Dame i gospodo, u načelnoj raspravi sam završio svoje izlaganje objašnjavajući koliko su učenici motivisani, bolje rečeno demotivisani za nastavu, odnosno školu, ali nisam rekao koliko su nastavnici motivisani za rad u školi. Za ove dve i po godine, koliko DOS vrši vlast u Srbiji, ništa nije urađeno na materijalnom planu, na materijalnoj egzistenciji nastavnika.
(Gašo Knežević: Sedam puta je povećana.)
Ministre, izađite posle i kažite. Bez obzira koliko puta je plata povećana, plata nastavnika u srednjoj ili osnovnoj školi je jednaka prosečnoj plati u Srbiji. To je sasvim dovoljno da se oceni materijalni položaj nastavnika.
U ovom zakonu je, verovatno prvi put u istoriji obrazovanja ukinuto automatsko ponavljanje učenika. Znači, više neće biti u junu po svođenju ocena automatskog ponavljanja, odnosno, bez obzira koliko slbih ocena učenik imao, on će imati šansu da ide na popravni ispit i da te ocene ispravi u junskom ili avgustovskom roku, kako je to ovaj zakon predvideo.
Možda bi ovaj član, da budem malo i ciničan, odgovarao onima koji rade u obrazovanju, zato što imamo sada jednu vrlo mučnu situaciju, da učenici koji imaju po 8-9 slabih ocena na polugodištu dođu u junu na dve slabe ocene. Znači, sve se na neki način popravi i ispravi, a kad dođe zaključivanje ocena onda rade raznorazne veze. Prvo, učenici na času kažu - profesore, šta vas košta da date dvojku. Ako to ne prođe, onda roditelji, prijatelji ili neke druge veze kažu - koliko košta dvojka itd. Znači, sve se svede na to da većina učenika prođe bez osnovnog znanja, što je ministar danas lepo rekao, da je nivo znanja koji nose učenici izuzetno nizak.
Mislim da je to Zakonom o srednjoj školi i rečeno, da se popravni ispiti polažu pred komisijom, ali iz iskustva koje imam radeći u školi već 15 godina, sve te komisije su formalne. Trebalo bi nešto učiniti na tom planu, da bar te komisije ne budu više formalne, da komisijama, pogotovu u toj situaciji, prisustvuje prosvetni inspektor, odnosno savetnik, kako se ovim zakonom definiše, koji će biti prisutan da bi se obezbedila regularnost tih ispita, da bi neko znanje učenici ipak poneli, da ne bi izašli iz škola bez elementarnog znanja.
Obzirom da vreme ističe, što se tiče ovog člana 10. na koji sam podneo amandman, ovim članom se brišu tačke 2) i 3) prvog stava, odnosno članom 10. su predviđeni saveti. Mi stojimo na stanovištu da je previše tri saveta i sedam centara, da je to malo više što stiče i materijalnih sredstava za ovaj naš budžet Republike Srbije, i da je dovoljan jedan prosvetni savet jedinstven kao savetodavno telo. Postoji i ministarstvo, postoje odeljenja ministarstva u svim okružnim centrima. Znači, mi ne vidimo svrhu da ostanu tri saveta koji će imati određene materijalne troškove.
(Predsednik: Vreme.)
Ali, sedam centara ipak je to previše za budžet Republike Srbije.