Reč ima gospodin Mihajlov.

Da priključimo još jednu nelogičnost ovome što smo čuli sada, a to je – ako je predlog odluke, odnosno izmena predloga odluke, to zahteva novu sednicu. Potpisao sam pre nepunih sat vremena predlog da se odluka RIK-a promeni, i to upravo na zahtev SRS, da se promeni redosled kandidata... (žagor). Evo, promena odluke. To je promena odluke.
Da li to znači da vi tražite za RIK novu sednicu, s obzirom da smo napravili promenu odluke, da ste vi vaše ljude sa mesta zamenika predsednika RIK-a premestili na druga mesta i niste tražili da se ova tačka skine s dnevnog reda, a tražite da se ova tačka skine sa dnevnog reda. Malo je tu nešto nelogično.

Dobro bi bilo kada biste se, gospodine Mihajlov, služili istinom, dobro bi bilo kada biste na častan, pošten i korektan način pročitali papir koji ste dobili. Dobro bi bilo jer vam ne služi na čast zato što znam da znate da smo u pravu za sve ovo što govorimo, a znam da nemate izlaza jer morate da ispunjavate hirove jedne poslaničke grupe.
Ovde se radi o ispravci i napisano je da je u pitanju tehnička greška, da se radi o tehničkom pitanju. Ako je za vas tehnička greška izbor članova Saveta NBS, u Predlogu odluke, e onda nema problema. Ovde ne dolazi do izmene samog akta, već nečega što smo mi prosledili kao naše pravo. Ako vi to mislite da poredite sa ovim i da na taj način kažete – eureka, pronašao sam izlaz iz svega, uspeo sam nešto da kažem, e onda niste uspeli ništa u tome, gospodine Mihajlov.
Neka vam bude i ovakva odluka, kakvu hoćete povodom RIK-a, ali to na takav način ne može da se menja i ne može da se poistovećuje. A u ovome što smo vam mi dostavili jasno je šta piše, i piše da je reč o ispravci, tehničkoj grešci naše administracije, koja je dostavljala različita imena za različite funkcije, i to smo vas zamolili. Nije sporno. Ali, ne o ključnom pitanju, ključnim stvarima, kao što je ime guvernera, kao što je ime člana Saveta NBS. E, to je razlika između vas i nas.
I niste našli rešenje. I nećete ga naći, gospodine Mihajlov, ma kako se uspešno snalazili, ma koliko bili iskusni u svom poslaničkom poslu, ma šta sve pokušali da pronađete, iz ovoga, iz situacije u kojoj se sada nalazimo, gospodine Mihajlov. Vi znate, znaju svi u ovoj skupštini, jedini mogući izlaz, na zakonu zasnovan, jeste da se ova tačka dnevnog reda povuče.
Pravno nasilje je ako ova tačka ostane na dnevnom redu i nije to neko sitno, proceduralno pitanje, i nije to da mi tražimo dlaku u jajetu, i nije to da mi sad hoćemo, kao opoziciona politička stranka, novouspostavljenoj vladajućoj većini da kažemo – eto, našli smo nešto u čemu ćemo mi vama da kažemo – ne može, pa eto sad stičemo političke poene.
Ova tačka dnevnog reda mora da se povuče. Spremite je za sledeću vanrednu sednicu, izaberite koga hoćete. Neće vam ta većina, siguran sam, biti promenjena, bar ne do sledeće sednice, možete da izglasate guvernera, ali nemojte to da radite na protivzakonit i protivustavan način.
Nadam se da se neće posle sledećih izbora pojaviti neko ponovo pametan da i ovo stavlja pod lupu, kao što ste vi stavljali izbor DOS-ovih guvernera i svega drugog. Nadam se, jer će doći neka nova, druga, pametnija vlast, radikalska, koja neće to na takav način da radi.

Interesantno je da smo čuli da promena odluke može da bude mala i velika. Znači, da se može biti malo trudan i puno trudan. Ne može. Promena odluke, bez obzira da li je tehnička greška ili nešto drugo, jeste promena odluke. Sve je to promena odluke. I, ako u jednom slučaju vi smatrate i tumačite da je ova promena odluke mala, nedovoljno velika da bi se skinula sa dnevnog reda, jeste vaše pravo da to kažete, ali svaka promena odluke, bila ona mala, bila ona velika, bila ona posledica tehničke greške ili nečije druge greške, jeste promena odluke.
I, ako u jednom slučaju za posledicu promene odluke bude to da se ta tačka skine sa dnevnog reda, onda treba da ima to kao posledicu za svaku i sve slučajeve promena odluke, pa i za ovu koju ste vi napravili danas, a koju sam potpisao. Ovo sam potpisao smatrajući da to nije razlog da mi skidamo ovu tačku s dnevnog reda, kao što smatram da promena odluke koju će napraviti Odbor za finansije nije razlog da mi ovu tačku skinemo sa dnevnog reda, i samo to.
Možda nisam dobar pravnik, ali treba da se jednako ponašamo prema istim stvarima, ili obe tačke skidamo s dnevnog reda ili obe tačke ostaju na dnevnom redu.

U toku ove interesantne rasprave, a sve činjenice će nadležni odbor imati u vidu na svojoj sednici ukoliko prati ovaj rad, dobio sam službenu informaciju od Odeljenja za elektronske sisteme, to je po zahtevu predsednika poslaničke grupe Demokratske stranke, a radi se o jedinicama za glasanje.
«Na zahtev sekretara Narodne skupštine, u vezi izjave narodnog poslanika Milana Markovića, iznesene na sednici Narodne skupštine 18. februara 2004. godine, Odeljenje za elektronske sisteme u Narodnoj skupštini daje sledeći izveštaj:
U drugom i trećem redu desno rezervisana su po dva mesta za službu sekretara koja prati tok sednice. Na tri od navedenih mesta ne postoji jedinica za sistem elektronskog glasanja, a na četvrtom mestu postoji takva jedinica koja je blokirana i sa nje ne može da se glasa. Ovakvo stanje na navedenim mestima je od 1995. godine, na zahtev tadašnjeg serketara Narodne skupštine.
Napominjemo da sistem elektronskog glasanja u sali za sednice narodnim poslanicima stavlja na raspoalaganje 291 jedinicu, od čega 285 na poslaničkim mestima, a šest na stolu radnog predsedništva, tako da u slučaju prisutnosti svih 250 narodnih poslanika postoje uslovi da oni glasaju sa svojih poslaničkih mesta.»
Budući da se radi o mestima koja su na samom kraju drugog i trećeg reda, može se lako konstatovati da su mesta koja su pokazana na fotografijama, na onom listu čiji naziv neću reklamirati, aktivna mesta sa aktivnim poslaničkim jedinicama, a na jednom od njih trenutno sedi gospodin prof. Velimir Simonović.
Možemo nastaviti raspravu.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Molim da se Administrativni odbor izjasni o ovome.)
Po ovome, ne vidim šta Administrativni odbor... a, da je povređen Poslovnik, u redu.
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, zatim narodni poslanik Darko Glišić.

Dame i gospodo narodni poslanici, odluka o izboru guvernera Narodne banke Srbije gospođe Kori Udovički je doneta na neustavan, nezakonit i nemoralan način. Da li je potrebno iz neprava da se izvodi pravo? Očigledno da nije.
Baš zbog toga su srpski radikali dobronamerno više puta upućivali poruku svim narodnim poslanicima da se ova tačka dnevnog reda odloži. Vidi se da smo dobronamerni, upravo iz razloga što je gospodin Danijel Cvjetićanin iz Demokratske stranke Srbije povukao kandidaturu. On je kandidat za člana Saveta Narodne banke i to člana Saveta koji se bira na četiri godine. Da li je on imao afiniteta da bude predsednik tog saveta, pa mu nije to dozvoljeno, pa se zbog toga povukao, očigledno je problem u Demokratskoj stranci Srbije i trebalo bi to oni da reše.
I po Poslovniku je potrebno da se izmeni predlog i da se potpuno nova rasprava otvori o ovoj tački dnevnog reda. Tako je po Poslovniku, moramo da edukujemo ove nove, mlade koji tek uče šta i kako treba i kako mogu da se ponašaju u Narodnoj skupštini.
Obrazloženje koje je dato da je nedonošenje ovakve odluke po hitnom postupku moglo da ima veoma štetne psoledice po rad državnih organa, život građana i kontinuitet predstavljanja Republike Srbije u međunarodnim finansijskim institucijama.
Upravo je tu problem, jer državni organi nisu radili baš dok su predstavnici G17 plus bili u tim državnim organima, život građana je došao do onog praga socijalne izdržljivosti, a upravo nas zabrinjava taj kontinuitet predstavljanja Republike Srbije od strane predstavnika G17.
Što se tiče kandidata za guvernera, gospodina Radovana Jelašića, u njegovoj biografiji interesantno je da se tek na kraju polazi od datuma i mesta rođenja, tu se sve kreće nekim obrnutim tokom. Gospodin Jelašić je rođen na današnji dan 1968. godine, ali mesto rođenja nije notirano, očigledno je to tajna. Ne govorim to bez razloga, pre svega zbog toga što je gospodin Jelašić desna ruka Mlađana Dinkića.
Mlađan Dinkić je rođen u Vlasotincu, okrugu odakle dolazim, i ako pogledate da, kada god je gospodin Labus bio kandidat za predsednika Srbije, a sa druge strane bio kandidat Srpske radikalne stranke, predstavnici SRS su u tom mestu dobijali preko 70-85% glasova, a svi ovi ostali onoliko koliko im je ostalo do 100%.
Kada su sada bili zadnji parlamentarni izbori, upravo tu odakle je Dinkić, predstavnici SRS su dobili više glasova nego sve ostale stranke zajedno. Upravo to govori kolika je popularnost Mlađana Dinkića u mestu gde je rođen i gde mu živi porodica.
Da li iz razloga što je gospodin Dinkić upravo promovisao najboljeg kandidata iz Vlasotinca, Bogoljuba Mitića, poznatog u narodu kao Đoša, glumca koji je iz JUL-a prešao u SPS, tamo je u Leskovcu dočekivao Slobodana Miloševića i zajedno sa njim držao vatrene govore, a onda verovatno zbog toga što se nakašljao u njegovom prisustvu bez njegovog odobrenja; kaže, pružio otpor bivšem režimu. Onda se na BK reklamirao, reklamirao Narodnu seljačku stranku, a na kraju završio kao kandidat za narodnog poslanika ispred G17.
Oni ga u Vlasotincu znaju kao švercera nafte, pa čak mu je poslanik Živorad Stefanović iz SPS-a omogućio da mu gorivo koje mu je SUP oduzeo vrate, tako da verovatno zbog toga prolaze tako dobro glasači, odnosno kandidati za narodne poslanike iz Jablaničkog okruga.
Radovan Jelašić, kao blizak saradnik Dinkića, već je radio na ovim poslovima, već je bio viceguverner. Poznate su neke afere, samo ću neke da vam notiram, poznata je afera pranja novca na relaciji Hevord kompani LTD sa Maršalskih ostrva, vlasnika Zorana Mitrovića, preko HVB banke iz Segedina, iznos 19 miliona evra.
Maršalska ostrva se dosta spominju u zadnjem vremenskom periodu, to je jedna mala zemlja sa 10.000 stanovnika, a 20.000 poreskih obveznika. Toliko ima registrovanih firmi na ovim ostrvima, to su of šor kompanije.
Pošto se tamo plaća porez na godišnjem nivou samo 1.000 dolara, bez obzira da li imate milion dolara ili milion evra obrt ili samo hiljadu, onda svi koji pokušavaju da peru novac to rade preko ovih ostrva, a zbog čega preko HVB banke i to baš u Segedinu, jer ipak je Segedin najbliži Srbiji, ko da ide du Budimpešte i da gubi vreme oko transfera novaca.
Upravo zbog toga nešto u zadnjem vremenskom periodu stalno spominju G17 na tim ostrvima, pa čisto informacije radi, da znate zbog čega su ta ostrva toliko atraktivna i zbog čega se stalno na tim Maršalskim ostrvima formiraju of šor kompanije. Da li je slučajno da je sada kandidat za guvernera Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, direktor HVB banke za Srbiju i Crnu Goru? Očigledno da nije slučajno. On pripada G17, stranci koja je zatvorila dvadesetak banaka i 8.000 građana Srbije je ostalo bez posla.
U međuvremenu je došlo do stečaja nekih banaka, pre svega Beogradske banke, i kako je moguće da baš taj gospodin Jelašić iz stečajne mase kupi «mercedesa» i nekoliko slika, baš iz te banke koja je otišla u stačaj, kako da se nađe baš on da kupi, da bude prvi i da prioritetno to uradi, pre svega za sebe.
Mlađan Dinkić i Jelašić su vodili već Narodnu banku Srbije i veliko je pitanje kako je moguće da su iznosili devizne rezerve komercijalnih banaka, pre svega u Standard banku u Londonu i ostvarivali razliku prihoda od 2,5 miliona dolara godišnje.
Šta je sa deponovanim deviznim sredstvima Narodne banke u Veksim, a sada Evroaksis banci iz Moskve? Postoje osnovane sumnje za nestanak zlata, srebra, platine iz trezora. Šta sa novčanicama koje su štampane u Londonu?
Nekoliko desetina hiljada funti je plaćeno da bi se na kraju ustanovilo da nije adekvatan papir, da zaštita nije dobra. Mlađan Dinkić je potpisao tu novčanicu i valjda treba neko da snosi konsekvence za sve to što se desilo.
Šta je sa donacijama Francuske vlade u iznosu od 399.000 evra, što je dato Institutu G17? Nacionalna štedionica, problem je otvoren, ali očigledno je da soluciju nemamo. Šta se desilo sa Nacionalnom štedionocom? Ima dovoljno vremena, rešićemo sve enigme.
Ko je odgovoran za spoljno-trgovinski deficit od 11 milijardi dolara? Oni koji su sve vreme unazad tri godine bili na vlasti, a to su upravo gospodin Dinkić i gospodin Labus. Gospodin Dinkić može i mnoge probleme da reši, nije sve tako crno.
Gospodin Dinkić može pre svega da reši probleme penzionerima. Imate preko 1.200.000 penzionera, preko 400 i nešto hiljada su na donjem pragu socijalne izdržljivosti i zahtevaju da primaju penziju preko 90 evra. Mislim da jedino gospodin Mlađan Dinkić može da reši taj problem. Njegova baka, koja živi u Vlasotincu, ima 36.000 dinara penziju. Nikada nije radila, doduše tu penziju je nasledila od svog supruga, koji je nažalost stradao u Drugom svetskom ratu, ali mi nije jasno kako je došla do te famozne cifre od 36.000 dinara, da prima takvu penziju. Zbog toga želim da upravo on reši probleme penzionerima i da svi penzioneri imaju barem približnu platu kao njegova baka.

Reč ima narodni poslanik Darko Glišić, a posle njega narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, obzirom da imam tu čast da se prvi put obratim sa ove skupštinske govornice, red je da kažem da sam izabran za narodnog poslanika na pobedničkoj listi Srpske radikalne stranke - dr Vojislav Šešelj i da dolazim iz opštine Ub.
Opštinu Ub nisu baš po lepom zapamtili građani, obzirom na neke pojedince koji su često pominjani u medijima. Ne po Džajiću, rekao bih po Subotićima, koje ste često pominjali, koje su srpski radikali često pominjali, i to s pravom. Dospeli smo malo na rđav glas, ali su valjda zbog toga građani masovno glasali za Srpsku radikalnu stranku. Mi smo tamo ubdljivo pobedili, baš zbog toga da tu negativnu hipoteku malo skinu sa svog imena.
Zaista sam stekao utisak dolazeći u ovaj parlament, obzirom da su zaista 82 poslanika u ovom republičkom parlamentu, po nekom ponašanju predstavnika drugih političkih opcija, da ćemo prekinuti sa onom praksom koju smo imali u prethodnom sazivu, sa onim ponašanjem, sa onim načinom rada koji je bio u prethodnom sazivu.
Imali smo jedno pokajanje iz Demokratske stranke, da su oni muvali malo sa tim glasovima, da su malo radili gimnastiku preko klupa i sada se ispostavilo da su zaista krivotvorili to sa karticama. Dakle, očekivali smo neku bolju atmosferu, da će se poštovati neka osnovna demokratska načela. Međutim, od samog izbora predsednika Narodne skupštine pokazalo se da se od prakse odstupilo i da ćemo zaista nastaviti po starom.
To se pokazuje prilikom diskusije, sazivanja i same procedure koja ide uz ovo vanredno zasedanje, tako da mi se čini da će stari sistemi i stari način rada zaista karakterisati i ovu skupštinu. Predsednik Skupštine je isti kao i onaj od pre tri godine i Poslovnik koji imamo je zaista Poslovnik koji je obesmislio apsolutno ovaj parlament.
Zaista su u pravu srpski radikali kada su tražili da se prvo Poslovnikom uredi rad ove skupštine, da se donese jedan zaista demokratski poslovnik na osnovu koga bismo mogli da radimo, da diskutujemo, da se na pravi i pravilan način odnosimo prema parlamentu.
Mi sada idemo u izbor novog guvernera, a nismo razrešili prethodnog guvernera. To još jednom potvrđuje onu praksu koju ste do sada praktikovali. Ako smo ranije mogli u jednom trenutku da imamo više od 250 poslanika, zašto ne bismo sada mogli da imamo dva guvernera, mada mislim da su prve dve tačke dnevnog reda zaista izlišne.
Ukoliko želite da uspostavljate institucije, onda zaista mislim da je institucija predsednika Republike mnogo bitnija i da su prve tačke dnevnog reda trebalo da budu promena Zakona o izboru predsednika Republike, da se raspišu izbori, da imamo tu prvu i najvažniju instituciju izabranu, pa tek onda da krenemo u izbor guvernera.
Drugi razlog zbog koga smatram da su ove dve tačke suvišne je pogotovo kada sam video ko je predložen za guvernera Narodne banke Srbije. Čuli smo da su mu osnovne karakteristike da je dobar saradnik Mlađana Dinkića, da su njih dvojica maltene jedno, da nema razlike između jednog i drugog.
Ako je Mlađan Dinkić pre tri ili četiri godine na onakav način ušao u Narodnu banku Srbije, mogao je tako i Radovan Jelašić da uđe. Džabe gubimo vreme ovde, samo se pokazuje koliko kršite proceduru, samo se pokazuje da ne znate neka osnovna i elementarna načela u funkcionisanju ovog parlamenta. Mogli ste na juriš, kao što ste i onda uradili i da sačekamo onda neke nove izbore da dobijete još veću kaznu od ove koju ste dobili na ovim izborima.
Čini mi se, a to je isticao i zamenik našeg šefa poslaničke grupe, a zaista je tako, da sve ovo što radite su kompromisi za formiranje republičke vlade.
Demokratska stranka Srbije, da bi dobila poverenje od stranke G17 plus, ide prvo da im da mesto guvernera i njima ovim čini da bi se dobilo njihovo poverenje prilikom glasanja o republičkoj vladi. Nisam vidovit, i što reče gospodin Maršićanin, nisam ni Vanga, ali sve mi se nešto javlja da će sledeći korak biti sazivanje parlamenta državne zajednice da izaberete ministra inostranih poslova. Nešto mi se javlja da će to biti gospodin Vuk Drašković. Vi idete tako, pravite taj korak po korak, da pribavite svoju većinu. Ne znam šta je ostalo za SPS, verovatno to da se još neko vreme zabrani Slobodanu Miloševiću da ih zove, da ih ne uznemirava u onome što su naumili da urade.
Na samom kraju hteo bih nešto da kažem, a vezano je za ono što je juče gospodin Dejan Mihajlov rekao reagujući na izlaganje gospodina Zorana Krasića, poslanika Srpske radikalne stranke. Gospodin Dejan Mihajlov je rekao da gospodin Krasić nije rekao istinu kada je tvrdio da su pripadnici Demokratske stranke Srbije učestvovali u kriznim štabovima. Ni jedan poslanik Srpske radikalne stranke ne laže, pa tako ni gospodin Krasić.
Sada ću da vam dokumentujem da je ono što je gospodin Krasić rekao istina: učestvovali ste u kriznim štabovima. Dana 2. novembra 2000. godine organizovana grupa demonstranata upala je u Skupštinu opštine Ub, pretukla poslanike Socijalističke partije Srbije, izbacila ih napolje i preuzela vlast na jedan zaista nelegalan i nezakonit način. Vi ste, gospodine Dejane Mihajlov, vaša stranka, učestvovali u tome, jer je predsednik izvršnog odbora te pučističke vlasti bio Dragan Ranković, član Demokratske stranke Srbije. Dakle, nije istina to što ste vi rekli da niste učestvovali.
Potpuno ste isti kao i oni sa kojima sada pokušavate da napravite vlast, potpuno ste identični njima i zaista ne bio vam ja u koži za prve sledeće izbore, jer sa ova 82 očekujem sigurno, pošto pre toga izaberemo gospodina Tomislava Nikolića za predsednika Republike Srbije, da ćemo vas počistiti i na parlamentarnim izborima i da ćemo onda zaista pokazati kako se vlada u skladu sa zakonom i kako se ova Srbija vodi na jedan pravi domaćinski način.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, a zatim Branislav Rankić. Molim makar ova dva preostala poslanika da govore o onome što je na dnevnom redu.
Nisam prekidao prethodnog govornika, koji je potrošio šest minuta našeg vremena ni jednom rečju se ne obraćajući poslanicima u vezi sa tačkom dnevnog reda. Molim vas da se držite tačke dnevnog reda.

Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici i poslanice, evo već preventivno ste na neki način pokušali da usmerite moju diskusiju, no ipak ću da kažem ono što sam smislio, jer imam na to pravo.
Mi narodni poslanici iskazujemo volju naših birača i vi ne možete da poništite to naše pravo da u njihovo ime govorimo. Možda se vama sadržaj onoga što mi govorimo neki put neće sviđati, ali moraćete ipak da nas saslušate. Mi danas raspravljamo o dve tačke koje se, rogobatno iskazano, zovu predlozi odluka o stavljanju van snage odluke o izboru i da ne govorim dalje, pa onda druga tačka o kojoj danas govorimo - predlozi odluka o izboru guvernera Narodne banke itd.
Mislim da učestvujemo u jednoj nesuvisloj raspravi, pomalo iracionalnoj. Čitava dva dana pokušavamo mi, srpski radikali, da vam kažemo da skinete ove tačke sa dnevnog reda, a ne uspevamo u tome. To je očigledno. Prisiljeni smo da učestvujemo u jednoj iznuđenoj diskusiji.
Mi smo prvenstveno rekli da smatramo da ne treba o ovome danas raspravljati, zato što nema zakonskog, ni ustavnog utemeljenja da se o ovakvim odlukama raspravlja danas. To je rekao i predstavnik DSS-a, gospodin Dejan; lepo je on to rekao i onda je polazište za raspravu i za odlučivanje našao u samom Poslovniku. Osim toga što smatramo da to nema zakonskog utemeljenja, lepo smo vam rekli da nema ni principijelnosti u nametanju ovakve rasprave, jer daleko zanačajnije odluke ove skupštine i zakoni su donošeni istom takvom krađom i prekrađom. Sada kada se kaže, pa mi ćemo naknadno da raspravljamo o tim stvarima, zvuči dobro, ali nije principijelno.
Vi morate dovesti sve krađe u istu ravan, o svim krađama u istom momentu raspravljati, onda vi principijelno nastupate i mi bismo možda takvu raspravu i prihvatili. No, nije to glavni razlog zašto mi, srpski radikali, smatramo da ne treba o ove dve tačke dnevnog reda raspravljati. Ključna i osnovna naša pretpostavka je da ovo nisu bitne tačke, koje interesuju građane Srbije u ovom trenutku.
Ako pogledate političku scenu Srbije, običan građanin koji sa vama ragovara svakodnevno će imati impresiju jednog haosa. Izborni rezultati 28. decembra, iskazani voljom naroda da u ovoj skupštini SRS ima većinu, dali su jasnu poruku koju srpski narod upućuje političarima, a to je da u ovom momentu niko Srbijom, ovakvom kakva je, sam ne može vladati.
Druga je poruka jasna i nedvosmislena, u ovom trenutku u toj vlasti presudnu i najznačajniju ulogu treba dati srpskim radikalima. To je volja naroda, a sve ostalo što u okviru novogovora, novih definicija i novih egzibicija, verbalnih i ostalih, pokušavate da dokažete nije istina.
Sa dve-tri reči samo obrazložiću zašto ovo nije bitno za srpski narod u ovom momentu. Šta je bitno, neko će me pitati. Bitne su ekonomske teme, jer ako već nećemo da pričamo o nečem što je možda isto važno za ovu skupštinu, novoformiranu, da donese pravila ponašanja i rada, a to je Poslovnik, hajde da kažemo da Poslovnik nije važan za narod, ali za narod je apsolutno bitno kako danas živi.
Ekonomija, privatizacija, oni nezaposleni, one stope poreske od gospodina Bože, koga od milošte zovu Boža gulikoža, koje su ponovo isterali narod na ulice da prodaje na automobilima robu, siva ekonomija ponovo cveta na našim ulicama, sve su to životni problemi koji tište ovaj narod i prvenstveno ih treba rešavati.
Dolazim iz zdravstva. U bolnici, u vrhunskoj instituciji u kojoj radim, pacijent mora da donese konce da bi bio operisan. No, to nisu ključni problemi kojima mi treba da se bavimo. Ne treba ni da trasiramo puteve da se ti problemi rešavaju, treba da rešavamo personalna pitanja, zarad interesa pojedinaca i interesnih grupa, pa makar se one zvale i političke stranke. Molim vas, dame i gospodo, znam da ovo što pričam ne interesuje moje uvažene kolege iz drugih stranačkih grupa, ali mi srpski radikali ovo pričamo jer svedočimo istinu srpskom narodu, a srpski narod zna da mi imamo pravo.
Samo par stvari da vam kažem. Zašto je nebitno da donosimo ovakvu odluku? Zbog toga što svi dosadašnji guverneri, a počev od gospodina Dinkića, preko gospođe Kori Udovički, pa i ovog koji nam se sada nudi, aposlutno su iste ličnosti i oni nikakve promene ne donose. Ništa se ne menja. Zašto?
Sve ono što kažu, vodiće monetarnu politiku, fiskalnu politiku, politiku cena, sve je to zapisano i sve je to definisano od strane MMF-a i 2004. godine već vi možete da vidite da su sva ta rešenja zapisana, definisana bez našeg učešća. Jeste, tri musketara naše ekonomije su potpisala to, zajedno sa gospodinom Ivaniševićem iz Crne Gore, da se sa tim slažu, i to je istina. Mi sada prisustvujemo jednom skeču, ponovljenom skeču koji se može nazvati - sjaši Kurta da uzjaše Murta. To je priča i to je gubljenje vremena kojim smo mi sada izloženi u ovom trenutku.
Samo još dve-tri napomene, zašto mi radikali sada dižemo svoj glas; vi ćete kazati, iz političkih razloga. Ne. Mi iz čisto ljudskih razloga dižemo glas protesta, zato što namicanjem ovakve većine, nakaradne, kakvu imate zbog političkih okolnosti u kojoj se nalazi, ovde je ponovo oživeo duh Makijavelija. Ovde duh Makijavelija ne napušta ovu salu. Nije se ni pritajio. Znači, istina nije bitna, cilj opravdava sredstvo, nemamo zakonskog uporišta, nemamo ustavnog uporišta, ali imamo interes i mi idemo ka tom interesu.
Još jedna stvar koja je jako važna, i zašto mi dižemo svoj protest. Ne slažemo se što na ovakav veštački način nama marginalne, a ne mislim marginalne u vrednosnom smislu, nego stranke koje nemaju poverenje birača, a što smo imali u proteklim periodima, crne ovce, bele ovce, sive ovce, čoporativnim učešćem zauzimaju ključne pozicije u ovoj državi. To se upravo i sada događa na jednom manje izraženom mikroplanu i to ne treba dozvoliti. Ne treba, naime, dozvoliti ovo što smo do sada imali, da na ključnim pozicijama vlasti i uprave u ovoj zemlji imamo imporotovane, dresirane eksperte.
Hvala lepo. Ako nemamo domaće pameti, onda ne treba nam ni importovana pamet, a na kraju krajeva, to je i gospodin Koštunica rekao kada je negde spominjao sadašnjeg guvernera; tada je rekao, ko je ta gospođa iz Bolivije. Znači, sada nemamo Boliviju, sada imamo Nemačku i sada je u redu, bliže je našoj zemlji, pa se može prihvatiti.
Evo, ako imam vremena, a vidim da imam još par sekundi, vaše strpljenje neću da zloupotrebljavam, imam još par sekundi. Hoću da vam kažem još samo dve-tri stvari. Jeste da je u ovim političkim prilikama nužda - zima, februar je mesec - politička nužda je naterala da se stvaraju neprincipijelne koalicije. Jeste da će pas sa mačkom morati da spava i pokušava da spava uz pomoć miševa. To je neminovnost koja postoji.
Ovde smo slušali razne priče, neprincipijelne i principijelne, koje apsolutno ne piju vodu. Izađe nam predsednik Demokratske stranke Srbije pre podne i kaže, čitajte gospodina Jovanovića, on je napisao kako parlament treba da radi, kakav kvorum da imamo, a posle podne izađe gospodin Tadić, pa kaže, pa to više ne važi, može da bude i bez kvoruma, to je nova demokratija. Kaže nam, mi smo priznali krađu i pokušava da izbegne termin krađa.
Niste priznali, vi ste naknadno priznali, post festum, vi imate veliku moralnu krivicu što ste post festum priznali, kada ste razotkriveni. Mi bismo vas slavili i aplaudirali vam da ste to uradili na vreme, ali vi to uradili niste.
Znači, da ne idem dalje, ovim završavam. Srpski radikali će sigurno morati da budu protiv iz mnogih razloga, i principijelnih, osnovni i glavni je da srpski narod time ne dobija ništa, a moguće je da mnogo gubi. Hvala.