OSMA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 15.04.2004.

5. dan rada

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, a neka se pripremi narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Odustali se. Reč ima Miloljub Albijanić. Izvolite.
Neka se pripremi narodni poslanik Darko Glišić.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

G17 Plus
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, posle vrlo burnih debata juče, diskusiju ću da svedem na rešavanje nekoliko običnih pitanja.
Odgovorite mi, molim vas, zar vam nije ministar finansija izneo sliku stanja? Kada kažem sliku stanja, pre svega mislim na sivu ekonomiju. Siva ekonomija predstavlja deo privrede koji je sakriven od vlasti i to je prosto pokušaj da se izbegne plaćanje poreza. Prema procenama udeo sive ekonomije u društvenom bruto proizvodu se kreće u SAD-u 7%, Italiji 15%, Mađarskoj 20%, Poljskoj 22%, a kod nas oko 50%. Čuli smo cilj koji je izneo ministar finansija, da se smanji na 20–25%. Zar vam ministar nije predložio mere za rešavanje lošeg stanja? Pa jeste, pred nama su predlozi izmena i dopuna tri zakona: o porezima na finansijske transakcije, na upotrebu, držanje i nošenje dobara i akcizama.
U pojedinim diskusijama moglo se čuti da ministar predlaže zakone zasnovane na predizbornim obećanjima. Zadovoljstvo je reći da je došlo vreme da odgovorne stranke, a to je G17 plus, počnu da ostvaruju predizborna obećanja.
Da bi to moglo, obećanja moraju biti realna i ostvariva. Takva obećanja koja su usmerena na dobrobit građana i države dalje ispunjava G17 plus.
Osnovna nit i suština predloženih zakona je da se teret poreza prebacuje na plativo sposobne slojeve, a da ovaj teret i prirez bude manji za siromašnije slojeve stanovništva. Naravno, želja predlagača je da se konačno razdvoji luksuz, koji mogu da priušte samo bogati, od osnovnih proizvoda koje upotrebljava većina građana naše zemlje.
Sada ću vam postaviti i direktno pitanje – da li se možda motiv napada na ovaj zakon ne krije u činjenici da na taj način neko želi da štiti moćnike u ovoj zemlji? U našoj istoriji je poznat ministar finansija koji je odbio da da kredit Kralju. Pozivam i ovog ministra da i u njegovom radu nema privilegovanih; porez od finansijskih moćnika se mora naplatiti.
Na kraju, nije li ministar rekao i osnovni cilj ovih zakonskih predloga? Čuli smo u diskusijama da je ovo način da se popunjava manjak u budžetu. Potpuno je tačno. Akciza je u narodu poznata kao prirez. Motivi za uvođenje prireza su povećanje prihoda, ali i zaštita domaćih proizvoda. Ako ovde dodamo i carinu, naravno, proces će potpuno biti zaokružen.
Jasno je da je najbolji ministar finansija onaj koji na pravedan način popunjava budžet, ali i na pravičan način isti raspoređuje. Ministar je izneo i proračunat iznos od oko tri milijarde dinara više u budžetu Republike Srbije. Sumnja li neko da će na ovaj način biti više novca, recimo, za škole, fakultete, bolnice i tako dalje? G17 plus će podržati predložena zakonska rešenja. Naravno, pozivam i ostale narodne poslanike da galsaju za ovaj predlog zakona. Hvala vam.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Darko Glišić, a neka se pripremi narodni poslanik Predrag Mijailović.

Darko Glišić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put u ova prethodna tri meseca kada bismo imali neki predlog zakona ili predlog o izmenama i dopunama zakona podnet od strane Vlade, čuli smo kako je to ispunjavanje predizbornog obećanja. Svi poslanici koji su branili taj zakonski predlog, a uglavnom iz poslaničkih grupa iz kojih potiče i ministar koji je taj predlog podnosio, kao i moji prethodnici, isticali su kako je to predizborno obećanje.
Čovek bi prosto stekao utisak da je na osnovu svih tih predizbornih obećanja, koje ste tako često ponavljali da ispunjavate u prethodna tri meseca, narod počeo bolje da živi. Međutim, u javnosti, na ulici i uopšte u javnom mnjenju imamo zaista sasvim drugačiju sliku i narod živi isto, a čini mi se čak i gore, i živeće gore ako prođu ova tri predloga o izmenama i dopunama zakona koje je podneo ministar finansija.
Šta je predviđeno prvim predlogom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na finansijske transakcije? Ovaj zakon ostaće da važi i ove godine i s obzirom da je njime predviđeno da se nekih 0,20% sada od poreza na finansijske transakcije prihoduje u budžet, da se od toga opredeljuju sredstva koja su ranije bila namenjena i za sanaciju Kolubarskog okruga i kasnije za obnovu infrastrukture koja je uništena tokom NATO bombardovanja, prosto mi nije jasno zašto je onda (a nemala sredstva se dobijaju takvim porezom) samo 500 miliona opredeljeno za sanaciju Kolubarskog okruga, s obzirom da sam iz tog okruga.
Neuporedivo veća sredstva su potrebna da bi se saniralo ono što je tamo porušeno tokom zemljotresa i ako taj zakon važi do 31. decembra, ako će se do 31. decembra prikupljati sredstva na osnovu tog zakona, mogla su se neuporedivo veća sredstva opredeliti i u samom budžetu.
Što se tiče predloga o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, videli smo da se ovde ukidaju akcize na mlazno gorivo, avionski beznin, motorna ulja i maziva. Povećavaju se akcize na benzin sve vrste motornog benzina, i dizel goriva, na cigarete A, B i C kategorije.
Kada pogledamo ovaj prvi stav gde se ukidaju akcize, neuporedivo manji broj ljudi je pogođen i neuporedivo manji broj ljudi se oslobađa ovim ukidanjem akciza i neuporedivo manji prihod se postizao na ovaj način. Povećanjem akciza ne verujem da ćemo uspeti da održimo ovu cenu benzina, ukoliko cena benzina bude povezana. To znači da će sve ostalo da poskupi i imaćemo ponovni rast cena, a standard postaje ugrožen.
Ministar je rekao da će krenuti, kako je već istakao već je krenuo juriš na neke trafike, hvata one koji su bez akcizne markice i meni je to malo zanimljivo.
To je još jedan ministar iz Vlade koji ima problem sa trafikama, to vam je izgleda neki konsenzus koji ste postigli u vladajućoj koaliciji. Svaki ministar iz neke poslaničke grupe ima neki problem sa trafikom. Vidimo da i ministar Dinkić nešto najavljuje, juriše na trafike, pleni poneki boks cigareta, a ne suzbija šverc u samom njegovom korenu, ne suzbija one ogromne šlepere koji ulaze u Srbiju i koji omogućavaju da se na taj način razvija crno tržište i da se neko bogati.
Meni je sada sasvim jasno zašto predsednički izbori nisu bili raspisani, evo već negde tek 4. aprila, dakle, održaće se 13. juna. Da su bili raspisani onda kada je trebalo da budu raspisani, da su već održani, mi danas na dnevnom redu ne bismo imali ove zakone koji otežavaju ionako težak položaj građana. Mi bismo danas razmotrili bolju, stručniju vladu koja bi vodila računa o interesima građana.

Emilija Krstić

| Predsedava
 Reč ima narodni poslanik Predrag Mijailović, a posle njega narodni poslanik Slobodan Vučković.

Predrag Mijailović

Dame i gospodo narodni poslanici, set poreskih zakona koje je predložila Vlada DSS će podržati. Razlozi za to su sledeći. Ako pogledamo izmenu i dopunu Zakona o finansijskim transakcijama vidi, se da će od 2005. godine ovaj porez potpuno biti ukinut, što znači 0,5% ostaće više para za investicije. Dobro se zna da bez investicija nema ni razvoja u državi, nema ni zapošljavanja i to je i osnovni razlog zbog čega će DSS podržati ovaj predlog o ukidanju poreza na finansijske transakcije.
Ako pogledamo Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara, ovaj zakon stvarno nije idealan i, moramo reći, bićemo mi svi sretni kada ovog zakona ne bude bilo ili pak ukoliko naši građani budu mogli da plaćaju stvarno oni koji imaju veću finansijsku moć.
Vlada je u svakom slučaju vodila računa o građanima koji su slabije finansijske moći, pogotovu kada su u pitanju automobili čija kubikaža ne prelazi više od 1.100 kubika; zatim, za starije automobile – daj bože da jednog dana bude veći porez na stare automobile, da bi naš narod mogao da vozi prave i dobre automobile i da bismo imali manje sudara i ostalo. Nadajmo se da će to uspeti pod rukovodstvom DSS-a kada dođe sama na vlast.
Predlog zakona o akcizama – DSS će podržati ovaj zakon iz sledećih razloga. Ako pogledamo da se akcize na prirodna alkoholna pića, domaća, ne povećavaju, nadamo se da će se u sledećem zakonu i potpuno ukinuti, a dok se za strana pića, uvozna, povećavaju akcize, što znači da je to zaštita domaće proizvodnje.
DSS će prihvatiti ako ne u ovom, onda u sledećem zakonu o proizvodnji alkohola, odnosno rakija i pića, da se za etil-alkohol za proizvodnju alkoholnih pića povećaju akcize ili potpuno da se cena oporezuje na višem nivou, jer to je zaštita domaće proizvodnje.
Zatim, bezalkoholna pića domaće proizvodnje, u svakom slučaju, oslobađaju se akciza, što DSS pozdravlja, jer se povećava domaća proizvodnja. Ne samo što DSS pozdravlja, to će pozdraviti svi seljaci iz Srbije, a pogotovu Užičani, koji imaju velike količine voća koje su prošle godine propale i zato će ovo pozdraviti svako ko ima makar jednu šljivu u svom dvorištu.
Što se tiče nafte i naftnih proizvoda, Vlada je to ipak na neki način izbalansirala, što se kaže, zbog naše nacionalne kompanije, jer je oslobodila od akciza proizvodnju maziva i ulja.
To znači da će pomoći da se naša maziva i ulja izvoze u inostranstvo, a u isto vreme da se bori na domaćem tržištu. Normalno, nas iz DSS-a ohrabruje što će naša nacionalna kompanija pokušati da taj udar na cene, pogotovu u prolećnom periodu, ne dođe, jednostavno povećanom proizvodnjom, tako ćemo moći da povećamo i prihode našoj nacionalnoj kompaniji.
Postoji bojaznost da će inostrane kompanije moći da podignu cenu u odnosu na cenu naše naftne industrije. To je u svakom slučaju neostvarivo, jer dobro se zna, ukoliko inostrane kompanije podignu cenu, normalno, proizvodnja će biti veća u našim i potrošnja će biti veća, brži obrt kapitala, normalno tu dolazi do većeg profita.
DSS podržava ovaj predlog zakona o akcizama, a pre svega kao lekar, sa aspekta svoje profesije, jer smatram da akcize na cigarete treba povećati. Možda će meni mnogi pušači ovog puta zameriti, jer ih ima dva miliona u Srbiji, ali ja ću njima objasniti da je to u njihovom interesu. Moramo znati da sastojci duvanskog dima imaju vrlo visoko kancerogeno dejstvo. Nažalost, to kancerogeno dejstvo ne samo da se odnosi na pušače, nego kasnije dolazi do promena genetske strukture te ličnosti, u smislu što se mogu onkogeni prenositi na potomstvo i tako dobijamo, nažalost, decu koja će biti sutra predisponirana za mnoga maligna oboljenja, a najčešće su to oboljenja pluća, karcinom i kardiovaskularna oboljenja.
Zato, gospodo narodni poslanici, morate da znate da jednostavno cigarete koje su nižeg kvaliteta imaju do deset puta veće kancerogeno dejstvo. Smatram da ove pare od akciza na duvan treba dati za zdravstvo, za decu i borbu protiv pušenja. To je u interesu, pre svega, pušača, jer pušači moraju da znaju da oni oko sebe stvaraju, indukuju tzv. pasivne pušače. Još jednom moramo da znamo da kada deca vide da roditelji puše, oni se indukuju da puše.
Prema tome, gospodo narodni poslanici, mi ne možemo ići naruku stranim finansijskim kompanijama kao što su "Filip Moris" i ostali, jer i ako smo prodali tržište, jeftinu radnu snagu, jeftine sirovine, ne možemo i naš narod prodati, da nam prodaju loše cigarete; jer, bolje da su skuplje cigarete ovde; zato je i Vlada postupila na ovakav način, ovako se ne štiti siromašni sloj, već pare od akciza mogu da se daju za mleko, hleb i ostalo. Prijatno.

Emilija Krstić

| Predsedava
Pošto je narodni poslanik Slobodan Vučković odustao od rasprave, reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a posle njega narodni poslanik Branislav Stevanović.

Hranislav Perić

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da je objedinjena rasprava za više zakona, govoriću o Zakonu o akcizama i zakonu o porezu na oružje.
Cilj ovog zakona je da se popuni deficit u budžetu. Naše mišljenje je da nisu stvoreni uslovi za bilo koje poskupljenje na koje utiče država. Da bismo mogli da podižemo cene prethodno treba imati u vidu privredu, vratiti radnike u proizvodnju, uposliti sve kapacitete, staviti poljoprivredu u ravnopravan položaj sa ostalim granama proizvodnje, podići cene poljoprivrednih proizvoda u otkupu na određeni nivo, jer cene poljoprivrednih proizvoda su toliko niske da ne mogu pokriti troškove proizvodnje.
Kada se sagleda kompletno stanje u Srbiji, nije trenutak za nikakva poskupljenja, jer ovo što se predlaže u zakonu o akcizama, direktno će uticati na povećanje cena svih artikala, a to će u krajnjem slučaju platiti sve potrošači. Da li ovo znači da će za toliko porasti plate radnicima i penzije penzionerima?
Jasno je nama da je budžet veliki i da su rashodi u budžetu veći od prihoda, ali smo mislili da će se manjak u budžetu pokriti od povećanja proizvodnje, od povećanja izvoza i od izvoza poljoprivrednih proizvoda, a vidi se da će manjak u budžetu morati da pokriju građani Srbije kroz povećanja akciza za gorivo, kafu, piće itd.
Kod povećanja akcize na gorivo, opet ćemo pokušati da od poljoprivrednika naplatimo sve. Ako vi mislite da ćete mnogo pomoći poljoprivrednicima sa po 30 litara nafte po hektaru, grdno se varate. U proseku to vam izgleda ovako: naime, tri hektara u proseku po 30 litara je 90 litara; jedno poljoprivredno domaćinstvo potroši najmanje 300 ili 400 litara, a to znači da će 90 litara platiti po regresiranoj ceni, a ostatak po skupljoj ceni za poljoprivrednike. Kod nafte postoji regresirana nafta, ali šta je sa regresiranim benzinom koji se koristi za obradu u poljoprivredi, jer benzin se koristi za kultivatore, kosilice, kod motora za navodnjavanje itd, ali o ovome predlagač nije vodio računa.
Kod predlagača je najvažnije ono što se dobija u budžetu od povećanja akciza, a to je 17, skoro 18 milijardi. To u prevodu znači da ste oko 18 milijardi u budžetu planirali za razvoj poljoprivrede, a taj novac treba kroz povećanje cene nafte i benzina da obezbede građani Srbije.
Kod poreza za držanje oružja druga je priča. Ukida se porez na lovačko oružje i to je u redu. Nije ga trebalo ni uvoditi, a nije se ni do sada plaćao. Ovim oslobađanjem nikoga nismo oslobodili, jer ste 2,5 puta povećali porez na držanje pištolja, a to su pretežno isti ljudi koji drže i puške i pištolje.
Držalac lovačke puške i pištolja do sada je plaćao 1.800 dinara za pušku i pištolj, a sada plaća, po predlogu, 2.000 dinara samo za pištolj.
Drugo, za nekoliko godina kroz porez na pištolj ti daješ koliko on i košta. Koje prihode možeš da ostvariš sa pištoljem koji ne smeš da nosiš, samo može da stoji u ormaru. Ovo povećanje je moglo da bude da se sa 900 dinara poveća 50% i da najviše iznosi 1.350 dinara, ali verovatno da realna povećanja ne bi bila dovoljna za popunu budžeta.
Na kraju želim još jednom da istaknem da ne treba sve ovo uvoditi. Mislim da nije vreme i da ima drugih poslova koje treba uraditi. Šta je sa privredom, privatizacijom, poljoprivredom? Građani u Srbiji teško žive. Narod nema para i teško će podneti bilo kakvo poskupljenje.

Emilija Krstić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branislav Stevanović, a posle njega narodni poslanik Sredoje Mihajlov.

Branislav Stevanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, kako je Lune govorio, misliće javnost Srbije da je radikal. Pošto se prvi put pojavljujem za govornicom, hteo bih prvo da se predstavim. Ja sam Stevanović Branislav, narodni poslanik iz Lazarevca. O Lazarevcu ste verovatno čuli, od Kolubarske bitke pa do ove oktobarske, dosta, a pored toga želim da vam kažem da je Lazarevac poznat po rudarstvu i energetici.
Govornici pre mene dosta su rekli o ovim predlozima zakona i dao bih neke kraće komentare i eventualne predloge. Međutim, samih predloga ovde takoreći nema. Predlog bi bio da ovaj zakon uopšte nije ni predložen. Međutim, daću neke kratke osvrte, vezano za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara i Predlog zakona o akcizama.
Što se tiče ovog prvog predloga, navodi se da su razlozi za donošenje zakona opšte stanje u državi, da preti opasnost od samog nošenja oružja. Mislim da to nije neki veliki razlog. Razlog je više što se ovde gleda da se uđe što dublje u džep, čak i prosečnom građaninu Srbije. To govori činjenica što se sa 900 dinara, koliko je bio godišnji porez na pištolj, sada povećava na 2.000 dinara.
Drugi razlog je sigurno finansijski efekat koji treba da se postigne da bi se što više napunio ovaj naš ionako osiromašeni budžet. Pozdravljam taj gest, što se ovim zakonima želi uzeti bogatašima što više para, da se ubaci u naš budžet, međutim, imam veliku zamerku. Cenim gospodina ministra što želi to da uradi, međutim, veću stvar bi uradio da je, na predlog Skupštine, doneo zakon o poreklu imovine. Pravi zakon o poreklu imovine, da se ispita... već je pokrenuo kampanju protiv Karića koji treba da vrati ekstraprofit u budžet države.
Međutim, ovim zakonom o poreklu imovine postigao bi se pravi efekat, da se ispita za ove koji su za godinu, dve, tri enormne sume novca stekli. Pored Karića svakako da imamo dosta Karića koji su isto tako za vrlo kratko vreme stekli veliko bogatstvo. Znam da bi ovaj zakon o poreklu imovine sigurno imao punu podršku, međutim, sumnjam malo da bi ovi prethodni koji su bili na vlasti to podržali.
Sledeći zakoni koji bi bili takođe hitniji od svih sedam zakona koje smo dobili kao predlog, jesu Zakon o radu i Zakon o privatizaciji. Zakonom o radu je totalno obespravljen radnik u Srbiji, tako da bi se što lakše izvršila privatizacija u ovom društvu, a to se svelo uglavnom na neki začarani trougao u kome su Vlahović, Čedomir Jovanović, zatim gospodin Cvetković koji je direktor Agencije za privatizaciju, izvršili nenormalne pljačke u ovom društvu.
Proizvod toga je da se preko 300 porodica našlo na ulici bez hrane i bez minimuma egzistencije. Mislim da su ti zakoni svakako daleko važniji od ovih zakona o kojima danas raspravljamo i o kojima su prethodnici pre mene dosta rekli.
Dalje, zakon o energetici. Posebno bih naglasio da Elektroprivreda ni u kom slučaju ne bi smela da se privatizuje, iz razloga što imamo slučaj Rumunije – ne mogu za 50 godina da se izvade iz situacije u koju su ušli prodajući delove svoje elektroprivrede.
Ja sam član Odbora za privatizaciju, imali smo jedan sastanak sa Agencijom za privatizaciju, gospodom iz Ministarstva i doneli smo jedan zaključak da bi što hitnije trebalo ovaj zakon o privatizaciji da dođe na Skupštinu, na razmatranje.
Vraćam se ponovo na zakone o kojima danas raspravljamo. Pravi razlog donošenja ovih zakona svakako je da bi se postigao finansijski efekat: 71 milijarda dinara, što bi se slilo u budžet države.
Međutim, ovi zakoni svakako će najviše ugroziti siromašne. Mnogo se pričalo za ovom govornicom o benzinu, nafti, cigaretama. Mislim da nije trebalo sirotinju dirati, da se ulazi u džep, i to je minimum zadovoljstva u ovom društvu.
Priča se da bi trebalo da bude manji procenat sive ekonomije, međutim, siva ekonomija svakako da će imati veću ekspanziju jer će ljudi biti prinuđeni, pogotovo sitni trgovci će morati da se snalaze na razne načine.
Ovde se navodi – u slučaju da se ne donesu ovi zakoni biće ugroženo ribarstvo. Ne znam da li se gospodin Dinkić bavi ribolovom ili ne, uglavnom znam da već četiri godine veslaju bez kormilara i nemaju sada pravog da izaberu. Prema tome, svakako se očekuje da će da izgube na narednim predsedničkim izborima.