Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, motiv za spajanje rasprave ova tri zakona jeste suštinski ista priroda ove problematike, dakle, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, izmene Zakona o porezu na promet i zakon o kontragaranciji. To jesu u suštini zakoni fiskalne i makroekonomske prirode i to je bio jedan od ključnih razloga zašto je rasprava o ovim predlozima zakona spojena.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, izmena Zakona o porezu na promet, zakon o kontragaranciji donose nekoliko novina, nekoliko usklađivanja i preciziranja sa u međuvremenu donetim zakonima, pre svega sa Zakonom o finansijskom lizingu, a donose ravnomernije poresko opterećenje za različite socijalne kategorije stanovništva. Donose neka poreska oslobođenja na artikle, za koje smo se oduvek i zalagali, odnosno deklarativno tvrdili da su, odnosno da ne mogu biti tretirani kao roba i kao sva druga roba, ali tako je bilo kod knjiga i kod dnevne štampe; mislim da je izuzetno dobro to što ovaj predlog zakona predviđa da se porez na publikacije, a pre svega je to važno zbog stručne literature, i porez na dnevnu štampu, a da važno zbog povećane zavisnosti medija i zbog mogućnosti tržišta, odnosno da kvalitet u toj oblasti zahvaljujući manjem opterećenju dođe do izražaja.
Dakle, zakon o izmenama Zakona o poreskom postupku je važan utoliko što precizira neke momente koji se vezuju za obezbeđenje potraživanja države kao poverioca, odnosno ukoliko postoji založno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar koje smo ustanovili jednim od zakona koji je bio u toku redovnog zasedanja, dakle, tačno je predviđeno na koji način je moguće da se izvrši obezbeđenje ili da nije neophodno da se izvrši oduzimanje pokretne stvari, utoliko što je i svrha ovog instituta da se kroz zadržavanje ovih stvari ostvaruju prihodi i da se kroz korišćenja sredstava obezbeđenja isplaćuju obaveze, odnosno ta obaveza koju dužnik ima prema poveriocu.
Slično je i sa neuknjiženim nepokretnostima, odnosno čak možda većina nepokretnosti u Republici Srbiji nije uknjižena, nije bila u režimu zemljišnih knjiga, izmenama, odnosno donošenjem Zakona o katastru i premeru nepokretnosti nije dramatično poboljšana situacija, jer u tom smislu na mnogim područjima imamo sistem tapija i nemamo dovoljno obezbeđenja potraživanja, odnosno ne postoje mehanizmi kojima bi se to obezbeđenje moglo ostvariti.
Ovaj zakon predviđa, između ostalog, i na koji način se vrši zaplena takvih nepokretnosti kod kojih ne može uknjiženjem da se ostvari založno pravo i ne može da se ostvari obezbeđenje na potraživanju pa ni obezbeđenje potraživanja države na osnovu poreskog opterećenja.
Produženje roka za evidenciju nepokretnosti, odnosno evidneciju imovine koja prelazi 20 miliona dinara, obezbeđuje ravnomernije poresko opterećnje, ostavlja više vremena onim građanima koji su najbogatiji, koji imaju najveću platežnu moć da prijave svoju imovinu nezavisno od toga da li se radi o nepokretnim stvarima, o imovinskim pravima, o akcijama, o pokretnim stvarima i da se na taj način, na osnovu te odredbe, na osnovu takvog opredeljenja izvrši provera da li prijava koju su ti poreski obveznici dali u vezi prijavljivanja imovine, odnosno prijavljivanja prihoda odgovara stvarnom stanju stvari i istini. Na taj način se stvaraju uslovi da to poresko opterećenje bude ravnomernije i da budu više opterećeni oni građani čija je platežna sposobnost veća, odnosno čija je imovina veća.
Dakle, radi se o procesu. Ovo sasvim sigurno nije utvrđivanje porekla imovine, ali isto tako sasvim sigurno je pravednije nego kada bismo zanemarili tu razliku u primanjima, i opredeljuje jedan mehanizam koji će omogućiti ne za sve, ali za dobar deo naših građana koji imaju veliku platežnu moć ili veliku imovinu ali ne prijavljuju sve svoje prihode, da budu podvrgnuti oštrijoj finansijskoj disciplini.
Kod izmena Zakona o porezu na promet neobično je važno da su od poreza na promet oslobođene knjige, časopisi, štampa štampani mediji, štampane publikacije, to je dobro i sa načelnog stanovišta, opredeljivanje poreza za knjige ili opredeljivanje poreza za dnevnu štampu, kao da se radi o nekoj drugoj robi, sasvim sigurno nije principijelno. Neobično je važno da publikacije, posebno dnevna štampa, budu što manje fiskalno opterećene i da na taj način kroz što veću fiskalnu nezavisnost ostvare i neposrednu i faktičku nezavisnost i u tom smislu ova odredba sasvim sigurno doprinosi takvom procesu.
Do sada smo imali situaciju da su komisije, koje su na nivou Vlade, odnosno na nivou Ministarstva formirane, opredeljivale za koje se publikacije naučnog, stručnog ili umetničkog karaktera ne plaća porez, što je za sobom nosilo nekoliko posledica koje nisu bile pozitivne. Dakle, prvo, preveliko administriranje u toj oblasti, koncentracija administracije u oblasti u kojoj ona ne treba da postoji; dalje, mogućnost arbitriranja u krajnjoj liniji kod donošenja takvih odluka, jer kad su odluke pojedinačne a donose se u oblasti gde se hiljade publikacija svake nedelje ili svakog meseca štampaju u Srbiji, neminovno za sobom povlači ili nemogućnost dovoljno studioznosti prilikom opredeljivanja oslobađanja od poreza, ili, čak, mogućnost arbitrernosti koja u tolikoj masi publikacija ne mora biti namerna.
U tom smislu ovaj proces omogućava da oni artikli naučno-umetničkog karaktera koji treba da budu oslobođeni, budu oslobođeni poreza i omogućava da na tržištu knjiga i na tržištu štampe publikacije budu jeftinije, što će sasvim sigurno povećati opšti kulturni nivo, ili nadajmo se, kulturni nivo našeg stanovništva.
Dalje, ovaj zakon prilagođava opredeljivanje plaćanja poreza na promet u skladu sa institucijom finansijskog lizinga, koju smo takođe uveli na nekoj od poslednjih sednica redovnog zasedanja. Finansijski lizing po svojoj prirodi, sam po sebi, omogućava da se bez velikog ulaganja ili bez ikakvog ulaganja novca dođe u posed savremenih mašina, savremene opreme, da se kroz korišćenje tih savremenih mašina ili savremene opreme stiče dobit, da se isplaćuje naknada na osnovu tog postupka.
Ali činjenica da se radi o instituciji koja je izuzetno povoljna i omogućuje privređivanje bez velikog ulaganja, govori u prilog tome da ne bi bilo konsekventno da se i ova oblast ne pokrije porezom na promet, odnosno da ova oblast ostane neoporezovana - po prirodi stvari ona ne može imati beneficirani odnos u odnosu na imovinu koja se već nalazi u svojini i ne bi bilo prirodno da je tako.
Zakon o kontragaranciji jeste zakon koji se vezuje za obavezu Republike Srbije da bude kontragarant u garanciji koja je opredeljena za izgradnju puteva u Republici Srbiji i ti iznosi su signifikantni, dakle, radi se o 76 miliona evra, pod izuzetno povoljnim okolnostima za izgradnju puteva i za izgradnju infrastrukture u Republici Srbiji. Znamo da je razvoj privrede, odnosno jedan od preduslova za razvoj privrede sasvim sigurno i razvoj infrastrukture i u tom smislu možemo da kažemo da i oko ovog zakona nema dileme da li ga treba podržati ili ne.
Dakle, sva ova tri zakona po svom obimu nisu velika, ali svaki od njih donosi izvesno kvalitativno poboljšanje u našem zakonodastvu; s obzirom na preciziranje instrumenata poreske politike, tako i s obzirom na oslobađanje nekih izuzetno važnih argikala od plaćanja poreza, ali sigurno i zbog toga što omogućava razvoj infrastrukture, odnosno omogućava veće i pravednije opredeljivanje poreskog opterećenja u odnosu na nivo socijalne razvijenosti određenih struktura našeg stanovništva.
U tom smislu poslanički klub DOS - Reforme Srbije podržaće ove zakone. Hvala lepo.

Hvala. Za reč se javio i narodni poslanik Srđan Petrović, zamenik predsednika poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, u ovoj raspravi imamo spojena tri zakona koja nisu slična po sadržini, čak ovaj treći zakon daleko je od toga da može da se uvrsti u zajedničku raspravu sa prva dva, kada je već tako poslanička većina izglasala.
Prvi zakon je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, imamo izmene koje su uglavnom tehničke prirode. U toku je reforma naše poreske administracije i sigurno da je to jedan veoma značajan proces. Demokratska stranka Srbije u više navrata je taj proces podržala i svojom podrškom zakonu, samom originalnom Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, dala je na znanje da se zalažemo za reforme našeg poreskog sistema. To jesu ključne reforme u fiskalnoj oblasti.
Međutim, sada imamo neka tehnička prilagođavanja. U startu nije moglo da se vodi računa o svemu i te tehničke izmene su potrebne. Ono što je suština ovih izmena, što izlazi iz oblasti samog tehničkog prilagođavanja, jeste data mogućnost da se odloži prijavljivanja imovine za poreske obveznike po osnovu poreza na imovinu. To je nešto što je samo prihvatanje postojećeg stanja. Sigurno da predlagači Zakona o poreskoj administraciji kada su predložili zakon krajem prošle godine, nisu smatrali da će doći do ovoga do čega je došlo. Međutim, situacija se menja, i politička i ekonomska, i određeni pritisci su doveli do toga da makar poslanička grupa DOS, ako ne i ministar Đelić, prihvate ovo što je zakonom dato, a to je odlaganje poreza na imovinu naših bogatih sugrađana.
Ono što DSS, takođe, smatra u ovom zakonu da nije prihvatljivo, to je član 16. koji menja član 135. Zakona koji ulazi u ingerencije poreske policije, odnosno daje joj dodatnu ingerenciju da može i prinudno da dovodi poreskog obveznika, praktično, tu se sudara sa ingerecijama i klasične javne bezbednosti, što sigurno nije dobro i o tome će sigurno govoriti moj kolega Đorđe Mamula. To je jedna pravno neodrživa situacija.
Ove druge tehničke stvari, vezane za sam zakon, Demokratska stranka Srbije podržava i mi ćemo glasati za ove izmene i dopune zakona, ali ne mislimo nešto previše dobro o njima. Ovo su tehnička prilagođavanja i odraz više trenutne nužnosti, trenutne ekonomske situacije, nego što su neka rešenja koja u sebi sadrže viziju u sistemu razvoja poreske administracije.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, u originalnom Zakonu to je ministar Đelić rekao - imamo tri bitne izmene. Tu je pogrešio. Zakon ima dve bitne izmene, odnosno jednu tehničku i jednu suštinsku izmenu. Tehnička izmena je vezana za prilagođavanje Zakona o porezu na promet Zakonu o finansijskom lizingu i to je ono što je za DSS prihvatljivo. To su tehničke izmene koje su dobro urađene, po našem mišljenju. Tu nije ništa sporno. Zakon o finansijskom lizingu još nije počeo da živi, tako da ovo samo donošenje izmena i dopuna Zakona o porezu na promet vezano za finansijski lizing, nije zakasnelo.
Što se tiče poreza na promet na knjige, časopise, publikacije, to je nešto što je bilo i u prethodnim izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, a njih je bilo nekoliko. Bilo je reči o tome i opozicione stranke, pre svega DSS je insistirala na tome da se ovo pitanje uredi tako da se knjige, publikacije i časopisi oslobode od poreza na promet. To je slučaj u većini ostalih zemalja. Doduše, tamo ne postoji kategorija poreza na promet, ali ostali vidovi poreza koji tamo postoje uzimaju u obzir posebnost te grane - izdavaštva. To je dobro, mada je zakasnelo.
Ono što je najčudnije u ovom zakonu, odnosno to i nije predmet zakona, to je amandman DOS-a, koji je potpisao gospodin Pajtić, to je tretiranje fiskalnih kasa. Fiskalne kase koje su definisane u izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, nisu predmet ovih izmena i dopuna tako da je vrlo čudno da to pitanje može amandmanski da se tretira. Znači, nešto što nije samim zakonom tretirano, bar je do sada takva praksa bila, ne može ni amandmanski da se tretira, odnosno ne može da se dodaje novi član koji tretira drugi član originalnog zakona. Nemamo mišljenje Zakonodavnog odbora, ali tu bi trebalo zauzeti jedinstven stav.
Ono što je mnogo bitnije od ovog pravnog izuzetka koji nam je danas ponuđen, to je sama suština koju je dao predlagač Bojan Pajtić, odnosno DOS - Reforme, a to je i ministar Đelić naglasio kao treću važnu izmenu u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, a to je sam čin odlaganja uvođenja fiskalnih kasa za maj iduće godine. Dato je obrazloženje da se time izlazi u susret domaćim proizvođačima fiskalnih kasa, budućim proizvođačim fiskalnih kasa, pre svega EI "Niš".
Mislim da ovog puta to nije slučaj. Ako se sećate, mnoge poslaničke grupe, a i sama DSS, imale su određene rezerve po pitanju uvođenja fiskalnih kasa i po pitanju toga da li je domaća industrija sposobna da te fiskalne kase napravi. Ono što je mnogo važnije po pitanju toga - da li su nam u ovom trenutku, u ekonomskoj situaciji kakva je bila pre nekih šest meseci, te fiskalne kase uopšte potrebne, odnosno kada te fiskalne kase treba uvesti?
Mislim da suština ovog amandmana kolega iz DOS-a, u stvari, nije izlazak u susret domaćoj elektronskoj industriji, nego prihvatanja postojećeg stanja, a to je: da u ovom trenutku kada je recisija dostigla vrhunac, kada, ne samo u društvenom koji odlazi, državnom sektoru, nego i u privatnom sektoru, nema dovoljno ni obrta, niti je promet povećan, odnosno on se smanjuje, industrijska proizvodnja se smanjila. To je prihvatanje postojećeg stanja da bi fiskalne kase bile još jedan dodatni teret, pre svega tim privrednim subjektima i sigurno bi one izazvale ogorčenje u postojećoj situaciji. Verovatno se Vlada, odnosno DOS pragmatski po tom pitanju ponaša i to pitanje, te fiskalne kase odlaže za maj iduće godine.
Ono što je interesantno, takođe, kako će ta odložena reforma bitna stvar za funkcionisanje trgovine na malo, kako će se u to uklopiti nešto što je najavljeno, što se dugi niz godina najavljuje, najavljivano je već i po socijalistima, naročito je o tome reč bilo kada je DOS preuzeo vlast, a to je uvođenje poreza na dodatnu vrednost. Svi se sećamo da je ministar Đelić najavio da će porez na dodatnu vrednost biti uveden od početka 2004. godine. To je nešto što moramo da uradimo. Mi smo poslednja zemlja u Evropi koja će to uvesti. Bosna i Hercegovina će takođe pre nas to uvesti, mislim, negde u avgustu ili septembru.
Kako ćemo ići dalje u te reforme ako naša poreska administracija, a pre svega poreski obveznici ne budu informatički i ne budu dovoljno edukovani na samu primenu poreza na dodatnu vrednost? Plašim se da idemo ka tome da nas sadašnja situacija u privredi vodi ka tome da dođemo do odlaganja tog poreza na dodatnu vrednost, ali ministar će to verovatno da odgovori.
Inače, sva tri dela zakona su prihvatljiva. Znači, ova dva dela i ovo odlaganje sa primenom fiskalnih kasa su nešto što je više, ne izraz vizije, nego izraz prilagođavanja postojećoj situaciji - kao takvo, DSS-u je prihvatljivo. Mislimo da je to u ovom trenutku dobro za našu privredu. Ove druge stvari su čisto tehničko prilagođavanje, tako da ćemo mi, takođe, glasati i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet.
Za razliku od ova dva, treći zakon o kontragaranciji, smatramo da je u najmanju ruku problematičan, s obzirom na to da reguliše jedno pitanje zaduživanja koje je generalno problematično u našoj državi. O tom pitanju smo mnogo toga govorili, jer mi polako ulazimo u dužničku krizu. Ovo je još jedan dodatni namet.
Što se tiče oblasti za koju se ovo zaduživanje namenjuje, dosta je bilo reči o zloupotrebama u toj oblasti. O tome će moj kolega Cvetković više da govori. To su dva razloga koja su nas navela da budemo protiv ovog zakona.

Da li još neko od šefova ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na raspravu u načelu.
Obaveštavamo vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pismenom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, dostavile poslaničke grupe.
I po prijavama i po redosledu u zajedničkom načelnom pretresu o poreskim zakonima, prvi govornik je narodni poslanik Pal Šandor, a neka se pripremi narodni poslanik Slavoljub Matić.

Poštovane kolege, gospodine ministre, javio sam se zbog jedne jedine rečenice. Vi ste to kazali kao jednu reč, a ja mislim da sa ove skupštinske govornice mora na to da se skrene malo više pažnje. Mislim da čitav set poreskih zakona, pa i nekih drugih zakona koji nam slede, recimo, o političkom organizovanju i o svemu ostalom, neće moći da se uradi kako treba i građani Srbije u sve to neće poverovati dok se ne donese zakon o zaštiti podataka. Svaka ozbiljna država takav zakon ima. Znači, ne može bilo ko u bilo kojoj upravi, bilo koji poreski činovnik da vam gleda koju imovinu imate, kako imate, koji je katastarski broj, koja je parcela, koja je površina itd.!
Niko ozbiljan, mislim, bez tog zakona, u stvari, bez mogućnosti pravne zaštite, neće prijavljivati imovinu i to neće funkcionisati kako treba. Prema tome, mislim da je trebalo obrnuto pristupiti celom problemu - doneti zakon o zaštiti podataka: ličnih podataka, poslovnih podataka, imovine i svega toga, da mi kao građani budemo zaštićeni.
Plašim se da ćemo, kao što smo imali do sada slučaj kod političkih organizovanja itd, svaka vlast gleda ko je potpisao za koju stranu, ko je kome blizak, šta ko kome radi! Znamo za vreme Miloševića, kad selo glasa, neko protiv njega, onda oni ne dobiju naftu, kada je bila naftna kriza! Ne kažem da će svakidašnja vlast u Srbiji tako raditi, ali građani su nepoverljivi i misle da to uvek tako funkcioniše, da onaj ko je na vlasti preferira svoje, a kada su u opoziciji, onda budu kažnjavani.
Znači, moramo da stvorimo neku pravnu osnovu koja će tu vrstu podataka štititi na način kako se to štiti u Evropi. Kada dođemo u situaciju da imamo pravne garancije zaštite podataka, kako se to u Evropi radi, onda možemo naterati naše građane da prijavljuju sve što imaju i da plaćaju porez i da budu, hajde da kažem, eurikompatibilni. Dok to ne uradimo, mislim da je sve iluzorno.
Možemo doneti i ovaj zakon, možemo reći da je njih 200 i ne znam koliko podnelo za imovinu. Sećate se kod Zakona o ekstraprofitu, rekao sam, za imovinu koja se prijavljuje, a imali smo tu neku uredbu ili zakon o prijavljivanju imovine političkih funkcionera! Tamo sam predložio sa nekoliko amandmana, kome se to prijavljuje i ko sme da ima uvid u te podatke. To je naglo povučeno. Toga sada, recimo, više nema, a bilo je pre dve godine, nema tih stvari sada.
Prema tome, dok god ne dođemo u situaciju da štitimo na pravni način sve ono što građanin prihvata kao svoju izjavu i da ne može bilo ko da mu čeprka, da ne može bilo ko da mu vidi koji je imao prihod, da ne može da vidi privatne, znači, njegovo vlasništvo. Drugo je sfera javnosti i rad preduzeća itd, ali tu dok god to ne osiguramo na pravi način, mislim da naš poreski sistem neće funkcionisati.
Prosto, molio bih vas i sugerisao bih vam sa ovog mesta, da pokrenete na Vladi, ako je ikako moguće, da se donese i taj set zakona koji se tiče pravne sigurnosti građana u ovoj sferi koja je vezana za njihovu imovinu. Kada to uradimo, onda ćemo moći da krenemo i da zahtevamo od njih da budu politički odgovorni i da budu lojalni prema državi. Država, pre svega, mora da pokaže lojalnost prema njima. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić,  neka se pripremi narodni poslanik Velimir Simonović.

Svejedno, kako god bilo, treba biti uvek dostojanstven, hvala Bogu. Potrudiću se da, u prisustvu ministra, kažem nešto što je bitno za ove  zakone. Još jedanput ću ponoviti ono što je rekao zamenik predsednika poslaničke grupe DSS-a, da ćemo podržati ova dva poreska zakona, jer smatramo da oni na neki način čine da sami zakoni koji su doneti tokom prošle godine, efikasnije deluju na naš život.
Posebno je bitan amandman koji reguliše, tj. oslobađa štampane medije poreza na promet. Međutim, ne mogu politički da ga ne prokomentarišem: u trenutku kada Republička vlada očigledno ima brojnih problema sa pisanim medijima koji izlaze sa onim čime izlaze već, ovo je jedan vid dodvoravanja kako bi pisanim medijima omogućili da budu u tom, da kažem, punom kontaktu sa Republičkom vladom, ali ovo je pokušaj, naravno, da taj kontakt bude pozitivno konotiran, bar kada se zapiše u medijima. Nadam se da to bitno neće uticati na kritički stav medija prema svim vlastima, pa i prema Republičkoj vladi, koja je predlagač ovog amandmana.
Nadam se, svakako, da te "slobode štampe" u Srbiji predstoje, a naravno, o elektronskim medijima, već su se ovde brojne priče pričale, pa će biti nepotrebno da o uticaju republičkih vlasti, a posebno u trenutku kada nemamo dodeljene frekvencije elektronskim medijima, o tom uticaju, prosto, nema razloga pričati ovog trenutka.
No, da se vratimo na temu. Što se tiče ušteda, tj. budžeta, ministar Đelić kaže da, negde, oko 600 miliona dinara, faktički, Republički budžet na ovakav način se oprašta. Nije neka suma, ali čini mi se, ne samo meni, puno će značiti štampanim medijima.
Što se tiče unapređenja u onom delu koji se odnosi na finansijski lizing, mi u životu još nismo osetili blagodeti finansijskog lizinga i zakona koji smo doneli pre nekoliko meseci, pre mesec i po - dva u ovom domu, ali hajde da kažemo da će u okviru poreskog zakona i taj deo unaprediti naš život.
Ono što je bitno i što nam se iznenada pojavljuje u vidu amandmana šefa poslaničke grupe DOS-a, Bojana Pajtića, nešto je što je i sam Odbor za finansije prihvatio, a mislim na rok uvođenja fiskalnih kasa. Pitao sam, kao član Odbora, ministra Đelića - dokle ćemo odlagati? Odložilli smo već za godinu dana, a potom, evo, još pet meseci odlažemo, a pošto je Đelić prihvatio taj amandman poslaničke grupe DOS-a. Ministar mi je odgovorio, možda je to ovde i među nama, da su neke države fiskalne kase uvodile, nekih, osam godina.
To jeste problem, znamo svi koji se bavimo nekim privatnim poslom, jeste problem odvojiti ozbiljan novac za fiskalnu kasu, jeste problem kao država organizovati fiskalne kase, ali mislim da odlaganje ničemu ne vodi i imam utisak, živi bili pa videli. Podržaćemo mi i to odlaganje za pet meseci. Videćete, negde u maju mesecu 2004. godine, ovakva kakva jeste, Republička vlada, naći će opet neki razlog da se to možda odloži za početak 2005. - pa onda sve dok ova Srbija ne dobije jednu vlast koja ono što obeća sprovodi u delo, teško da ćemo imati oročen, jasno zakonski oročen datum uvođenja i fiskalnih kasa, a da ne pominjem nešto drugo.
Što se tiče porskog postupka i poreske administracije, moram prvo da kažem, bez obzira što mi se čini da unekoliko poznajem i privredni život i rad finansijskih organa kontrole, od nove godine ne vidimo šta radi poreska policija. Da li može ovde neko da mi kaže, na koji način se organizovala, da li je to u skladu sa onim što smo čuli na kraju prošle godine, šta se dešava sa organima poreske policije, gde je smeštena, na koji način funnkcioniše. To je prvi i osnovni problem. Sve iz toga proističe. Prvo, nedisciplina. Kažete i sami da se tek 200, najverovatnije, ekstraprofitera, za koje sada sekiramo ministre, kako će
spavati, plašimo se kako će spavati oni koji nisu godinama prijavljivali porez, niti svoju imovinu.
Dobro, neka to bude zarad napretka ovog društva i ove države, ali znajte, pitam se opet povodom amandmana Bojana Pajtića, koji takođe odlaže početak primene ovog zakona, tj. odlaže rok u kome je potrebno prijaviti neprijavljenu imovinu, pitam se da li će to bidi miran san i pitam se uopšte, zašto ti ljudi do sada nisu prijavili tu imovinu i da li mislite da će odlaganjem roka, oni uopšte prijaviti tu imovinu!!
Mislim da neće. Mislim da je ta imovina već davno prijavljena preko drugih lica, a naravno da je u posedu onih koji su je nelegalno ili pod znakom pitanja, već kako, stekli! Mislim da uopšte ta naša priča o ekstraprofitu i tim ekstrabogatašima, mislim da zalazi u onu, isključivo političku priču, a vezano za način finansiranja političkih stranaka.
Bez tog zakona, ministre, nema reformi u Srbiji. Bez tog zakona, nema početka moralnog preporoda naše Srbije. Čini mi se da prvi zakon ovde, u ovom domu, treba da bude taj zakon, pa potom svi ostali zakoni. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, neka se pripremi narodni poslanik Slobodan Tomović.

Dame i gospodo, "Telekom Srbija" se profinio i šalje nam telefonske račune na finom papiru, vrlo detaljno sve obrazloženo i ja se tu jako iznenadim, nisam znao, nekako je to promaklo mojoj pažnji, da mi plaćamo porez na telefonske račune.
Dakle, naša pošta umesto da vam nudi razne mogućnosti i da vas stimuliše da koristite telefon sve više, mi smo uveli porez na telefonske račune. Znači, nemojte telefonirati, jer ćete platiti porez na to. Ja znam, u razvijenim zemljama vam nude razne mogućnosti da što više koristite telefon. Ranije dok nije bilo mobilnih telefona, u Americi su vam nudili u svakoj sobi aparat, i u kupatilu i u kuhinji. Onda vam pošta daje nekakve bonitete, pa je moj bivši student koji živi u Americi na taj način zaradio avionsku kartu od Amerike do Beograda. Na uštedama koje mu pošta daje.
Drugo pitanje, na koje sam hteo da skrenem pažnju lično gospodinu Đeliću, a to je, dao mi je jedan zanatlija u Beogradu frizerski salon, gde ja koristim njegove usluge, brošuru, koja sadrži novine kod plaćanja javnih prihoda. To je neverovatno. Da bi vas malo zasmejao danas, ja ću vam pročitati jedan pasus kako se izračunava kontrolni broj po modulu 22. "Kontrolni broj sastoji se od jedne cifre i izračunava se tako što se utvrdi ukupan broj numeričkih cifara, iz kojih se sastoji drugi po redu u niz-pozivu na broj, koji se odnosi na šifru obveznika. (Prvi niz od tri cifre odnosi se na oznaku opštine). Tako dobijen numerički podatak se pomnoži sa prvom cifrom niza, a sledeća cifra se množi sa ukupnim brojem numeričkih cifara, umanjena za jedan i tako redom, gde je poslednji proizvod proizvod, poslednjih cifara u nizu sa brojem sedam. Ovi proizvodi se sabiraju i zbir se deli sa 11. Celobrojni ostatak dobijen ovom operacijom se oduzme od broja 11 i taj rezultat predstavlja kontrolni broj".
Ali, taj broj po modulu 22 je uvek dvocifren, a ne kaže se zašto se uzima druga cifra, a ne prva. To nije ovde objašnjeno. Gospodine Đeliću, dalje vidim, na sledećoj strani, 24 najčešće korišćenih uplatnih računa javnih prihoda. Znači, ima ih više. Vi treba da nađete nekog stručnjaka koji će vam uprostiti poreski sistem. Što je sistem prostiji, on je efektniji. Da vam kažem kako je plaćao otac ovoga zanatlije porez u Kraljevini Jugoslaviji.
Imao je poresku knjižicu, pošto već dobije u januaru, a ne kao mi u julu, rešenje o porezu za tu godinu, ode u poresku upravu, kupi markice i za svaki mesec zalepi markicu u poreskoj knjižici i završio je posao. Ovaj zanatlija me je zamolio da mu pomognem da odredi kontrolni broj. Ja pitam kako da odredi kontrolni broj onaj ko je završio osnovnu školu, i to možda poodavno. Zašto ne bi mogao on da plaća porez kako se plaćalo nekada. Vi kažete da to nije savremeno, nije moderno itd, ali ja vam kažem uprostite ovo, biće mnogo efikasnije.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović,  neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić.