TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 19.02.2004.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Odbora za pravosuđe i upravu - Branislav Ristivojević i Zakonodavnog odbora - Miloš Aligrudić? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a zatim gospodin Aligrudić. Izvolite gospodine Vučiću.

Aleksandar Vučić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS glasaće protiv Predloga ovog zakona, ne zato što neki misle da bi trebalo da budemo protiv svega što vlast ili novouspostavljena vlast ili većina predloži, već zato što za to imamo tvrde, čvrste i jasne argumente. Naime, u ovom predlogu vrši se i čini se nešto što je nemoguće, ispravlja se Ustav u domenu gde je Ustav potpuno jasan.
Mi u Srbiji možemo da imamo ustavno stanje po pitanju predsednika Republike samo u dva slučaja: prvi, da imamo predsednika Republike; drugi, da imamo izbore za predsednika Republike. Članovi 78. i 87. Ustava Republike to jasno definišu. Dakle, i onde gde se kaže, u slučaju prestanka mandata predsednika Republike, ti izbori moraju se održati u roku od 60 dana od dana prestanka mandata.
Nema novih 60 dana koji se ostavljaju kao diskreciono pravo ili ovlašćenje predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije. To je nešto čime se direktno krši Ustav Republike Srbije.
Zašto je to nekome i kako potrebno? Pokušaćemo to da sagledamo iz dva aspekta. Prvi je pravni, a drugi je politički. Prvo, zašto je to potrebno, ne znamo, ali po pravu i po Ustavu, izbori za predsednika Republike morali su da budu raspisani.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Dragan Maršićanin je postupio baš onako kako ne treba, zbog čega smo opominjali Natašu Mićić, zbog čega je Ustavni sud opominjao Natašu Mićić, doduše sa zakašnjenjem od više meseci ili godinu dana, ali je ipak doneo mišljenje i rekao kako je morala da se postavi u tom slučaju predsednik Narodne skupštine Nataša Mićić. Tako je potpuno jasno da je Dragan Maršićanin morao da raspiše izbore za predsednika Republike, jer predsednika Republike nemamo.
Zašto se odugovlači sa tim i zašto se traži novih 60 dana? Tu mi u SRS smatramo da je u pitanju čista politička motivacija. Smatramo da je to zato što je danas potpuno jasno da Tomislav Nikolić predstavlja apsolutno najpopularnijeg političara u Srbiji, a neka nova istraživanja, koja nikada nisu bila naklonjena SRS-u, kao što znate, a čiji ćete rezultat dobiti za dan ili dva, mi smo nešto ranije uspeli do njih da dođemo, pokazuju da je ta prednost najveća još od uspostavljanja višestranačkog sistema u Srbiji.
Nikada nije bila tolika razlika u popularnosti između prvoplasirane i drugoplasirane političke stranke u Srbiji. Naravno, ubedljivo najveću popularnost ima SRS i najpopularniji lider, čak i po ocenama, a da ne govorim o glasovima, u glasovima je to neuporedivo izraženije, najpopularniji političar trenutno u Srbiji jeste Tomislav Nikolić.
Pošto je svima jasno da bi Tomislav Nikolić odneo laku i ubedljivu pobedu protiv zajedničkog kandidata DB-a ili tzv. DB-a, kako god hoćete, ili svi zajedno da se ujedinite protiv Tomislava Nikolića, ne bi vam pomoglo. Sada vam je potrebno, tako mi mislimo, novih 60 dana da bi se nešto odugovlačilo i da bi moglo da se dobije na vremenu.
Ne znamo u čijem interesu, ne znamo za koga, kao da će se nešto promeniti. Kada to kažem, kao da će se nešto promeniti, govorim vam i zbog činjenica da i posle izbora, posle ubedljive pobede SRS-a, trend rasta popularnosti srpskih radikala se nastavlja, kao i još jedne znatno manje političke stranke, ali znato, znatno manje.
Trend ostalih stranaka je upravo obrnut: stagnacija ili pad u narednih dva meseca, u narednih 60 dana taj trend će biti samo izraženiji i ne može se u dva meseca ni zaustaviti.
Čini mi se, svima koji se na ozbiljan način bave politikom potpuno je jasno, da smeta da sačekamo ne vaša politička motivacija, nego to što se time krši Ustav Republike Srbije. To je ono što nam smeta. Ne smeta nama ni to što ćete optuživati i napadati Demokratsku stranku za krađu u Skupštini, kada je bilo krađe u Skupštini. Ne smeta nam to, nego što to činite na protivustavan način, jer niste tražili donošenje nekog drugog opšteg akta kojim ćemo da osudimo to, kojim ćemo da kažemo da nikada više neće da se ponovi ili ne znam šta sve oko krađe u Skupštini.
Mi bismo rekli nema problema, u redu je, a onda da idemo na razrešenje i izbor guvernera i viceguvernera. Tako i sa ovim. Znači, nemamo mi ništa protiv ovog predloga zakona, zato što ga je predložio DSS i zato što ga je obrazlagao Dejan Mihajlov, već zato što smatramo da je on direktno suprotstavljen Ustavu Republike Srbije, direktno suprotstavljen odluci Ustavnog suda Republike Srbije i smatramo da su izbori za predsednika Republike već morali da budu raspisani.
Morao je to da učini Dragan Maršićanin, a da je postojala neka vrsta političkog dogovora, pa da vidimo da se odmah prihvati ovaj predlog srpskih radikala za ukidanje cenzusa. To su obećavale sve političke stranke, čini mi se, u izbornoj kampanji, govoreći kako će upravo njihovi kandidati da osvoje najveći broj glasova. Da to usvojimo i da idemo odmah na predsedničke izbore, a ne da sada usvojimo tu odluku i onda opet nemamo predsedničke izbore, nego čekamo novih 60 dana.
U tih 60 dana može nekome da padne na pamet da donese Zakon o izmenama i dopunama ovog zakona o izmenama i dopunama, pa da produžujemo taj rok na novih 90 ili 120 dana, ili ne znam koliko. Zašto to da prolongiramo, želimo institucije sitema. Bez obzira na činjenicu da smo dobili najveći broj glasova i najveći broj poslanika u Skupštini Srbije, mi smo vam u tom trenutku rekli – formirajte, ljudi, većinu u Skupštini Srbije, nemamo ništa protiv. Napravite je kako god hoćete, nije važno da li je legitimna. Nije, ali je legalna.
Kakvu god većinu da formirate ona ima legalitet i mi do održavanja sledećih izbora po tom pitanju ne možemo ništa. Možemo da vas kritikujemo po pitanju legitimiteta, ali ne možemo ništa. Dobro je da se formiraju institucije, dobro je da smo oformili Skupštinu Srbije, da pokušavate ostale institucije da formirate, ali isto tako mi želimo da imamo predsednika Republike.
Po našem Ustavu, po Ustavu Republike Srbije imamo bicefalnu izvršnu vlast. Dakle, nemamo samo vladu kao organ izvršne vlasti, već i predsednika Republike, sa značajnim ograničenjima i značajnim kontrolnim funkcijama, posebno prema Vladi Republike Srbije, ali i nekim prema Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Mislim da je prilično dobro napravljen taj sistem kočnica i ravnoteža. Neki su nekada kritikovali taj ustav i govorili kako je to predsednički ili polupredsednički sistem. Nije. Naprotiv, to je bilo za neku vrstu političke upotrebe ili zloupotrebe.
Mislimo da su prilično dobro postavljena ta ovlašćenja. Čak u programu SRS-a, i to ću da vam kažem kad već pitate, zašto ne, možete da vidite da ne bismo imali mnogo toga protiv, kada se donosi novi Ustav ili kada bude donet novi Ustav, da se predsednik bira i u Skupštini. Mi smo za jačanje najvažnijeg organa, zakonodavnog, da taj zakonodavni organ ima čak i veća ovlašćenja prema drugim organima, veću kontrolnu funkciju i neka se bira predsednik u parlamentu na takav način.
Toga nema u Ustavu, nemamo novi ustav. Imamo postojeći Ustav, u skladu sa kojim mi moramo da se ponašamo. Može da nam se sviđa, može da nam se ne sviđa. Uzgred, ima mnogo kritika postojećeg ustava, a da se ne zna tačno šta se kritikuje; čini mi se da osim grba, zastave, himne, državnih obležja i priče o društvenoj svojini teško da ćete naći još neku ozbiljnu primedbu.
Bez obzira na to, i da imamo mnogo više primedbi, moramo da se držimo postojećeg ustava i moramo da se ponašamo u skladu sa njim. Zato predsednički izbori moraju da budu što pre raspisani, predsednički izbori su već morali da budu raspisani. Ovo je već drastično kršenje ustava.
Čudi me da Ustavni sud ne reaguje, ali je opet potaman. Predsednik Ustavnog suda, pošto se on nedavno pojavio u udarnoj informativnoj emisiji državne televizije i čovek je mrtav hladan, videli ste to, kaže – treba da se formira vlada demokratskog bloka, to je najbolje rešenje za Srbiju. Gde to može, gde to ima i kako to može da se ponaša predsednik Ustavnog suda? Ko je to njemu dao za pravo? Kako sme tako da se ponaša, kako mu pada na pamet da on iznosi svoje privatne političke stavove?
To što je on član G17, šta nas briga, ili što je neko drugi član neke druge političke stranke, šta nas to interesuje, on tako ne sme da se ponaša. Jedva čekamo da vidimo da li će neko reći da je ovo kršenje Ustava Republike Srbije i da li su predsednički izbori morali da budu raspisani; a morali su.
Na kraju ovog prvog dela mog izlaganja, kada danas prihvatimo ovo smanjenje cenzusa, pozivam vas da ne prihvatite ovaj predlog zakona, da ne odugovlačimo sa tih 60 dana, da idemo na predsedničke izbore. Ne brinite, biće dobro i Srbiji i vama, i nama, i svim građanima Srbije kada pobedi Tomislav Nikolić, kandidat Srpske radikalne stranke, a mi to hoćemo da usvojimo ne zbog pobede Tomislava Nikolića - pobeđivaće u nekoliko navrata, taman onoliko koliko puta ima pravo po Ustavu Republike Srbije, onda će neki drugi srpski radikal, nemojte da se sekirate – nego što će sve to biti u interesu građana Srbije i celokupnog srpskog naroda.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Gospodin Aligrudić, izvolite.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije
 Nije dobro, znate, svoditi razloge podnosioca predloga jednog zakona na čisto dnevno-političke razloge. Tim pre što se takvi razlozi ili takvo navođenje razloga može veoma lako pobiti. Vi ste maločas sami rekli da naši motivi, znači predlagača, mogu biti u tome da se napravi jedan duži rok u kome se mogu raspisati predsednički izbori, pa da se izbegne zla sudbina dobrog rezultata predsedničkog kandidata SRS-a.
U tom argumentu ima i kontraargument, da oni koji nastoje da se izbori raspišu pošto-poto odmah, a sami ste priznali da ste čuli za neke ankete kojima verujete da vam predsednički kandidat potencijalni dobro stoji, onda taj razlog može stajati sa vaše strane. Kada ukrstimo pravne argumente u odnosu na to zbog čega smo dali ovakvo rešenje, ovakav predlog, onda možemo po strani ostaviti ove političke argumente i njima se baviti u jednoj odvojenoj diskusiji.
Koji su pravni argumenti? Videćemo sledeću situaciju, potpuno se slažem, o tome će biti reč na sledećoj tački dnevnog reda kada bude na dnevnom redu zakon o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike, koji je podnela Srpska radikalna stranka. Taj predlog zakona je u osnovi prihvatljiv, zato što on ukida čuveni cenzus u prvom izbornom krugu i na taj način sprečava da ubuduće u Srbiji predsednički izbori ne uspeju.
To je veoma važna stvar, i zbog toga vam ovo otvoreno kažem, da će DSS podržati taj predlog izmena Zakona o predsedniku Republike. Ono što se ovde javlja kao problem, i što se javilo kao problem i u tom predlogu zakona koji je podnela SRS, to je što nije dat odgovor na jedno ključno pitanje, a to je šta se dešava sa neuspelim predsedničkim izborima od 16. novembra 2003. godine. Postoji doduše jedan amandman, o kome će kasnije biti reči, koji je podnela SRS, on pokušava da odgovori na to pitanje.
Međutim, mi smo ovaj predlog zakona podneli, i mislimo da smo pri tom veoma u pravu, pošto smo utvrdili da se na to pitanje u osnovnom tekstu Predloga zakona SRS ne daje odgovor.
No, na to pitanje mora biti dat odgovor iz sledećih razloga. Izbori za predsednika Republike održani su 16. novembra 2003. godine. Pre tog datuma prestao je mandat predsedniku Narodne skupštine, gospođi Nataši Mićić, zbog raspuštanja parlamenta. Nakon toga ona, kao bivši predsednik Narodne skupštine, nije mogla preduzeti ni jednu radnju u skladu sa do tada važećim članom 5i Zakona o izboru predsednika Republike, tj. nije mogla u roku koji je tamo predviđen da odluči o raspisivanju izbora. Nije mogla iz još jednog razloga, zato što je član 5i mesec dana pre toga, u septembru 2003. godine, Ustavni sud u stavu 3. proglasio neustavnim.
Ustavni sud je proglasio neustavnim stav 3. člana 5i Zakona o izboru predsednika Republike, a ta odluka je ovde kod mene. Postoji detaljno obrazloženje zbog čega je Ustavni sud proglasio neustavnim, na predlog Demokratske stranke Srbije, stav 3. člana 5i Zakona o izboru predsednika Republike.
Nedvosmisleno, da ne čitam sve ovo, nalazi se u «Službenom glasniku Republike Srbije» 93/2003, proističe da je to samo zbog jednog jedinog prostog razloga, zato što je ta odredba predviđala jedno neobično i zaista neustavno diskreciono pravo predsednika Narodne skupštine, a to je da odluči u roku od 60 dana od dana održavanja neuspelih izbora da li će ili neće raspisati izbore za predsednika Republike.
Mi smo i tada tumačili tu odredbu da to nije moguće tako tumačiti, zato što čitanjem Ustava dolazimo do zaključka da Ustav ne poznaje ni mogućnost neuspelih izbora, s druge strane, ne poznaje ni mogućnost takvog diskrecionog prava predsednika Narodne skupštine i Ustavni sud je s pravom proglasio neustavnom odredbu stava 3.
Šta se zatim desilo? Imamo održane izbore nakon toga i nemamo u važećem Zakonu o izboru predsednika Republike odredbu koja odgovara na pitanje šta se dešava u slučaju neuspelih izbora. Danas, dok vodimo ovu raspravu, mi tu odredbu nemamo, jer ono što mi moramo dati, to je odgovor – šta učiniti, šta izmeniti u postojećem zakonu da bismo dali odgovor na to pitanje? Koji organ raspisuje izbore, to nije sporno, to je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Sporno je samo u kom roku i sa kojim kapacitetom diskrecionog ovlašćenja.
Ono što je veoma bitno ovde istaći, to je da član 4a Zakona o izboru predsednika Republike kaže da, od raspisivanja izbora za predsednika Republike do njihovog održavanja neophodno je da prođe najmanje 30 dana, a najviše 90. To implicira da postoji neko drugo diskreciono ovlašćenje predsednika Narodne skupštine, a to je da odredi dan kada će raspisati izbore i dan kada će se izbori održati u okviru roka datog zakonom i Ustavom.
U Ustavu Republike Srbije postoje samo dva člana koja se načelno bave razlozima raspisivanja izbora. Jedan je član 86. Ustava Republike Srbije. U tom članu se govori o redovnom prestanku mandata predsednika Republike i kaže se da se izbori moraju održati najkasnije 30 dana pre isteka mandata.
Kada se pogleda taj član i pogleda član 4a Zakona o izboru narodnih poslanika, koji ovde nigde nije osporen, jasno je da predsednik ima diskreciono pravo da pre tog roka u određenom trenutku raspiše izbore i to za dan koji mora pasti pre 30-tog dana od dana prestanka mandata predsednika Republike.
Imate sledeći stav u tom članu, kasnije, koji govori o produženju mandata predsednika Republike. Ustav o tom slučaju ništa ne govori, ne predviđa nikakav mehanizam. Imate član 87. koji je posebna odredba, koji govori o jednom posebnom slučaju, to je prestanak mandata pre vremena zbog ostavke ili opoziva predsednika Republike. I tada ustavotvorac kaže da su to izuzetne okolnosti zbog kojih ne treba čekati duže od 60 dana na održavanje izbora.
Nije negirano diskreciono pravo predsednika Narodne skupštine da i u tom slučaju odredi dan kada će raspisati izbore i dan kada će se održati izbori, a da ne prekrši rok dat članom 87. Ustava.
Član 5i Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je proglašen neustavnim, odnosno njegov stav 3, govorio je o tome da predsednik Narodne skupštine, sad se vraćam na to, može doneti odluku u roku od 60 dana. Donošenje odluke je bilo neustavno u tom čitavom stavu, a kada se nešto proglašava neustavnim, proglašava se čitav stav, ne može se proglasiti neustavnim deo stava ili jedna reč.
Prema tome, šta smo mi uradili? Mi smo prepisali odredbu od 60 dana roka za raspisivanje izbora, jer je to poseban osnov neutvrđen Ustavom, nigde se u Ustavu ne pominje. Zatim smo rekli u drugom stavu, da zbog vanrednih okolnosti, zbog vanrednih parlamentarnih izbora i zbog toga što se taj rok od 60 dana nije mogao održati, nije se mogao ni dogoditi iz razloga koje sam vam opisao, onda taj rok, prirodno, zbog novog saziva parlamenta, mora da počne da teče od momenta izbora predsednika Narodne skupštine Republike Srbije u novom sazivu i to je kompletno i celovito objašnjenje ove situacije.
Kada bi se prihvatila primedba da se izbori moraju raspisati odmah, onog trenutka kada predsednik parlamenta bude izabran, sa takvom primedbom došli bismo u situaciju da predsednik Narodne skupštine raspiše izbore po izbornom cenzusu u prvom krugu, jer ne bismo stigli da izmenimo Zakon o izboru narodnih poslanika.
S druge strane, ako se dogodi da imamo tu situaciju, onda bismo mi praktično morali da dođemo ponovo u cirkulus viciozus izbora, koji se moraju ponovo i ponovo raspisivati i ponavljati. Upravo je ovaj predlog kompatibilan sa predlogom SRS i zbog toga ga treba prihvatiti.
Ako negiramo u potpunosti diskreciono ovlašćenje predsednika Skupštine, dolazimo u drugu opasnost. To diskreciono ovlašćenje ne postoji tek tako. Ono postoji zbog toga da bi izbori, u situaciji kada su raspisani na više nivoa u malom vremenskom razmaku, mogli da se usklade, da bi se zbog ekonomičnosti i racionalnosti mogli održati u istom danu.
Kada bi ovde naredili predsedniku parlamenta da mora određenog dana da raspiše izbore, onda bi suzili taj manevarski prostor predsedniku Narodne skupštine i praktično ne bi išli u prilog razvitka parlamentarnog duha i demokratije u Srbiji i dogovaranja političkih subjekata o vremenu i datumu održavanja parlamentarnih, predsedničkih ili lokalnih izbora.
Zato smatram da ovaj predlog ima svoju utemeljenost, pre svega, u ogromnoj i nespornoj, eklatantnoj pravnoj praznini koju sadrži Ustav Republike Srbije, ali ima i svoj osnov u potrebi da se popuni pravna praznina nastala proglašenjem neustavnim stava 3. člana 5i Zakona o izboru predsednika Republike.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi ovde nemamo drugog izbora osim da donesemo ovakvu odluku kakvu smo predložili. Molim vas da o tome razmislite, a da se pitanja politike manemo u ovom slučaju.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Zahvaljujem. Nema više predstavnika poslaničkih grupa ili predsednika koji se javljaju za reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke.
Dajem reč narodnom poslaniku Milanu Markoviću iz poslaničke grupe Demokratske stranke.
U međuvremenu neka se pripremi gospodin Ljubomir Kragović iz Srpske radikalne stranke.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić
Poštovane koleginice i kolege, mi sad ovde imamo dva zakona. Jedan je samo sa dopunama, drugi piše o izmenama. Nije bitno, dva zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike.
Ono što je, moram priznati, mene malo zbunilo, to je redosled kojim su se oni našli na dnevnom redu. Naime, ovaj zakon koji je podnet deset dana pre ovog drugog nalazi se iza tog drugog na dnevnom redu. Naravno, Poslovnik nema nikakvu odredbu kojom bi utvrdio kojim će se redosledom praviti taj dnevni red, ali iz samog duha Poslovnika jasno proizilazi, iz nekih drugih odredbi Poslovnika, da bi trebalo da se poštuje vreme podnošenja predloga, pogotovo kada se ti predlozi odnose na isto pitanje, kao što je u ovom slučaju danas, pred nama, na dnevnom redu.
Sitničavo bi bilo sada govoriti o tom redosledu. Ne pominjem taj redosled radi isterivanja maka na konac, nego zbog toga što imamo dva predloga zakona koji bi, ukoliko se oba usvoje, stvorili izvesnu konfuziju. Dakle, ako bismo usvojili predlog zakona DSS-a, a nakon toga usvojili predlog zakona SRS-a, došli bismo u jednu pravno nemoguću situaciju, ili bar u situaciju koju bi neko trebalo da nam objasni, šta će se primenjivati.
Reći ću vam o čemu je reč. Dakle, ako usvojimo predlog zakona DSS-a, trebalo bi da se primenjuje da predsednik Skupštine raspisuje nove izbore u roku od 60 dana.
Ako nakon toga usvojimo i Predlog zakona Srpske radikalne stranke, tamo jasno stoji da se izbori za predsednika raspisuju onog momenta kada se stvore uslovi predviđeni Ustavom Republike Srbije, to je čl. 86. i 87, a normalno, da to ne bih citirao, sada svi znamo koji su to uslovi.
Drugim rečima, ako već postoji ideja DSS-a da prihvati predlog SRS, onda je zaista trebalo, bez obzira na stranačku sujetu ili ne znam šta već, da povučete ovaj predlog i da jednostavno svima uštedite vreme, i vama i nama, i da samo raspravljamo o predlogu SRS.
Još jedna mala nelogičnost tu postoji. Pazite, ukoliko bismo usvojili predlog SRS, znači predlog koji sledi opet nakon ovog predloga koji sada raspravljamo, postavlja se pitanje koji su to izbori neuspeli. Jer, kako možemo imati neuspele izbore ako nemamo cenzus, onda su izbori uspeli makar da je izašao i jedan glasač. A predlog DSS-a upravo govori o neuspelim izborima.
Znači, mi jednostavno imamo situaciju da imamo dva zakona koji su, u najmanju ruku, naopakim redosledom stavljeni na dnevni red. Ako ništa drugo trebalo je staviti prvo radikalski, a nakon toga predlog DSS-a.
Što se tiče samog predloga DSS-a, on je vrlo racionalno objašnjen, potpuno je jasno da je nastala pravna praznina onog momenta kada je Ustavni sud doneo odluku. Odluke Ustavnog suda su izvršne. Ona odredba na koju se odnosi odluka Ustavnog suda uklanja se iz pravnog poretka. Stvar je potpuno jasna i s tog aspekta predlog DSS-a jeste prihvatljiv za poslanički klub Demokratska stranka – Boris Tadić.
Izvesno nerazumevanje se odnosi, i prosto mislim da se kod samog predlagača potkrala nepreciznost, pošto dosta ljudi poznajem iz DSS-a, na stav 2. Znači, vi ste taj stav 2. podneli kao posledicu nekog vašeg tumačenja, pogrešnog, o tome kada prestaje mandat, a kada se raspušta Skupština.
Mislim da ste pomešali te osnovne pojmove oko raspuštanja Skupštine i prestanka mandata. To nije jedno te isto, o tome jasno govori Ustav Republike Srbije. To je član 75. stav 3. koji jasno kaže kada prestaje mandat. Mandat prestaje verifikacijom poslanika novog saziva, a ne raspuštanjem Skupštine, tako da bi se tu mogla staviti primedba vašem predlogu zakona.
Vi jeste hteli da prevaziđete ovu pravnu prazninu, ali ste sigurno to mogli da uradite mnogo elegantnije i praktičnije, možda na način na koji je to uradila SRS. No, rekao sam da ovaj predlog zakona ima našu podršku, jer za slučaj da ne prođe predlog zakona SRS, potrebno je da se popuni ova pravna praznina. Mislim da nećemo imati problem oko tumačenja toga da u roku od 60 dana predsednik Narodne skupštine raspiše izbore.
Glasaćemo i za ovaj predlog, normalno, jer vam je verovatno poznato – mi nećemo glasati za smanjenje cenzusa, iako načelno jesmo za smanjenje cenzusa, ali nismo za smanjenje cenzusa na jedan separatan način. Smatramo da jedno takvo pitanje treba da obuhvati i pitanje nadležnosti, kao i pitanje opoziva, dakle ceo jedan sistem kada govorimo o predsedniku Republike.
Eto toliko. Voleo bih da se u budućem radu Skupštine malo više vodi računa o ekonomičnosti, da se ne gubi vreme na ovaj način, da se jednostavno uvaži nečiji predlog, koji praktično u potpunosti konzumira predlog onoga koji je imao tu priliku da sastavlja dnevni red na način na koji on to hteo. Hvala na pažnji.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala. Dajem reč narodnom poslaniku Ljubomiru Kragoviću.
Pardon, izvolite, reč ima Dejan Mihajlov kao predlagač.

Dejan Mihajlov

Samo neke stvari da pojasnim. I mene raduje što ova rasprava stvarno počinje da liči na jednu pravu raspravu o predmetu, a ne da se sve pretvori u dnevno-političko prepucavanje.
Činjenica je, i tu bi sa kolegom Markovićem mogli da se sporimo, da ne postoji član Ustava koji definiše situaciju koju sada imamo, a to je – neuspeli predsednički izbori. To ne reguliše ni član 86, ni član 87, koji se ovde pominju, koji govore u Ustavu Srbije o predsedničkim izborima, odnosno ne definišu ih i nemaju kategoriju neuspelih predsedničkih izbora.
Odredba koju smo mi predložili, ovim predlogom zakona, upravo se odnosi na sadašnju situaciju i ona će jednokratno omogućiti da se izbori raspišu i da Srbija dobije predsednika. Znači, ona će se odnositi na ovaj konkretan slučaj neuspelih predsedničkih izbora i, naravno, kada se ukine cenzus, tih neuspelih izbora više neće biti; taman da izađe jedan građanin na izbore, ti izbori će uspevati. Mi ovde govorimo o činjenici da moramo da rešimo postojeću situaciju, koja nije definisana sadašnjim Ustavom, a to je da smo imali tri kruga neuspelih predsedničkih izbora.
Ustavni sud je, kao što je gospodin Aligrudić pomenuo, stavio odredbu zakona kojom je definisano da predsednik Skupštine odlučuje kada će i da li će raspisati predsedničke izbore van snage, a naša odredba se odnosi na to da predsednik Skupštine mora da raspiše izbore u određenom vremenskom roku, koji je počeo da teče onog dana kada je izabran predsednik Skupštine Dragan Maršićanin. Znači, tog dana je taj rok počeo da teče. On mora u roku od 60 dana da raspiše predsedničke izbore.
Utoliko je naš predlog sa predlogom SRS kompatibilan, jer njihov predlog ne reguliše kategoriju neuspelih predsedničkih izbora. Njihov predlog govori o članu 86. i 87. Ustava, kojima se regulišu drugi načini prestanka mandata predsednika Republike, ali ne i kategoriju neuspelih predsedičkih izbora.
Stoga smo mi samo dopunili, predložili zakon koji rešava to pitanje. Činjenica je da je njihov zakon podnet ranije, ali s obzirom da smo mi predlagali dnevni red, mi smo predvideli ovaj redosled tačaka dnevnog reda, pogotovo što smatramo i predložili smo na početku, što nije usvojeno, da se radi ekonomičnosti o oba zakona istovremeno raspravlja, kako bi se skratila rasprava, da se objedini rasprava o ova dva zakona.
Nažalost, to nije prihvaćeno i moraćemo da raspravljamo o oba zakona, ali po našem skromnom mišljenju ovi zakoni ne isključuju jedan drugog, već jedan zakon dopunjava ono što drugi ne reguliše i samim tim dobijamo adekvatan okvir da rešimo pravnu ustavnu prazninu, to je pitanje neuspešnih predsedičkih izbora.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a neka se pripremi Nebojša Bakarec.

Ljubomi Kragović

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog izmena i dopuna Zakona o izboru predsednika Republike Srbije je jedan od ključnih zakonskih predloga, koji je neophodan da bi se prevazišao nastali pravni vakum, pravna praznina, da bi se na narednim izborima za predsednika Republike Srbije izabrao predsednik i da bi se institucija predsednika Republike Srbije najzad konstituisala.
Znamo da od 29.12.2002. godine Srbija nema instituciju predsednika Republike, što je pravno i faktičko stanje koje se mora prevazići. Kako prevazići pravni vakum, pravnu prazninu, mogućnost pravnog tumačenja predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i v.d. predsednika Republike Srbije; jedini je način, zasnovan na pravu, zakonu i Ustavu, upravo u Predlogu za izmene i dopune Zakona o izboru predsednika Republike Srbije.
Narodna skupština Republike Srbije ima pravo, ali i obavezu, da donese takav zakon o izboru predsednika Republike Srbije kojim će se eliminisati pravna praznina, onemogućiti slobodno tumačenje Zakona o izboru predsednika Republike Srbije od strane predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, u kome treba jasno da stoji obaveza predsednika Narodne skupštine Republike Srbije da nakon neuspelih predsedničkih izbora odmah raspiše nove predsedničke izbore.
Praksa prethodnog predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospođe Nataše Mićić, primer je klasične zloupotrebe funkcije predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, od koje je jedino zavisilo da li će se raspisivati ili ne novi predsednički izbori. Takvu mogućnost slobodnog tumačenja Zakona o izboru predsednika Republike, samovolju, osionost, bahatost, kršenje Ustava i zakona, ocenu potrebe za institucijom predsednika Republike Srbije, moramo izbeći i novim izmenama i dopunama zakona definisati tako da u zakonu jasno stoji obaveza koju predsednik Narodne skupštine Republike Srbije treba da ima, a to je raspisati izbore i stvoriti mogućnost građanima Republike Srbije da biraju i izaberu predsednika.
Predlog zakona mora biti tako definisan da ne bi dolazili u situaciju da Ustavni sud donosi odluke o ustavnosti ili neustavnosti odluka predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Ustavni sud je 18. septembra 2003. godine, sa velikim zakašnjenjem, doneo odluku o neustavnosti odredbe tj. da predsednik Narodne skupštine Republike Srbije nije ovlašćen da odlučuje o tome da li će se raspisivati izbori ili ne, već mora raspisati izbore. Znači, imamo dva stanja: ili predsednika Republike ili izbore za predsednika Repbulike.
Izbori za predsednika Republike Srbije u protekle dve godine, 2002. i 2003. godine, održani su tri puta i nijednom nisu uspeli. Postavlja se pitanje da li je Srbiji potreban predsednik. Jasno je da je odgovor – da, za sve one koji žele najzad da formiraju sve srpske institucije, da zavlada vladavina prava i da se kroz institucije stvore uslovi za bolji život građana Srbije.
Odbacivanjem ovog predloga zakona o izboru predsednika Republike i prihvatanjem predloga poslaničkog kluba SRS, nakon izbora koji moraju odmah po stupanju Predloga zakona na snagu da budu raspisani, Srbija će dobiti predsednika Republike, dobiće instituciju predsednika Republike koju će voditi srpski radikal Tomislav Nikolić.
Građani Srbije to žele, mi smo ovde da sprovodimo i zastupamo interese građana Srbije, a to je da se raspišu predsednički izbori, da građanima Srbije damo prilike da biraju, a oni će izabrati Tomislava Nikolića za predsednika Republike Srbije. Hvala vam.