Dame i gospodo, u pauzi ove sednice je zasedao Administrativni odbor. Na Administrativnom odboru, po zahtevu predsedavajućeg, potpredsednika ove skupštine, gospođe Čomić, raspravljano je o tome da li ima elemenata za udaljavanje sa ove sednice gospodina Dragana Markovića. Na moje pitanje da li to znači da Odlukom Administrativnog odbora da ima uslove za udaljavanje sa sednice Dragana Markovića, da predsednik Skupštine treba da odredi samo vreme udaljavanja, Boško Ristić je zaključio da to nije tako, da ne može predsedavajući ili predsednik Skupštine da odredi dužinu kazne, već samo meru udaljavanja, a da Administrativni odbor, ukoliko predsednik ili predsedavajući Skupštine odredi meru udaljavanja, treba da odredi dužinu kazne.
Ne tvrdim da je predsedavajući povredio Poslovnik, ali je onda Boško Ristić nas doveo u zabludu. Ovde su poslanici koji su bili na Adminstrativnom odboru. Jedna od te dve stvari je nemoguća. Ili je Administrativni odbor povredio Poslovnik ili je predsedavajući povredio Poslovnik. Bilo bi dobro da dobijemo izveštaj Administrativnog odbora, da Boško Ristić, kao predsednik Odbora, saopšti šta smo zaključili i da li sam ja dobro preneo stav Administrativnog odbora, pa da na osnovu toga budemo sigurni da li ova Odluka može da bude punovažna onog trenutka kad je predsedavajući saopšti ili ne.

Odluka je punovažna i vidite da su moguće situacije da se bude doveden u pravnu zabludu.
Odluka o udaljenju je izrečena po Poslovniku, član 104. stav 2, a odluka kojom sam kazala koliko je po članu 108. stav 3. "Mera udaljenja sa sednice iz člana 104. stav 2. ovog poslovnika primenjuje se za narednih 90 dana zasedanja od dana udaljenja." Prethodna dva stava istog člana 108. kažu, prvi: "Mere opomene i oduzimanja reči primenjuju se za sednicu na kojoj su izrečene"; a drugi stav: "Mera udaljenja sa sednice primenjuje se za narednih 20 dana zasedanja (rada) Narodne skupštine, od dana udaljenja, odnosno na sednicu na kojoj je izrečena ova mera, ako sednica traje duže od 20 dana zasedanja (rada) Narodne skupštine".
Pošto sam rekla da je mera udaljenja izrečena na osnovu člana 104. stav 2, onda se primenjuje 3. stav člana 108. Inače, Poslovnik Narodne skupštine mora se poštovati, naravno i na radnim telima i na već zakazanoj sednici Administrativnog odbora, raspravljaće se i o tome da li ste dovedeni u pravnu zabludu činjenjem predsednika Administrativnog odbora ili ne. To je elementarno pravo i obaveza je predsedavajućeg da se to utvrdi.
Narodni poslanik Dejan Mihajlov, povreda Poslovnika.

Ne ulazeći u ono što je Dragan Marković-Palma rekao, što je svakako za osudu i što je krivično delo, samo po sebi i da nije poslanik, za šta bi morao da odgovara, jer pozivanje na nasilno rušenje ustavnog poretka, državnog uređenja jeste nešto što je kažnjivo. Niko nema pravo da nađe opravdanje za tako nešto, naročito ako to učini poslanik koji bi trebalo taj isti državni poredak da štiti, a da se za izbore bori na drugi način, kao što i radimo u ovoj skupštini svih ovih dana, a to je raspravom o razrešenju predsednika Skupštine i raspravom o poverenju Vladi. Mi ćemo upravo to i raditi.
Uz tu jednu ogradu, hoću samo da kažem sledeće: ova mera je potpuno retroaktivno izrečena, da predsednica Skupštine meru izriče na samoj sednici i nigde ne stoji da je Administrativni odbor taj, do sada nije bio slučaj, koji predlaže da se određene mere izreknu i da je on taj koji utvrđuje da je učinjena povreda Poslovnika.
To je sada prvi put tako učinjeno. Imamo sada jednu retroaktivnost. Pitanje je dokle ta retroaktivnost može da seže, s obzirom na to da to nije regulisano i da mi sada možemo negde od januara 2001. godine da izvadimo sve povrede kojih je bilo, da zatrpamo Administrativni odbor i da tražimo da se za sve njih izriče mera udaljenja.
Znači, predsednik Skupštine na samoj sednici, pod punom svojom odgovornošću, jer ima to diskreciono pravo, bez ikakvih konsultacija sa Administrativnim odborom, izriče meru udaljenja sa sednice. To je nešto što je činjenica i tu je učinjena povreda Poslovnika o kojoj bih želeo da se Administrativni odbor izjasni.
Druga stvar, ako se već Administrativni odbor izjašnjavao o tome i ako su poslanici izdvojili mišljenje, treba im dopustiti, a sami ste rekli da je ovo važna stvar i da je ova odluka jako teško doneta, onda je trebalo poslanicima koji su izdvojili mišljenje da dozvolite, jednostavno da to izdvojeno mišljenje, razloge zašto su izdvojili mišljenje, da iznesu pred ovom skupštinom.
Došli smo u jednu situaciju da manjina koja se predstavlja većinom, svoju manjinu temelji tako što će da izbaci poslanike iz Skupštine. Izbacili ste Tomu Nikolića, izbačen je Dragan Marković - Palma i mislite od vaše manjine da napravite većinu, s obzirom na to da se sve lomi na jedan ili dva glasa, pa na taj način hoćete da pokušate da kupite većinu u ovoj skupštini i da sačuvate vlast. Vi na ovaj način...

Molim narodne poslanike da ne dobacuju. Upozoravam narodnu poslanicu Milku Marinković, narodnog poslanika Milana Milosavljevića da ne dobacuje iz klupe, kao i narodnog poslanika Dragana Ljubojevića. Molim vas da počnemo da izgledamo onako kako govorite dok ste za govornicom na sednici. Ne može jedno da se kaže za govornicom, a u klupi da se ponaša drugačije.

 Tako da ova povreda Poslovnika koju ste načinili, a koja ima za cilj da se na taj način kupi većina za izglasavanje poverenja Nataši Mićić i Vladi Srbije je ništa drugo nego pokušaj da se poništi volja građana, pokušaj da isključite iz parlamentarnog života u Srbiji šest miliona građana, šest miliona birača koji ne stoje iza vas. Na taj način vi idete i radite samo protiv sebe.
Tražim da se Administrativni odbor izjasni o ovoj povredi Poslovnika, s obzirom na to da je na ovaj način najgrublje ugroženo pravo opozicije i ovo je nasilje nad opozicijom da postavi pitanje poverenja Vladi. Ako vi nastavite da nas izbacujete, vi možete sve nas da izbacite i da vladate doveka, s obzirom na to da neće imati ko da postavlja pitanje poverenja Vladi i ovoj skupštini. Razloge, svakako, možete da nađete. Prekoračio sam jedan minut vreme koje ste mi dali, zato što su mi dobacivali, ali vi možete da kažete, to je dovoljno da budem udaljen sa sednice, s obzirom na to da ne poštujem Narodnu skupštinu ili nešto slično. Tako da je ovo jedno nasilje koje će rezultirati samo da vaše poverenje i vašu ostavku zatražimo na nekim drugim mestima, jer nas terate da radimo mimo institucija.

Tri minuta i 30 sekundi, a sat pokazuje četiri minuta i 20 sekundi, jer ste bili prekidani. To je jedini razlog zašto imate pravo da govorite tri minuta. Dakle, računam vreme koje se troši na to kada vas po Poslovniku prekida i dobacuje predsedavajući. Nije bilo povrede Poslovnika. Kazna je izrečena na sednici. Nije tačno da je ovo prvi put da je Administrativni odbor konsultovan oko mere udaljenja sa sednice. Ovo je drugi put.
Pisalo u Poslovniku ili ne, da tako teška mera ne treba da bude ostavljena na volju predsedavajućoj ili predsedavajućem, to će biti praksa, jer o tome treba da se razgovara, da li treba ili ne treba udaljiti. Svaki narodni poslanik ne treba da krši Poslovnik Narodne skupštine, a pogotovo ne na tako težak način kao narodni poslanik Dragan Marković, pa nema razloga da bude kažnjen, a pogotovo ne tako teškom merom.
O vašem zahtevu će se razgovarati na Administrativnom odboru, ali moj odgovor je da ni u jednom od izrečenog za govornicom nije bilo kršenja Poslovnika.
Predlagač? (Ne.)
Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javio za reč ili repliku?
Narodni poslanik Petar Cvetković.
Narodni poslanik Petar Cvetković je bio po redosledu još pre podne, zakazana je jedna, pa druga sednica Administrativnog odbora. Sada je zamenio mesto sa narodnim poslanikom Zoranom Mićovićem, ali smo imali još jedan krug replika. Izvinite, gospodine Cvetkoviću, zaista. Imate 52 minuta.

Molim vas, gospođo Čomić, omogućite da počnem.
S obzirom na to da sam član Administrativnog odbora, koji je izdvojio mišljenje, počeću sa Administrativnim odborom. Slobodno mogu reći da je sastav, odnosno ovaj Administrativni odbor koji je danas zasedao, a o Odluci i mišljenju kasnije, potpuno nelegalan. Zašto? Ne odgovara sastavu Skupštine, odnosno broju poslanika po poslaničkim grupama u ovoj skupštini, a što je predviđeno i Poslovnikom.
Podsetiću - prošle godine jula meseca, DSS je imala tri člana Administrativnog odbora, pored mene i gospodina Jočića i gospodina Budišina. Nakon oduzimanja mandata poslanicima DSS, grupi od 20 i nekoliko, druga lica su ubačena u Administrativni odbor. Nakon odluke Ustavnog suda i vraćanja mandata, nije ispoštovana odredba Poslovnika da odbori, a u ovom slučaju Administrativni odbor, odgovaraju sastavu Skupštine, odnosno brojnosti poslaničkih grupa.
Zašto ovo ističem? Zbog toga što se Administrativni odbor, a ovde slobodno prozivam, nema gospodina Boška Ristića, na čelu sa gospodinom Boškom Ristićem, pretvorio u jedan organ za zaštitu lika i dela, a u ovom slučaju jednog ili drugog funkcionera predsednika Skupštine ili predsednika poslanike grupe DOS-a. Zbog toga je i bilo takvih odluka, gde je u ogromnom slučaju, odnosno uvek kada je pravna situacija bila sporna, jednostavnim dizanjem ruku, a gde ima desetak od 15, a 11 je članova Administrativnog odbora iz grupe ostatka DOS-a, odnosno iz te poslaničke grupe, jednostavno nadglasavanjem su odluke donete. Te odluke nisu bile ni u kakvoj vezi sa Poslovnikom ili zakonom ili zakonitošću, te su odluke bukvalno bile teror većine nad manjinom. Tako u Administrativnom odboru, tako i u ovoj skupštini, u ovom parlamentu.
Odlukom o izbacivanju, odnosno udaljenju iz Parlamenta gospodina Markovića, postiže se utoliko da je jedan poslanik koji predstavlja određeni broj žitelja, određeni broj birača u Srbiji, onemogućen da izrazi njihovo mišljenje. Da li je to 20 ili 25 hiljada, cilj je i želja da se umanji broj poslanika koji bi glasali za nepoverenje, odnosno za smenu predsednika Skupštine i za smenu Vlade. Tako se može nastaviti, kao što reče i Dejan Mihajlov, predsednik naše poslaničke grupe, može se nastaviti i dalje sve do one potrebne većine.
O ovome ću i kasnije govoriti o sastavu Parlamenta, ali sa ovim ću završiti da ne bih zaradio opomenu. Završiću zbog čega sam izdvojio svoje mišljenje, čitanjem odredbe Poslovnika. Odredba Poslovnika je potpuno jasna. Nije potrebno biti pravnik, nije potrebno biti pravni ekspert iz DOS-a. Ona jasno govori za sebe i nedopustivo je da se retroaktivno primenjuje pravo, kažu diskreciono pravo predsedavajućeg, odnosno predsednika Skupštine.
Tu se ne možemo složiti, jer diskreciono pravo je nešto drugo, a ovde stoji obaveza po Poslovniku da se izrekne mera ukoliko dođe do određene pravne situacije, odnosno narušavanja reda i mira, ili, greška, reda i mira, svejedno može i tako, narušavanje reda ili omalovažavanje bilo kog govornika ili Skupštine. Poslovnik, odnosno član 104. stav 2. - zahtevano od strane predsedavajućeg, odnosno zamenika predsednika Skupštine gospođe Čomić, tumačenje, to je odredba Poslovnika, jer je očigledno bila namera za primenom odredbe stava 2. člana 104. na gospodina Markovića, bez obzira što je nakon prvog i drugog izlaganja gospodina Markovića, dobio upozorenje a zatim opomenu.
Gospodin Marković je kažnjen po članu 102. stav 1. i to je alineja 2, 4. i 6. ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze. Ako je nekome palo na pamet, gospodine Pajtiću prozvani ste, gospodinu Pajtiću je palo na pamet da može zbog toga što je izneo svoje mišljenje, došla ideja, biću precizniji gospodinu Pajtiću da može zbog toga, bez obzira što je već izrečena opomena po članu 104. isključiti gospodina Markovića iz budućeg glasanja. Član 104. stav 2. glasi: "Mera udaljenja sa sednice može se izreći narodnom poslaniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada", podvlačim "u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka", drugog sličnog postupka fizičkom napadu, "kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice, u zgradi Narodne skupštine."
Neću dalje oko toga, totalno je jasno da u ovom slučaju zbog mišljenja iznetog za ovom govornicom ne može biti kažnjavanja. Doduše, gospođa Čomić je malopre rekla da je kažnjen gospodin Marković. U Ustavu stoji da ne može biti kažnje, ali ovo udaljenje sa sednice, da možda ne smatrate nagradom. Ja objektivno vidim da je to kazna, i to ne samo poslanik, kažnjava se 20 ili 25 hiljada građana Srbije koji su jednom od poslanika dali mandat, odnosno mogućnost da zastupa stavove i mišljenja tih građana.
U svakom slučaju ovo je kazna i u Ustavu stoji da poslaniku za ono što je izrekao za ovom govornicom ne može uslediti kazna. Zbog toga sam ja izdvojio svoje mišljenje, međtuim bilo je malo vajde oko toga, jer većina ostatka DOS-a jednostavno je digla ruke. Digla je ruke i izglasala drugačije, ali ovo je neophodno reći, kako zbog poslanika koji nisu upoznati sa postupkom i rezultatom glasanja na Administrativnom odboru, tako i zbog građana Srbije koji će ovo u potpunosti i na pravi način razumeti, nadam se bez ikakvog osporavanja što ovde ima u ovoj skupštini, odnosno na ovoj sednici.
Mi smo, dame i gospodo, ovih dana, naročito sinoć i danas, čuli razne govore, razne političke govore. Bilo je revolucionarnih govora sa određenom dozom histerije. Mnogo više je bilo tih govora nego govora suštinskih zbog čega treba promeniti predsednika Skupštine Srbije. Te revolucionarne govore, te revolucionarne ideje ja mogu razumeti i mogu se lako protumačiti jer tu je Marks, tu su političke škole između ostalih i Kumorovac. Mnogo je teže razumeti to da je jednu u demokratiji veoma običnu pojavu, svakodnevnu pojavu, promene jednog funkcionera, promene predsednika Skupštine, ili promene cele Vlade, neću podsećati na Italiju i protekle godine, da se od toga stvara "biti il ne biti" položaj za celu državu, da se jedan pojedinac, jedno fizičko lice izjednačava sa čitavom državom i ne samo državom, nego sa demokratijom.
Da se smena, odnosno promena jednog lica stavlja u prioritet aktivnosti političkog delovanja. Zašto je došlo do toga? Upravo zbog toga što je zahvaljujući, između ostalog i predsedniku Skupštine ovde, a mnogo više onim drugim o čijem poverenju ćemo tek razgovarati u drugoj, trećoj tački ovog dnevnog reda, zbog toga što je upravo zbog njihovog ponašanja došlo do rasturanja svih institucija, ovde govorim o Parlamentu Srbije, prevashodno, do dovođenja svih političkih aktivnosti, svih ispravnih demokratskih stavova, do apsurda. Do apsurda smo i danas doveli rad Administrativnog odbora, predviđeni Poslovnik i mere koje su utvrđene tim Poslovnikom.
Na taj način je osnovna nit odgovornosti nosioca tih javnih funkcija i zbog toga to je jedan i bitan razlog zbog čega treba promeniti predsednika Narodne skupštine. Mi smo danas naročito oni koji su pokušavali svojim, podvlačim, revolucionarnim govorima, visokim političkim idejama i mitingašenjem u ovoj sali, ukazivali su da nemamo konkretne primedbe na neustavni protivzakoniti ili protivposlovnički rad gospođe predsednika Skupštine. To su rekli i preživeli. Imamo konkretne primedbe, imamo toliko primedbi kada bi bilo moguće da barem nekoliko dana kada bih imao sve materijale, ali neke imam u glavi, a neke pred sobom. Krenućemo da li od toga da li je legitiman ovaj parlament i koliko ima poslanika ovaj parlament, ili od toga kako je gospođa predsednik Skupštine primenjivala Ustav.
Nemamo drugi Ustav. Oni su kada im ne odgovara govorili da je to Miloševićev ustav, kada im odgovara pozivali se na taj Ustav, a rezultat je da je jedini cilj bio da svoju vlast i privilegije produže što dalje, izbegnu ono što je neizbežno, izbegnu prevremene parlamentarne izbore.
Evo jedan primer, evo, ovo je zapisnik sa sednice Narodne skupštine održane 10. decembra 2001. godine sa početkom u 10,45 časova, a sednici predsedava Nataša Mićić, predsednik Narodne skupštine. Krenuo je dnevni red i u jednom trenutku kod glasanja gospođa Mićić kaže: "Gospodine Nikoliću, tačno je da je Ustavom predviđeno da Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika. Članom 82. Poslovnika o radu Narodne skupštine kaže se da kvorum za rad Narodne skupštine postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno više od polovine ukupnog broja narodnih poslanika." U redu je, tumačenje je potpuno u skladu sa Ustavom, i Ustav to kaže, i sa Poslovnikom, međutim ide dalje "obaveštavam vas da je ukupan broj narodnih poslanika u Narodnoj skupštini 248." Vidite sada je promenjen Ustav bez postupka za promenu Ustava. Ovo ne bih rekao da je tumačenje, jer 250 ne može da se tumači u 248. Ovo je promena, verovatno reformski ustav.
Kaže, nastavljam - 248 poslanika u Narodnoj skupštini, pošto su oduzeta dva mandata, tako da je kvorum za rad 125 narodnih poslanika. Bravo! I nikom ništa. Dobar predsednik, poštuje Ustav. Kooperativan sa Vladom. E tu smo.
Sinoć, premijer, gospodin Živković, ustade u odbranu Vlade, a uzgred i reče da je gospođa Nataša Mićić predsednik Skupštine veoma kooperativna i da je sprvodila zajedničku politiku, otprilike tako, moguće da nije tim rečima, ali je tako rekao. Parafrazirao sam, bio sam slobodan. E, vidite, ako je to tako, a ja nemam razloga da ne verujem gospodinu Živkoviću... pa to je osnovni razlog zašto treba da bude smenjena. Svim početnicima, a naročito profesorima Pravnog fakulteta, doduše, nekada padaju u pravne zablude, svim početnicima je jasno da je osnova demokratija podela vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Je li tako? I vi se slažete gospodine Novakoviću. E, pa ako je tako, onda nikako ne sme izvršna vlast da dominira zakonodavnom vlašću, jer sva tri stuba vlasti moraju, to znate, ali da vas podsetim, znate za druge, ali ne u vašem ponašanju.
Znači, ako je to razumljivo, onda je nerazumljivo da jedna od tih vlasti, izvršna, kontroliše, upravlja, reguliše, govori kako će da radi zakonodavna vlast koja bira tu izvršnu vlast i po Ustavu treba da vrši njenu kontrolu. I da je sve u redu, da nije gospođa Mićić napisala novi reformski ustav, kao što sam rekao, ovo je bio dovoljan razlog da dođe do smene. To je dovoljan razlog, jer pored onoga što su sudsku vlast, upravo ova skupština preko predloga zakona, izmena i predloga zakona koje je predlagala ta vlada, sudsku vlast potpuno stavila pod kontrolu izvršne vlasti, time je i ovaj parlament, odnosno zakonodavnu vlast stavila pod kontrolu.
Čuo sam dobacivanje. Jeste, to je bio predlog zakona Demokratske stranke Srbije, iz domena pravosuđa, to ste dobro zapamtili, međutim, nakon toga, zaboravili ste da je bilo četiri predloga izmena i dopuna gde su bili predlagači Vlada ili vi, kao predstavnici DOS-a, i jedan dobar Zakon, čujem dobacivanje, bukvalno unakazili, izvinjavam se zbog rečnika. Stoga to više nije taj Zakon, nego to je Zakon kojim se omogućuje direktni uticaj i kontrola sudske vlasti. O tužiocima nećemo, kako vršite kontrolu nad njima, jer to nije tema dnevnog reda. Rizikujem opomenu.
Toliko o tome koju podršku uživa od strane Vlade i od strane gospodina Premijera. Toliko o tome i tu nema logike osim vama poznate logike da jednu običnu promenu spikera, na Zapadu kažu spikera, predsednik Skupštine jeste imao ovlašćenja po Poslovniku ili po zakonu i Ustavu, ali to nisu bitna ovlašćenja, toliko da bi mogao da promeni, da propadne ova revolucionarna ideja koju sprovode, "reformsko-revolucionarna ideja". Promena spikera, odnosno šefa, odnosno predsednika parlamenta u svim demokratijama jeste jedna normalna i svakodnevna stvar. Vi hoćete da pod firmom demokratije sprovodite jednu čistu autoritarnu vlast i zbog toga pominjete izbore, pretite izborima, a izbora nema. Sada čujem, ako bude izglasano nepoverenje, hoće, videćete, međutim, i tada ćete naći rešenje da produžite svoju vlast, nažalost i agoniju Srbije.
Kada rekoh da je predsednik parlamenta taj koji i po Poslovniku i Ustavu i zakonu, i to znate i složićete se samnom, da je predsednik parlamenta taj koji treba jednako da postupa prema svim poslanicima, složićete se, o tome ću malo kasnije, ali ovde mogu da vas pitam oko toga - koji je pripadnik vladajuće većine DOS-a, sada vladajuće manjine, pripadnik poslaničkog kluba DOS bio kažnjen zbog dobacivanja koja su vrlo često bila i vrlo neukusna. Doći ćemo i do tog konkretnog slučaja, a toga je bilo i večeras. Mogli ste i meni, gospođo predsedavajuća, da izreknete upozorenje, jer sam polemisao sa ovima što dobacuju. Ali nemoguće je izbeći polemisanje kada pokušavaju na svaki način da dobacuju i izbacuju iz konteksta govornika.
Ja bih zamolio čašu vode, ako može.
Govorim o sastavu ove Narodne skupštine. Ja bih voleo da vidim tog koji će izdiktirati sastav Narodne skupštine, jer definitivno sada izgleda, utvrdili smo da ponovo ima 250 poslanika. Setite se, bilo je 248 i 308, sada ponovo ima 250, ali koja su ta lica, koji su poslanici u ovoj skupštini, to se teško može utvrditi. Zbog čega je ova skupština i sastav ove skupštine nelegitiman? U tom delu moram vas podsetiti na 2002. godinu i odluke koje su usledile oduzimanjem mandata određenom broju poslanika, gde je i gospođa predsednik imala ne malo zasluge i uticaja, ako ništa drugo, po rečima gospodina Živkovića, bila je kooperativna.
Na Administrativnom odboru je 11. juna 2002. godine podnet zahtev za oduzimanje mandata 22 poslanika zbog isključenja iz političke koalicije i zbog ostavke na poslaničku dužnost 14 poslanika, pri čemu je odlučio da ne uvaži ostavku jednog poslanika, mada on nije povukao ostavku. Setite se toga, nije bilo davno, doneo je odluku kojom je na sebe uzeo ulogu tvorca poslaničkog mandata. Ostalim poslanicima, njima 13 ostavke su uvažene, a mandat je zbog isključenja iz koalicije oduzet 22 poslanika. To su poslanici DSS-a. Sutradan, 12. juna 2002. godine predsednica Narodne skupštine je pročitala konstataciju da je mandat prstao 35 poslanika, ali nije utvrdila ono što je u svemu bila njena nadležnost, datum kada je poslanicima prestao mandat. Posledica je ta da je ostao nepoznat datum kada je 35 poslanika prestao mandat, time i od kada, od kog dana je sastav Skupštine izmenjen. Nakon toga sledi da je Republička izborna komisija dodelila mandate 35 novih poslanika, takođe 12. juna 2002. godine, a istog dana Administrativni odbor verifikovao mandate.
Ni Republička izborna komisija, ni Administrativni odbor nisu utvrdili datum kada je novih 35 poslanika steklo mandate. Sada više nije poznat ni datum prestanka mandata starim, ni datum početka mandata novim poslanicima. Dvadesetjedan poslanik kome je 11. juna 2002. godine oduzet mandat zbog isključenja iz koalicije podneo je Saveznom ustavnom sudu ustavnu žalbu. Savezni ustavni sud je poništio akt Administrativnog odbora, ali da ne dužim, Administrativni odbor je saznao za odluku, koja pravno i nije postojala, jer nije objavljena, pa je pre stupanja na snagu te odluke stavio van snage svoj akt od 11. juna. Tim aktom, podsećam, utvrđen je prestanak mandata 22 poslanika zbog isključenja iz koalicije.
Gospodine, tema je postupanje predsednika Skupštine prilikom oduzimanja i vraćanja mandata i utvrđivanja broja poslanika u ovoj skupštini. Ovakvo vraćanje, oduzimanje mandata, stvorilo je stanje, sećate se prošle godine, da niko živi nije znao, a novine su se sprdale sa tim, koliko poslanika ima u ovoj skupštini, koji je broj poslanika.
Poslanici Demokratske stranke Srbije nisu pozivani za jedan određen broj zasedanja, pozivani su neki drugi, rezervni poslanici. Setite se kada su počeli poslanici Demokratske stranke Srbije da budu pozivani oni drugi su bili negde u rezervi. Sve je to po Ustavu, što biste vi rekli.
Poziv za skupštinsko zasedanje od 5. novembra 2002. godine privremeno je rešio sve probleme. Predsednik Narodne skupštine nije pozvao na zasedanje nijednog poslanika koji je stekao mandat zamenjivanjem 35 poslanika, već je pozvao sve poslanike kojima je mandat bio prestao zbog isključenja iz koalicije, nezavisno od toga da li su jednom ili dva puta isključeni, i 13 poslanika kojima je mandat prestao zbog ostavke. Rešavanje problema viška poslanika ne pozivanjem na zasedanje presedan je u našoj parlamentarnoj praksi. Presedan je to što je mandat 35 poslanika prestao nepozivanjem na skupštinsko zasedanje. Složićete se da ovo svakako ne ulazi u moguće ustavne i zakonske razloge za prestanak mandata, niti je bilo kojim zakonom ili Ustavom predviđeno.
Potpuno je nejasno koji je to zakon ili moralno načelo dalo predsedniku Narodne skupštine pravo da oživi prestale mandate 13 poslanika, koji su podneli ostavke. Koji je osnov tog ponovnog sticanja mandata? Koji je razlog prestanka mandata poslanika koji su ih zamenili? Nema osnova. Prema tome, Narodna skupština je sve od juna, pa do 5. novembra 2002. godine radila u sastavu koji je bio protivzakonit. Da li mislite da je to moja zasluga? Sastav je izmenjen 5. novembra 2002.godine i donekle se stanje upristojilo, ali podsetiću i to će nakon ovoga biti i dalje tema, imamo novu odluku Ustavnog suda i zahtev sedmorice poslanika, potpuno legalan i legitiman zahtev, za vraćanje mandata.
Bićete ljubazni gospodine da prestanete sa dobacivanjem, a ja bih zamolio zamenika predsednika gospođu Čomić da ipak ove iz Demokratske stranke upozori da budu tolerantni. Ja ne dobacujem, a spreman sam da dobijem kaznu za svako dobacivanje.
Da li su ovo jedini razlozi? Ne! Ima još mnogo više razloga! Da krenemo od nečeg bližeg, jer vidim da ste ovo od prošle godine zaboravili. Od 14. oktobra 2003. godine, kao što neko reče, gospođa predsednik Skupštine nije ispoštovala svoj poziv, pa se nije odazvala na svoj poziv. Zakazala je sednicu Skupštine u 10,00 časova i nakon devetočasovnog čekanja gospođa zamenik predsednika je rekla da zbog isteka vremena, a ona je ovlašćena da to saopšti, sednica neće biti održana, već će biti održana dva dana kasnije, odnosno 16. oktobra. Da li mislite da to ponašanje tog dana, 14. oktobra, nije bio i nije dovoljan razlog za to da neko drugi bude predsednik ovog parlamenta. Sam taj razlog od devetočasovnog čekanja zbog navodnih konsultacija je dovoljan sam po sebi da dođe do smene predsednika Skupštine i dovoljan je da svima onima koji pokušavaju da na bilo koje načine, a naročito ovim revolucionarnim govorima, spreče, ili izbacivanjem poslanika, spreče izglasavanje nepoverenja.
Ono na šta želim da ukažem, tom prilikom je bilo prigovora predsednika poslaničkih klubova na povrede poslovnika koje su načinjene 16. oktobra kada je konačno sednica počela. Bilo je primedbi na povredu Poslovnika i neću vas zamarati odredbama tih članova Poslovnika, ali je vladajuća većina normalno ocenila preko Administrativnog odbora koji, kao što rekoh, ima veliku većinu, ocenila da nije bilo povrede Poslovnika. Ništa se nije desilo, celog dana sedeli poslanici devet sati u Skupštini i niko ih nije obaveštavao, iako je bilo po Poslovniku mogućnosti i da se odloži sednica i da sednicu vodi neko drugo lice, ovlašćeni potpredsednik i mogao je predsednik Skupštine da ovlasti nekog od potpredsednika da održi sednicu!!
Jednostavno, na sve argumente Administrativni odbor na svojoj sednici se izjasnio da nije bilo povrede i sve je u redu, sve je po pravilu, dovoljno je da imaju većinu u tom Odboru. Tom prilikom na Odboru je bilo izjašnjenje o zahtevu predsednika Narodne skupštine da li neusvajanje zapisnika proizvodi neku pravnu posledicu. Pozivanje na neusvajanje većeg broja zapisnika je bilo prividno i problematično. Osnovni je problem neusvajanje zapisnika kod izbora guvernera Narodne banke i Saveta. Tu je ponovo došlo do zastupanja jednog potpuno pravno neodrživog i protivustavnog stava i tako je taj Administrativni odbor jednostavno izglasao zaključak, koji ste verovatno saznali.
Ne znam da li smo oko toga mi poslanici obavešteni, da neusvajanje zapisnika ne proizvodi nikakvu posledicu. Znači, sva ona ukazivanja da nije bilo kvoruma za odlučivanje prilikom izbora guvernera, izjašnjenja narodnih poslanika za ovom govornicom, gospodina Rafailovića da nije bio tu, a da je njegova kartica upotrbljena - ne važi! Jednostavno, to je prošlo, ne mora da bude ni zapisnika, to je objavljeno u "Službenom glasniku", bez obzira što objavljivanje jednog pojedinačnog akta, odnosno pojedinačne konkretne odluke, objavljivanje u "Službenom glasniku" ne proizvodi baš to pravno dejstvo, jer danom glasanja, danom eventualnog izbora stupa na snagu ta odluka, a ne objavljivanjem. Objavljivanje u "Službenom glasniku" proizvodi posledice jedino kod usvajanja zakona i drugih opštih odluka. Da li to znači da ubuduće ova skupština neće morati da usvoji niti jedan zapisnik i da nema nikavih pravnih posledica? Ne bih rekao! Neusvajanje zapisnika sa sednice na kojoj je gospođa Kori Udovički izabrana za guvernera Narodne banke upravo je dokaz i pokušaj da se dokaže onima koji ne žele da čuju za činjenice, niti da primenjuju pravo, da nije bilo kvoruma i da odluka nije mogla biti doneta, odnosno da nije doneta.
Kada smo kod protivustavnog i suprotnog Poslovniku ponašanja gospođe predsednika Skupštine, podsetiću da je DSS preko ovlašćenog predlagača, gospodina Dejana Mihajlova dala predlog za dopunu dnevnog reda sa tri odluke, pre predloga odluke o stavljanju van snage konstatacija Narodne skupštine o prestanku mandata narodnih poslanika, donetih na osnovu člana 88. stav 1. tačka 1. Zakona o izboru narodnih poslanika. Drugi predlog odluke o stavljanju van snage odluke o izboru guvernera Narodne banke Srbije, i treći predlog odluke o stavljanju van snage odluke o izboru predsednika i članova Saveta Narodne banke Srbije.
Predsedndik Skupštine na ovaj predlog DSS-a, razumeli ste zbog čega je usledio ovakav predlog, jer kod vraćanja mandata očigledno je bilo to da se ne želi izvršiti odluka Vrhovnog suda, odnosno pravni stavovi Ustavnog suda - donete su odluke, na primer, Odluka administrativnog odbora da će Administrativni odbor pokrenuti postupak vraćanja mandata za sedam poslanika koji su to zahtevali. Zatim je išlo od Administrativnog prema ovome, prema onome, a onda je na jednoj sednici Administrativni odbor zaključio da ne treba on da vrši tu ništa, nikakve poslove, jer evo trojica ranijih bivših poslanika su zahtevali preko Ustavnog suda izvršenje odluke Ustavnog suda, a s obzirom na pravne stavove Ustavnog suda gde je nesumnjivo da odluku treba da izvrši Narodna skupština Republike Srbije, odnosno ovaj parlament, DSS je podnela predlog odluke, čime bi bilo rešeno i izvršena odluka Ustavnog suda i definitivno ovaj parlament bio u sastavu prema izborima 2000. godine.
Znači, u tom trenutku, bez obzira na to koja su to lica bila i da li to odgovara Vladi ili vladajućoj manjini ili većini, sastav Parlamenta bi bio potpuno legalan i legitiman i ne bi se dovodile u sumnju njegove odluke. Ne, to se nije htelo ispoštovati ni odluka Ustavnog suda, bez obzira što je u momentu donošenja odgovarala Vladi i ostatku DOS-a. Onda se to od svog donošenja pa do današnjeg dana upravo po njihovom shvatanju pretvorilo u nešto drugo, u nešto što im ne odgovara, jer će, pretpostavljaju tih sedam poslanika glasati protiv tih njihovih predloga, odnosno glasati za smenu predsednika Parlamenta i Vlade Republike Srbije, pa jednostavno izbegavaju i odbijaju da izvrše Odluku Vrhovnog suda.
Na ovakav predlog DSS-a, gospođa predsednik Narodne skupštine je dala obaveštenje gospodinu Dejanu Mihajlovu, ističem ovde stoji - gospodin Dejan Mihajlov, to je obaveštenje, iznad stoji Republika Srbija, Narodna skupština, broj, datum 13. oktobar.
Ako je ovo pravni akt koji se donosi u Narodnoj skupštini, trebalo je da usledi pozivanje na odredbu propisa Ustava, Poslovnika, svejedno. Mislim da je trebalo da se pozove na odredbu člana 133. Poslovnika, ukoliko je smatrala da taj predlog treba dopuniti u skladu sa Poslovnikom.
Međutim, nema toga, pa stoga je ovo neko obaveštenje ili poluprivatni dopis, ne mogu drugačije ovo da shvatim, gde stoji - povodom vaših predloga od 10. oktobra 2003. godine ukazujem vam da se o vašim predlozima odluka od 1-3 Narodna skupština neće izjašnjavati iz sledećih razloga: 1) Predlog odluke o stavljanju van snage konstatacija Narodne skupštine o prestanku mandata, preskačem, neće se staviti jer prema članu 69. Poslovnika Narodne skupštine, stav 2. alineja 1. pitanje mandata je u nadležnosti Administrativnog odbora Narodne skupštine, a konstatacija Narodne skupštine su posledice određenih akata tog Odbora i ne mogu se stavljati van snage.
Član 69. reguliše nadležnost Administrativnog odbora i tu je opravdano bilo ukazivanje povrede Poslovnika gospodina Dejana Mihajlova, povrede Poslovnika po odredbi članova 86. i 79. i da ne bih oko toga ukazivao na pravne činjenice, ja ću svesti zaključak da su primedbe na povredu Poslovnika bile osnovane, ali podsetiću vas, one koji ne znaju, a naročito građane Srbije koje je bilo obrazloženje Administrativnog odbora da nema povrede Poslovnika.
Po Poslovniku, predsednik Skupštine je u obavezi da predlog zakona, odnosno odluke ukoliko ne odgovara, nema sve elemente predviđene i utvrđene Poslovnikom, u ostavljenom po Poslovniku u roku, vrati predlagaču na dopunu. U tom smislu da je gospođa Mićić smatrala, mogla je da se pozove na tu odredbu i vrati, ali gospođa Mićić, verovatno po ovlašćenju Administrativnog odbora, jer takav je stav zauzet na Administrativnom odboru je pristupila tumačenju Ustava i zakona, pa je procenila da ovakve predloge odluka ima pravo da ne stavi na dnevni red, jer nisu u skladu sa Ustavom, odnosno zakonom. Time je direktno povređen Poslovnik, jer po Poslovniku nema tu mogućnost, a najmanje da predsednik Narodne skupštine bude ovlašćen da donosi ili tumači Ustav.
Konkretno, moram ukazati na još nešto što je ovde sa jedne ili druge strane različito tumačeno, to je zloupotreba kartica. Evo konkretnog primera kada je na sednici 25. juna 2003. godine došlo do toga da je prilikom glasanja zloupotrebljena identifikaciona kartica, tako ovde stoji, koja pripada predsedniku Narodne skupštine Nataši Mićić, koja je glasala, po stenogramu, a nije bila prisutna ovde. Tumačenje je bilo da njena kartica mora uvek stajati za pultom. Međutim, tumačenje je proizvoljno, jer vidite da sad nije tu kartica, i dalje funkcioniše elektronski sistem. Kartica predsednika je sada u prvom redu.
Znači, ona je glasala, a nije bila prisutna tu, odnosno držala kvorum. Na takvu konstataciju, koja je potpuno jasna, mišljenje Administrativnog odbora je bilo da nije bilo povrede Poslovnika. Ovakvih povreda je bilo znatno više. Mislim da je ovoliko sa moje strane dovoljno i ja se zahvaljujem.

Narodna poslanica Vjerica Radeta, po Poslovniku.

 Dame i gospodo, imam dva predloga, vezano za član 81. Poslovnika o radu Narodne skupštine:
Prvi predlog da današnji rad nastavimo do okončanja rasprave, s obzirom na to da je ostalo još malo vremena za diskusiju.
Drugi predlog je da se poštuje član 81. odnosno radna nedelja Skupštine, da radimo utorkom, sredom i četvrtkom, da ne skraćujemo radne dane. Ovo iz razloga što poslanička grupa SRS želi da se ova rasprava, kao i rasprava o poverenju Vladi što pre završi, da se završi glasanje, da znamo na čemu smo i da možemo dalje normalno da radimo, a da poslanici DOS-a prestanu sa komentarima da mi koji smo dali ove predloge insistiramo i odugovlačimo rad Skupštine.

Što se tiče predloga kojim bi se izjasnili o produženju današnjeg radnog vremena, na elektronskom sistemu je 115, ali ćemo proveriti kvorum i staviti na glasanje.
Što se tiče vašeg drugog predloga, tu kucate na otvorena vrata. Skupština će biti u utorak u 10,00, pa će biti, tako da nema razloga da se posebno izjašnjavamo.
Molim da utvrdimo da li imamo kvorum za odlučivanje.
Konstatujem da imamo kvorum za rad, ali nemamo kvorum za odlučivanje, tako da ne možemo staviti na glasanje.
I pre isteka radnog vremena, mada nije uobičajeno, sednicu ćemo nastaviti u utorak 28. oktobra u 10,00 časova. To se podrazumeva.
Narodni poslanik Dragan Maršićanin dobacivanjem iz klupe pita zašto ne u ponedeljak. Zato što u Poslovniku piše da Skupština radi utorkom, sredom i četvrtkom i zato što je Skupština odbacila predlog poslanika da bude drugačije. Izričem vam upozorenje za dobacivanje iz klupe, bez obzira koliko maštovito bilo.
Narodni poslanik Dejan Mihajlov, po Poslovniku.