako možda većina misli drukčije.
Znači, mi smo u funkciji odbora, a nije odobor u funkciji Narodne skupštine i nas 250 poslanika.
Ovde je neko govorio o potrebi postojanja ovog jednog predloženog odbora, koji treba da obezbedi ravnopravnost polova, uvodeći jedan termin rodna ravnopravnost. Htela bih samo vezano za taj izraz da kažem da je Bog hteo da mi rodno budemo potpuno isti on bi nas drugačije skrojio, ali da nas je tako skrojio, da smo svi isti, više uopšte ne bi bilo ljudi na ovoj planeti. Prema tome, on nas je rodno opredelio da budemo različiti i sama ta različitost čini nas kompletnim.
Što se zakona tiče i Ustava, oni su ti koji treba da štite našu ravnopravnost i koliko sam upoznata sa najnovijom Poveljom o ljudskim pravima i sa Ustavom Republike Srbije, mi jesmo ravnopravni. Kaže neko - malo je žena vlasnika nepokretnosti. Znate, to je malo posledica verovatno i našeg običajnog prava.
Pred zakonom smo svi isti, recimo Zakonom o nasleđivanju, i niko ne može da mi oduzme pravo da se prihvatim nasleđa, ali kada dođem na sud, kada se razmatra zaostavština, ako imam brata kažem - odričem se svog dela nasleđa u korist svog brata, jer je tako to vazda kod nas u Srbiji bilo. Nisam zbog toga neravnopravna. Naprotiv, pozvana sam da se toga prihvatim, potpuno sam ravnopravna sa svojim bratom, ali smatram, makar i nemala, da je to ono što njemu od oca treba da ostane.
Mi ovde izvrćemo neke činjenice, pričamo nešto o nekoj Evropi, ne znajući gde živimo, ko smo, šta smo i odakle vučemo korene. Moramo da se okrenemo sebi. Ne treba mi da se zatvorimo u čauru da ništa spolja ne može da dođe, ali ne može sve što spolja dođe da bude bolje nego što je recimo kod nas.
Kažu takođe da Ujedinjene nacije imaju strategiju borbe protiv siromaštva i naročito u Africi i azijskim zemljama, a mi smo isto tako imali priliku da osetimo, kao i te azijske i afričke zemlje, kako to Ujedinjene nacije i oni koji su glavni u Ujedinjenim nacijama tu strategiju sprovode. Oni vas prvo bombarduju, a onda vam šalju humanitarnu pomoć i to je ta strategija borbe protiv siromaštva.
O čemu mi ovde pričamo? Nemojte da izvrćete činjenice, nego nazovite prave stvari pravim imenom. Zna se da je globalizacija u pitanju. Nije to izmišljeno od strane Amerike. To je vazda u državama bilo. Od rimskog doba, pa naovamo uvek je neka svetska sila htela da sve stavi pod svoju kapu, pa sada je ta sila Amerika, i ako se svi mi tome ne suprotstavimo naravno to će trajati mnogo duže nego što bi trebalo. Sve su te sile propadale, pa će propasti i ta Amerika i zato preporučujem svima da se mnogo ne zaklinju u nju.
U svetlu najnovije odluke Ustavnog suda bilo bi zaista korektno da predlagač povuče ovaj predlog. Gospodine Pajtiću, mislim da treba povući ovaj predlog odluke i da se Poslovnik uredi u skladu sa odlukom Ustavnog suda. Ako je poslanik vlasnik svog mandata, iako mislim da je ovo politička odluka Ustavnog suda, ali ako je on tako odlučio, ako je poslanik vlasnik svog mandata, onda njemu sleduju mnogo veća prava nego što su mu Poslovnikom data, u smislu da može da podnosi amandmane na sve članove zakona ili predloga bilo kog akta koji dođe u Skupštinu, da može da govori, možda u nekom ograničenim vremenu, ali se mi uvek zalažemo za neograničeno vreme, ali nemojte da ga vezujete onda na taj način za poslaničku grupu.
To neće razbiti poslaničku grupu Srpske radikalne stranke. Šta god da izmislite, da nam date pet minuta, nas 23 će da priča u tih pet minuta. Pokazali smo vam da možemo i tako da radimo. Možemo mi da se prilagodimo svim represivnim uslovima, ali to nije dobro. To ne vodi ničemu.
To što mene neko ponizi u ovoj skupštini, pa mi odredi tri minuta da mogu da govorim ili mi da minut, jer hoću da pružim mogućnost ostalim svojim kolegama, on nije ponizio mene. On je ponizio one birače koji stoje iza mene, a tim biračima svi posle polažemo račune. O tome izgleda više niko ne vodi računa, jer misli da nema javnosti rada, nema televizijskih prenosa, a bez uvrede drage kolege, vezano za onu moju prvu rečenicu da svi hoćete u odbore, tamo svi hoćete da govorite, da radite, a imate i izvesne nadoknade za taj rad.
U Skupštini poslanička većina neće da radi. Da li neće ili nema ko, to je sada pitanje, ali se bojim da vi pred licem javnosti ne želite da pokažete koliko nema ko da progovori o onome što je predmet rasprave ovde, jer da ima ne verujem da bi vas iko sprečio da izađete i makar u nekoliko rečenica kažete afirmativno, ne tražim da vi kritikujete i nije ni za očekivati, ali da kažete da poznajete suštinu.
Nemam prilike, ali evo izazivam svakog od vas na bilo koji televizijski duel po bilo kom zakonu koji je prošao ovu skupštinsku proceduru. Evo, ovo je najsvežije što radimo u poslednja tri dana i ne možete da progovorite mnogo, jer niste ni to pročitali i niste pratili uopšte raspravu. Evo sada koliko ima poslanika ovde, a predsedavajući insistira da ja govorim. Ja ću da govorim, neka ovde sede samo poslanici Srpske radikalne stranke. Ovde govorim samo zbog ovoga ovde i ni zbog čega više. Ko hoće da sluša hoće, a ko neće ne mora.
