Želela bih da skrenem pažnju i narodnim poslanicima i predstavniku Vlade na opasnost od opstanka člana 41. i člana 42, iako će ministar verovatno da nas ubeđuje u to da će se od strane fizičkih lica i drugih organizacija ili ustanova koje su osnovane od strane stranaca i po stranom akreditovanom programu biti akreditovan ovde u zemlji, odnosno prihvaćen od strane ministra, kontrolisan i na taj način bezopasan. Međutim, stav je SRS da ovako nešto ne bismo smeli da dozvolimo, jer postoji opasnost od zloupotreba.
Kod člana 42. gde se predviđa da druga organizacija, znači bilo kakvo udruženje građana ili nevladina organizacija ili bilo koje fizičko lice može da obavlja poslove iz delatnosti predškolskog obrazovanja i ostvaruje akreditovane posebne programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja, ako ispunjava propisane standarde za ostvarivanje posebnih programa i dobija odobrenje Ministarstva. Mi ne znamo koji će kriterijumi biti Ministarstva. Ostaje da verujemo ministru da će voditi računa o svemu, a mi ne želimo da verujemo, naše je da sumnjamo, ne samo u ovog ministra nego u bilo kog drugog. U stavu 2. se inače kaže da standardi iz stava 1. ovog člana i standarde znanja, veštine i sposobnosti za akreditaciju programa, stručnog osposobljavanja i obuke propisuje ministar. To će biti neki podzakonski akt. Mi ga nećemo ovde usvajati. Znači, mi ovako blanko prihvatamo da bilo koje udruženje, pa i ovakvo jedno koje bi bilo pogubno, ima pogubne ciljeve i može da osnuje predškolsku ustanovu.
Što se tiče člana 41. kratko ću se osvrnuti, nisam htela da izlazim, jer je vezano sa članom 42. da ustanovu može da osnuje strano pravno ili fizičko lice i to po njihovom programu. Znači, koji nisu doneti na osnovu ovog zakona, ako je program akreditovan u inostranstvu i ako ispunjava uslove iz člana 34. stav 1, 3. do 5. a to su prostor, oprema, sredstva, higijensko-tehnički uslovi i ako ima garanciju kod banke. To su nevažne stvari kada je u pitanju, nevažne su, možda su bitne, ali nisu najbitnije kada je u pitanju obrazovanje. Ne znam čemu ovo i kome izlazimo u susret time što će ovde deca moći da uče školu po stranim programima.
Molim vas velika je opasnost, jer mi treba da znamo gde se nalazimo i gde živimo. Da li ovog ima u Americi? Nema i neće oni to da dozvole nikad. Neće da dozvole na drugom jeziku da se uči i ako imaju problem nacionalnih manjina mnogo veći nego što mi imamo taj problem. Kod nas sve može i posle se nađemo u čudu šta se dešava.
