Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, posle dugih iščekivanja, taktiziranja, lobiranja, pritisaka i trgovine ipak se na dnevnom redu Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije našao Predlog za razrešenje predsednika Narodne skupštine gospođe Nataše Mićić, koji je podnela grupa od 54 narodna poslanika Srpske radikalne stranke, Socijalističke partije Srbije i Socijalističke narodne stranke.
Gospođa Mićić je kao potpredsednik Narodne skupštine na funkciju predsednika izabrana 6. decembra 2001. godine i to glasovima poslanika DOS-a, a ostalo je zapamćeno da je glasala i sama za sebe. Poslovnikom o radu Narodne skupštine je propisano da predsednik mora da vrši poslove predviđene Ustavom, da predsedava sednicama, da se stara o primeni Poslovnika, o radu radnih tela Skupštine i da vrši sve druge poslove predviđene zakonom i skupštinskim poslovnikom.
U predlogu za razrešenje koji je podnet ukazano je da je Nataša Mićić na najgrublji mogući način svesno kršila Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, počev od zakazivanja sednica, održavanja reda na sednicama i obezbeđenja ravnopravnosti narodnih poslanika, najčešće primenjujući duple aršine, ne omogućavajući narodnim poslanicima da se izbore da predstavljaju građane koji su ih izabrali. Činjenica je da je politički sistem pod trogodišnjom vladavinom DOS-a gotovo uništen. Stalnim kršenjem Ustava i zakona, rušenjem institucija, potčinjavanjem pravosuđa i medija potrebama izvršne vlasti i paralizom rada Narodne skupštine društvo tone sve dublje u krizu.
Praktično je ukinuta funkcija predsednika Srbije. Ustavni sud se po potrebi pretvorio u poslušnika aktuelne vlasti. Pravosuđe je u službi Vlade koja ostvaruje partijske interese članica DOS-a, koje već tri godine stvaraju lažnu sliku o svom radu u skupštinama, o demokratskom odlučivanju, ali i o višestranačkom sistemu u Srbiji. Mada su sve češći i sve žešći politički sukobi dosadašnjih saveznika. Predsednik Narodne skupštine, gospođa Mićić, je dužna da se stara o primeni Poslovnika, što znači da mora biti nepristrasna, objektivna i pravedna, što ovde nije slučaj i onaj jedan neustavan Poslovnik zlonamerno primenjuje i po svom "diskrecionom pravu" prekida, ograničava, kažnjava i izbacuje poslanike iz sale.
Umesto da Narodna skupština bude institucija u zakonodavnoj vlasti u kojoj će da se sučeljavaju politički pogledi, predstavljaju građani, usvajaju i donose zakoni i vrši kontrola izvršne vlasti preko narodnih poslanika, koji slobodno i bez straha za posledice mogu da iznose mišljenja i glasaju baš zahvaljujući gospođi Nataši Mićić, danas Narodna skupština Republike Srbije kao najviši organ zakonodavne vlasti ne postoji. Ona se pretvorila u pukog poslušnika Vlade Republike Srbije i interesa DOS-a, što je juče potvrdio primejer Živković. Poslovnik se stalno menja.
Poslanicima je onemogućeno da govore i podnose amandmane. Kradu se poslanički mandati i glasovi. Uveden je sistem daljinskog glasanja. Sednice su bez kvoruma, iako je smanjen na jednu trećinu od ukupnog broja poslanika, zloupotrebljavaju se identifikacione kartice. Nataša Mićić podržava učestale falsifikate glasanja, a time učestvuje i u falsifikovanju političke volje naroda. Samo falsifikatima se može održati izborna volja iz decembra 2000. godine, što se danas promenilo i DOS i njegova vlada više nemaju podršku u Parlamentu a verovatno i u narodu.
I, pored toga što je Poslovnikom predviđeno da se predsednik stara za primenu Poslovnika, gospođa Mićić je više puta u javnosti istakla da izveštaj o prisutnosti poslanika dobija od službe koja evidentira poslanike koji se prijavljuju ispred sale, kao i od službe nadležne za izdavanje listinga.
Istovremeno dodaje da ona gleda u monitor i dobijeni izveštaj, ali ne odgovara na pitanje, ko je odgovoran za rad te službe, kao i to ko je odgovoran za autentičnost glasanja, odnosno za to da li se prisustvo i glasanje poslanika u sali podudara sa računarskim izvodom, odnosno listingom.
Predsednik Narodne skupštine Nataša Mićić je očigledno uzurpirala svoja ovlašćenja i zloupotrebila svoj položaj, naređujući sekretaru da se bez njenog odobrenja parlamentarnim poslaničkim grupama ne može izdati računarski izvod ili listing o glasanju, a neparlamentarne stranke su do njega došle. Znači, ono što se dogodilo u Skupštini 22. jula 2003. godine, prilikom glasanja za guvernera Kori Udovički, a i zapisnik sa te sednice nismo ovde usvojili, ima elemente obeležja krivičnih dela, zloupotrebe službenog položaja, nesavesnog rada u službi, falsifikovanja, kao i prikrivanja krivičnog dela.
Skoro ista ili slična situacija je bila i prilikom glasanja u načelu i glasanja u celini o Zakonu o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, ili zakona o lustraciji, koji je predložila njena stranka, a gde se uvidom u računarski izvod vidi da su zloupotrebljene poslaničke kartice za glasanje, zbog čega ishod glasanja o ovom zakonu ne može biti punovažan, odnosno validan.
Gospođa Mićić je vrlo često, a pogotovo od 18. marta 2003. godine, kada je protivustavno uvedeno vanredno stanje, neprekidno kršila Poslovnik prilikom zakazivanja sednica Narodne skupštine. Sazive i predloge zakona dobijali smo u kancelarijama poslaničkih grupa, nemajući vremena da materijale pročitamo i na vreme predložimo amandmane, a da ne govorim o tome da su tačke i rasprave o njima objedinjavane, a diskusija i vreme trajanja skraćivani. Zato su nam zakoni dosta loši, nepotpuni, kontradiktorni i vrlo često neprimenjivi. Otkako je gospođa Mićić predsednik, suprotno Poslovniku, Vlada kao predlagač najčešće nema predstavnika kada se vodi pretres na sednicama Parlamenta, a takođe, Vlada, bez obzira, što postoji obaveza, ne dostavlja svoje mišljenje i stavove povodom predloga određenih akata koji su na dnevnom redu.
Kao vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije, Nataša Mićić, predsednik Skupštine, donela je odluku o uvođenju vanrednog stanja u Srbiji, suprotno odredbama Ustava Republike Srbije i zakona kojim se uređuje vanredno stanje. Tom neustavnom i nezakonitom odlukom su ukinuti i direktni TV prenosi sednica Narodne skuppštine Republike Srbije. Gospođa Mićić je upravo omogućila da se vanredno stanje nad Narodnom skupštinom produži i posle ukidanja vanrednog stanja u državi.
Kao vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije, u ovih desetak meseci, sama sebi je upućivala pisma i državničke prepiske da bi teško odlučila da raspiše predsedničke izbore. Građani Srbije, a pogotovo oni koji su ranije, a i danas prate direktan TV prenos, imali su prilike da vide kako je sednicama predsedavala gospođa Mićić, jedinstveni su u oceni da Srbija nije nikada imala ovako lošeg predsednika, a to se može zaključiti i po njenom obraćanju Parlamentu, gde sama smatra da je trebalo da bude gora. Nataša Mićić je izgleda dobar primer kako ne sme da se radi i kako ne sme da se vrši funkcija predsednika Narodne skupštine.
Na kraju, bez obzira na vizuelni izgled gospođe Mićić ili "prve dame Srbije", slikanja za medije i upoređivanja sa filmskim divama, a što je nesporno, žao mi je što ovde nije prisutna, zbog neobjektivnosti, pristrasnosti, osvetoljubivosti i zloupotrebom ovlašćenja, pošto postaje zlo za parlamentarizam u Srbiji, mora biti razrešena sa ove izuzetno važne funkcije. Zahvaljujem.