Dame i gospodo, već u raspravi u načelu ukazao sam da je svako nabrajanje u zakonu opasno zato što rizikujete da izostavite nešto ili da upišete nešto što npr. ovim zakonom ne može ili ne bi trebalo da bude sprečeno. Zakon je trebalo da bude opšti i da ostavi Odboru da tumači - ako već imaju tolike plate, verovatno će biti i dovoljno spremni i stručni da tumače - da li je neko izazvao sukob interesa. Prihvatićemo amandman gospodina Vučkovića zato što je pogodio u srž.
Ali, npr. koliko je malo stvari predviđeno i koliko mnogo, u tački 6) kažete da je zabranjeno funkcioneru da primi naknadu od strane države ili međunarodne organizacije, izuzev naknade putnih i drugih troškova, vezanih za učešće na međunarodnim skupovima, shodno odluci nadležnog organa.
Kada bi vas neko pitao šta ste ovim zabranili, ne biste znali šta da kažete, zato što ne znamo šta su ti drugi troškovi vezani za učešće na međunarodnom skupu, a ne znamo ni šta ste zabranili. Šta ako neko od funkcionera dobije Nobelovu nagradu? Zabranili ste mu...
(Iz sale: Za mir, a predsednik države.)
(Predsednik: Molim vas. )
Zanimljivo, pada mi na um da bih tu nagradu mogao da dobijem.
Samo zato što je došlo do nabrajanja u ministarstvu i onda ko se čega setio to je upisano, a ono čega se nisu setili to nije upisano, a nema dovoljno vremena i ne može da bude toliko pažnje da se izbegne greška pri nabrajanju.
Nije dobar zakon. Liči mi na predizbornu kampanju. Liči na zakon o glasanju u dijaspori i tu opominjem vaše koalicione partnere. Jednog dana kada budu raspisani izbori, vi ćete mahati ovim zakonima i govoriti - jesmo vam obećali zakon o sukobu interesa, doneli smo; da li smo obećali da će glasati oni ljudi u inostranstvu, doneli smo. A to što ništa od toga neće biti ostvareno, a to je najvažnije?
Da li donosimo zakone da biste kroz dva meseca mahali njima ili da bi mogli da budu primenjeni odmah? Znam da ih donosite da bismo mahali. Evo, i ja mašem, ali time se ništa ne dobija. Nema nikakve koristi za društvo.
Vi vrlo dobro znate, proteći će meseci dok se ne dogovorite kako će da izgleda taj odbor. Nema obaveze da onaj ko treba da vam predloži kandidate za članove odbora da vam to i predloži u roku; ili će biti kažnjen ili će možda SANU da bude kažnjena ako vam ne dostavi na vreme kandidate za članove odbora.
To znači da ćemo se mi suočiti u ovih nekoliko meseci izbornih, rekao bih, koji nas čekaju sada, sa više primera ovakvih zakona.
Nije potrebno da to radite i mislim, ako ima razuma, sa prihvatanjem dva ili tri amandmana koje su podnele i stranke koje su u Vladi, mi ćemo potpuno obesmisliti zakon i vi to vrlo dobro znate. Zato ćemo, zaista, u danu za glasanje svi mi radikali biti ovde i mi hoćemo da vam dokažemo koliko je lako oboriti ovako loš zakon.
Kada sam već izašao za ovu govornicu, želim svim pravoslavcima i katolicima da čestitam nastupajući praznik, veliki radosni praznik. Kada bi dao Bog da to sve utiče na nas da ubuduće malo više brinemo jedni o drugima.
Mi zaista hoćemo da vam pomognemo da ovaj zakon izgleda što bolje, ako ste spremni da pomoć primite. Ima dobrih amandmana, a nećemo ni mi glasati za svaki amandman, ali hoćemo za one koji popravljaju zakon. Ponavljam, to će uticati na sudbinu ovog zakona, bar što se tiče SRS-a.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 7. i član 7. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre je poslanik DSS-a pričao o preventivnom delovanju ovog zakona. Nije ovo zdravstvo i medicina da je bitno preventivno delovati, nego je potrebno nekad iskustvo zapadnih zemalja, poput Engleske, uzeti, gde je opet ta individualna i kolektivna svest mnogo na višem nivou i gde ako bacite parče papira u "Grin parku" ili "Hajd parku", kazna vam je 100 funti. Nije njihova svest nešto na višem nivou, nego su jednostavno naučeni da imaju konsekvence ako urade nešto što ne treba i što nije moralno.
U ime SRS-a sam podneo amandman na član 7. gde se radi o saopštenju o postojanju sukoba interesa. Član 7. glasi: "Ako organ ili telo raspravlja i odlučuje u stvari u kojoj funkcioner ili povezano lice ima privatan interes, funkcioner je dužan da postojanje privatnog interesa saopšti pre svog učešća u raspravi, a najkasnije pre početka odlučivanja. Od te dužnosti izuzeti su samo narodni poslanici, poslanici i odbornici. Organ ili telo na čijoj sednici je funkcioner saopštio postojanje interesa, dužan je saopštenje da konstatuje i unese u zapisnik. Time se ne dira u pravilo i izuzeće funkcionera i propisano je zakonom koji uređuje opšti upravni interes".
Kod nas u SRS-u je definisano da naslov iznad člana 7. se briše i da se u članu 7. reč "funkcioner" zamenjuje rečima "javni funkcioner" u odgovarajućem padežu. Pre svega, ovim amandmanom se slede prethodni amandmani SRS-a. Radi se o pravno-tehničkoj promeni.
Pre svega, javni funkcioner je lice koje je izabrano, imenovano ili postavljeno da obavlja jednu od javnih funkcija. U članu 7. piše samo funkcioner, a može da se radi o sportskom funkcioneru, znači uopšte nije definisano. Već ste imali odobrenje i poslanika pozicije, kada je Nataša Jovanović poslanik SRS-a izlagala i taksativno nabrojala koje se sve funkcije smatraju javnim funkcijama, a počev od predsednika Republike pa do zaposlenih u državnoj upravi, pokrajinskoj upravi, kao i u upravi lokalne samouprave na poslovima inspekcijskog nadzora.
Zato je potrebno da se tačno definiše da su u pitanju javni funkcioneri, pa bih zamolio ministra lokalne samouprave da uvaži ove argumente i da usvoji ovaj amandman. Hvala.

Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 8. i član 8. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da je jedan ovakav predlog zakona dosta ishitren, brz i da je možda proizvod nečijih lepih želja, ali da je u principu teško primenljiv. Mi smo pokušali amandmanima da popravimo ovaj zakon i da ga privedemo koliko je to moguće ovoj nameni.
Podneo sam amandman na član 8. odnosno precizirao sam taj deo koji se tiče da li je to funkcioner ili javni funkcioner, koji je moj kolega Goran Cvetanović lepo obrazložio. Međutim, u članu 8. tražio sam da se doda još jedan stav, a reč je o članu koji propisuje obaveze javnog funkcionera u vezi njegovih upravljačkih prava, što se odnosi na nas poslanike najviše, odnosno na lica koja su izabrana od strane građana, znači, narodni poslanici, poslanici i odbornici imaju pravo po Predogu ovog zakona da zadrže upravljačka prava koja su već stekli.
Međutim, sam Predlog zakona nije ih obavezao i šta treba da imaju kao obavezu, osim u onom delu, a mislim da je to član 10, gde su njihova prava izjednačena sa ostalim pravima javnih funkcionera.
Ovim amandmanom sam tražio da se doda novi stav koji glasi: "Ako privredni subjekt u kome javni funkcioner ima upravljačka prava učestvuje na javnom nadmetanju ili na bilo koji drugi način stupa u poslovni odnos sa organima ili organizacijama Republike, AP ili jedinice lokalne samouprave, ili sa javnim preduzećima u kojima Republika, AP ili jedinica lokalne samouprave ima više od 25% upravljačkog prava, o takvom poslovnom potezu javni funkcioner je dužan da odmah obavesti Odbor", bez obzira da li je to republički, odbor AP ili lokalne samouprave.
Na jedan ovakav način izbegli bismo moguće zloupotrebe i narodnih poslanika, odnosno lica koja biraju građani kada posluju njihovim upravljačkim pravima prema pravnim i drugim subjektima koji su u manjem ili većinskom delu u vlasništvu Republike, odnosno AP, odnosno organizacije lokalne samouprave.
Pošto još uvek nismo dobili mišljenja ni nadležnih odbora, ni Vlade Republike Srbije koja je predlagač ovog zakona, jednostavno ne znam kome da se obratim da ovaj amandman prihvati, jer verujem da ministar kao ovlašćen predstavnik predlagača nema takvo ovlašćenje bez mišljenja Vlade.

Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Todorović i Milan Nikolić.
Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Nikoliću, gospodine ministre, u ime poslaničke grupe SPS-a podneo sam možda za visinu neobičan predlog.
Predložio sam brisanje člana 8. ovog zakona. Priznajem da bi time, ukoliko bi većina to prihvatila, na neki način promenio suštinu ovog zakona, ali toliko mi se čini teško sprovodivim ovo što piše u zakonu, da prosto nisam odoleo potrebi da predložim da se ovaj član briše.
Radi javnosti, samo da vas podsetim na stav 1. ovog člana, koji kaže da je funkcioner dužan da u roku od 30 dana od izbora, postavljenja ili imenovanja prenese svoja upravljačka prava u privrednom subjektu na pravno ili fizičko lice, koje nije povezano lice, da ih ono, u svoje ime a za račun funkcionera, vrši do prestanka funkcije. Molim vas, čim nešto na nekoga prenesete postaje povezano lice. To piše u stavu 2. ovog člana.
Pitam sve vas kolege poslanike, koji eventualno imate vlasništvo u društvima sa ograničenom odgovornoću, u formi udela ili u akcionarskim društvima u jednom broju akcija - vi ste zato što vas je neko cenio kao stručnjaka u određenoj oblasti izabrani za funkcionera, ali ste po ovom zakonu dužni da svoja upravljačka prava koja vam proističu iz vlasništva prenesete nekom drugom pravnom ili fizičkom licu, što će reći da mu poverite vođenje vaših poslova i čuvanja vaše imovine; pri tome, vi ne možete da odlučite o tome kome biste najradije dali da upravlja vašom imovinom - kome najviše verujete?
U kategoriji povezanih lica imate sina, ćerku, suprugu, vanbračnu decu, braću i sestre, taštu i tasta, šuraka, imate širok krug ljudi od kojih ali baš nikome ne možete da poverite vođenje svojih poslova.
Za četiri godine mandata, dok radite jedan posao najčestitije, najpoštenije, taj kome ste preneli, a da je van ovog kruga, vođenje svojih poslova, može upropastiti vaše poslove. Ko je ovde onda kriv?
Drugo, koji su to ljudi, pravna lica ili fizička koji bi prihvatili vođenje poslova, odnosno prijem upravljačkih prava nekoga ko je izabran na određenu funkciju. Ako pri tom imate muku funkcionera da prijavi svu imovinu i sve prihode, ali baš svih lica o kojima sam govorio, i to sve u roku od 15 dana, da bi vršio dužnost zamenika ministra, ministra, šefa itd. i da se sa svima njima zavadi zato što ih legalno ili ilegalno prijavljuje za poslove koje obavljaju ili da ih prijavi odboru ukoliko sami nisu spremni da podnesu te podatke, onda vi vidite koliko ponekad jedna dobra namera, a ne sporim dobru nameru, može biti apsolutno i teško sprovodiva u životu.
Konačno, šta podrazumevamo pod upravljačkim pravom? Ako narod o ovome sluša, on pre svega misli da je to direktor preduzeća nekog privrednog subjekta, koji može jednog dana, a možda i ne može stupiti u neke poslovne odnose sa ljudima koji rade za državu, što samo po sebi ne mora biti nezakonito, prljavo, nepošteno i ne mora biti štetno po javni interes.
Nisu samo direktori u pitanju, nego možda neki drugi ljudi, koji su čitav svoj život uložili u neko preduzeće, u neki biznis, posao, a danas zarad interesa svoje političke stranke, naroda ili zarad nekakvog sopstvenog afiniteta prema nekom poslu prihvataju da vrše javnu funkciju. Onda ćete doći do toga da ćemo imati drastično suženu bazu kadrova koji će uopšte prihvatiti ili biti u mogućnosti da saglasno ovom zakonu obavljaju neki važan posao za državu.
Nisam siguran da se ovaj član mogao popraviti. Da jeste, to bih predložio. Bar ja nisam mogao da ga popravim. Ne znam da li je moguće da Vlada napravi amandman koji bi išao u tom pravcu da pomiri ove suprotnosti o kojima sam govorio, ali imaćemo muku da to realizujemo.

Hvala vam. Dame i gospodo narodni poslanici, po članu 81. isteklo je vreme za rad.
Molim vas, naravno da svim vernicima hrišćanskih veroispovesti želim srećan Uskrs. Budite sa svojim porodicama i sa svojim narodom do utorka u 10,00 sati, kada nastavljamo rad sednice.
Istovremeno, sednica Zakonodavnog odbora održaće se u utorak, 13. aprila 2004. godine u 09,30 časova u sali jedan u prizemlju. Prijatno.