DVANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 17.07.2003.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Dragan Tomić

U članu 50. stoji da Narodna banka Srbije odlučuje o načinu formiranja, upravljanja, korišćenja i rspolaganja deviznim rezervama iz člana 49. ovog zakona na način koji je najbolje prilagođen monetarnoj i deviznoj politici i kojim se doprinosi nesmetanom ispunjavanju obaveza Republike Srbije prema inostranstvu.
Mi smo u amandmanu rekli da se posle stava 1. dodaje stav 2. koji glasi: "Narodna banka Srbije kod obavljanja poslova navedenih u prethodnom stavu donosi konkretne odluke kojima utvrđuje uslove i kriterijume o načinu formiranja, upravljanja, korišćenja i raspolaganja deviznim rezervama, o kojima pre njihove realizacije upoznaje Vladu Republike Srbije".
Vi danas imate stanje u Narodnoj banci Jugoslavije, odnosno kod v.d. guvernera da je to sve njegova lična odluka i njegov lični stav. Ne postoji nijedna odluka kojom je pokriveno određeno ponašanje u tom pravcu, da li će se toliko i toliko kupiti strane efektive, za koje će namene biti upotrebljene, a da o tome ništa ne zna Vlada Republike Srbije, čuli smo sinoć na televiziji, to smo imali u prošloj godini.
Ministar je rekao da će memorandum o budžetu za narednu godinu uvek biti dostavljen guverneru Narodne banke da on da saglasnost. Dobor, šta je onda ta vlada, šta je ovaj parlament, ako on treba, taj novoizabrani guverner da da saglasnost na memorandum o budžetu, koji će tek krajem godine biti prezentiran ovde, svim narodnim poslanicima i gde će biti vođena rasprava, a premijer obrazlagati ekonomsku politiku za narednu godinu. Sve ovo ima smisla pod uslovom da se guverner obaveže da o tim njegovim odlukama može prvo da raspravlja savet Narodne banke Srbije, zatim da to ide na uvid Vladi Republike Srbije.
U kasnijim članovima govori se o tome da se i ovaj parlament informiše o tome šta se dešava u Narodnoj banci Srbije. Bilo koji izveštaj da se podnosi, mi se samo informišemo, ništa ne potvrđujemo. Da li ćemo dobiti neki papir ovde, bilo kakav papir pre početka bilo kog zasedanja i o tome se informisati u bilo kojoj formi, bez prava da komentarišemo, da kažemo da, a mi ovde dajemo svoj glas za izbor guvernera.
Dati pravo guverneru da usmeno odlučuje o svemu nije dobro, mora imati pisani stav na tu temu. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
 Dobro je što se ovim amandmanom praktično skreće pažnja na jedna problem. Ranije je pitanje deviznih rezervi regulisano sa nekoliko odredbi u Zakonu o Narodnoj banci Jugoslavije i sa takođe nekoliko odredbi u Zakonu o deviznom poslovanju.
Ono što je alarmantno posle ovih izmena koje su urađene za protekle dve i po godine, kada je u pitanju Zakon o deviznom poslovanju i Zakon o Narodnoj banci Jugoslavije, jeste činjenica da se praktično napušta koncept tekućih i stalnih deviznih rezervi. Jedno od pravila monetarne politike i očuvanja stabilnosti nacionalne valute jeste da o tekućim deviznim rezervama odlučuje Narodna banka, centralna banka države, a o korišćenju i raspolaganju stalnih deviznih rezervi odlučuje Vlada, kao organ izvršne vlasti, a tu odluku sprovodi centralna banka.
Ako je to standard, ako je pravilo, onda vidite, toga nema u Predlogu zakona i nema u članu 50. i ovim članom se praktično ukazuje na taj nedostatak i izvor sukoba na relaciji Vlada - Narodna banka Srbije. Nije beznačajno ko upravlja, koristi i raspolaže deviznim rezervama i nije isti rang, ista metodologija, isti način intervencije i postupanja kada su u pitanju tekuće devizne rezerve i stalne devizne rezerve. A, mi od eksperata dobijamo ovakav galimatijas iz koga može da se zaključi da podzakonskim aktima i nekim svojim opštim aktima monetarni odbor reguliše ovu stvar, a to je materija koja može da se reguliše samo zakonom.
Mi iz SRS nismo ukazivali do sada na očekivane neustavnosti pojedinih odredbi ovog zakona. Ova odredba možda je pravi primer koji ukazuje da ovaj zakon nije, ne mogu da kažem u saglasnosti, ali nije na istoj talasnoj dužini sa Zaknom, koji je otprilike u istom rangu, a to je Zakon o deviznom poslovanju, a u očiglednoj je suprotnosti sa Ustavom Srbije, odnosno njegovim osnovnim načelima, kojima se reguliše i rad državnih organa i odnosi pojedinaca i fizičkih lica prema državnim organima. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
        Na član 53. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran D. Nikolić i Milan Stanković.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosilac amandmana želi reč.
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Goran Cvetanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, član 53. je poglavlje izdavanja novčanica i kovanog novca. Odredbama člana 53. i Predlogom zakona uređuje se izdavanje novčanica i kovanog novca, gde je novčana jedinica Republike Srbije - dinar. Narodna banka Srbije izdaje novčanice i kovani novac, utvrđuje apoene i osnovna obeležja novčanica i kovanog novca.

U članu 53. stoji da novčana jedinica Republike Srbije jeste dinar koji se deli na sto para i da Narodna banka Srbije ima isključivo pravo izdavanja novčanica i kovanog novca u Republici Srbiji.

Amandmanom SRS na član 53. Predloga zakona o Narodnoj banci Srbije stav 2. menja se i glasi: "U Republici Srbiji samo Narodna banka Srbije može da izdaje novčanice i kovani novac".

Amandmanom SRS je faktički preciznije utvrđeno da samo Narodna banka izdaje novčanice i kovani novac, što je mnogo bolje rešenje nego što je Vlada predložila svojim članom 53.

Na kraju krajeva, nije samo bitno da Narodna banka Srbije to isključivo radi, nego bitno je ko je od osoba, kao personalno rešenje, guverner Narodne banke, jer smo imali situaciju u ovom vremenskom periodu dok je guverner Narodne banke, u to vreme Jugoslavije, gospodin Dinkić, da je hologram novčanice od 5.000 dinara bio lošeg kvaliteta, pa se dosta digla buka i oko toga.

Jednostavno, taj hologram koji je bio na novčanici od 5.000 dinara se skidao, a plaćen je 18.000 funti. Doduše, gospodin Dinkić sa svojom platom od 5.000 evra je mogao da kompenzira i da plati tu štetu koju je napravio, jer svaka novčanica koja se izdaje od Narodne banke Jugoslavije, odnosno sada Srbije, štiti se od falsifikata na 13 načina.

Njegovo obrazloženje je bilo da je to samo jedan od tih elemanata koji štiti novčanicu, sa jedne strane. Sa druge strane, da je bilo hitno štampanje novca, jer u to vreme, setite se, građani Srbije su u tom vremenu tražili da veći broj deviza prodaju Narodnoj banci Srbije, pre svega zbog toga što nije realan kurs i zbog toga što su mogli da dođu lakše do deviza na taj način, a jer je ova vlada dovela do toga da svi oni koji su imali određena materijalna sredstva u slamaricama, da i ta finansijska sredstva izvuku iz slamarice i da preko Narodne banke Srbije promene novac, tako da bi mogli ovaj težak period za većinu građana Srbije nekako da prežive.

 
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Da.)

Izvolite, Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Mi ovim amandmanom samo preciziramo, jer ovo isključivo pravo može da znači i kao prioritetno pravo samo Narodne banke Srbije u odnosu na sve druge, što naravno nije situacija. Situacija je da samo Narodna banka Srbije može da izdaje novčanice i kovani novac i verovatno da malo vodi računa o stilu, izgledu, da ne provocira građane Srbije nekim rešenjima, a pogotovu da ne provocira reklamama kako da se poveća kapital korišćenjem nekih novčanica od 5.000 dinara itd.
Smatramo da je ovaj amandman prihvatljiv za Vladu, jer otklanja taj nedostatak lošeg prevoda koji je prisutan u postojećem članu 53.
Zamolio bih predsednika, obzirom da poslanici Demokratske stranke ukazuju da nešto nije u redu sa kvorumom, ukazujem na povredu iz člana 82. stav 4. i molim vas, u skladu sa članom 118. Poslovnika, da se prvo povade ove kartice, pa da utvrdimo kvorum. Eto, ispunio sam ti želju.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
(Goran Cvetanović, sa mesta: Izvadite ove kartice.)
Ne ulaze u kvorum. Sada se utvrđuje, pa te kartice važe, znači, tek novim ubacivanjem.
Konstatujem da imamo kvorum.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 65. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Tomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Podnosilac amandmana želi reč? (Da.)
Izvolite.

Dragan Tomić

Hvala. Opet moram da kažem,  zaista mislim da je ovo jedan od suštinskih amandmana koji bi učinio nešto u cilju popravljanja stanja u bankarskom poslovanju na području Srbije.
Mi smo sticajem okolnosti prihvatili jedanu populističku stvar da ovde mogu da dođu strane banke, bez ikakvih uslova, bez ikakvih kriterijuma, podnesu zahtev, uplate 5 miliona dolara i dobiju odobrenje za rad. Tako imamo po Srbiji poplavu poslovnih jedinica, ekspozitura, filijala raznoraznih banaka i uglavnom glad za domaćom efektivom od strane građana i efektivom koja se nalazi u preduzećima, u firmama koje dobro posluju i rade.
Naravno, tu je suštinska borba oko platnog prometa. Iza toga, kada se u bilo kojoj od tih banaka nakupi dovoljno novca, on ima potrebu da živi i dalje, znači, kreću plasmani tog novca. Šta se dešava sa plasmanima?
Te banke su ovlašćene da obavljaju i menjačke poslove, odnosno da kupuju stranu efektivu. Šta se sa njom dešava? To niko u ovoj zemlji ne zna. Da li neko polaže nekom račun u tim bankama? Ne. Da li imaju kakvu obavezu što koriste naš domaći novac, u kojoj meri da ga plasiraju? Ne, oni imaju jedinu obavezu da kažu da je u Srbiji trenutno riskantno ulagati jeftin kapital.
Neverovatno je da taj isti kapital može da izađe iz ove zemlje, kada domaća i dobra poslovna firma ima dobar program, pa traži kredit, ako je u pitanju strani novac može da dobije kredit pod uslovima da plati kamatu od 11 do 13%, a kada je u pitanju domaći dinar treba da plati između 20 i 30%. Recimo, neke firme poput "Merkatora" su prošetale naše pare, otišle su u inostranstvo i tamo su dobile kredit po 6%, jer je tamo sigurno. Kada se tamo prave papiri, tamo je sigurno, a kada se kod nas prave papiri - 13%. Tako naše firme, poput Pekabete, C-marketa i druge, ne mogu da dobiju takve kreditne potencijale, ali strane mogu.
Tako smo dobili Mekrator u Beogradu. Nemam ništa protiv što se Merkator nalazi u Beogradu, ali ne možete naći nijednu vrstu robe, gotovo nikakvu vrstu robe, ali dajemo svoj novac tamo, tamo imamo i menjačnice i menjamo svoju valutu i opet, gotov novac odlazi. Predlagač sam ovde i amandmana i ovlašćeno sam lice.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Ima još dva i po minuta. Izvolite.