Mi smo juče, dame i gospodo, raspravljali o predlogu zakona koji je predstavljao izborno obećanje DSS. Danas govorimo o grupi zakona koji predstavljaju izborno obećanje G17 plus, privezaka i DOS-ovske i DSS-ovske vlasti.
Naravno, mi znamo da je legitimno pravo svake poslaničke grupe, odnosno svake stranke, čak i obaveza, da kada osvoji vlast ispunjava izborna obećanja. Ali, ovo što radi Vlada Srbije predstavlja samo nekakve zakone, nekakve predloge zakona koji su i ostaće samo mrtvo slovo na papiru. Ništa od ovih zakona ne znači boljitak građanima Srbije, a građani Srbije očekuju od Vlade da donese neki zakon od kojeg će građani zaista živeti bolje i gde će osetiti da se nešto promenilo u zemlji Srbiji.
A mi iz SRS znamo da se ništa nije promenilo i da ne može da se promeni dok u Vladi učestvuje G17 plus, dok u Vladi učestvuju Mlađan Dinkić i Miroljub Labus.
Mi iz SRS ne verujemo u dobru nameru Mlađana Dinkića i zato, čak i ako neki tekst zakona i nije tako loš, ne možemo glasati za njega, jer znamo iz iskustva, a svi građani Srbije znaju kakva je uloga Mlađana Dinkića bila u upadu u Narodnu banku, uloga u Nacionalnoj štedionici, uloga Mlađana Dinkića u trgovini električnom energijom. Na osnovu tih iskustava, mi znamo da i ovi zakoni neće značiti ništa, da i ovi zakoni samo stvaraju mogućnost da Mlađan Dinkić i dalje radi na način na koji je radio, sad pokušava da institucionalizuje svoje radnje, zna on već kakve, kroz ove predloge zakona.
Na zakon o garancijskom fondu osnovna zamerka poslaničke grupe SRS je u tome što smatramo da u ovaj posao ne treba da se meša država, jer je ovo posao poslovnih banaka, odnosno trebalo bi da bude. Bez obzira na to, pokušali smo da intervenišemo amandmanima, sa krajnje dobrom namerom da ovi zakoni bar liče na nešto kada ih budete usvojili.
Naravno, usvojićete ih, u to ne sumnjamo, a osnove naših amandmana su upravo u tome da vam skrenemo pažnju, jer u ovom zakonu ste predvideli određene norme kojima se uređuju unutrašnji odnosi u Vladi, i to na način suprotan Zakonu o Vladi. Pohvalio se ministar da nam je usvojio dva-tri amandmana. Ništa vi niste nama, Mlađane Dinkiću, usvojili. Usvojili ste amandmane, jer ste shvatili da je neophodno da na ovaj način popravite ove zakonske predloge.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu; ovaj zakon je upravo ono što sam rekla na početku – pravni okvir za pravo delovanje Mlađana Dinkića, a to znači da je poslove platnog prometa, koji su, inače, najskuplji u Evropi i koje je Mlađan Dinkić predvideo za banke svoje miljenice i za mogućnost stvaranja bankarskih lobija u Srbiji. Učešće tih već formiranih bankarskih lobija videćemo vrlo brzo i čućemo za ovom govornicom od predsednika Anketnog odbora gospodina Vučića, koji se tim poslom bavio, ali o tome ćemo kad to bude aktuelno.
Gospodina Dinkića Srbija pamti po poslu sa početka 2001. godine, kada je ugasio četiri velike banke u Srbiji. Ni do dana današnjeg nije objasnio građanima Srbije gde se denuše one stotine miliona maraka koje je zatekao u Beobanci. Na ime ugašenih državnih banaka Mlađan Dinkić je u Srbiju uveo neke inostrane banke iz beloga sveta, banke "žnj" kategorije.
One u svojim državama nemaju nikakvog ugleda, a ovde su dovedene da bi pljačkale građane Srbije kroz nekakve neprimereno skupe kredite koje, naravno, niko ne uzima, jer ko je u stanju da otplaćuje tako visoke kredite kakve nam nude ti belosvetski bankari Mlađana Dinkića.
Ovaj treći zakon o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj u suštini zaista Srbiji treba. SRS nema ništa protiv da država izmiruje svoje obaveze, ali je nejasno zašto ovim zakonom od gotovine pravite veresiju. Imali smo Zakon o porezu na finansijske transakcije, imamo i sada taj zakon, koji je namenski zakon, koji je donet za obnovu Kolubarskog okruga posle NATO agresije. Nije bilo nikakvog razloga da se sredstva koja bi se ubrala po tom zakonu ne usmere na ovu državnu obavezu. Onda ne bi bilo potrebe da se zakon donosi po hitnom postupku, a da mu se primena odlaže zaključno sa 2007. godinom, već bi primenom ovog zakona mogla država da izmiri svoje obaveze već do kraja ove godine.
Mi srpski radikali, kao što rekoh, nemamo ništa protiv donošenja ovog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj, ali mi ne verujemo da je ova vlada, a pogotovo ministar Mlađan Dinkić spreman da sprovede ovaj zakon, s obzirom na već velika i prevelika zaduženja u koja je Srbiju uveo stranački predsednik Mlađana Dinkića Miroljub Labus i s obzirom na sve ono što znamo o njihovom učestvovanju i radu u onoj prethodnoj DOS-ovskoj vladi, čiji su privezak bili kao vajni eksperti.
A i u ovoj vladi, čiji su takođe privezak, ništa nisu uradili, niti će uraditi bilo šta što bi bilo značajno i od koristi za građane Srbije. Očigledno je da će Mlađan Dinkić da nastavi onako kako je i započeo karijeru kada je sa čarapama i dugim cevima ušao u Narodnu banku.
Ovde je bilo govora zašto srpski radikali, kada su bili u vladi, nisu doneli neke od ovih zakona. Gospodo, naše učešće u vladi je bilo, vi to dobro znate, zaista vrlo kratko i u doba NATO agresije i obnove zemlje. Mi jesmo bili manjinski partner u toj vladi, danas je to neko ovde rekao i rekao je da nije bitno da li je neko manjinski ili većinski partner.
Znam i zašto je to rečeno, zato što onaj ko je manjinski partner, poput G17 plus, vedri i oblači u ovoj vladi Vojislava Koštunice.
Takođe, moj kolega Vučić je rekao da bi za kampanju za ovom govornicom što je G17 plus provodi očigledno u korist SRS da nam dostavi tekući račun da bismo platili te usluge G17 plus. Evo, predlažem da vam te usluge platimo najskupocenijim što imamo, a to su knjige prof. dr Vojislava Šešelja. Ako biste njih pročitali, gospodo, onda biste se prepoznali u mnogim stvarima.
Nemojte da se smejete. Smejali su se i oni pre vas, pa su se onda mnogo okretali oko sebe kada se pojavila knjiga "Laufer mi javlja", a Laufer i dalje javlja.
