Pomenuti smo u prethodnom govoru bar u tri konteksta, pa ću ja redom da krenem da bih bila do kraja precizna. Kada je reč o Studiji izvodljivosti i procesu ulaska Srbije u Evropsku uniju, veoma mi je drago što je to pomenuto, iako to danas ovde nije tema, pa ću se truditi da što kraće obrazložim, odnosno odgovorim. Naravno, upravo G17 plus je upozoravao, praktično cele prošle godine, da će ocena Studije izvodljivosti biti negativna, a za to su dva osnovna razloga: jedan je što ekonomski sistemi država članica državne zajednice nisu harmonizovani, niti se bilo šta po tom pitanju značajno uradilo, a drugi je što jednostavno nisu ispunjeni uslovi.
Znači, da bi se dala pozitivna ocena Studije izvodljivosti postoje određeni uslovi koji moraju biti ispunjeni i ja sad mogu ovde da postavim pitanje pregovaračkom timu Srbije na čelu sa, čini mi se, u to vreme potpredsednikom Vlade Srbije Čedomirom Jovanovićem, zaduženim za evropske integracije, zašto ti uslovi nisu ispunjeni i zbog čega se do sada čekalo i sa izradom Akcionog plana i sa Studijom izvodljivosti, koja će očigledno i nažalost po Srbiju biti negativna i u velikoj meri usporiti njen ulazak u EU, odnosno proces evropskih integracija.
Dakle, možemo postavljati ovde pitanje – da li su ti ljudi koji su na tome radili bili dovoljno stručni, ili ne, ali ja ga neću postavljati, upravo da bih se držala teme.
Da preciziramo konačno, kada je reč o pitanju članstva gospodina Jelašića u G17 plus. Dakle, gospodin Jelašić jeste član stranke G17 plus, nije funkcioner G17 plus i podneo je ostavku na mesto predsednika Ekonomskog saveta G17 plus, upravo da bi izbegao sukob interesa. Ono što je bitno po zakonu je da u momentu stupanja na funkciju - ukoliko uopše stupi na funkciju guvernera Narodne banke Srbije, to ćemo videti, ne želim ni na koji način da prejudiciram ishod glasanja u ovoj skupštini - takav sukob interesa ne postoji. Naravno da on ne postoji.
Sa druge strane, nemojte nas terati da vas podsećamo koliko akumulacije funkcija je bilo u ovoj državi i uopšte među državnim funkcionerima, kada nikome nije padalo na pamet da podnosi i u prethodnim i ostalim režimima, ostavke na raznorazne funkcije i kada to nikako nije predstavljalo smetnju da se raznorazne državne i ostale funkcije obavljaju. Hvala.

Hvala. Gospodine Vučić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da SRS ne smatra da je trenutno najvažnije pitanje u Srbiji pitanje našeg ulaska u Partnerstvo za mir. Drago mi je da ne možete da okrivite SRS zbog zastanka u našem ulasku u evropske integracione tokove. Drago mi je da za to morate jedni druge da optužujete, ali hoću da vam kažem šta za nas jeste najvažnije i zašto smo to, možda malo i neprimereno, dobacili prethodnom govorniku gospodinu Petroviću.
Naime, mi smatramo da jeste krivica predsednika Narodne skupštine, koji se po članu 78. stara o dnevnom redu, što ključne stvari od najvećeg interesa za narod i građane Srbije nisu stavljene na dnevni red. Predložili smo raspravu i Nacrt rezolucije o Kosovu i Metohiji. Obećanje svih političkih stranaka, izuzev možda jedne političke stranke u ovom parlamentu, bilo je da ćemo brinuti i da ćemo voditi računa o interesima našeg naroda na Kosovu i Metohiji. To nije na dnevnom redu, iako je podneto više od nedelju dana pre nego što je stigao Predlog zakona o izboru predsednika i Zakon o izboru narodnih poslanika od strane DSS-a.
Na dnevom redu nije ni naš zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji; ni naš zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Ključni zakoni, ono što zanima građane Srbije, ono od čega ljudi žive, ono što narod najviše interesuje, to je moralo da se nađe na dnevnom redu, a podneto je nedavno i dovoljno pre nego što su poslanici DSS ili neke druge stranke sada vladajuće većine svoje predloge podnosili.
Sa druge strane, moram sada da iskoristim, dozvoliće mi predsedavajući, nadam se da će biti toliko tolerantan, da postavim jedno pitanje gospođici Milivojević. Dakle, dajem joj priliku i za repliku, da mi objasni kada kaže – ne bi da prejudicira ishod glasanja, da li će neko biti izabran za guvernera ili ne. Kako, gospođice Milivojević, onda znate kako će da se završi glasanje po pitanju odluke o stavljanju van snage odluke o izboru prethodnog guvernera? Kako tu prejudicirate? Imate intuiciju ili neke sposobnosti vračare ili ne znam koga?
Pa, znate da ćete to da izglasate pa onda možemo uopšte da pređemo na ovu tačku dnevnog reda. Molim vas, i vas gospodine Markoviću, i vas gospodine Paunoviću, povucite ovu tačku sa dnevnog reda. Biće bolje za vas. Napravićete poene svojoj političkoj stranci. Videće ljudi u Srbiji da ste ozbiljni, u stanju ste, pa makar i posle kritike vaših političkih protivnika, da nešto što je protivpravno povučete sa dnevnog reda.
Ne može da se govori o izboru guvernera i Saveta Narodne banke Srbije kada imamo živog guvernera. Niste doneli odluku o poništenju. Nema razrešenja guvernera, a ne želite da prejudicirate kakav će ishod glasanja biti. I ko, u krajnjoj liniji, zna kakav će ishod glasanja biti? Sutra se pokarabasi opet malo Vuk Drašković ili možda neko iz SPS, ili ne znam ni ja ko, i ne možete to da izglasate.
Znači, pozivam vas da u skladu sa pravom - a ne možete mi reći da ovo nije istina, nema nikog u sali ko može da kaže da nije istina, nikog, kao što ste videli ni gospodin Mihajlov to nije hteo da kaže zato što zna da smo u pravu - povučete ovo sa dnevnog reda, da raspravljamo i o Zakonu o izboru predsednika i o Zakonu o izboru narodnih poslanika, da brzo zakazujemo novu vanrednu sednicu, gde ćete da uredite, pa ako hoćete izglasajte poništenje, posle ove sednice, u danu za glasanje, a onda idite sa izborom guvernera i Saveta NBS, pa da vam ništa ne kažemo posle toga.
Mislim da je to jedino razumno, jedino racionalno i jedino prihvatljivo. Hvala vam na strpljenju.

Gospođice Milivojević, replika, je l'? Izvolite.

Moram da se zahvalim gospodinu Vučiću i da dam samo jednu tehničku ispravku – naravno da ne mogu da prejudiciram ni glasanje o prvoj tački dnevnog reda, i na tome vam se zahvaljujem.
A što se tiče konstantne zamene teza, koju provlačite od početka ove tačke, mislim da je vrlo lepo objašnjeno i vrlo jasno, nije bitno da li je lepo ili ne, da se u ovom trenutku vodi rasprava o tačkama dnevnog reda.
Dakle, mogla bih da razumem vašu primedbu ukoliko bismo mi sada po završetku rasprave o drugoj tački dnevnog reda o toj tački i glasali. Onda biste vi bili potpuno u pravu i to bi bilo jedno potpuno vanpravno stanje, odnosno kako vi to nazivate – pravno nasilje, i sa tim se slažem, ali pošto mi nećemo po završetku rasprave o ovoj tački glasati o njoj, nego će biti određen dan za glasanje, gde će se prvo glasati o prvoj tački dnevnog reda, dakle o odlukama o stavljanju van snage odluka o izboru guvernera i Saveta NBS, i tek kada, i tek ako, ovoga puta da budem do kraja precizna, te odluke budu usvojene, onda ćemo, eventualno, pristupiti glasanju za novog guvernera i Savet.

Hvala. Replika, ili... Zato vas i pitam. Mogu da vas zamolim, nemam ništa protiv, nego da li se slažete, pošto je 14 časova za dva minuta, da li ćete iskoristiti prvi deo pa nastaviti. (Žagor) Izvolite. Ima pravo, pobogu, naravno, izvolite.

Prvo, narodni poslanici, zanimljivo je ovo što je rekla gospođica Milivojević, sada koristim, onima koji ne znaju da bi sve bilo jasno, dva plus osam minuta, što nam je još preostalo.
Gospođice Milivojević, ne možete da kažete – sada idemo po tačkama dnevnog reda, pa ćemo glasati u posebnom danu za glasanje, prvo za prvu tačku, pa onda za drugu tačku dnevnog reda, jer izglasavanje prve tačke dnevnog reda je kondicio sine kva non (conditio sine ljua non) za raspravu o drugoj tački dnevnog reda. Ne možemo, ljudi moji, pa mi ovde raspravljamo o nečemu o čemu možda nećemo glasati! Pa, mi gubimo vreme, trošimo pare poreskih obveznika. Pa mi zamajavamo javnost, nerviramo građane Srbije međusobnim svađama, raspravama i ne znam čime, a da uopšte ova tačka dnevnog reda možda neće biti na glasanju, samo zato što ste vi nestrpljivi. Samo zato što vam je teško da sačekate sledeću vanrednu sednicu. Zato što vam se žuri.
Pa, ljudi, izglasajte prvu tačku dnevnog reda, pa da idemo na drugu tačku dnevnog reda, dakle posle prve tačke dnevnog reda možemo da raspravljamo o tome. Niste izglasali prvu tačku dnevnog reda, niste doneli tu odluku. Nema rasprave o drugoj tački dnevnog reda. Zato vas pozivam i znam da razumete. Znam da znate o čemu govorim, jer ovo razume malo dete, svako dete u Srbiji ovo razume – povucite tu odluku, uradite jedan razuman potez. Nema čoveka u Srbiji koji ovo ne shvata. Pokažite i svoju ljudsku i političku veličinu, pokažite da niste onakvi kakvima vas pokazuju vaši politički protivnici.
Ostalih osam minuta nastaviću posle pauze. Hvala vam najlepše.

Nema na čemu. Imate još osam minuta i tri sekunde, red je da iskoristimo sve.
Molim vas, nastavak rada je u 15,00 časova. Hvala vam.
(Posle pauze.)

Molim vas da ubacite svoje kartice radi utvrđivanja kvoruma.
Gospodin Vučić nastavlja sa izlaganjem, predsednik poslaničke grupe SRS.

Zahvaljujem se gospodinu Mihailoviću. Ja sam zamenik predsednika poslaničke grupe. Želeo bih sada, pošto se nadam da sam uz dovoljno argumenata uputio apel i poziv poslaničkoj grupi G17 plus da povuče ovaj predlog sa dnevnog reda, sačeka prvu narednu sednicu i da ga onda stavi na dnevni red, jer onda će postojati kakav - takav pravni osnov za izglasavanje ljudi na rukovodećim mestima u Narodnoj banci Srbije.
Ja sam ovde doneo izvod iz intervjua gospodina Jelašića, i to nedavni izvod, da bih vas vraćao u političku istoriju Srbije. Doneo sam izvod od iz njegovog intervjua datog radiju B92 17. februara 2004. godine. Evo šta kaže gospodin Jelašić, a onda ću vam precizno pročitati, tačnije citirati ono što piše u članu 28. Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Na pitanje novinara – vi ste trenutno direktor banke HVB za Srbiju, gospodin Jelašić odgovara: "Ne, ja jesam trenutno zaposlen u banci, ali što se tiče direktorskog mesta to naravno zavisi od ishoda izbora za guvernera".
Čekajte, ljudi, da li se on to igra, da li se šali sa narodom, sa građanima Srbije? Da li on, da ne kažem zavitlava, zamajava celokupan srpski narod i sve građane ove zemlje? U zavisnosti od toga hoće li da bude izabran, biće ili neće biti direktor, a ostaće zaposlen svakako, i sada da ne pravimo analogiju između njegovog zaposlenja u HVB banci i članstva u političkoj stranci G17 plus.
Ako je moguće, dakle, ako se kaže u zakonu i jasno stoji da morate da budete funkcioner G17 plus, pa nas njegove partijske kolege eto ubede i kažu da nije funkcioner, on je samo član, mi možemo da kažemo jeste ili nije, slažemo se ili se ne slažemo, ali ovde nema da se slažemo ili ne slažemo, jer zakon kaže da guverner ne može biti član upravnog ili nadzornog odbora, spoljni saradnik banaka, drugih finansijskih organizacija i revizorskih organizacija. Čak ni spoljni saradnik banke ne može da bude. On otvoreno kaže – da, ja sam zaposlen. To mu ne pada na pamet, i to u trenutku kada je već na izvestan način proglašen za kandidata za guvernera Narodne banke Srbije.
Znači, on nipodaštava i čak svojim ponašanjem pokušava da ponizi svakog građanina Srbije i da mu kaže – da, ja sam taj koji može da radi šta hoće, mogu da radim kako hoću, a vi ste ti koji mi ne možete ništa. Takvo ponašanje ne može da se dozvoli. Ovo je nešto što je potpuno protivzakonito, ali potpuno protivzakonito.
Kaže gospodin Jelašić, slušajte opravdanje da li tu ima konflikta interesa. Citiram njegove reči, da ne bude zabune. Vrlo precizan transkript skinut je sa sajta B92: "Da sam ove dve nedelje, koliko sam bio u banci HVB, ja sam proveo više dana u Beču nego u Beogradu. Dakle, što se tiče konkretnog posla ja za ove dve nedelje kod jednog komintenta, kod jednog klijenta nisam bio". To je stvarno neverovatno. Smeju se ljudi, a mnogi bi od muke plakali i taj čovek....
Nadam se da niste čuli, gospodine predsedavajući, jer verujem da bi ste reagovali na ovu zastrašujuću upadicu poslanika Demokratske stranke Srbije. Neću da stičem poene i da ponavljam to što ste rekli, zato što se nadam da nikada više to nećete izgovoriti.
Što se tiče usklađenosti sa zakonom ili ne, poslanici G17 plus očigledno o tome ne vode naročitu brigu, a ni kandidat za guvernera Narodne banke Srbije se mnogo zbog toga ne sekira. Znate li koji su ključni razlozi zbog kojih se on prihvata te funkcije? Ponovo čovek sam kaže, ne izmišljam ja. Kaže da je prvi razlog taj što je ostao dužan, da pročitam, da ne bude da sam izmišljao: "Imam moralnu obavezu prema svim onim ljudima koji su zajedno sa mnom napustili Narodnu banku". To je prvi razlog. Drugi razlog je obaveza prema njegovim kolegama, prema Mlađanu Dinkiću, profesoru Labusu i drugim ljudima koji će raditi na tim reformama. To su njegova dva razloga. Gde je razlog da se pomogne građanima Srbije, da se uradi nešto za ovu zemlju? To ne postoji, to njega ne interesuje. On ima privatne razloge i ne brine mnogo o tome.
Nećemo da vas napadamo i da ga napadamo sa argumentacijom da li mu je ime Markije Lasit ili Radovan Jelašić, jer znam da ćete mi reći – od kad ti, Vučiću, nisi za to da dođe Srbin iz Mađarske ili iz bilo kog drugog dela u našu zemlju, ali je zanimljivo da je posle dobijanja državljanstva gospodin Jelašić, 6. decembra 2000. godine, potpisao je tadašnji savezni ministar unutrašnjih poslova gospodin Živković, dakle samo 13 dana posle toga taj čovek je postao viceguverner Narodne banke.
Hajde da vidimo šta piše u biografiji gospodina Jelašića, osim fantastičnih podataka o tome gde je radio i kako se školovao, a svi imaju takav kurikulum vite (curriculum vitae). Moram da kažem da je zanimljivo da nismo pročitali kako su i zašto uništene četiri najveće srpske banke i ko je doneo takvu političku odluku.
Kako i na koji način je formirana i sa kojim kapitalom i na koji način su vršene dokapitalizacije u Nacionalnoj štedionici. Šta ga to preporučuje za takvo mesto? Ništa.
Ono što je zanimljivo, takođe, u Zakonu o Narodnoj banci Srbije se jasno kaže kada govorimo o ljudima iz Saveta Narodne banke Srbije da ne mogu biti funkcioneri političkih organizacija. Hoćete li mi reći ili kako ćete tumačiti član zakona po kome ćete mi reći da ministar finansija u vladi u senci nije funkcioner političke stranke? Ako možete i takvo tumačenje da mi izvedete, bilo bi dobro.
Dakle, lično poštujem gospodin Cvjetićanina, nemam ništa protiv njega, nikada nije napao niti loše rekao nešto o SRS. Ne razumem samo šta je smešno u svemu tome, ali, ne brinite, sledeći put ćete se još više smejati posle izbora, ali ćete to sa balkona da gledate, a ne odavde iz skupštinske sale, pa ne brinite za to.
Problem kod gospodina Cvjetićanina je taj što je on funkcioner Demokratske stranke Srbije i ne može kao funkcioner DSS-a, kao i još neki koji su funkcioneri G17, poput gospodina Dobromirova, dakle, pa će opet reći, nije funkcioner, možda je član ili nije član. Tumačite kako hoćete. Važno je da građani Srbije to čuju i konačno saznaju, pa ih možda ubedite da i Radovan Jelašić nije blizak G17 ili nije član ili nije možda jedan od najboljih prijatelja najužeg rukovodstva G17. Dakle, to je direktno kršenje zakona. To je najdirektnije kršenje zakona, pa to neko mora da sankcioniše, ko će drugi ako neće poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Pozivam i poslanike, neka zaborave na vladajuću većinu, neka sada razmišljaju o poštovanju zakona. Pozivam i poslanike SPS-a da ovog puta ne misle na svoja obećanja o formiranju Vlade i na ono što su se unapred dogovarali, kao i neke druge poslanike u Skupštini Srbije, da glasaju po svojoj savesti i da glasaju po pravu i pravdi, pa će im biti jasno da svideo im se ili ne gospodin Jelašić, ili bi ko od predstavnika Saveta Narodne banke Srbije, ne može i ne sme da dobije zeleno svetlo od Narodne skupštine, iz prostog razloga što je to suprotno Zakonu...
(Predsedavajući: Molim vas, vreme.)
... o Narodnoj banci Srbije. Zahvaljujem se, gospodine Mihailoviću, na vašem strpljenju, samo bih voleo da su ovi iz vlasti imali više poverenja i da su dopustili Gordani Pop-Lazić da vodi sednicu, a mislim da i elementarni red, čak i skupštinska logika to nalaže. Ona predstavlja 82 poslanika, a vi samo 22. To govori o tome koliko poverenja nova vladajuća većina ima u svoje političke protivnike i u svoju opoziciju. Hvala najlepše.