Reč ima narodni poslanik Dragan Ljubojević i to je poslednji prijavljeni govornik u raspravi u načelu.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se protivila i argumetovano obrazložila zašto je protiv donošenja Zakona o specijalnom sudu za ratne zločine, samim tim smo principijelno i protiv izbora tužioca za ratne zločine. Što se konkretnog predloga za funkciju tužioca za ratne zločine tiče, izvesnog Vladimira Vukčevića, nisam mislio da o njemu govorim kao o nekoj ličnosti.

Međutim, to iziskuje ovaj detalj koji je kolega Milovan Radovanović izneo, a vezan je za tragediju koja se dogodila pre osam godina u "Grmeču", gde je 11 ljudi izgubilo život. Posle intervencija, pritisaka od strane porodice nastradalih da se podigne optužnica, odnosno da se pokrene krivični postupak protiv odgovornih lica u "Grmeču", obrazloženje Vladimira Vukčevića je bilo da je sa vrha vlasti izvršen pritisak na njega da taj posao, odnosno taj postupak stopira, odnosno da ne pokrene krivični postupak protiv odgovornih lica.

To je očigledno bila najbolja i najznačajnija kvalifikacija za njega, da bude predložen za tužioca za ratne zločine i da verovatno bude izabran na tu funkciju. U novini "Balkan" od 11. jula još jedan bitan argument za vlast da ga izaberu za tužioca za ratne zločine, a za nas, srpske radikale, protiv takvog predloga da glasamo, jeste to što je predsednica Jugoslovenskog komiteta pravnika, Biljana Kovačević-Vučo saglasna i slaže se sa ovakvim predlogom, a to je dovoljno da mi odbacimo ovakav predlog.

Što se tiče samog suda i posla koji će obavljati tužilac za ratne zločine, to će biti prljav posao, jer kako odmiču suđenja i procesi u Hagu, više je nego jasno da Haški tribunal nema novca, da neće biti u mogućnosti do onog zacrtanog roka da završi sva suđenja, a i više je nego jasno da se upleo u sve to kao pile u kučine. Prvi koji je razlupao i razbucao Haški tribunal jeste bivši predsednik SRJ i Republike Srbije Slobodan Milošević, sada su svesni toga da dolaskom Vojislava Šešelja u Haški tribunal oni apsolutno nikakve šanse nemaju, da sve to u bilo kakvu formu i pravnu normu uviju i da zbog međunarodne pravne, pre svega javnosti, ti procesi pred Haškim tribunalom lične na nešto ozbiljno.

Zbog toga su dali nalog aktuelnoj vlasti u Beogradu, u Srbiji, da ona formira sud za ratne zločine, da izabere tužioca za ratne zločine i da ona najveći deo prljavog posla ovde kod nas u Srbiji obavi za taj Haški tribunal, da sprovodi istrage i da dovede gotovo do kraja neke procese, pa da onda to servira i da preda Haškom tribunalu, kako bi oni u ekspresnom roku nekim ljudima koji su za njih interesantni sudili. Da li će ovaj i ovakav tužilac za ratne zločine pokretati procese protiv svih koji su na prostorima bivše SFRJ, a za šta je nadležan ovaj sud, počinili ratne zločine. Sigurno je da neće, jer njegova biografija i njegove kvalifikacije to govore.

Ovde, u ovoj zemlji, jedan od ratnih zločinaca, Havijer Solana, osuđen je pravosnažnom presudom i dok je bila na snazi ta pravosnažna presuda, on je nesmetano šetao ovom zemljom i niko ga nije uhapsio, odveo i priveo na odsluženje zaslužene kazne, već ga je naprotiv, sa najvišim mogućim počastima dočekivao ovde, da bi potom ukinuo tu presudu. To govori kakav će biti odnos ove vlasti, ovog suda i ovog tužioca prema ratnim zločincima.

Mi ne govorimo i ne kažemo da nije bilo zločina i od strane pripadnika našeg naroda. Mi imamo redovne sudove, imamo krivično zakonodavstvo, gde su predviđene kazne i sankcije za sve zločine, pa i za ratne zločine, za zločine protiv čovečnosti. Svi oni koji su počinili u ovom periodu iza nas neki ratni zločin, mogli su i morali da odgovaraju po redovnom zakonodavstvu, odnosno u redovnoj proceduri.

Imamo i svedoci smo da je unazad nekoliko godina bilo nekoliko slučajeva gde su pripadnici Vojske Jugoslavije odgovarali za ratne zločine i bili osuđivani, i žalili se i poništavane su presude. Išlo se na ponovno suđenje, pa znači da nije bilo sporno i nije bila sporna volja pravosudnih organa da sude onima koji su počinili ratne zločine.

Postavlja se pitanje, ako je već formiran specijalni sud za ratne zločine, ako biramo tužioca za ratne zločine, zašto ne bismo mogli da formiramo sudove i da izaberemo tužioce za šverc cigareta, za šverc oružja, šverc droge, trgovinu belim robljem, nezakonito i nelegalno otimanje društvene i državne svojine, jer su možda to problemi koji predstavljaju, odnosno krivična dela koja predstavljaju možda i veći problem za ovu državu, nego što su to ratni zločini.

Nažalost, vama nije stalo do ove države, vama nije stalo do ovog naroda, vama je stalo samo do toga da budete po volji Zapada i da izvršavate sve ono što vam Zapad, u ovom slučaju Karla del Ponte, odnosno Haški tribunal ispostave kao zahtev.

 

Za reč se javio, pošto na listama više nema prijavljenih za reč, narodni poslanik Zoran Krasić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, a zatim narodni poslanik Petar Petrović, zamenik predsednika poslaničke grupe Strane srpskog jedinstva.

 Pošto je sasvim izvesno da ovaj predlog Vlade Republike Srbije ima obezbeđenu većinu, ne bi bilo loše malo pažnje da se čuju još neki detalji, pre nego što budete upotrebili svoje kartice. Samo bih zamolio, prilikom glasanja, da imate u vidu da će poslanici SRS da napuste prostoriju, te unapred vam kažem, izbegnite onu situaciju da se u listingu pojavi da nismo glasali.
U ovom obraćanju, želim da vam ukažem, SRS je sigurna da predloženi kandidat ne ispunjava uslove propisane zakonom. Pored uslova nepristrasnosti i visokog moralnog ugleda, kao uslov traži se i poznavanje međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava. Smatramo da ovaj kandidat ovaj drugi uslov ne ispunjava, jer samom činjenicom što je pristao da bude kandidat DOS-a za ovu funkciju, on je pokazao da su mu ljudska prava slaba strana u oblasti prava koju bi morao da poznaje.
Naime, od 1991. godine neko nam je instalisao krizu, odnosno stvorio socijalni konflikt koji ne može da se reši političkim sredstvima, već naoružavanjem, podsticanjem i ohrabrivanjem na secesiju, izazivani su sukobi radi daljeg rasparčavanja ove zemlje.
Ovaj specijalni tužilac morao bi to da zna, jer u tim delima i aktima koji su došli iz inostranstva, nalaze se radnje grubog kršenja ljudskih prava. Verovatno bi ovaj specijalni tužilac morao da zna i za slučaj Martinović, morao bi da zna za onaj broj ljudi koji su bez bilo kakvog državljanstva boravili u ovoj zemlji, namerno naseljavani, kako bi se promenila i demografska i nacionalna struktura stanovništva. Verovatno bi ovaj tužilac morao da zna, a ako ne zna, vi ga obavestite, 10 godina na ovom prostoru bio je problem kako zaustaviti i slomiti terorizam i kako da se odupremo agresiji.
I terorizam i agresija su međunarodno zlo.
Kada pričamo o pružanju otpora agresiji, verovatno da treba da se setite i 1990. godine i da prihvatite kao notornu činjenicu da su u nekim mestima vaši članovi, kao gradonačelnici, mada nisu ni služili vojsku, oblačili uniforme i tako, kobajagi, prkosili agresiji. Verovatno da treba da znate da ni jedan pripadnik policije ne bi smeo da dođe na razgovor kod ovog tužioca pošto taj tužilac ne obavi razgovor sa Sretenom Lukićem, čovekom koji je komandovao svim jedinicama na prostoru Kosova i Metohije.
Verovatno još mnoge detalje morate da imate u vidu kada glasate i o ovom tužiocu, jer u vreme kada nastupi kriza autoriteta i identiteta, najlakše je zbog šake dolara da se napravi ova podvala i da budemo skoro jedina zemlja na kugli zemaljskoj koja u okviru svog pravosudnog sistema ima, zamislite, poseban sud za ratne zločine, jer pobogu, ovaj narod kao da je zločinački i to genetski zločinački narod, gde treba da se sudi, da se izriču presude, da se ljudi šalju u zatvor, na taj način obezbeđuju neophodna sredstva za monetarnu stabilnost i dalje razaranje naše privrede, a ujedno i da se spasu svi oni koji su hiljade tona razornog materijala bacili na ovu zemlju i pobili ljude.
Pa, setite se samo male Milice Rakić, koja je u svojoj kući poginula. Kada glasate, razmišljajte o porodici Milice Rakić, da li ćete ovim glasanjem da spasete onoga ko je bombardovao? Našeg pilota koga su u Mađarskoj uzeli, kidnapovali, prebacili u Italiju i osudili, niste imali namere da branite.
Setite se samo da od 2001. godine ni jedan šiptarski terorista nije terorista, nego ekstremista. Setite se da je pohvalu na račun ovog kandidata dala samo Biljana Kovačević-Vučo. Setite se izveštaja Komisije Savezne skupštine, koja je obilazila sve zatvore, obavila razgovor sa teroristima na nekoliko nedelja pre amnestiranja i pomilovanja i znak njihove zahvalnosti prema dosmanlijskoj vlasti je izostao, već su rekli - sve su oni to platili preko Nataše Kandić i nekih ljudi koji su omogućili da se taj zakon donese.
Koga mi treba da štitimo u ovoj Narodnoj skupštini? Zašto mi da imamo poseban sud za ratne zločine? Malopre je jedan politički vizionar ovde rekao - nema trećeg rešenja. Postoji treće rešenje. Treće rešenje je u našem pravosudnom sistemu, u postojećim sudovima koji su već nešto radili, ali treće rešenje niste hteli da izvučete do kraja, već ste 2001. godine angažovali, u to vreme zamenika republičkog javnog tužioca, Jovana Prijića, da obriše Okružnog javnog tužioca iz Prokuplja, koji se protivio nameštenim sudskim postupcima za ratne zločine. To je ta zasluga Jovana Prijića zbog koje je on specijalni tužilac protiv organizovanog kriminala, a ovaj kandidat je ove godine izabran za zamenika Republičkog javnog tužioca i verovatno je taj izbor uslovljen i time da je morao da pristane da radi ovaj posao.
Ovaj posao neće biti ni častan ni pošten. Ovo će biti posao protiv dostojanstva ovog naroda. Niko ne brani one pojedince koji su izvršili neka kažnjiva dela, ali je naš problem što se ne proganjaju ta lica.
Naš problem je što će ovde istureno odeljenje Haškog tribunala, po principu lične odgovornosti navodno fizičkih lica, sa velikim brojem, u velikoj količini montiranih postupaka, da nametne kolektivnu krivicu ovom narodu, a Zapad ima u svakom trenutku da kaže - vi ste to sami pronašli, vi ste sami bacili sebi pepeo za nekih 150 miliona dolara ili ko zna za koju crkavicu.
Odustajete od tužbe, ne želite da se naknadi šteta koja je pričinjena ovom narodu. Na to niste ovlašćeni. Niste ovlašćeni zbog onih koji su poginuli. Vodite računa, vaši ljudi su takođe nosili uniforme i vaši ljudi su prkosili agresiji. Izborom ovog kandidata vi kažete da je manja šteta bila bombardovanje u odnosu na ona prava koja su poništena građanima zbog prethodnog režima. Možete vi to politički da mislite u političkoj borbi ovde, ali ne smete tu poruku da šaljete u inostranstvo, jer vi ste na vlasti, pa vidite sami sa kojim ste problemima suočeni i koji je stepen ljudskih prava.
Ovi što vam izigravaju neku konkurenciju, oni se samo dodvoravaju Zapadu kako bi vas zamenili. A vi, demokrate, pošto ste preuzeli odgovornost za ostatak DOS-a, vodite računa, približava se, cenzus je mnogo veliki za vas.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, zamenik predsednika poslaničke grupe SSJ.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste videli, iz poslaničkog kluba SSJ niko nije uzeo učešće u raspravi povodom predloga kandidata za specijalnog tužioca za ratne zločine, iz razloga koje ću vrlo kratko objasniti.
Kao što je poznato, poslanici SSJ nisu podržali Zakon o ratnim zločinima i iz tog razloga nećemo glasati za predloženog kandidata, jer nećemo da osporavamo da li je on stručan, moralan ili nije, ali nećemo glasiti ni protiv predloženog kandidata, jer smatramo, pošto nismo glasali za zakon, uopšte nećemo da se upuštamo u to da li treba da bude neko predložen i izabran za specijalnog tužioca za ratne zločine.
Međutim, postavljamo jedno pitanje sada, postavljali smo ga i postavljaćemo ga ubuduće - da li mi u Srbiji moramo uvek da idemo korak ispred, da li mi moramo da žurimo uvek da postavljamo ljude, da biramo ljude, prvo da donosimo zakon za utvrđivanje ratnih zločina, a zatim i specijalne tužioce koji će goniti ljude koji su, navodno, učinili ratni zločin?
Pitam vas, a pitajte se da li je u Hrvatskoj postavljen tužilac za utvrđivanje ratnih zločinaca, da li je u muslimanskom delu BiH postavljen specijalni tužilac za utvrđivanje ratnih zločina prema srpskom narodu i ostalim narodima u BiH? Još jednom se pitamo da li mi uvek moramo da idemo korak ispred? Ko je to isterao ovoliki broj Srba sa svojih vekovnih ognjišta, iz Hrvatske, iz BiH, sa Kosova i Metohije? Da li odgovaraju zato što su učinili ratne zločine ili ne? Da li samo Srbi uvek treba da odgovaraju za nešto što nisu učinili, pored onog što su učinili?
Da li želimo ponovo da nam se vrati 1944. i 1945. godina, kada su mnogi ratni zločinci, koji su uništavali srpski živalj na teritoriji Hrvatske, BiH i dela Srbije u Vojvodini, bili rehabilitovani od strane komunističke vlasti i vrlo lepo živeli u posleratnoj Brozovoj Jugoslaviji?
Želimo li da pokažemo svetu nešto što nikad u istoriji srpskog naroda nismo hteli da priznamo, jer nikad to nismo ni radili? Želimo li na ovaj način da priznamo da među Srbima ima genocidnih ljudi, da ima ljudi koji čine ratne zločine ili ima ljudi, patriota, koji su branili srpstvo, srpska ognjišta, srpske porodice, srpsku tradiciju?
Dajmo već jednom da postanemo ponosni i dosledni, da se setimo raznih Obilića koji su branili Srbe svuda, ili želimo podanički da priznamo sve ono i da ispunimo sve ono što Zapad od nas očekuje. Dame i gospodo, danas u Haškom tribunalu, vi znate šta Stranka srpskog jedinstva misli o njemu, ali danas u Haškom tribunalu se nalazi 80% Srba, srpskih čelnika i tako dalje.
Mi se ponovo pitamo i po sto prvi put ćemo se pitati, ko je to ubijao srpski narod u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Nismo ih valjda mi Srbi ubijali i tamo činili ratne zločine prema sopstvenom narodu. Ko je ubijao Srbe u Bosni i Hercegovini, ko je isterao Srbe sa Kosova i Metohije, ko ih je ubijao, ko im je palio kuće? Valjda nisu to radili Srbi. Sada treba da im sudimo za navodno učinjene ratne zločine. Još jednom ponavljam, budimo dostojni svojih slavnih predaka, budimo Srbi u Srbiji.

Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Ne.)

Predstavnik predlagača nije prisutan.

Zaključujem jedinstveni pretres o predlogu za izbor tužioca za ratne zločine i pristupićemo glasanju odmah.

Pre nego što stavim na glasanje, utvrdićemo da li imamo kvorum za odlučivanje.

Konstatujem da imamo kvorum za odlučivanje.

Stavljam na glasanje predlog da se za tužioca za ratne zločine izabere Vladimir Vukčević.

Za 129, protiv 20, nije glasalo sedam, od ukupno 156 prisutnih narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila predlog da se za tužioca za ratne zločine izabere Vladimir Vukčević.

Dozvolite mi da u vaše i u svoje ime čestitam izbor Vladimiru Vukčeviću i poželim mu uspeh u radu.

Pošto smo završili razmatranje i odlučivanje o ovoj tački dnevnog reda, zaključujem sednicu Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2003. godini.

(Sednica je završena u 12,55 časova.)

REPUBLIKA SRBIJA

NARODNA SKUPŠTINA

STENOGRAFSKE BELEŠKE

 

ČETRNAESTO VANREDNO ZASEDANjE

22. jul 2003. godine

(Sednica je počela u 12,55 časova. Predsedava Nataša Mićić, predsednik Narodne skupštine.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini.

Konstatujem da imamo kvorum za rad.

Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Marko Jakšić, Aleksandar Vatović, Sreten Mitrović, Ljubiša Maravić, Kasa Jožef, Bojan Kostreš, Zoran Bošković, Srđan Sikimić, Miloš Radivojčević i Neda Arnerić.

Shodno članovima 162, 165. i 80. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 80. stav 2. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština izabere guvernera i članove Saveta Narodne banke Srbije u rokovima utvrđenim Zakonom o Narodnoj banci Srbije, a imajući u vidu da taj izbor treba da se obavi pre letnje pauze u radu Narodne skupštine, odnosno da je prema tom zakonu predviđeno da se guverner mora izabrati najkasnije u roku od dva meseca od stupanja na snagu zakona.

Uz saziv Četrnaestog vanrednog zasedanja, koje je sazvano na zahtev grupe od 96 narodnih poslanika, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Četrnaestog vanrednog zasedanja sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Četrnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2003. godini utvrđen je sledeći

D n e v n i r e d

1. Predlozi odluka o izboru guvernera Narodne banke Srbije i predsednika i članova Saveta Narodne banke Srbije, koje je podneo Odbor za finansije Narodne skupštine Republike Srbije.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ODLUKA O IZBORU GUVERNERA NARODNE BANKE SRBIJE I PREDSEDNIKA I ČLANOVA SAVETA NARODNE BANKE SRBIJE

Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Siniša Mitrović.

Poštovana gospođo Mićić, uvažene kolege poslanici, obzirom da je ovo poslednji dan našeg rada danas i na osnovu člana 81. predlažem da Četrnaesto vanredno zasedanje traje ne do 18,00 sati, nego do završetka rasprave i okončanja glasanja i da time završimo ovo vanredno zasedanje.