Ako se zakon pogleda u celini, ispada da je čitav ovaj sistem psihologiziran i pretvoren u neke smešan eksperiment. Ako pogledate naročito neke tekstove koji se već nude, oni vam najbolje govore. Ja sam malo pre govorio da treba naći neku sredinu, a mi nismo uspeli, tačno je to da su naša deca bila preopterećena, a sada ih ubacujemo u neki sistem i igre, dokle, koliko to dugo deca moraju da se igraju, da li dve, tri ili svih devet godina? Znači, da kroz igru dođu do svega onoga što je potrebno, kao da će život, odnosno kao da je sam život neka igra, kao da ih u životu ništa ne očekuje drugo, nego sve lepo i celog radnog veka će se igrati. Zar nismo mogli da prilagodimo, mi smo se složili i na odborima ranije i u diskusijama i nije ovo prva reforma.
Ja sa žaljenjem mogu da istaknem da oni koji najviše, koji dosta učestvuju u koncipiranju ovog zakona, zapravo ove reforme je čovek koji 40 godina radi taj isti posao, psiholog je, pa nam zbog toga i ovaj program nije ovde prisutan, zbog toga nam je situacija takva, da znate.
Imali smo dosta problema sa njima ranije, jer on to ume da unovči lepo i to je dobro. On to pretvara u biznis i onda je to biznis.
Pazite, kod vrednovanja samo, uzmite vrednovanje rada.
(Zeldžo Hurić, sa mesta: Biznis je to što ti pričaš.)
Javite se kolega posle. Vidite, kada se radi o ocenjivanju, ministar je sinoć govorio na televiziji o tome i tu je u pravu. Treba promeniti svest, jako je teško menjati svest ljudi, ali mi moramo menjati svest dece, svest roditelja, svet nastavnika, svest ministara ili Vlade, svejedno, svih nas, kao riditelja, pre svega. Zašto? Zato što smo mi godinama naučili da jednostavno vrednujemo drugačije, neke druge vrednosti, a sada tražimo nešto drugo.
Prema tome, trebalo je malo duže raditi, jer nismo mi, nije SPS protiv ove reforme, mi smo i ranije naglašavali šta je to što smeta, da su nam programi preopterećeni, da nam deca od prvog razreda uče mnogo šta što ne treba, da učenika ocenjuju već u prvom polugođu, što nije dobro. Ali, nije dobro ako odjednom sve to potpuno odbacimo i kažemo - deco, vi ćete se igrati. Mi ne možemo, mi nismo pripremili, iako se tu govori o nekim seminarima. Seminar u centru (ne razume se) sa hiljadu i nekoliko prosvetnih radnika, baš ništa ne znači. Ako hoćemo da na neki način izvršimo tu edukaciju prosvetnih radnika, moramo to spustiti dole niže, nikako da dovedemo iz cele Srbije i ovde u Beogradu, u Domu sindikata ili ne znam gde, čuju za neko predavanje i misle da je to dovoljno. Za ovakvu promenu, za ovakvu reformu, treba mnogo više raditi i mnogo više pripremati upravo one, edukovati one koji će edukovati kasnije druge, a to su prosvetni radnici.
