DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 16.03.2004.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

16.03.2004

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:30 do 18:05

  • TAGOVI

  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2004)
  • Predlozi zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova_sudijama i organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (zajednički načelni pretres) (2004)
  • Utvrđivanje dnevnog reda (Druga sednica Prvog redovnog zasedanja) (2004)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (pojedinosti) (2004)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama (pojedinosti) (2004)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o uređenju sudova (pojedinosti) (2004)
  • Predlozi odluka o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine (jedinstveni pretres) (2004)
  • Predlog odluke o izmenama Poslovnika Narodne skupštine (jedinstveni pretres) (2004)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Emilija Krstić

    | Predsedava
    Reč ima ministar pravde, gospodin Zoran Stojković.
    ...

    Zoran Stojković

    Ono što je prethodni govornik rekao, ja sam isto to rekao. Pokrenut je postupak da bi se dala mogućnost Ustavnom sudu da procesnom merom da nama mogućnost da ispravimo propust i grešku.
    U tom smislu smo mi iskoristili ovo pitanje, da bi na ovaj način ispravili onu grešku koja je napravljena, pa nije blagovremeno odložena primena ovih propisa. Rok od tri godine je dat, odmah da kažem i da razuverim prethodnog govornika, ne da bi se odlagao problem, nego da se dobije dovoljno vremena da se taj problem jednom definitivno reši.
    ...

    Emilija Krstić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, posle njega narodni poslanik Božidar Koprivica.
    ...
    Nova Demokratska stranka Srbije

    Miloš Aligrudić

    Demokratska stranka Srbije
    Ovaj predlog seta zakona očigledno je poslužio kao dobar šlagvort da se mnogi osvrnu na korenite probleme sistema pravosuđa, da o tome danas govore mnogo.

    Kada se podnese jedan predlog zakona po hitnom postupku i kada on sadrži ovo što ovaj predlog zakona sadrži, a to su određene hitne mere koje su u vezi sa odlukom Ustavnog suda Republike Srbije i bez čijeg donošenja u ovom trenutku bi mi i pravosuđe zapali u jedan neverovatan problem koji je ministar maločas objasnio i koji su neki govornici ranije objasnili, onda znači da u ovom trenutku rasprava kada se radi o konkretnim tačkama dnevnog reda, u odnosu na sve drugo postaje izlišna.

    A da se ovde ubeđujemo oko toga, da li je predlagač ili oni koji čine relativnu većinu u Vladi, kao nosioci te vlasti, to je DSS, da li smo mi zlonamerni, nespretni ili loši u načinu predlaganja naših propisa, podsetiću na nešto . Radi se o tome da su ovde pravi reformatori pravosuđa upravo pripadnici DSS.

    Godine 2001. DSS je napravila jedan ambiciozan, smeo i krupan potez reforme pravosuđa. Nažalost, skupšinska većina kasnije, kada je DSS izašla iz vlasti, nije želela da prati i da sluša. Pogazila je taj reformski kurs, ništa nije uradila u smislu integracije ovog propisa, realizacije ovog propisa u pravnom sistemu, ništa nije uradila u pogledu uspostavljanja apelacionih, Upravnog i kasacionih sudova.

    Prema tome, kada se radi o roku koji se ovde kritikuje i iz tog roka izvlači zaključak - da je sistemski reformski kurs DSS koji je 2001. godine bio oličen u ovom setu pravosudnih zakona pogrešan i neprimenljiv. To je potpuno pogrešna premisa! Tada je bio dat jedan dug rok jer se znalo i pretpostavljalo da se određeni elementi ovog sistema ne mogu implementirati za šest meseci. Kako ne samo da ništa nije urađeno, nego u protekle dve godine, sa tim ću se složiti sa prethodnim govornikom, je nešto i unazađeno, upropašćeni su ti zakoni o izmenama i dopunama koji su se u dva ili tri navrata desili u ovom prethodnom sazivu Parlamenta.

    Kao država smo se vratili na početak posla. Valjda možemo uvažiti da ako je nešto vraćeno na sam početak i ništa nije učinjeno u pogledu implementacije ovog seta zakona, valjda je prirodno da i taj rok za novu Vladu i za novi saziv Skupštine bude sličan onome koji je postojao na samom početku.

    Molim vas, danas ovde imamo Predlog zakona po hitnom postupku i one izmene koje se ovim setom zakona predlažu, imaju veze sa odlukom Ustavnog suda Republike Srbije i bez njih bi pravosđe bilo blokirano.

    Prema tome: ovo danas mora da se uradi, a sve drugo može da dođe kasnije kao sistemski predlog i od toga ne da neće bežati Vlada Republike Srbije, pretpostavljam da će to oni uraditi vrlo brzo i mislim da ćemo imati odgovor na sva pitanja koja su ovde danas postavljana. Hvala vam.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, neka se pripremi narodni poslanik Petar Cvetković.
    ...

    Božidar Koprivica

    Srpska radikalna stranka
    Poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, kao i set pravosudnih zakona. Naime, hteo bih samo da skrenem pažnju da po postojećem Zakonu o uređenju sudova apelacioni i Upravni sud trebalo je da poču da rade 1. januara 2004. godine. Dakle, gospodine ministre, taj rok je odavno prošao.
    Postojeći Zakon o uređenju sudova donela je neodgovorna i nestručna DOS-ovska vlast. Takav zakon predstavlja apsolutni pravni promašaj i takav zakon ne može opstati, jer nema materijalne osnove za rad novoosnovanih sudova. Zakon koji predviđa nove sudove, koji nemaju materijalne osnove za rad istih, nije moguće primeniti. Praksa ih je demantovala, demantovaće i ovaj, pa ne treba odlagati njegovu primenu, već ga treba odmah staviti van snage.
    Ovakav Predlog Vlade je improvizacija kojom počinje rad nova vlada. "Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi", rekao je naš čuveni pravnik Valtazar Bogišić. Dodatno vreme koje daje nova DOS-ovska većina improvizuje, pokušava da prolongira nešto što ne može zaživeti u praksi.
    Novi DOS nastavlja praksu starog DOS-a po sistemu "neka drži vodu dok majstori odu", umesto da odgovorno, svesno priđe ovom gorućem problemu koji se odnosi na naše pravosuđe. Umesto da hitno, stručno prionete na posao i nudite sistemska rešenja, vi ste se odlučili na improvizaciju i površnost, sve po sistemu "dok sam nek' sam, a posle mene potop".
    Dakle, vi ćete, srećom, mnogo kraće trajati nego što će ovaj zakon da stupi na snagu. Osnovno ustavno i zakonsko pravo svakog čoveka je da za povređeno pravo traži svaki građanin svoju satisfakciju pred sudom. Zašto? Da pravo, odnosno da nepravo ne bi pobedilo pravo. Pravo na tužbu, na primer u parničnom postupku, zavisi od dispozicije i volje stranke hoće li tužiti nekoga ili ne.
    Takse su toliko prevelike da jednostavno ova većina umesto da smanjuje takse, ovim izmenama propisuje kako podeliti plen.
    Odgovorno tvrdim, kao advokat sa višegodišnjim iskustvom, da građani odustaju od zaštite svojih prava u mnogim slučajevima zbog visokih taksa. Ovaj narod ste do kostiju iscedili. Umesto da nered uklanjate i državu u red dovodite, vi improvizujete.
    Ipak sve nije izgubljeno, iako stvari rđavo stoje, sve je moguće ispraviti ako ste voljni da savesno obavljate svoju vlast. Ali, ništa, gospodo, ne činite što bi trebalo činiti. Nijedan predlog SRS po hitnom postupku niste usvojili. Naravno, ovo govorim zbog građana Srbije.
    Sada se vidi i sada je najjasnije ko je onaj ko bdi nad svojom otadžbinom, ko se najviše borio protiv onih koji nas porobiše - dok taj vama sprema darove. Da imate zahvalnosti prema ovom narodu što ste na vlasti, jer po vama samima vi biste odavno propali.!
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, a neka se pripremi narodni poslanik Nemanja Šarović.
    ...

    Petar Cvetković

    Demokratska stranka Srbije
    Dame i gospodo, na dnevnom redu je jedna tehnička izmena zakona iz seta zakona o pravosuđu, međutim, očigledno da se bilo koja tačka dnevnog reda, čak i ovakva tehnička izmena oko produženja primene odredbi zakona - praktično odredba zakona koja predstavlja završne i prelazne odredbe - da se ta činjenica koristi za veoma široku priču i za temu koja nije na dnevnom redu.
    No, treba reći da u ovom trenutku, pri ovom dnevnom redu, ne treba suditi o radu prethodne Vlade, jer to, kao što rekoh, nije na dnevnom redu, a prethodnoj Vladi su presudili građani na izborima.
    S druge strane, ne može, Vlada niti Ministarstvo koje je stupilo na dužnost pre nekoliko dana, uz ovu tačku dnevnog reda gde su, kao što rekoh, tehničke izmene prelaznih i završnih odredbi, dati predloge, dati vizije za Ustav ili za ceo set pravosudnih zakona.
    Ja ću vrlo kratko podsetiti, radi građana i vas koji znate, da je 2001. godine tačno po predlogu DSS donet niz sistemskih zakona iz domena pravosuđa, međutim, odmah nakon tri ili četiri meseca je došlo do izmene i te su izmene upravo išle, i tako, na svakih nekoliko meseci. Na kraju je prošlogodišnja izmena dovela do toga da je i suština i srž zakona, koji su prvobitno doneti, u potpunosti izmenjena, a to je direktna posledica nepostojanja želje da se primene u praksi zakoni koji su, kao što rekoh, doneti decembra 2001. godine.
    Stoga je nužno i ovu protivpravnu situaciju otkloniti, doduše tu je Ustavni sud svojom privremenom merom dao mogućnost, na taj način što će se prelazne i završne odredbe o primeni zakona produžiti za predloženi rok.
    Kao što ste čuli, i od Vlade i od ministra i od ministarstva, potpuna i celovita izmena sa predlozima će uslediti. Podvlačim, to je tema ove tačke dnevnog reda i na to se moramo ograničiti.
    Na ovaj način će sudstvo funkcionisati kako-tako, a podvlačim, upravo mnogobrojnim izmenama i dopunama u protekle tri godine, nakon usvajanja onog prvobitnog Predloga zakona, je došlo do toga da su za sudije primana lica koja nisu imala nijedan dan u pravosuđu ili je rešenje važeće da ministar imenuje tužioce, što, svakako, ne predstavlja zalaganje niti one prethodne, proklamovano zalaganje, niti one prethodne Vlade, a nikako nije zalaganje DSS i predlagača zakona.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović,  neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...

    Nemanja Šarović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, evo po četvrti put su pred nama setovi zakona, predloga zakona o pravosuđu ili kako smo od predlagača čuli iznuđene mere tehničkog karaktera, interventne mere, prelazno rešenje do definitivnog koje će uslediti 2007. godine itd.
    Još prilikom donošenja ovog zakona 2002. godine, poslanička grupa SRS upozoravala vas je da ne menjate strukturu pravosuđa. Trebalo je prvo da o svemu dobro razmislite, da stvorite sve potrebne uslove, pa tek onda da donosite zakone. Ovako smo u situaciji da, već evo treća godina ide, do primene ovog zakona nije došlo i valjda je sada svima jasno da je najbolje da takav zakon koji se ne primenjuje uopšte i ne postoji u pravnom sistemu.
    Naravno, najbolje bi bilo kada biste vi priznali grešku koju ste napravili i stavili ovaj i ovakav zakon van snage, jer popravljanjem ovakvog zakona najviše, znači, ovo sve liči na reanimaciju nekoga ko je mrtav već dve godine i, s obzirom na to da elektrošokovi nisu prva tri puta dali rezultate, vi sada kažete – dajte, pustite ga malo nek se ohladi, pa ćemo za tri godine, odnosno 2007. pokušati ponovo.
    Rokovi koje ste predložili ovim izmenama zakona, takođe su krajnje neprimereni. Nije korektno od vas da prejudicirate način uređenja sudova za 2007. godinu, jer je već sad evidentno da vi tada na vlasti nećete biti. Godine 2007. verovatno će Srpska radikalna stranka biti u drugoj godini svog mandata - a vi; Kao što znate, mi imamo svoje stavove u oblasti uređenja sudova. Mi mislimo da sudovi treba u da budu opšte nadležnosti, znači, uz dvostepenost i izuzetno trostepenost u odlučivanju.
    Zanimljivo je ono što smo čuli od ministra pravde, gospodina Stojkovića, koji kaže da je Ustavni sud ovom svojom odlukom (Rešenjem) dao mogućnost da se tom privremenom merom zaustavi primena ovih zakona, a da će sada osporene odredbe zakona proglasiti ustavnim.
    Mene zanima kako to gospodin Stojković, ministar pravde, zna kakva će biti odluka Ustavnog suda?
    Mi smo ovakvu situaciju, podsetiću, imali u martu 2003. godine. Ustavni sud je tada ćutao. Tada su ove odredbe zakona stupile na snagu i u praksi smo imali situaciju da su sudije po svom nahođenju, znači, pojedinačno svaki sudija za sebe, postupali onako kako su hteli.! Neki su odlagali sve pretrese, koji su bili zakazani, neki su sudili kao da se ništa nije desilo, iako im to nije bilo u nadležnosti. Ustavni sud tada nije reagovao. Ustavni sud je ćutao i u mnogim drugim važnim pitanjima i odluke donosio tek onda kada je cela situacija bila rešena. Tako je bilo i u vezi Zakona o izboru predsednika Republike, tako je, kako nam kaže ministar, i u vezi ovog zakona.
    Jedan od razloga zbog kojih je ova odluka doneta, Ustavni sud kaže da bi zbog nemogućnosti funkcionisanja sudske vlasti bilo narušeno "načelo podele vlasti" iz člana 9. Ustava. Postavlja se pitanje, da li ovaj dogovor, koji očigledno postoji između ministra i između gospode iz Ustavnog suda, narušava načelo podele vlasti, ili ne? Hvala.