Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Darko Glišić.
Sreto Perić nije tu. Ima reč narodni poslanik Darko Glišić. Nije tu.
Ima reč narodni poslanik Nikola Novaković, a neka se pripremi narodni poslanik Mita Avramov.
Po Poslovniku? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde stoji da narodni poslanik koji se nalazi na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije dužan je da prilikom utvrđivanja kvoruma, kao i u toku rada sednice, bude prisutan na sednici Narodne skupštine.
Očigledno je, gospodine Markoviću, da sa desne strane našeg parlamenta ima poslanika koji rade kao profesionalci u Skupštini, pa molim da ubacuju kartice sve vreme rada Skupštine i da se vodi računa o ovom članu Poslovnika.

Naravno da molim sve narodne poslanike da vode računa o tome da su na stalnom radu.
Reč ima narodni poslanik Nikola Novaković i neka se pripremi narodni poslanik Mita Avramov.

Moje dame narodne poslanice, kolege narodni poslanici, ne znam šta je prouzrokovalo ovu atmosferu u Narodnoj skupštini, ali verujte da mi se uopšte ne sviđa. Imamo s jedne strane atmosferu starogrčke skupštine, davno napuštenog sistema aplaudiranja govornicima, pa sa strane sede ljudi koji osluškuju i kažu - ko je dobio jači aplauz, taj je više u pravu. Aplaudirati mislim da nema potrebe.
Sa druge strane, prisustvovali smo jedan sat ovde prilično amaterskom duelu jednog debatnog kluba brucoša bilo kojeg pravnog fakulteta. Ovo je parlament i ovde se ozbiljne stvari događaju. Ko god izađe ovde snosi odgovornost za ono što je rekao, moralnu naravno.
Mi pred sobom imamo jedan zakon i dva predloga izmena i dopuna, i po meni, vrlo važnih zakona koje je podnela Vlada Republike Srbije. Pročitali smo ih dobro i ne vidimo nijedan razlog da ovi zakoni ne budu usvojeni, ali pri tom duboko uvažavamo teškoću u kojoj se nalaze poslanici Srpske radikalne stranke, jer smatraju da kao opozicija unapred moraju da budu protiv. Ne, zato mi se ta atmosfera ne sviđa. Slažem se, treba reći šta je po mišljenju grupe ili lično, šta nije u redu u zakonu, podneti amandman i onda o tome da raspravljamo. Generalno, nemajući valjane argumente, odlutati u pitanje raznoraznih nacionalnih štedionica itd. mislim da nije način.
Samo još nekoliko rečenica, jer moram da vas podsetim, a vrlo neredovno govorim unazad; moja priroda je danas, pa unapred. Samo tako mislim da možemo da postignemo neki boljitak i da brže dođemo do te tzv. bolje budućnosti.
Niko nije verovao 2000. godine da će stara devizna štednja biti vraćena. Niko nije verovao da neće biti inflacije. Niko nije verovao ili bar stručnjaci i ogroman deo javnosti je sumnjao u pozitivan rezultat prenosa platnog prometa iz Službe društvenog knjigovodstva ili ZOP-a u banke. Danas se o tome više ne govori i to je jedna apsolutno normalna stvar. Da ne govorim o kursu marke, odnosno kasnije evra, i pretvaranja, i čitavog tog posla.
Prema tome, ne postoji nijedan razlog da se sumnja u iskrenost i efikasnost zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj. I, ovo je prvi put da se o ovome i govori, ali verujte da je i poslednji put, jer ako zakon bude usvojen, sve obaveze koje stoje, po ovom zakonu, na strani države biće ispunjene, upravo onako kako to tu piše.
Kritikovati zakon o garancijskom fondu zbog toga što se banka bira javnim tenderom, ne mislim da je mudro. A kako drukčije?
Kritikovati zbog toga što će i seljaci moći da učestvuju u dobijanju kredita, takođe ne mislim da je mudro.
I, konačno, poslednji zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu, kojim se zaokružuje jedna celina platnog prometa i u potpunosti usaglašava ova oblast sa evropskim propisima, takođe ne mislim da je mudro.
Videćemo kako će to profunkcionisati u praksi, jer treba i da naučimo da primenjujemo taj zakon, ali van svake sumnje je da smo ovim napravili ipak jedan veliki korak napred.
Na kraju, iako sam u opasnosti da budem upozoren od predsedavajućeg, iskreno ću vam reći ko će biti predsednik Republike Srbije. Onaj koga građani Srbije budu izabrali. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Mita Avramov. Neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić.
Pre toga, po Poslovniku, oprostite gospodine Avramov, reč ima gospodin Mihajlov. Reći ćete mi član.

Član je 82. stav 4. Nažalost, ovog puta moram uputiti to predsedniku Skupštine, jer je on suviše tolerantan i suviše fin, a vi taj jezik ne razumete.
U članu 82. stav 4. piše – kvorum se utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje prilikom ulaska u salu ubacivanjem identifikacione kartice u poslaničku jedinicu.
Koliko vidim vi to ne radite, ali znam pouzdano da uvek činite kvorum kada dižete dnevnice i plate, i mogao bih da upozorim javnost da vas ne vidi tu dok ne ubacite kartice; pa izađite napolje, vaše je pravo da ne budete u sali, niko vam to i ne zabranjuje. Vi to znate, ja to dobro znam, i uopšte nam neće smetati, niti ćete nam nedostajati, ali ako već hoćete da učesvujete u diskusiji, u radu ovde, onda vas molim da se držite Poslovnika.
Gospodine predsedniče, zamolio bih vas da ubuduće zamolite gospodu da to urade.

Zahvaljujem.
I dalje ću raditi po Poslovniku i kada god procenim da je neophodno pristupiti proveri tražiću da se pristupi proveri, a u međuvremenu, molim vas, ponašaću se kao što sam malopre i rekao, prema članu 99. i molim vas nemojte vređati druge poslaničke grupe. Oni i te kako imaju razumevanja za toleranciju. Zahvaljujem.
Izvolite gospodine Avramov.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo ću vam pokazati da SRS i svi njeni članovi, naročito ovi u sali, imaju najveće srce i da svi možete da stanete u njega, vi koji ste tu, a i oni koji nisu.
Neću da kritikujem nikoga. Pokazaću vam da radikali žele i hoće da pomognu, normalno, ako ih vi saslušate. Ono što radikali kažu i ako je dobro vi to odbijate samo zato što je od radikala.
Dug koji naša država ima od tri milijarde, kako će se vratiti, mislim da to ni ova vlada, na ovaj i ovakav način, sa ovim setom zakona, nema šanse da ispuni, i da olakša građanima da obezbedi bolji život.
Da bi se ovaj dug prvenstveno vratio, mi moramo pokrenuti privredu, glavni zamajac, da dođemo do zdravih para tj. mi moramo nešto proizvesti. Mi moramo prodati nešto svetu. Moramo doći do zdrave valute, a nije način da se vrati dug ili da se zaduži novi kontingent novca, ali sa uslovom da se isporuči neko ko je ovde u ovoj državi, kao Mladić ili Karadžić. Jer, to su samo uslovi da bi se dobio kredit. To nije da se dobiju pare, a da se ne moraju vratiti.
Znači, da bi dobili kredit to je jedan od osnovnih uslova, o tome smo čitali i u novinama, gde se i sam predsednik Vlade izvinjavao i rekao da nema podatke da su oni u našoj zemlji, ali mislim da do tog uslova neće ni doći.
Da bi se suzbila siva ekonomija moraju se pokrenuti i stvoriti sredstva za pokretanje malih i srednjih preduzeća. SRS je to u svojoj kampanji govorila, kako i na koji način doći do para, da bi se mogla finansirati ta mala ili srednja preduzeća, a to je od prodaje postojećih firmi, da se ta sredstva usmere baš u ovaj razvojni program.
Ljudi koji se bave sivom ekonomijom su uglavnom naši radnici koji su ostali bez posla u poznim godinama, kada više nisu u stanju da započnu nešto drugo da rade, a nisu ni za penziju i niko takve radnike ne želi. Oni moraju da prežive, da stvore koliku-toliku egzistenciju svojoj deci i zato moraju da se bave raznim švercom, cigareta itd.
To nije glavni problem naše države i našeg društva. Glavni problem je upravo ovaj – pokrenuti glavni zamajac, uposliti radnika, vratiti ga na njegovo radno mesto i ostvariti javne radove. To su osnovni uslovi i preduslovi da se dođe do zdravih para da bi mogli stvarno da funkcionišemo, jer mi imamo dosta prirodnih resursa u našoj zemlji.
Mi imamo energenata, to su glavni pokretači za mašine. Imamo našu Vojvodinu, koja je glavni pokretač za ljudsku mašinu, za ljudsku ishranu. Imamo zdravo tlo koje još uvek nije zaraženo. Imamo zdravu vodu koja još nije zaražena. Moramo to čuvati i moramo to unovčiti.
Zapad interesuje sve ono što je zdravo, oni to žele od nas. Niko u Evropi nema zdraviju vodu od nas. Voda se kupuje. Ako se mi budemo ovako ponašali, kao do sada, sa raznim hebricidima i mi ćemo je kupovati, ali ne znam odakle.
Znači, imamo dosta resursa, dosta stvari koje možemo da unovčimo, da dođemo do zdravog kapitala, da bi mogli da poboljšamo uslove življenja svih građana u našoj Republici.
Mi nismo nikakva grupa eksperata, ali narod će pokazati na ovim izborima ko su eksperti, u koga ima poverenje i ko će ga izvući iz ove krize.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Takač Ištvan.

Šteta što su ova tri zakona spojena u jednu tačku dnevnog reda, pa možda izostane možda i kvalitetnija rasprava o ovim predlozima zakona. Ali, hajde da krenemo nekim redom. Po redosledu, pre svega to je Predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj.
Svi ovi zakoni imaju nekoliko svojih dimenzija. Ovim zakonima političke stranke koje čine Vladu jasno stavljaju do znanja svojim biračima da na ovaj način ispunjavaju predizborna obećanja. To je pravo Vlade. Da li se to nekome sviđa ili ne sviđa, nije bitno. Bitno je da na ovaj način Vlada pokušava da reguliše ono što je obećala.
Mi smo podneli nekoliko amandmana na ovaj predlog zakona, sa ciljem da se neke norme preciziraju, a moram da kažem i otklone neka elementarna neznanja sistema podele vlasti u našoj zemlji, kako bi ovaj zakon mogao što bolje, efikasnije i preciznije da se sprovede.
Druga dimenzija ovog predloga zakona jeste ta tzv. promotivna. Promoviše se, u ime predlagača, navodno, jedno ministarstvo koje je efikasno. Na čelu tog ministarstva efikasan čovek, efikasno osvojio Narodnu banku, efikasno regulisao sukcesiju, efikasno ugasio banke, efikasno stavio do znanja svima da ne sprovodi nijednu odluku Saveznog ustavnog suda, sve efikasno, sve brzo. Pripadnik jedne mlade generacije ekonomista koji se razumeju samo u utvrđivanje vrednosti kapitala i podanici jednog mentaliteta Zapadne Evrope – kako zgrnuti što više.
Naravno, to nije novina u ovoj Narodnoj skupštini. I u prošlom sazivu imali smo prilike da gledamo drugačiji sastav Republičke vlade. Imali smo jednog ministra koga smo zvali "Mister evro", jer je u svakoj rečenici licitirao sa iznosima deviza koje se dobijaju po osnovu donacija i pomoći, pa kada je ta varijanta pročitana od strane svih poslanika, onda je počeo kao argumente da dovodi profesore pravnog fakulteta, koji su se zadržali u ovoj sali samo pet minuta i pobegli bez traga, obrukani što su bili u društvu takvog jednog ministra.
U prošlom sazivu smo imali jednog ministra finansija koji je na sve moguće načine pokušao da skupi što veću moć. Gotovo sve što ima bilo kakve dodirne tačke sa "f" smeštano je Ministarstvo finansija: javne nabavke, imovina, plaćanja, budžet, budžetski sistem, kontrola.
To je bilo jedno omnibus, hiperglomazno ministarstvo, za koje je stvarno bio potreban genijalac. Međutim, ni genijalac nije spasao finansije ove zemlje, osim jedne veštački održane monetarne stabilnosti. Mi imamo kompletnu destrukciju u društvu i našoj privredi.
Dobro je kada država pokušava da izmiri svoje obaveze koje ima prema svojim građanima. To je taj medijski efekat ovog zakona. Zašto? Kada običan građanin čuje da se donosi zakon kojim treba da se vrate sredstva, onda malo ko ima hrabrosti da bude protiv tog zakona, jer po logici stvari, građani kažu – taj koji je protiv tog zakona, on ne želi da se meni vrate moja sredstva koja su zamrznuta na nekom računu, odnosno sredstva koja je neko potrošio. Tu ste verovatno uspeli. Verovatno niko ne napada ideju vraćanja ovih deviznih sredstava. To niste imali prilike ni da čujete od SRS.
Skrećem pažnju jednom od prethodnika, koji je malopre rekao, izvršio jednu klasičnu zamenu teza, da je SRS protiv toga da seljaci mogu da uzmu kredit, kada je u pitanju onaj sledeći zakon i da je SRS protiv toga da država izmiri obaveze koje ima prema svojim građanima. Nemojte sa tako sitnim podvalama da idete. Naši građani vrlo dobro znaju o čemu se radi.
Naravno, jesmo za to da država ispuni onu svoju obavezu, ali imamo i pravo i obavezu da kažemo da nismo da se to radi pod uslovima, na način i sredstvima, a pogotovo u pogrešnom pravcu. To je naše pravo i zbog toga smo podneli amandmane, da se malo uredi taj zakon, da tokom sprovođenja tog zakona ne bi nekoga zabolela glava, da se ne bi formirao anketni odbor, da se ne bi u medijima nepotrebno pričalo i oko primene ovog zakona, jer gotovo da ništa ne može u ovoj zemlji bez neke afere.
Naše je pravo da kažemo – gde god se javljaju pare, računi i finansije, tu je G17 plus. Retko ko može da nas demantuje. To je tačno. Samozvani eksperti. Svako može da bude ekspert i da ugasi banke.
Onaj ko je obezbedio sredstva u budžetu, koji nema blokadu, koji nema sankcije i može da napravi neku dinamiku vraćanja sredstava, naravno da bi predložio sličan zakon kojim se izmiruju obaveze prema građanima. Verovatno nisu te obaveze mogle da se izvrše za vreme sankcija, blokade ili NATO agresije. Ne treba praviti od ovoga nešto epohalno.
Ko će da izmiri obavezu? Naravno, poreski obveznici, oni koji plaćaju porez, akcize, koji pune budžet Republike Srbije, jer jedino iz tih sredstava i mogu da se obezbede u budžetu pare da bi se vratio zajam. Nema tu neke nove rupe na saksiji. Jedino tako može država i da funkcioniše.
Ono što nas zabrinjava to je, ako je članom 7. ovog zakona navedeno da administrativne poslove u sprovođenju ovog zakona sprovodi Ministarstvo finansija, onda za druge poslove ne treba da se pita Ministarstvo finansija, već, pre svega, Vlada. Kad već pričamo o znanju i neznanju, mora da se zna kada se zakonom nešto reguliše i odlučuje ko treba da sprovede taj zakon i kaže se da je to Vlada; onda se dalje ne ulazi u unutrašnje odnose između Vlade i organa ispod Vlade. To je pravilo u pisanju zakona.
Kada se kaže - neka komisija, onda onaj ko piše to u zakonu mora da navede šta znači ta komisija, da li je radno telo Vlade, državni ili paradržavni organ, da bi se znalo kakva je mogućnost da čovek štiti svoja prava.
Vi ste u ovom članu napisali "obrazuje komisiju", a posle ste rekli "protiv odluke komisije može da se vodi upravni spor". Na bazi toga, komisija Vlade je državni organ. Povedite malo računa. Da imate ispravan Republički sekretarijat za zakonodavstvo, ovo ne bi moglo da prođe ni u nacrtu ovog zakona, a kamoli da dođe pred poslanike Narodne skupštine. Nije dovoljno napisati to, već se mora voditi računa i o pravima ljudi, o pravu na žalbu, o pravu da štite svoje interese, ukoliko je državni organ pogrešio u primeni zakona. O tome ste morali da vodite računa, kao što ste morali da u članu 12, kod konverzije i ovih drugih stvari, izbacite ministarstvo.
Ne može ministarstvo da bude taj organ koji će taj posao da radi, ne može. To su neki krupni nedostaci. Vlada je prihvatila naša dva amandmana, a bolje bi bilo da je prihvatila sve amandmane, onda bi imala koliko-toliko uredan zakon, primenjiv, jasno razgraničenim pravima i obavezama.
Sledeća stvar na koju bih vam skrenuo pažnju, nije dobro da u članu 4. navodite da prava ne zastarevaju. Pa vi ovim zakonom dajete dušu ovim zakonima koje stavljate van snage. Naravno da nijedno pravo koje je imao građanin koji je upisao i dao pare na štednju nije zastarelo.
Nemate potrebe to da upisujete ovde, možete samo da stvorite zabunu u sprovođenju i primeni ovog zakona.
Ovim zakonom se vrši konverzija obaveze prema građanima. Koja konverzija? Obzirom da su istekli rokovi i da država nije ispunila svoju obavezu, ona ovim zakonom reguliše svoje dospele obaveze i nema to šta da zastari. O tome ste svakako morali da vodite računa da malo uredite ovaj zakon i da malo razvlastite ministra finansija, svoju efikasnost i brzinu može da pokaže i kao član Vlade na drugi način, ali nikako da ministarstvo ubacujete u ovaj posao, tim pre što je Vlada izvršni organ.
Što se tiče ovog drugog zakona, to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o Garancijskom fondu. Samo radi podsećanja, prošle godine, a mislim da je bila jesen, nekoliko dana je trajala rasprava o ovom zakonu, o Zakonu o garancijskom fondu. Taj zakon je nekako izglasan u Narodnoj skupštini.
Svi su dali brojne primedbe na taj zakon. Prvo, što se reguliše materija koja ne bi smela da bude u nadležnosti države. Reguliše se materija koja mora da bude prepuštena bankama i njihovim poslovnim politikama. Kako se formirao taj fond, po zakonu? Formirao se tako što u jednom članu čak i ne stoji šta je osnovni kapital tog fonda. Formirao se tako što je nadležnost dobilo Ministarstvo za privatizaciju, a promena ministra sada nalaže da to više ne bude nadležnost Ministarstva za privatizaciju i privredu nego Ministarstva finansija.
Onaj ko je predložio ovaj zakon, očigledno nije čitao svoj Zakon o ministarstvima. U onoj odredbi tog zakona koja reguliše delokrug rada Ministarstva finansija ni najširim tumačenjem ne može da se dođe do bilo kakve veze između Garancijskog fonda i Ministarstva finansija. Znači, promena ovog zakona je potrebna da bi se ispunila dva obećanja: jedno je da će biti sagledani poljoprivrednici i drugo da taj posao prigrabi Ministarstvo finansija.
Usput treba reći da loš zakon postaje još lošiji sa ovim izmenama i dopunama, a evo zbog čega. Zbog toga što se članom 4. Predloga zakona daje pravo Fondu da slobodna sredstva može plasirati na način kako poželi ministar finansija. Onda ćemo imati praktično jednu igranku.
Milijarda i po je navodno u budžetu izdvojena za Garancijski fond, vode se kao sredstva investicija u privredi iz budžeta, biće možda na računu Fonda, a da li će biti u mogućnosti da se ta sredstva plasiraju, odnosno da se po osnovu tih sredstava izdaju garancije i supergarancije, pa to zavisi od poslovnih banaka. Ovim zakonom se štite banke, a ne oni koji uzimaju kredite od banaka.
Znači, nema ovde zaštite maloprivrednika niti seljaka koji bi uzeo kredit, pa nijedna banka ne daje pod povoljnim uslovima kredite. Pogledajte koje su kamatne stope. Mi gotovo da nemamo domaće banke, sve su inostrane banke. One tek ovih godinu dana nešto malo su kreditno aktivne, ali mnogo više prema fizičkim licima, gde postoji mogućnost da se obezbedi kredit.
Što se tiče pravnih lica, znate i sami, retko ko uzima kredit, ne ispunjava uslov. Gde da se upiše hipoteka kada pola države nije maltene u javnim knjigama. To su ti veliki, krupni tehnički problemi koji onemogućavaju poslovnim bankama da daju kredite, jer su veliki rizici.
Pošto je veliki rizik, onda su i kamatne stope mnogo veće i to su neisplativi krediti. Te neisplative kredite bi Vlada preko Garancijskog fonda obezbeđivala tako što bi garantovala bankama koje se upuste u taj posao.
To je jedno od izbornih obećanja i tu su, navodno, sagledani poljoprivredni proizvođači, seljaci, kao i oni će, navodno, da uzmu kredit. Ta je ista priča i prošle godine bila u ovoj Narodnoj skupštini. Taj fond nije ni formiran maltene. Papirološki je formiran. Koju on aktivnost ima?
Decembra meseca su neke pare obezbedili od prodaje duvanskih industrija itd. Koji su efekti toga, pa zašto mi nismo iz obrazloženja ovog zakona dobili rezultate rada tog fonda. Nema rezultata. Donosimo zakon da bi rekli - ispunili smo obećanja. Davaće se garancije i supergarancije, to nije problem, ali je problem što poslovne banke neće da daju kredite tako povoljne kao što neko smatra da treba da budu povoljni.
Nalazimo se u začaranom krugu. Da li je moguće izaći iz ovoga? Verovatno pod utiskom privatizacije, a zašto ne reći i uništavanja naše privrede, počev od onih kriznih štabova, eto, da se setimo, koalicija je ovde, ta koja je i osmislila krizne štabove novembra, oktobra i decembra 2000. godine, a koji su razorili našu privredu, upravljačke strukture su razorene -šta radi u ovoj našoj zemlji. Koja preduzeća rade? Ko tu ima neki poseban interes da formira malo i srednje preduzeće.
Promet sa inostranstvom je liberalizovan. Naša privreda ne može da se uhvati u koštac sa robama koje dolaze iz inostranstva. To je taj začarani krug. Ovo su promotivni potezi Vlade – evo, mi smo uradili, a što vi ne koristite, to ne znam, videćemo, možda će biti.
Možda je najbolji dokaz za tu vrstu promocije zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnom prometu. Taj zakon je usvojen u Saveznoj skupštini dok je postojala SRJ.
Predlagač tog zakona nije bilo Ministarstvo finansija, odnosno Savezna vlada, nego guverner Narodne banke Jugoslavije u to vreme. Šire tumačeći, mogao je da bude predlagač. Donet je zakon. Zakon ima ukupno 59 članova.
Danas na dnevnom redu nalazi se zakon o izmenama tog zakona koji ima 46 članova, a od toga 42 člana se odnose na promene ovih 59 članova. Šta to znači? Lakomisleno, preuranjeno, nestručno, nedovoljno sagledano koje su posledice prelaska platnog prometa na poslovne banke. Godinu dana pre početka primene zakona je maltene usvojen taj zakon i kada je u januaru krenula primena tog zakona imali smo otprilike 2-3 meseca haos u banakama.
Sada se to navodno po inerciji nešto stabilizovalo i sada u liku ministra finansija bivši guvernerr NBJ nam predlaže izmenu svog epohalnog dela. Koja izmena, od 59 članova u 42 mora da se izvrši promena. Naravno, neke moraju zbog deviznog poslovanja i nekih drugih stvari koje su se u međuvremenu desile. Skrenuo bih pažnju na one odredbe koje se tiču prinudne naplate.
Svi ste svedoci onih silnih blokada svih računa koje ima jedno pravno lice. Deset, 15 dana ne može da funkcioniše dok se ne namiri neko tamo potraživanje. Trebalo je znači praktično godinu i po dana da se shvati, znači, godinu dana primene zakona, a dve godine od donošenja zakona da se shvati da je to rešenje loše.
Prošli put u Saveznoj skupštini je bilo epohalno, danas opet epohalno u skladu sa modernim dostignućima. Isto kao kad bi se donosio zakon o radu. Kaže - podržava ga Međunarodna organizacija rada. Svi eksperti protumačili u svetu da je to najbolje, a kada se pogleda po Internetu svi kritikuju i kažu - nikada im nismo rekli, donesite takav zakon.
To što neko nije informisan, ne može da ga zaustavi, da raščeprka malo da vidi o čemu se ovde radi. Radi se o promociji novog ministra finansija, o promociji stranke G17 pus, koja će da kaže da je u roku od mesec kada od kada je ušla u Vladu gotovo sva svoja obećanja ispunila.
Koji eu efekti, nema ih, neće ih biti. Neće biti efekata. Efekat će biti taj što će sa Ministarstva privrede da dođe na Ministarstvo finansija i gle sada tog čuda. Pričamo opet o znanju i neznanju. Kada se jednom normom određuje nadležni organ iz izvršne vlasti, onda se ne piše ko je njemu predlagač, jer ako upišete da je predlagač Ministarstvo finansija, onda niko drugi ne može da predloži Vladi nego samo Ministarstvo finansija, a vi u organizaciji Vlade imate kadrovsku komisiju, koja kadrovira na svim mestima.
Zašto je taj poriv potreban da se potencira Ministarstvo finansija. Tako je i Đelić radio. Preklinjali smo ga ovde, molili ga. Na kraju ga čak ni njegovi nisu hteli da slušaju kada je pričao sa ove govornice. Uzmite malo u obzir neke stvari, neke standarde i kada se piše propis i šta on logički treba da znači u kontekstu sa nekim drugim normama.
Znači, ako računate na medijsku pažnju i na reklamu, tu ste svakako poentirali. Ako računate na efekte, pre svega ova dva zakona, tu ste izgubili, javiće vam se kao bumerang, zato što ste izabrali pogrešan način i potpuno pogrešna sredstva. Sredstva su pogrešna jer će se kod građana pojaviti velika pažnja, veliko interesovanje i kada se pojavi nesprovodivost, naročito ove izmene koje se tiču Zakona o Garancijskom fondu, onda ćete biti prozivani.
Prozivani su bili i Vlahović i oni u prethodnoj vladi zbog ovog istog zakona, jer ovde su rekli - završili smo veliki posao, a u praksi je nula. Ništa nije bilo, na vreme smo ih upozoravali da to nije dovoljno, niti je dobro osmišljeno. Ako mislite da nešto regulišete, onda budite osnivači jedne razvojne banke, koja će da plasira sredstva za određene projekte pod beneficiranim uslovima. Budite, ali to osmislite.
Ovako nudite zakon koji u suštini neće biti sprovodljiv. Ne nudite zaštitu ni seljaku, ni malom privredniku, nego banci koja treba da mu da kredit. Pod kojim uslovima ona ima da mu da kredit? Prošetajte se malo od banaka do banaka pa vidite. Kako će da se upiše hipoteka? Danas svi traže hipoteku kao sredstvo obezbeđenja kredita. Gde da se upiše, ko da ga upiše, kako da upiše, zašto bi seljak upisivao hipoteku na svojim nepokretnostima zbog nekog kredita sa nekim velikim kamatama.
Kako vi mislite da utičete na poslovnu politiku banaka? Tako što će predlagač za kadrove u fondu biti ministar finansija. To nam nikakva garancija nije. Nisu nam garancije ljudi nego stanje i materijalna sredstva. To nam je garancija.
Iluzorno je pričati o ovim vašim potezima, kada se uzme u obzir ko je vlasnik bankarskog sistema kod nas, pod kojim uslovima rade naše banke, pod kojim uslovima odobravaju kredite, kakav je spoljnotrgovinski promet, kako ulazi roba iz inostranstva koja pre svega konkuriše našoj robi. Ako sve to stavite u jedan kontekst, videćete da je ovo neprimenljivo. Ovo je neprimenljivo pogotovo kada se radi o Garancijskom fondu.